Stražilovo

-КЗ 80 *>-

с -чи ^ 'чј^ «\|у «ч!^» «ч!^» ^х* ? а^ )^-«ж* Ф КОВЧЕЖМ џ*7с *т* ^ ^ "I 4 * 0Ж9 *Т" "Т" *Т Г " "Т* "Т 4 * ^'(2)к.

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ Гласнш ш забаву и науку. Уредник проФесор М. ПаеловиН. Влаеник издавач: кн.ижара Велимира Вадожића. Год. I. Број 1. — Са разноликом, занимљивом, но не и са сваке етране непрекорном еадржином изипгао је 20 о. м. нрви број новога листа под горњим натпиеом. Састајемо ее ту с милим знандима, с Војиславом, с Вл. М. Јовановићем и С. Д. Мијадковићем — ева тројица нам се приказаше чисто у свечану руху — па чак и са старим Ђоком Поповићем-Даничарем, који нам саоншти четир писма покојнога Ђуре Јакшића још из сретних старих времена мајке „Седмиде" а оеим тога нас под натиисом „Иомени" уз још неколико занимљивих података за срнеки културни паметар подсети на Јоксима Новића Оточанина, од чије се смрти навршило овог месеца двадесет и пет година. Остали, из којих се рекрутовала валанга новога „Гласника" — само се проФесор К. Стојановић и нроФ. М. Н. Пејичовић (њих два с уредником свакако миеле да проФесорске дипломе и у књижевности дају бенеФиција испитаности) ие сакрише под псевдониме — нису нам до душе то, што Ђока Ноиовић, Војиелав, Вл. М. Јовановић и С. Д. Мијалковић, али их већина показује, да — ниеу у гимназији биди еминенти у класичким студијама, ,,М'' на пример, који је за евоју „Љубав" узео предмет ип живота старих Грка и Римљана, вели по „Термопил//" па „песмама о „Венусг/" па „календи", Корад Рич (ко лл је то?) у свом „Мдадом пролећу" говори о неком „Фазису" (пише он међу тим и „буфет" и њему је Роберт Шуман „музикант"), а ТЈ. С. у својој, иначе веома занимљивој козерији о „Шекспирову иартеру" спомиње неког „Херакла" и миели да се коме дија латински каже „М1з(;по". М. II. најпосле, реФеришући одиета трезвено и са доета докаана материјала о приказу Судерманове „1Хе Ећге" у Београдском краљ. нозоришту, вели: сјиос! ћошшез 1о1; 8еп1ецЦае. Не мислимо заглађивати ове своје замерке, нити одбијати од себе неосиовано прекоре, као да нае је на њих павела зла воља, изазвана страхом од конкуренције, па ипак морамо рећи, да се из нрвога броја „Гласника за забаву и науку" види озбиљна тежња уредникова, да му дист са сваке стране буде леп и угдедан. Па нека је сретно и у добри час по ерпску лепу књижевност! Г. ЕЊИЖЕЕНЕ БЕЛЕШКЕ — Ђорђе Т. Мариновић из Бугојна у Босни јавља да је рад да изда двеста деведесет и три ерпске народнс песме, које је скупио по окодици Бугојна, Дијсвна и Травника, како их онде момци и девојке певају „при разним пригодама". Збирци је скупљач дао натпие: Босаике, забележио јс, од кога је коју песму чуо, непознате је речи

растумачцо и свакој је песми дао натпис. Књига ће изнети петнаест штампаних табака, за претплатнике стоји 75 новчића а после ће јој књижарека дена бити 1 ®ор. Рок претпдати траје до Цвети. т{г Црногорски Л1 ст „Проевјета" доноси у трећој свесци чланчић „0 Врањинском манастиру" а из пера Ф. Радичевића. У истој је свесци чланак М. С. Вукчевића о Кастриотама. тјт „Проевјета" јавља, да је у Загребу изашло ново издање Качићева „Каддоуог и§ос1ш пагоДа 81оушзко§а". То издање има 47 оригиналних сдика, а радио их је В. Андерле. У Београду је штампано осмо издање српеке историје од Јокс. Ст. Марковића. Ово је издање удешено нрема новом програму + Од пове године добисмо у Београду стручаи царински лист. Уредник му је Аца Миловановић, а име му је „Царипшс". Он је нре иекодико година почео издазити, па престао. Ово му је друга година. Ми овај лист са садржине своје препоручујемо пажњи стручних читалаца. Не пропуштамо јавити, да је уредник намеран, да у сваком броју доноеи и „Прилоге царипској терминологији " од стручњака. У нрвом је броју већ писио др. Решетара, који предлазке место досадашњих термина: уагредне таксе, скеларина и калдрмина ове: сноредне иди поредне таксе, бродарина и каддрмарина. Саветује, да остане: кантарина. Изишда је IV. књига „Гласника аемаљеког музеја". У њој еу међ осталим расправама од особите важности: расправа др. К. Јиречека: Властела хумска на натпису у Величанима, и И. Руварца: 0 натпису у Озренској дркви и о живописцу попу Страхпњи. У Шематизму архидијецезе сремско-карловачке, за год. 1892. штампана је расправа арх. И. Руварца: Православни српски манастири у Срему, у којој су марљиво сакупљени најетарији помени о овима Фрушкогорскнм манастирима па све до год 1690. А У „\ 7 1еиетг' излази комедија под натписом „Како вам драго". Догађај се збива у Дубровнпку а главно је лиде Цвета Цуцорићсва, нокретачи пак радње еу Држић и Динко Рањина. Комедију је ову наградила Матица Хрватска. + 0 „'Бирилу и Методију" досада се нисадо тодико, да је читава литература нарасла, и крај свега тога много је још остало нерсшено те даје повода новим расправама и новим сређивањима дослдашњега градива. Иаетрнек је тако још 1891 године у Сазо]Л8-у шаИее шогауеке" (стр. 129 —138 н 207—215) реверисао о иовијим радовима, особито руским, о Ћирилу п Методију; а сада се опет датио тога иредмета, те у првој свесци за ову годину овога листа дајс почстак своје радње „Коуу ргашеп о зтаЈеш ароИоМ вјоуапзкеш СугШоуи".

САДРЖАЈ : Песништво : Младој нознаници. Нека туге. Прва и друга л.убав. Пошљедњи Бурић. Мати Ивана Турге њева. — Поука: Јареб. Исак Њутн. — Књижевност: „Јеаикословне" ситнице. — Ковчежић : Књижевни прикази. Књнжевне белешке.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цеиа му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф. 25 и. на четврт год- — За Србију и Црну Гору 14 динара на год-шу. — Рукописи се шаљу уредннштву а нретпдата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду. Издаје књижара Луке Јоцића. Штампарија дра Павловића и ЈоциЂа у Новом Саду.