Stražilovo

-чз 352

нссаврсмоних ситуадија овдс одвоћ залстила у псдоглсд те пустила да читалпц до1)с-до оваква клипава нитан.а: А како то, да Јаков тск ро«1; Гозћин довна, какав му сс нринов у кући снрсмао?! Та ла то вал.да тск пијс потребан вассбап тсчај гинскологијс!! Г.

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ — У исмачком Магазииу има ова бслсптка: Хајнс јс у особнтој милости у Малоруса. .Топг прс чстрдссет година изатпле с.у његове песмс у малоруском преводу. Први су преводиоци били два Галичанина: Богдан Дидицки и иеки Т. М., који се иикад пије јавио целим именом. Првије прсвео Хајнову романцу „Вјп еј " а други песмицу „Ев Ие^4 с1ег 1161886 8отшег". Оба прсвода су прилично неспретна. У Украјиии се Александар Навроцки интересовао за Хајповс пеоме те их је превео три 1859 године. За њима долази већ читав низ прсводилаца, и то у Гадицији: Иладимир Саскевић, Јурије Фетковић, Остап Левицки, Иван Франко, Ваеилије Конон — и у Угсрајини Михајило Старицки, „Навле" из Украјине (=11. Кубински), М. Кримски, Лесија Украјинка (нсеудоним ЈГарисе Косакове), Максим Стависки, ЈГикола Коћубински и др., који су по перијодичним часописима или књигама донели мпогс Хајновс песмс у малоруском випге или мање вешту преводу. Чудно јс при том да сс већина преводилаца бавили само „КпјИгом несама", тако да су неке песмс преведепе и ио три и по четир пута. По разним часогшсима и књигама за толико година разбацани преводи нису дали нотпупа појма о Хајну читаоцима, који не знају немачкога орнгинала. Потребпо је дакле било целокупио издагее н.егових пссама у малоруском преводу те је такво издање месеца Јануара ове године изашло у Лавову. Млади књижевници из Украјиие: госпођица Лариса Коеакова и Максим Стависки превели су Бупаоћев ЈпГеггагаго, Не1т1сећг, 1>јо Нагаго!8с, нешто из МотДаееММсг те свс заједно издали под натпиеом „Књига песама". Лариса Косакова иревсла је 02, а Стависки 51 нссму. Њихови се прсводи одликују леиим језиком и всрним препевом оригинала. Познати пак малоруски књижсвник Иван Франко, који је диино иревео Гстова „Фауста", издао јо у изврену преводу „Беи^еШашЗ" и пешто из „Романцера'' под натписом: Одабране иесме Хајнриха Хајна. Франку је ионгло за руком те јс погодио ие само мисао, нсго и облик, тон и метар номачкога оригинала. У предговору упознајс читаоце Хајповим животом а у тексту има много бслежака (по Елстеру), које читаопу разјашњава.ју духовиту зимску бајку. — Заједпица уметника и књижевника у Боограду имала је у нрогнлу суботу последњу седнину овога ле.та. Читао јс Љубомир Недић евоје етудмјо о Бојислапу .1. Илијћу и Лази Костићу. У« то ,ј(! дебатовано о досадагнњим Псдићевим критичким студијама а говорило се и о светковинама, пгто ће бити онога лета у Дубровпику и иа Оболу.

Љубомир Педић јавл.а, да је намораи да, ггутом претнлате, изда својс критичко студнјс кп повкје српасе лприпе. Рсч .је у тим студијама о Ђури Јакшићу, Змају Јовановићу, Каћанском, Лази Костићу, Јовапу Илијћу и Војиславу .1. Илијћу. Папред ћо бити засебна студија о ноиој сриској лирици и њеним критичаргша. Књига ћс ивисти петпаеет до осамнаост штампаних табака а стојаће за нас овде 1 Фор. Рок претплати јс до краја јуиија, кгг.ига пак биће готова крајем јулија. — У Загребу јс умро ироФсеор геологије и мипералогијо у ондапгњем свенаучишту и члан југосл. агсадемије др. Ђура Пилар у 48 години свога века. — У Београду је 11 о. м. умро др. АПим МедовиН, пепсијонован професор Велике Школо. Пожпвео је 78 година. Радио је и па кн.ижевности и то у медицинској и пољоиривредггој струци.

БЕЛЕШКЕ 0 7МЕТИ0СТИ — Певач Раја Павловић, члан гсраљ. иар. позорингта у Бсограду, дао јо у штамну I Кољо српских пародмих песама, удстнених за гласовир.

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК — У протиронтли понодсл.ак проелављона јс у Бечу стогодишњица Јапа Колара. — Словепска добротвориа задруга у Петрограду славила јо на дан св. Кирила и Методи.ја о. г. двадесетпетгодишњицу свога опстанка. Пре по дне је била свечана служба у Иеаковој цркви а у всче јс била екупштина у дворапи племићске касине, где јс најттре литс отпојао тропар св. Кирилу и Методију па јс онда председник гро® Игњатијев беседио свечаиу беседу. За њим је акадомичар Бестужов Рјумии говорио о заслугама покојних чланова: ГилФординга, Левицкога, П. А. Кирјева, Кијаловића, Золотарева, Достојевскога и др. По гпто је за тн лик отпојао Слава Богу на небссјех. осврнуо ее Игњатијев иа историју словеиских задруга у Русији, па су онда проглашспи иовоизбрани чланови н лик је отпојао С гтами Бог. Стигле су силне адресе, ноздрави и телеграми, међу осталим од цриогорскога кнсза Пиколе, од Михајила, митрополита Србнје, и од владике Штросмајсра. Од гостију су говорили СрВии А. Васиљсвић, Хрват Јакић и Бугарин ЛЈудсканов. Па послетку јс јопг говорио Н. II. Аксаков. — Мссоца јулија овс годнне прославиће сс гга Цетињу и на Ободу четрстогодишњица Ободеке штамнараје. Русгсо своиаучшпте у Казапу нослаће том приликом иа Цетип.е нарочиту дсиутацију, коју ћс предводити Алексапдров, нрофссор словепских језика. Исто јс свепаучппгте именовало цриоГореког кпсза Ниволу својим почасним чланом те ће та депутација однети и предати кнсзу диплому.

САДРЖАЈ: Песпиштво : Кнез Борич. Мипгко Убојица. Мрки Вутс. ■ Поука: Јаков Молепгот. — Ковчежић: Кн.ижевгтн нрикази. Књижевпе белешке. Бслешкс о уметности. Нроеветпи гласник.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке ггодсљс на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на цслу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. гга четврт год — За Србију и Црпу Гору 14 динара тга годину. — Рукониеи се пгал.у уредииштву а претплата књижари Лук« Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима проттглату књижара Н. Валожића у Боограду.

Издаје књижара Луке Јоци-ћа.

Штампарија дра Павловића и Јоцића у Ноном Саду.