Stražilovo

-га 127 и-

другој 7/ (према разлмчлтом акденту, како се мисли)? Ми са нашим обичним умом не разумијемо тај метод: у једној прилици говорити о 7/ кад је од ог, а ондје гдје се има показати слична прилика бјежати од т, па мијењати темат. вокал о на 7/. (По којем је то закону?) Или једно илн друго; трећег пута нема, а не ]|е га ни г. Облак нронаћи. Ја не мислим овдје понављати свега онога, што сам већ једном написао; нити је то потребно, нити се може, нити ми се хоће. (Коме је стало, молим да исиореди.) Мени не треба ништа него да се њешто више задржим код сложене деклинације (у г. С—ћа), што је важно и ради срнскога језика, па ће се најбоље видјети шта све може иоднијети г. Облак. Већ сам улазак у „сложеиу промену" врло је „јасан" и „логичан", као што је то добро опазио г. Живановић. Ту се каже (§. 139.): „По сложеној промени мењају се кад су у одређеном виду прости придеви". . . Еад су у одређеном виду не могу бити прости ; нама је то јасно. Али и то ћемо одбити на рачун <1ег /л\ киггеп Еавзип^, него ово је главно. Г. С—ћ прво каже како постаје одређени вид: „кад се на, неодређенп дода заменица и. 1-е, га, (за коју у § 133 учи да је = који, је, ја!!) па тако се и у свима ос/галим падежима на падеже именичке промене додају падежи те заменице" (§ 140). Дакле: на именске падеже додају се надежи замјенице у свијем осталим падежима сложене деклинације. Али одмах у § 112. њешто друго, што се овому у § 140. противи. Ту се опет учи да се падежи замјенице не додају на падеже именске него на основу, и то: у 6. над. једнине за мушки и средњи род, па онда (у § 143.) исто тако у 3., 6., (??!) и 7. пад. множине и 3. и б. двојине. За тијем у § 144. учи да се у жен. р. у 2., 3. и 7. иад. једн. не додаје цео облик заменице' га: м-пл. 1-еи, него само 1А, и "; (а гдје је 2. и 7. над. двојине; да ли је ту иовоуч-егс или нокоуно? Дакле то Је теорија у г. С—ћа, о којој г. Облак ни ријечце, јер све погрјешке, које се овдје ни ио којем начелу не могу оправдати, дакако много су мање од оне његове три дужине. ЈГескин у граматици (стр. 86.) ирцје свега учи, да се у свцјем падежима сложене декл. додају ппдежп замјонпце на номиналие паде-

же адјектива, а нигдје на основу, па упућује на своју БесНпаИоп стр. 131, где је ту ствар јасно иротумачио (противно Миклошићу) и одредио један принцип за све падеже слож. деклинације; падежи иа падеже. Облици, у којима се не виде јасно оба падежа, настали су или дисимилацијом сличних завршетака у оба дијела, тако да се завршетак у средини губио, или дисимилацијом у самој замјеници (скресавање замјенице у 2., 3., 6. и 7. пад. једн. жен. р. и у 2., 7. над. двојине), или аналогијом слож. облика једно према другом или према прономиналној деклинацији. Ево тијех привидно неправилних облика: 1пв1г. 8&. М. И ср. р. ДОбрТЛ-ИМБ ОД добрт^мв)- и мб , дисим. сличних завршетака и дуљење г у гг као у иот 8§\ м. р. добрт.1и од д о б р ђ - и. (1а1. р1. д о б р те .1 - и м х од д о б р о м 6 - и м т>, дисим. и по аналогији твћ-. 10С. р1. Д 0 б р Ђ1 - и х г од добр^хг-ихг, дисим. и по аналог. §;еп. р1. (гдје су јасни иадежи оба дијела: добрг-ихг, дуљењем добр г В1-ихг), јер су ^еп. и 1ос. и онако једнаки у проном. деклинацији. (М. 1и8ћ-. «1иа1. добрза-има од добр омаима, аналогијом дисимилација. Снага аналогије и изједиачивање облика ирема проном. деклинацији види се лијепо у <1а(;. 1пз1гг. 1ос. р1. и у (1а1. Јпвћ'. с1иа1. жен. рода, гдје нема посебних облика за жен. род. Требало би: (Ш. р1иг. добрамЂ-имг, отуд би било добра-им г 1>; 1п8(г. д о б р а м и - и м и — д обр а-ими; 1ос. добрахг-ихг = добраи х г б ; (1а1 11)811-. с1па1. добрама-има = добра-има; свијех тијех падежа никако нема, него и за жен. род су исти као и за друга два рода, а то може бити само ирема проном. деклинацији, гдје то исго налазимо. У же.н. роду у 8§\ била је дисимилација („Гогтуегкит1п§'", НашИшсћ, стр. 86.) у самој замјеници: ^еп. добр'Б1-1А мјесто добрг!|-е 1А ; (1а{. 1ос. д о б р 'I; - и м. д о б р 'I; - 1-е ј и ; тако 1п81г. д о б р љ - 1л; м. д о б р - |-е и. или (према другом номинал. облику) од добр(ил,1-е 1л. — д о б р о 1л> - № иа онда добро1Ж. Тако дакле стоји ио Лескину, но науци и но истини; а како је у г. С—ћа, то смо видјели. Сад рецимо да г. С—ћ није ирихватио начело Лескиново. Добро. У њега има, рецимо,