Stražilovo

чз 168 ЕЗ~

често и о већем трошку, народне вртове, који се са гледишта здравствености иуним правом могу звати „градска илуЛа".* Излете у околину олакшавају много и лени и удобни путеви који се држе у реду и који се у свако доба године могу да употребе и за кола и за пешаке. Здрав луксуз ове друге перијоде разликује се од луксуза необразованијих времена, што ирви исиуњава и ирожима сав живот, обухвата све класе и сталеже. Свет уживајући веће материјално благостање и унапређен у просвети зна и за више и Финије иотребе, које он и намирује те културно све то већма нанредује. Тај напредак се огледа и у трошењу хлебч, те најобичније свакидашње хране. Што који народ даље корача у култури и у материјалном благостању тиме се он храни и бољим и финијим хлебом. Тако су у Енглеској за владе Хенрика VIII. цигло само нлемићи трошили ншенично браншо а позније, у ноловини XVIII. века, живело је у Енглеској и у Уелској већ 3 3 / 4 милиуна л>уди о пшепици, а 739,000 о јечму, 880,000 0 ражи и 623,000 о зоби. Од то доба је Енглеска у томс још много већма наиредовала. Како су иак далеко иза Енглеза заостали необразовани и сиромашни Ирци! Тако се рачунало год. 1838. да се од осам милиуна становника Ирске пет милиуиа хранило кртолом, као главном храном, а два и но милиуна зобним брашном. У Француској се око год. 1700 само 33% целокунног становништва хранило белим хлебом а год. 1760. већ 40%, год. 1818. 45%, год. 1839. 60%, а данашњи Фраицузи троше скоро искључиво само бело брашно. Како жалосну слику показује што се тога тиче средњи век! Тако се спомиње да се око половине XIII. века на добру владике од Оснабрика годишње производило само 11—12 малтера ишенице (малтер чини хектолитар и по), а 470 малтера зоби, 300 м. ражи и 120 м. јсчма. И наш се народ даиас већ бол.е храни, него што се хранио некад, јер троши сада бољи и финији хлеб. У томе има дабогме и у нашем народу велике разлике, јер док се наш свет, на име у ужој Угарекој, храни иретежно пшеницом, главна храна наших сународника на балканском полуострвује још једпако кукуруз и кртола. Тако су и стари

* Колика је благодат за Нови Сад и 'његово етановништво шеталиште иа Дунаву! само је штета што та доиста краена променада етрада толнко од ирашине. Зар нема иачина да се томе влу већ једном коначно доскочиУ

народи, док беху још па ниском чугуињу културе, већим делом хранили се јечмом па су тек иозпнје, пошто су се душевно и материјално подигли, нрешли на бољу и Финију храну, на пшеницу. Са напретком у култури троши се и све више меса, као што и видимо да месо много бол.е пролази у варошима него у селима. Много троше меса особито Енглези. Тако се рачуна да годишња нотрошња меса у имућиијој енглеекој породици са децом и чел.ади чини 370 Фуната на главу. Ни једна држава у целоме свету не храни своју војску тако обилато месом као Енглеска. Како је месо главна храна у Енглеској, то је тамо обичај да га на пијаци набавља сам домаћин. Слабо се троши месо саразмерно у 1'усији. ма да је опо у тој земљи доста јсфтино . Главни узрок томе су и чести и дуги постови који се тачно и савесно одржавају. Слични одношаји владају што се тога тиче и у пас Срба,* Што вреди за хлеб, ту најглавнију човечју храну, то сп може од нрилике рећи и за ааИе. Што већма нанредује који народ у култури тиме и трошсње пића бива у њега онштије, иравилннје н уредиије. Па то правило важи и што се тичс скунљих нића. Тако је у Енглеској ииво данас и л>удима из радничке класс свакидашња потрсба, а у пасје оно још већим делом луксузпиће. Али еиглески Фабричарски радник ириврсђујс толико, да може лако даиамирује и ту нотребу, само када се у томе држи граница умерености. Као јаеан знак данашњег напредпога врсмена важи и то, што се у средњег сталежа троше све то већма различне минералне водс и сода. Знатно је порасло у иовије напредно доба особито и трошење шеЛера. Тако је у Енглеској год. 1734. годишња нотрошња шећера чинила само 10 Фуната па главу, а год. 1845. у целој сједињеној краљевини више од 20, год. 1850 већ око 30 Фуната, док у сиромашиој и мање образованој Ирскбј једва ако и данас долази 10 Фуната на главу. У Француској се шеИер за владе Хеирика IV. (у XVI. веку) продавао на мале мере у апотекама, а колико га се данас троши у тој земљи ! Многојаче се троши даиас на имс и чај. Тако је у Енглеској год. 1840. годишња нотрошња чаја чинила Г08 Фунте а год. 1857. већ 2 - 2 ®ун* У нашим крајевима имајош доста села, где нема никаквих касаиница, док ее на пример, у селима еа немачким етановништвом, баш као у самој вароши, у свако цоба | године може добити добра и свежа меса.