Stražilovo

-13 64 Е>-

8оегоп8еп-ове о српском иародном епском песништву. У одељтсу „КгШвећег Апгехдег" роФсршпе Т>. С. Ђорђевић о првој књизи српских народних песама, која изађе 1891 под редакдијом Љ. Стојановића. РеФеренат замера издавачу што није мало више пазио иа критичпост издања. Нагдашава, да се при такову послу треба дрзкати пеких сталних припципа, да би издавање Вукових дела било верно и конзеквентно. У истом одељку оцењује Облик Стојаповићеву Ст. Слов. Граматику. Особито истиче јасно и научио разлагање у овој књизи, и ако се аутор морао кратко изражавати према задатку и еврси књиге. Једино му замера, што је код глагола узео ЈГескинову поделу, ксја је доста компликована, те је питање, да ли ће је ученици потпупо моћи схватити. Даље је Јагић проговорио о осмом издању Дапичићевих Облика, који изађоше у Загребу штамиани латиницом, под ревизијом ироф. Маротића. Јагић радосно поздравља ово дело, препоручујући га еваком изображеиом Србину и Хрвату. У одељку „К1еше МЦЉехћш§'еп" између оеталог раснравља Брикнер о побратимству код Пољака и Руоа у XVI веку. До сада се обично мислило, да побратимства има само код јужних Словена, но у једном латинско-пољском рукопису из XVI века има болешка, из које се јасно види, да је тај обичај постојао код Пољака и Малоруса у XVI веку. Беч. Р.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Јова Карамат, кљижар у Земупу, јавља, да је са Змај Јованом Јоваповићем, влзеииком „Јавора", уговорио те ће оп од сада издавати „Јавор". Уредника ће сигнирати самиздавач а главни ће сарадници бити Дан. А. Живаљевић и Андра Гавриловић. Нови „Јавор" излазиће у Формату етарога, но не сваке недеље, бар за сада, него сваких петнаеет дана и то на два табака. Цена остаје стара. 11рви ће број изаћи 1 Фебруара. Име и једног и другог главног сарадника јемчи нам, даће нови „Јавор" потпуно од говорити својој еврси и у то име нека је добро дошао! — Иван Иванић написао је расправу о Буњевцима и „Матица Српска" је наградила ту расправу и саопшткће је у евом „Летопису". У раеправи евојој износи Иванић историју Буњевапа и гоЕори о обичајима њиховим. ■ф- У Загребу јо изашла друга књига „Грађе за историју дубровачке педагогије" од В. Адамовића. Прва књига изагала је 1885. У првој књизи изнесеиа је историја дубровачке педагогије од г. 650—1800. Друга књига говори о развитку педагогнје од 1800 до наших дана. Задарекц лист „Искра" у бр. 23 — 24 нроговорио је о овоме делу, и о њему се најповољније изражава. -)- У „Просветном Гласнику", свесци за октобар и повембар прошле године, штампане су оцене др, Бакића, Јосића и Срет. М. Аџића на Чутурилов „Букеар", који је био писац прерадио и у руконнсу поднео на оцену главном Просветном Савету. — У Цариграду је штампап „Голуб" (год. IV) за САДРЖАЈ : Несништво: Зори. Земља. Пошљедњи Вурић. Мати Ивана Тургењева. — Поука: Иеак Њутн. — Књижевност : Муза Достојевекога и муза Ивана Тургењева. Књижевне оцене. — Ковчежић : Књижевни прикави. Књижевне белешке.

Србе у Маћедонији и Старој Србији. „Српска Застава" проговорила је опширније о овој књизи у 4 броју о. г. Д „8и1>оШке Моуше", које, смо огласили у 1 броју „Стражилова" од ове године, доиосе у 4 броју своме некролог 1уапи ВовкоуЈеи. Радујемо се, гато горњи лист прати важније појаве у јавном лсивоту овамогањег народа нагаег и мило нам је чути оваке топле речи, којима „ЗићоШЉе Жоуше" жале за Јованом Бошковићем: „2а пјш као га ћп^шш ШЈГОУаШјет 1 а!;ага1е1јеш шПо§ паш ша!егпје§ јегхка тогаји 1 Випјеуо! 1 8оке1 18кгеио га2а1Ш. .." + Руска је књижевност 14 новембром прошле године претрпела губитак у својој средини. .Тедан од најстаријих ветерана у данагањој руској књижевноети, Алексије Дилштријевич Галахов умро је. Галахова је име тесно везано за историју руске књижевноети; њом се бавио тако рећи до последњих дана свога живота. Његове „Хрестоматије" деценијама су требници у руским гимнаеијама, а његова „Исторш | усскои словесности" и данас је још готово најбоља приручиа књига. Од ње је изишло друго издање 1880 године, али на жалост без онога, гато јо оваким делима најпотребније, без регистра. О раду овога седога књижевника, који је рођен 1 јануара 1807, вигае се може читати у децембарекој свесци „Журпала мин. нар. просвЉш;." У некрологу његову од Л. Мајкова. + У Фељтону „№еие Ргехе Ргеаве" од 17 јануара, проговорено је о Опатији и нешто о околини. Чланку је натпис „Аш (Јиагпего". + 12 декембра 1892 умро је др. Јулијаи Целееич, проФесор историје иа руској гимназији у Лавову и председник друи^тва „Шевченко". Целевич је познат и као добар радник на иеторијском пољу. Русине је у Галицији нотресла његова смрт, јер им.,ј_е био један од најепремнијих народних бораца. + Најновија (Ш—IV) свеска Крумбахерова „ВугапИшзеће ХећаоћпИ" доноеи на Француском језику радњу Ј ј . Бисћезпе-а „I/ Шупеит еее1е81а8 (;1 ()(ие". Интересно је нарочито ово за оне, који желе упознати црквену организацију нашегд полуострва пре VII века. А још интереенији биће за наше историке без сумње подаци, које нам Гелцер у другој свесци овога часописа изпесе: „1Јп§еДгискЈе иис! ћекапнЈе ВхвИтегуеггејећшзве 4ег опепшПасћеп Кггсће. У овом нам раду Гелцер на крају обећава, да ће се у другом делу своје радње позабавити „са патријархатом александријеким и аутокевалним бугареким архијепископатом" ; док је у првом тумачио оно, што се односило на јеруеалимеки и антиохијски натријархат. + Трећи број овогодишњега „Аи8'1ап<1"-а, на стр. 36 до 11 донео је чланак Ј. Р&Шег-а из Бсограда „Бае М 6 п е ћ8 - Е ер иБ Пк аи 1 4е ш А^ћ о з". Писац се дотече и наше повеснице причајући по Ранке-у о постанку Хиландара п утецају Св. Горе на књижевноот пашу. + У уторак 12 јануара читао је у географском другатву у Вечу рударски директор РаФајед ХоФман предавање „ХЈећег <Пе Виг^гигпе Коуо-Вгс1о ип4 ХЈт§ - е/ћппб 1шУПаје4 Ко 880Уо".

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. на четврт год- — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукопиеи се шаљу уредништву а нретплата књижари Луке Јоцића у Пови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке јоцића

Штампарија дра Павловића и јогића у Новом Саду.