Stražilovo

1АЖ

^ \)

СТРАЖИЛОВО

иш м шјмш

БРОЈ 24.

У НОВОМ САДУ, 14. ЈУНА 1892.

год. у.

■® ПЕСНИШТВО. Ф 1111111111|111|1|1||11|||||||||||11 И II I II 11 I 111 I ■ I ■ I I 11 ■ ■ ■ I I I I I I I ■ ■ ■ ■ 11 111М1111111 \-Г \Ј-ЛЈ~КЈ-^-\Ј- \Ј \Ј- \Ј \Ј V/ Л_/'Ј\9 \Ј'\Ј \Ј~ \Ј \Ј \Ј \Ј \Ј \Г\Ј \Ј \Ј

$/Л^Г\ЈЛ_Г\. Г\ ГУ Г

М, »аЈ III х, чувај се од лептира, кад иа твоје падне груди: Ту је своја леиа крила, само за то леитир свио, Да те лажном искреношћу и опије и залуди, 11,вете мио! Рашириће. своја крила, чим сит буде твоје сласти; И за тренут један само, он је већем одлетио. Ни „сБогом!" ти рећи не ће, на други ће цветак пасти, Цвете мио! Ах, да дође сила каква да му лепа крила збрише, Остао би оно, што је још у прво доба био: Само гадна и одвратна гусеница — иишта више, Цвете мио!

С. Д. МијалновиЋ.

ЛЈЗ)уОављу срце распламти ли, не гаси јој огља лет! Твој живот њиме зар не живи, К'о зраком сунца дневни свет?

$ ши;

ЈГ)уби безмерно, свесилно, Свом снагом, ватром духа свог, Па ма се нико не одзив'о, И не враћ'о ти плама тог.

Кажу ли, како без промене С тобом и л.убав престаје, 11е веруј лажно то учење: Ирах труне ал' дух остаје.

Гаснуће на дан досуђсии Наш свет и неброј светова, Ал' нламен тај, Творцем паљени, Остаје на век векова! Драгугин Ј. И/шј1, Ово је најновија песмица, коју је спевао брат рускога цара Константин Романов.