Stražilovo

-43 544 БЈ-

\Ј- с. КЊИЖЕВНИ ПГИКАЗИ.

\Јм $&•'

Иларијон Руварац. Стари ('ланкамон. Написао — , Архимандрит Гргетешки. — Земун 1892. Штампарија Симе Пајића. Стр. 49. — Расправа оиа написана је нри ликом ирославе у Сланкамену. У и.ој је писац ирибрао све што је о Сланкамену писано до битке на Сланкамену (1691.) год. и све то критички проценио. Сданкамен је постојао већ у XI. веку. Добио је име од слане воде (сланог камена), а не од Салана војводе, кога није никада ни било. На рушевинама римеког града Ациминка подигнут је Сланкамен, а ново име дали су му Бугари. За тим наводи писац, где и каде се све спомиње Сланкамен. Деспот Стеван Даваревић — као што мисли Руварац — добио је Сланкамен од угарског краља Жигмунда. Још 1451. г. био је Сланкамен у рукама деспота Хурђа. У црквеном погледу потпадао је Сланкамен „под област Арцибискупа Калочко-бачкога а наиме под сремски Арциђаконат исте области." За тим наводи Руварац, где се у црквеним списима и листинама од почетка XIV. века до краја XV. века спомињу Слаикамен или Сланкаменци. О Сланкамену за време деспот& у Срему не зна ее ништа извесно. При крају XV. и у почетку XVI. века био је Сланкамен „главна етаница" Шајкаша. Г. 1521. заузели су Сланкамен Турци. У XVI. и XVII. веку спомињу Сланкамен многи иутници. Г. 1691. била је велика битка на Михаљевачком пољу код Слаикамена, у којој је Евђсн Сацојсва разбио Турве. У тој битцИ било је и десет хиљада Срба под својим нодвојводом Јованом Монастерлијом. — „Сланкамем је било место зборно и таборио у свима вековима и у свако доба и . — Расправа је напиеана са дубоком етудијом, оштром критиком и великим разумевањем. Ми је сваком најтопдије ирепоручујемо. С. Павле В. ВујиН. Оншти спољни услови по живот Г»ил>а- По Сакоу и др. написао — —. (Прештампано из „Отаџбине". Цео чист приход намељен је Фонду за потпомагање сиромашних великошколаца у Београду). Штампано у државној штампарији к 1аљевине Србије 1892. Цена 50 пара дин. Вел. 8. етр. 57. — Два Фактора играју важну улогу у животу биљнога царства: унутарња структура и снољни утецаји, а ти су: 1.) тоилота, она буди живот у биљкама, она је узрок кемијској промени материје у биљу, растењу и многим другим животним појавима у животу биљнога царства, и то: што је температура виша, тим је унутарњи рад енергичнији; но ту ноетоје границе, изнад и испод којих биље гине, а постоји уједно и најпонољнија темнература за живот бил.а, те границе за разно биље јесу различите; 2.) светлост, она је узрок зеленилу биља, она храни бил.е, с тога бил.е по стакленим баштама не прти ни близу као у слободи ; 3.) „ грпвитацнја, која чини те неки органи биљака расту ниже, неки више, неки косо" она је узрок „геотропизму"; 4.) електрицитет;

о његову утецају до данас је мало познато, но зна се, да јаче, индуковане струје изазивају узрујаност, чак и смрт,, протоплазме у биљака; 5.) вемљиште ; неко биље воли воду, неко опет радије нрти у ваздуху, а пеко опет живи „амФибијским" животом. — Ко је рад да ее са животом биља боље упозна. том нека је књига ова најтоплије препоручена. Ј. Н. КЊИЖЕЕНЕ БЕЛЕШЕЕ. — „ГМе Ргевзе" је пре недељу две дана донелаупреводу приповетку Л К '.Лазаревића ,.Први пут с оцем на јутрење". Преводилац је Макс пл. Ђурковић. — У Великом Градишту у Србији изишао је 16 о. м. први број нова листа за политику и материјалне интересе, што се зове „Ле;с". Власник му је и одгвворни уредник Светислав Минић. Лист ће излазити сваке недеље на целу табаку и стојаће овде за нас до краја ове године два Форинта. На челу првом броју има „Реч у напред", где уреднипггво излаже, да ће му бити „специјално тежиште", да се „брине о појединим друштвеним радним сталежима. и њиховом бољитку, о унапређен.у економном и бољитку државном". — Дело покојнога Брике-а „^Је ће1ш(;е4 шап ЈЈвђен шк! (хезшк1ћеН вешег Кшс1ег" превели су на наш језик лекарп др. Станојло Нешић и др. Ст. Вукчевић у Србији. ЈТркцод јв ипишао у Пожаревну под натиисом: »ЈЈако. ћеш сачувати живот и здравље своје деце". X Зимњега течаја 1892/3. школске гвдине предаваће на будимпештанскоме университету проФесор славистике др. Оскар Ажбот руску граматику и тумачиће Гундулићева „Османа". „Османа" ће овога течаја тумачити и Лескин на Лајпцишкоме университету. — Арса Ж. Илић у Београду наумио је да изда списак критички и по азбуци сређених свију књижеиних радова, у којима се излажу поједина већа или мања питања из правних наука и еудске праксе. Списак ће се звати: Правна библијотека. г ЧИТУЉА.

€ т е в а и А н ђ е л и ћ. 1825—1892.

У Митровици је 5. о. м. испустио душу народни добротвор, нрота Стеван Анђелић, који је по аманету свога брата, покојног натријарха Германа Анђелића, нодигао дивну зграду богословије и гимназије карловачке. Уза завештани капитал од 50.000 Форината додао је покојник: од свога новца још внше но дваред толико, те је тако српски народ задулсио за вечита времена.

САДРЛ^АЈ : Песништво: Кавгаџија. Вјерина љубав. — Поука: Планета Марс. — Књижевност: Матице Српеке. — Ковчежић : Књижевни прикази. Књижевне белешке. Читуља.

„Књиге за народ"

„СГРАЖИЛОВО" излази Лваке недеље на читаву табаку. Цена му ,је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за но год., 1 ф . 25 и. на четврт год. — За Србију и Црну Гбру 12 динара на годину. — Рукониси се шаљу уредништву а нретплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима нретплату књижара В. Валожића у Београду.

и»ла1в књижара Луне Јоцика.

Штампарија дра Павловића и Јоцића у Новом Саду,