Stražilovo

СТРАЖИЛОВО ВШШ ш ШШШ Шшш ГМ1Ш.

ВРОЈ 42.

У ГГОВОМ САДУ, 18. ОКТОВРА 1892.

РОД. У.

уу\ЛЛ /^ЛЛАЛ Л.А Л_Л. Л Л Л Л .ЛЛл ■м I« ПЕСНИШТВ0Г1& |р-+ С/ТГЛл®^ \~г \ј \ј\ј и и иии и V \7г*

РЕНАН.

Жмро је писац „Христова Живота", (Кг4 Ренан, коме Исус није био Ђог. Отвара се небо, гле рајска дивота ; Ал и ипко зија: дајте мени тог!

Чиста дугаа хтеде у иресветле дворв, Ал грсгано иисање претеже у ад — 1 Тако лебди, пе мож' ни доле ни горе, Кад ал нека рука појави се тад.

С мађарскот.

И та блага рука поведе га рају До сјајиог престоља Бога великог; Гледи Ренан, види анђеле у сјају.. . „Ко си, вођо ?" — „Исус! Реци да л сам Бог?' НИ ИЗ ЧЕГА ПРИПОВЕТКА ИЗ СРЕМА, Приповеда Стеван Радић. (НаСтавак).

Б. БранчиА.

VII.

еднога даиа пред вече дође Олари1>у у походе његов брат од стрица И- > Ж., да се иоралговоре о иеким домаћим иословима. Седели тако иосле вечере и диваиили. „Да, да, мој драги! Да си умео чувати опих иетиаест хил.ада Фориити у твојим младим данима, пе Пи дошао до тога, да" сада очајаватп. Али ти ие хтеде овде остати, већ оде у М. Зиаш ли само, шта си нлатио за оиај аузлог? Преко пет стотина Форинти, иа си лено снискао све.'

Сада живиш и:з ова два Фртаља земл.е већ ииси у стању ни иитерес иа

те ду-

гове да плаћаш. ГГе знатп, како Кеш у панрсдак". „Сад што му драго! Главпо је, да Г.е ова задруга добро ]>адити кроз годину дана. Чланова има достн. Само за ове три четиј) иедел.е ушло је иреко осам стотина Фориити. Има иешто и улога. Рескопта имамо две хил.аДе, а добићу још и више. Оида 11 е ми се одредити и плаћа. П;\ добро се то даде живити у селу иоред овакиих задруга. Дође . ли који да тражи зајам., донесе ма шта. Код оВећих свота буде и повапа. .. Надаље гледаћу, да се у огнптипи дочепам да будем судија и неровођа у имовиој општини. Умсчшн спе