Stražilovo

■чз 256 ез -

дела Јоваиа Стерије Нрповића, Богобоја Лтаиадкопића, Косто ТриФКовића, одабранц пебме Нетра НрерадовиЈја и путописи дра М. Јоваповића. А и за нова се дела пријавио леп број радника и све се пријављују иови и пови. Да би та задруга што већма утицала на народ и на иародиу просвету, биће удешено, да буде и чланова помагача, који ће годигање плаћати по четир до пет динара а добијати за то десетак до дванаест дела. — У немачком часопису „АП^етете №Чепег тесИкГ • п18сће ХеЛчп^" изишао је чланак Србина доктора Пиколе ВучетиИа , бопичког лечника у Митровиди, под натписом: НеНга§ жиг ит1а!ега1еп ,=рта1еп Базшн т14 Вго№п-8<$диаг(1'8сћег КгапкћеИ." У истом је часоДису саошнтен и занимљив један случај из предавања истога доктора у краљ. српском лекарском друштву у Бсограду о живчаним неоплазмама. — У Визбадну је па водени понедељак умро славпи немачки песник фридрих Боденштет, који је на пољу лирике, драме, романа, новеле, есеја и етпограФских описа извојевао себи велике успехе. Од свију су му дела најпопуларније Песме Мирва- Шафије, које је за нас Србе дивно препевао нага Змај .)ован Јовановић. У оригиналу су те песме доживеле нреко сто издања. Боденгатет се родио у Пајни у Хаиоверу године 1819. У двадссетпрвој својој години дошао је као васпитач у кућу кнеза Галицина у Москву, гдс јс доколицу своју унотребио на студије ' словенске историје и језика, те је после као проФесор на Монаковском свеучилишту предавао словенске језике и историју књижевности, саонштивгаи пре тога Љермонтовљеву „Песничку оставину" у иЛврспу немачком преводу. (Греводио јс и Пушкина и Тургењева.

ПРОСБЕТНИ ГЛАСНИК. — На други дан Ускрса ове године елавио је у Београду Мапојло 'БорђевиК Призреиац двадесетнетгодишњиду свога књижевног рада. Преко дан.је примао у свом стану честитке својих пријатеља и попгговача а у вече је био банкСг у хотелу Слави.ји. Ту је правник IV. године Стеван Гудовић говорио о књижевиом раду Нривренчеву, декламовапа је носле тога Призрепчева „Стамбол капија" и приказана је једна комедија Француза Лабиша уз суделовање глумице Нукосаве Јурковићсве. Приказ је руководио Тоша Јовановић. После тог приказа била те игранка а за столових се наставило весеље, Слављепику јс том приликом паздравио Пера Тодоровић. — Троструки јубидеј Јована ЂпрјјевиИа, кој и смо огласилиу 11. броју „Стр; зкилова", одржап је у Београду иа Томипу недел.у. Пред по днс је сав књижевппчки и уметпички свет Београдски поздравио јубилара у њсгову стапу. Од стране про®есорске колегије Новосадске српске велике гимназије изаслапа је била депутација у ЛИцу

управител.а В. Пугаибрка и прОФ. дра Ђорђа Дере; исТо су тако и од страпе Матице Српске и друиггва за српеко пародно позоригате изаслане биле денутације, да поздраве заслужнога ветерана. Писменим поздравима еа стране не зна се броја Змај Јован Јовановић обрадовао јејубилара старом сликом, групом четвориде радника на некадагањем „Српском Дневнику." У среди групе седе: Јован Ћорђевић и др. Светозар Милетић, с десна стоји Ђорђе Вукићевић, с лева Гига Гершић. Свој дар пропратио је Змај овим стиховима: Честитам и желим — а шта жслим, куме, То ти слаба песма казати не уме, То не умем касти, а ие желим крити, Једаи етисак руке срећнији ће бити. Негато сам ти дон'о, то је елика мала, Омлађн гатовачи кашће: то је шала! Иека. Ја сам оВај сиоменчић сачув'о, (Са њсга сам чсвто прашину одув'о): А што на њој нма нега или мрља, Годиие су многе, врсме радо прл,а. Но инак је главно, што је слика стара, За то сме аред кума и пред јубилара. У вече је у краљевском народном позоригату био свечан приказ. Певана је најпре срнска народна химна, за тим је Раја Павловић уз гусле певао народпу песму „Смрт Краљевића Марка", приказана је после тога слављеникова алегорија „Маркова сабља" и најпосле је Димитрије Петровић одекламовао епилог. ЧИТУЉА,

Арсенијо Стојковић епископ будимски иреминуо је на Цвети у Сентандрији у осамдесетосмо.) годнни свога века. Сахрањен је иа трећи даи Ускрса. На опелу му говорио је темигаварски сиископ Никанор Поповић и Стеваи В. Поповић. Говор нослсдгвега саошитеп је у 43. броју „Браиика" у лиску.

Јоиаи Навлокић. Други дан Ускреа умро јс на Цетињу у педесетој години евег живота црногорски министар нросвсте и новциар Јоеан Паеловип. Покојник је био родом Карловчанин. У Црну ее Гору нреселио године 1878. Док је био у нагаим кра.јсвима, издавао је и урсђивао листове : „Пинчевца" ,и „Ј-рапнчара" „Пову Србију" а у Црној Гори : „Глас Црногорца", „Цриогорку", „Зету" и у последп.е време „Просвјету". Ошиирио о животу и раду Јована Павловића донео је „Праиик" у 41. бро.ју из пера А. Најевићл.

САДРЖАЈ : Песиигатво: Исиио еам нехар. .. Истргнути .'шстови. Вјерина љубав. — Поука: У Латинима. 0 лугсеузу. — Уметност; Стеван Деекапкв. — Кн.ижевноет: Бранич српскога језика. — Ковчсжић : Књижевни прикази. КњиЈкевне белсгаке. Проеттни глаеннк. Читуља .,С г ГГАЖИЛОВО" излази еваке недсл.с иа читаву таблку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на делу го/.'*ну, 2 ф . 50 н. за но год., 1 ф . 25 н. на че.тврт год- — За Србију и Црну Гору 12 динара на годииу. — Рукописи се' гаал.у урсднигатву а нретплата књижарп Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Иуке Јоцића.

Штампарија дра ПавловиЂа и Јо^ића у Новом Соду.