Stražilovo

чз 416 и-

— У и.чКеЈПтлју п сЈШсКој вишој девојачкој школи у Нанчеву аа школску годину 18!> 2 /а има чланак катихете Обрада Дапидовића : „Рслигиолио-морално васпитан.е у тколи и на дому". — Извсшта.ј о српској витпој девојачкој школи у Новом Саду на крају школске године 189 2 / 3 доноси члаиак професора Пантс Јовановића: „Право и лажно васпитање". Из нашег ,је листа у аасебну књигу прештампан Сиглигетијин „А (тоикегевб" у преводу Благоја Бранчића. — „Коло младих Срба" у Будимпешти издало је извештај о свом раду школске године 189 2 / 3 . Нае се тиче само књижевни рад тога друштва те, по извештају, .јављамо, да је на седамнаест седница, које је дружина имала ггрошле школске године, било пет предавања и осим тога су чланови приказали евоје белетристичке радове, већином преводе. Предавали су: Лазар Грујић о теми „Шта је наш аадатак?" и „о трагичном моменту у животу средн.евсковне српске даревине", Лазар Ненадовић „о енергији у човека", др. Ђорђе Пејичић „о недостатку рада и раавитка српске интедигенције, Ђорђе Поповић Муи.атовић о томе „како бројно пропадамо" и Бранислав Станојевић „о животу и раду Јована Бошковића". Нека од ових предавања су и штампана, и то у подлиску „Браника". Оригинални белетристички радови су: жалосна игра „Лала и Милица" од .Тована Живојновића и неколико мањих песама од истога. Преводи су: „Б ампирско коло" ХаЈнриха Хајна, „Лепа Јелена" Михаља Верешмартије, „Своме пријатељу" 'Јауле Варге, све троје превео •Тован Живојновић; „Борис Годунов", драма Александра Пушкина, прсвео Алексавдар Писаревић, „Црна жена", приноветка Калмана Микеата, превео Ђура Димовић. — Како „Биђготпјк" јавља, наишао је свештеник Павле Навлић на белешку, из тсоје сс види, да Гундулић није сахрањен у цркви Доминиковаца, где му је године 1888 подигнут споменик, него у цркви Мале Браће. Белешка гласи од речи до речи: РоПо 15. 1Д1л\ Мог4. N. 274. А<11 10 Х1>ге 1638. 8јд.г 0Јо: Ргапсезор (II Сгош!о1а топ <11 1<'('1|ге в1о4е ата1а1о §п1 14 (1' е4а (Г апт 42 јпејгоа ћеђђе ШУ ј аасгатепИ. Ра зероИо а 8.*о Ргап.ео Т. бгапЛо. Р. I). 81е1'апо сИ Гл1еа. — Тршћански „Словански Свет" велича у 12 броју заслуге апостола еловенске узајмности Јана Колара. — Покојии Тенисн не ће имати наследника. Гледстон је још зимус јавио парламенту, да никогч, нс ће препоручити краљици да буде рое4а 1аигеа4и8. — Из Болоње јављају бечкој ,Деие Рге1е Ргевве", да је не давно приликом излета у Фијорепцију умрла Малвина Огоновска, која је у свенаучишту у Болоњи застунала меето лектора словенских језика. Огоповска је била родом из руеко-нол.ске провинције Вилне а родила се године 1843. 0 школским Фсријамд била је сурадница на делу о историји Пољске, које је министар Коренти оставио недовршено, а осим тога ,је и сама написала дело о пољској књижевности, које еу пријатељи и земљаци покојничини ради сад да издаду.

= У 39 св. Потерманових „Оеодт. МШ.оЛипд'еп" у „ТлЈ4ега1игћр.г1оћ1:"-у под бр. 400 оцењсна је књига К. На88ег1-а: Ктве с1игсћ Мотопедго пеМ Ветегкип^еп ићег Тат! иш! Т рп 1 р . 235. стр. МИ 30 АћћМип^рп паећ З рп АпТпаћтеи •Ле« УргТавврге и. 1 КагЈе. \ Л 7 1 рп , А. ТТагИећРп, 1893,— Оцењивач \У. СШг хвали овај посао. Иисац је прокрстарио земљу у свима правцима и показао јс да има пажљиво око за геограФСке проФиле и н .ихову одећу, за воде, камење и тло а такође и За л.удске станове и становнике. Обобито ,је много светлости бачено на Дурмитор, горњу Морачу, Колашин на Тари и Ком. Показао је да је Дурмитор висок 257 7 т. 0 Црногорцима веома лсио говори а куди турске чиновнике, који су му сметали у испитивању.

БЕЛЕШКЕ 0 УМЕТНОСТИ — Сметапину „Продану Невесту" давали сулре десетак дана и у Берлину у позоришту ипкег (Теп ТлпЈен. Ентузијастично су ,је примили. За сваким су бројембурно тапшали, Финалс првога чина морао се поновити. Всле да у Берлину већ давно није било таква позоришна успеха. ЧИТУЈБА У Будимпешти је 21 о. м. у 72 години свога живота умро Александар ОтојачковиЛ, министарски саветник у миру, који је за млађих година радио и на књижевном пољу, пишући већином историоке и политичке расправе и то на српском, немачком и мађарском језику. У засебним књигама изашле су ове Стојачковићеве расправе: Историл восточно - славенскогЂ богослуженил и кирилскогЂ слова код Славена западне цркве (Нови сад, 1847); Черте живота народа ербекоп. у унгарскимг областима, од времена кад су Мађари у ове дошли па до славног доба воскрссенил воиводовине Серби«, или од г. 895 до 1848. (Беч, 1849); ТЈћег с 11 р в^аатегеоћјиоћеп Уегћа14п188е с1ег 8ргћеп 1п с1ег ^УојтмНна ицс! ићегћаир! 111 сћт ТЈапсЈегп с1ег ип§апзећеп К гопр (Темишвар, 1860); А та§у»гогвг%1 #ог. кр1. 8 /Ргћ е§ућаг опкогтануга1аг61 (Будимпешта, 1880). СМЕСИЦЕ. (Толстој) ВегНпрг Таа;е1|1аН нема друга посла него доказује, како ,је Толстој немачкога порекла. У директно.ј линији Лав је у петој генерацији потомак Пстра Андрејевића Толстоја, који јс године 1718 у Напуљу на своју лађу домамио Алексија, сина Петра Великог, преваривши га да је у оца његова израдио да му све опрости, те га онда издао цару. За то ,је тај Петар Андрејевић Толстој добио гроФовску титулу. Па сад преци тога Пстра Андрејевића — каже ВегПпег Та^рћћШ — из Нсмачкс су, потомци некога Индриса, који је године 1353 са два сина и 3000 чељади дошао у Чернигов. Један јс од н.их, вели, био дебео те су га прозвалв Толстој, т.ј. Дебели. Други опет веле да је један од праотаца дошао из Холандске а онде да се звао „Вуок" те би Толстој био само превод тога имена.

САДРЖАЈ : Иесништво : У драгипој градини. Јесеља елегија. Драшко. Мрки Вук. —- Уметност: Са сликарске иалоасбе у Бечу. — Књижсвпост : Алљред Де Мисе. Анселмо Бандури Дубровчанин. — Ковчежић: Књижсвни прикази. Књижевне белсшке. Белешке о уметности. Читуља. Смесице. „СТВАЖИЛОВО" излави сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 26 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шаљу уреднииггву а претплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књмжара Луке Јоцмћа.

Српска Маиастирска Штамларија у Новом Саду,