Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

1ЈРОЈ 18.

У НОВОМ САДУ, 3. МАЈА 1892.

ГОД. V.

7.Ш,

Ш ПЕСНИШТВО. (јп!/^ 1 v " ии \} м/јче)'

ТЕ./ГГ)ГЛ ЖИЗНИ. (Нушкинт*,) Цотб тлжедо подчасх. вђ иеи брежл, Теггћега на ходу легка; .Нм1цикЈ» јшхои , сћдое времн, ВеаетЂ, не СЈгћезетт. ст> облучка. Ст> утра садимсл ми вт> тел'1>гу; Мн рад|>[ го.тоиу сложатБ, И, нрезираа л4енх> н нЉгу, Кричшп>: понголђ! . .. Но вт> полденБ и1>етт> ужт> тои отваги Порастрнсло наст>, иажт, страппгћи И косогорм, и овраги.... Кричижт.: иолегче, дуралеи! Катитт, но прежнежу те.гћга. Пода. вече ]) г ј> жн нривндли кт> пеи, II дремлл 'ћде1'г> до ночлега, А времл гомијт > лошаден. 1823. год.

ТА.. 1 >11ГЕ ЖИВОТА. (Пушкин.) ако ј' тешко у њима бреме, Таљиге иду брзо и лако. Кочијаш стари, то седо вреже, Не СЈгази доле, већ тера тако... Из јутра седнув, без бриге -како, Не иазећ'' себе, храбри и смелн, Нрезирућ' леност, нежности сваке Вичемо: „Напред!" — брже бн хтели. Ал' већ у но дне храбрости није; Растресла кола; страгае нас сада Провале, брда... ВоЈва се крије! „Будало, лакше!" — вичемо тада. Таљиге још су брзе и сада.., Нред вече на н>их' свикне се свако. Ноћишту дремне носе нас тада, А време коп.е још гоии лако ! Веоггад. Р- Ј. Одавик,

ИСТРГНУТИ листови

она, ра

Сре-

реместили га далеко. М • ауме се, отишла је с љим. >аи п м пут! Чисто сам дануо душом. Као да сам се ослободио неке море. . . . Како сам се за то кратко време нроменио. .. огрубио... IГоапапици, који ме одапно ттису видели, веле да сам други човек.

из Једног записника. (Наставак). И јесам други човек... кртица, кгрћем иоваца као

Радим као нлеве и.... уживам. 0 како уживам!.... Такових, као што је била опа.... колико хоћу. II још леппгих... Нека :пта, да није само опа на свету, ја ку