Stražilovo

-чз 800 ез-

ровића састајемо с долима, која су под ииенои оригиналности иишчове ивлазила, а нису п,ихови ррш-ипили. Писа.ц . је тим нревидео далматинско-дубровачку књижевност, у ко.јој то чсто опажамо. Без СФекта није ни оно на стр. 45. речено: да се и данас још види „по биоградским ,чидовима објаве позоршпне, гдје се јавља, што се који дап игра, па, ако је пријевод, — често се, врло често, не каже, у којему је језику оригинал написан, а још рјеђе, како је име писцу". Вара се у том писац. -Ако хоће, могу и статистички доказати: да је ово онако тск речено. Комаду се, који је у нас преведен, не крије оригиналност; шта више, често ће се читати у наномени и немачко име комада. Име преводиоца често се истина не каже (јер то од преводиоца зависи), али име писца увек. 0 том сс и писац и сваки може уверити и из „Репертоара краљ. срн. нар иозоришта", ,који је у два маха штампала управа позоришна. — Моје је мишљење, да дело, и ако има и погрешака, од којих неке само за сада наведох, ипак заслужује и свако призиање. Оно је систематски израђепо и одбивши неке субјективне пишчсве назоре читалац у њем налази јасну слику времена, а књижевни историк основицу, на којој започету зг'раду има да дозиђује. Нека је на крају ових редака поменуто, да заслугу, што ова књига угледа света, има и проФ. Јагић, који је ову тему дао младоме писцу за домаћу радњу за учитељски испит. Беч. Ђ. Нросвјета, лист за цркву, школу и поуку. Уређује ./. СундечпН. Година I. Свеска I. и II. — У књ. црног. државној штампарији на Детињу. 1892. — Нова „Проевјеуа" није наставак „Просвјете" Јов. Павловића. Лист ће доносити — речено је у огласу — поглапито просветне чданке. За похвалу је, што ћс „НросБјета" доносити и народне умотворине. Прве две свеске „Просвјетђ", које су до сад изашле, одговарају нотпуно свом програму. Уредник је нроговорио о „нросвјети у опће". Учени И. Руварацје расправљао о владикама зетским и црногорским. Гадичсвић је написао некролог пок Џсидору митрополиту новгородском. Уредник је штампао своје студије : „Гелигија и Фанатпзам", и „Из моје буквице". Оиим тога има превода богословске садржине. У обе свеске има нар. умотворина и просветних бележака. Ва књижевне белешке требало би се боље постарати. — Ми искрено поздравл.амо „Просвјсту" и препоручујемо је нашем свету најтонлије. С. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. = Сраска Ењижевна ЗадругИ. „Српека Књижевна Задруга имала је до 22. нов. 2441 члана, чији су улози већ у друштвеној благајни. Осим н.их налази ее код разних повереника око 500 чланова са улозима нешто уплаћеним а нешто уписаним. У реченом броју највише је-чланова оснивача (но 10 динара), мање улагача (по 6 дииара), а најмање, разуме се, добротвора (по 150 динара). Србија даје готово свв осниваче, остале српске земље више улагача. Добротвора је највише дао Београд. Од целокупнога

бро.ја члапока из Србије су 1374 члана; осталих 1067 овако су распорођени: Црна Гора 67, Далмација 291, Вачка и Банат -218, Срем, Славонија и Х;'рватска 307, л по осталим српским и по Другим земљама" 179 (ЈГеђу овима има 82 претплатиика па овогодишња друштвена ивдања). Чланови из Србије овако еу распоређени по окрузима: Београд 277, ПожаревачКи 171, Подрински 115, Прноречки 110, Ваљевски 111, Подунавски 94, Гуднички 81,'. Крагујевачки 71, Топлички 69, Моравски 68, Крушевачки 68, Ужички 64, Пиротски 31, Брањеки 14, Кр.ајински 11, и Тимочки округ 8 чланова. Ови бројеви најбоље показују, на какав је одзив наишла „Задруга" по појединцм крајевима. •—.„Јавор" у 45. броју. вели за Пасарићеву расираву ,,0 хрватском правопиеу",да јс „ врло темељпа и паучна". Чудновата галантерија према хрватским расправама! Опровргавати ове речи не би имало смисла. Свако, ко расправу прочита, а зна ма и најмање шта о тим стварима, зпаће шта она вреДи. Та у њој се вели, да су босанске листине пис.рне — хрватски! — Мита Нешковић јавља, да је рад да покрене лист, ко.ји ће нашем народу и и.еговој омладини бити оно, што су читанке ученицима народних и средњих школа. Прештампаваће се у н, прикладни одломци из књижевних дела и сабраних народних умотворина, тако да сцјиси одломак чини за се заокружену целину а уредник ће пазити да садржина буде поучна и забавна те ће обилазити све, што јс строго научно те дакле и песхватљиво публици, којој је лист намењен. Лист ће се звати '„Ичелица" а излазиће једаред месечно на целу табаку. Стојаће годишн.е осамдесет повчиАа. - У немачком Магавипу за књижевност читамо, да је у Берлину код Јанка нре иеколико дана изашао нов роман под натнисом „Бег 8(;егп уоп Мовкг". Књига та вели Магазин — уводп нас у хсрцеговачке бојеве за ослобођење у време руско-турског рата. Идејално јуиаштво с једне стране а ђаволска злоба с друге. 3. декембра ове године рударски секретар РоиЦои држао је у Вечу, у инжињеро-архитектопском друштву, предавање „ХЈећег. Лае КирГегтеегк 8јцјак.о 1П В.о8111 611". -+- Некадашњи министар нредседник и министар сио љашн.их послава Милан СГ. Пнроћаиац штампао.је ту скоро у Београду броширу „Међупародни аоложај Србије ". Остављајући да о овој Књизи позвани говоре, аадовољавамо се еамо напоменом: да је ногрешан назив нишчев за све Словене, сем Гуса — ,.јужии Словенн"! У науци је већ утврђсно, ко се разумс под јужним Словенима. — Књига јс иа вел. осмини, а има 55 страна. Стаје 80 пара дин. -|- Зимњега течаја чита на кијевском свспаучшпту профссор Т. Флорииски „0 иародном песништву северних и југозападних Словсна". ПОПРАБКА. У нрошлом броју на странп 779 место Ј. Г. на вшпс места треба да стоји свуд Ј. Т. • САДРЖАЈ : Песништво: Само један. Ни из чега. Црвена капа. — Поука: Плиниј.е млађи и Трајан. — Уметност. Певачким дружинама и пријатељима српске гудбх, — Ковчежић : Књижевни прикази. Књижевне белешке. Поправка. „СТРАЖИЈ10В0" излази сваке педеље на читаву табаку. Цена му ,је 5 Фор. а. вр. на цслу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. на четврт год- — За Србију и Црну Гору 12 динара на годчну. — Рукописи се шаљу уредништву а иретплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића .у ЈВеограду.

Издаје књижара У1уне Јоцића.

Штамларија дра Павловића и Јо> ића у Новом Саду.