Stražilovo

нсз 368 Е*-

В. Вак1 ћо, и „Трвба ли учити стари словеноки јеаик?" од Момчила Иванића. Од преведених чланпка споианућемо : „Прошлост глаголицо" од Попруженка у преводу Ђ. С. Ђ-а. — Као што немачки Магааин доз наје, ради гроФ Лав Толстој од зимус нов велигс роман, који ће бити без тенденције и чисто уметнички, и којем је први део већ готов за штампу. Толсгој живи еа свим повучено на својој Таснаја-Пољани — без игде ичега, јер је све своје имаље ноделио међу своја четир детета. — У Паризу се склопило другнтво Француских научпитса, да се једаред већ реши питање о Лују XVII. Избегавајући сваку политичку тенденцију купиће то друштво све документе, до којих узможе доћи, и званичне и приватне, који су кадри раоветлити судбину несрећнога доФена, да ли је у тамници умро или нијо. Генералии секретар те „ВосШе сГ еМе впг 1а ^иевИоп (1е Боцјз XVII јесте 6. с!е Кне11е (1е Оћепе. СМЕСИЦЕ. (Наиолеон I. и ФелтнЈ Године 1807 био је пред царем Наполеоном I. амерички механичар Фелтн те му понудио проналазак врло велика замашаја за француску монархију. Фелтн је разлагао пред царем, како да се граде дађе, које би терале парне машине и које би биле са овим слободне од разних морских и ваздушних отруја. „Ви ћете са оваквим бродовима унитптити Енглеску!" завршио је Фелтн своје предавање. Наполеон је дуго посматрао механичара мерећи га од главе до пете, на послетку ће рећи: „Опет нов проналазак, с каквим ми скоро сваки дап досађују, а не зна се који је од кога глупљи. Тако ми је јуче један, ипаче паметан човек, продлагао, да освојим обале енглеске коњаничком војссмг, коју би носили припитомљени делФини. Идите ми с Богом, и Ви сте таква будала!" Фелтп гордо погледи великога освајача, поклоии му се хладно и ио рекавши више ни речи оде. Ооам година доцније милила је лађа на једра по атлантском оцеану и приближивала се усамљеиом каменитом оотрву свете Јелеие. То је био „ВелероФОнт", лађа, која је оа престола свргнутога цара с неколико његових верних иооила у прогнанство. Баш се горе по лађи шетао Наполеон, када о.е на далеком хоризонту укааа мрк облак од дима, који је ишао све ближе и ближе. На поелетку иокочи на површину морску грдан пароброд иа са грацијозном лакоћом пројури иоред тромог „БелероФонта", који се с тешком муком борио са големим талаоима; то беше први амерички нароброд, који ее звао „Фелтн". Наполеоп је дуго гледао тужно за гордом лађом, за тим је, не рекавши ни речи, отишао у евоју кајиту. Када му је доцпије дошао верии н.егов Бертраи, нашао је побеђеног јунака како е.еди за столом, главу наслонио на руке и нешто крупно мисли. Најодаред Наполеоп диже главу, тужно иогледа у Бертрана на завапи: „Кад.а сам из Тиљерпја отпустио Фелтна, дао сам другом своју царску круну!" 0. Ж—г. А. М. М.

(Пилатовп ~Ш е РУЈу") Кажу да је ггеКи енглески оФи« цир нашао рукопис, на којем је исписана иеповеет Ионција Пилата. Иа жплос.т ,је тај ОФИцир међу тим у мору се удавио те се том прпликом изгубио сав скупоцени рукопие, само .је остао један једини лиет. Рукоиис је наииоан етијопским дијалектом а по свој прилици је коптскога иорекла. На сачуваном лиоту, на којем има одло мак разговора Пилатова са Јудејцем на Христову гробу, стоји ово: „Верујем, да си ваокрсао и мени се јавио; а верујем и да ми не ћега судити, Господе. јер ја еам радио за тебе а из страха од Јудејаца. Верујем у твоју реч и у моћна твоја дела, која си починио, јога док си био међу људима. Многе еи људе подигао из мртвих!" (Колико зарађују кн.ижевници у Француској) Да је књижевнисање у Француској прилично лукративан занат, доказује чланак у листу „Шепег Мос1е". Поеле кратка увода, у којем се опиеује, како се иромениле прилике од времена Пјера Корнеја, који је за евоје ремекдело „Аталију" добио 100 Франака, прича писац тога чланка овако: „Познато јс, да је Бпшав реге позоришним својим комадима и својим романима заслуживао управо махнитс своте и да ауторска његова права још и његову сину сигурају веома леп приход. Први приказ његова Непп III био је одсудан по судбину младога Креолца. Дан нре јога потчињен вваничник у војводе од Орлеана, који је са својом годишњом платом био сав срећан и блажен, поотао је сутра дан наједаред чувен и виђен и продао је свој рукопис ва 6000 Франака. Оишав реге би умро био као вишеструк милијонар, да није био такав распикућа. — Бшпав Шв без сумње је куд и камо мање заслуживао, него отац му, ма да му јо то већ ишло у корист, гато со јавио познатим именом. Првих сто приказа његове „1Ја (Јате аих сашеНаз" донели су му „само" 20.000 Франака, али су му приходи расли у рапидној прогресији. Тако је н. пр. још пре првога приказа глуме „РгапеШоп" само за право превода инкасовао 60.0 00 Франака. — Виктор Иго је као доходак свога псра оставио за собом пст милијона Франака, иаравно ие рачуиајући амо вредност његових дела. Та дела доиосо његовим наследницима сваке годиие ренту од 50.000 Франака. Викторпјен Сарду има у Маг1у-1е-Во1 управо краљевске дворе а уз то исто тако краљевско имање. Познат је и ванредно краони спахилук Емила Золе у Медану, у који је Зола уложио а и данас улаже велик део евојих нрихода, што иду у милијоне. По за то га еељаци у Медану добро шишају. За Фунту грагака, за коју обичап човек у Медану плати тридесет су-а, мора Зола да нлаћа три франка. „Доста је оиј богат; та толико је заслужио иа „Л.8вошо1г к -у! Све те големе приходе превааилази оно, Н1ТО заслужи Жорж Оне. „Господар ковница" постао ,је аа н, кокош, која му леже златиа јаја. Године 1885 рачуиали су нриходе од романа и глуме „Гооподар ковница" на више иего но милијона франака".

САДРЖАЈ : Посништво: Кнсз Борич. Мишко Убојица. Мртси Вук. — Поука: „Отровна голубачка мува". Јаков Молешот — Књижевност: Анс.елмо Бандури Дубровчании. —■ Ковчежић: Књижевни нрикази. Књижевне белегаке. Смесице. „СТРАЖИЛОВО" излази свакс недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара па годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоцића.

Штампарија дра Паелоеића и Јоцића у Новом Саду.