Stražilovo

642

Већ смело држи упш управо, И ти иас сада тако подстичеш И сам у свему нама предњачив]. .!а ћу ти јасно свој смер казати, А ти ми пажљиво саслушај речи, Па ме исправи, ако погрешим: Кад сам пророштву питском отишо, Да питам како треба да тражим За оца одмазду од убида му, Вог Фив ми тада овако рече: „Без оружане војске и штита „Лукавством чини нраведни покољ!" Па кад смо такво чули пророштво, Ти иди у двор у згодно време Па сазнај тамо све шта се ради И јављај нама све по истини; Због старости те не ће познати И дугог времена, како си ти от'шо, А ни сумњати не ће на тебе, Јер си угледан к'о и сви други И носиш сребрни украс на глави; Кажи се странцем Фокиђанипом И да те посло Фанотеј амо, Он је најбољи њихов савезник; Ти њима кажи и закуни се Да је Оресто по судби умро, Стрмоглавив се са брзих кола На тркалишту питском у борби ; Такав нек ти је разговор с њима. А ми одосмо. као што ваља, Гробу очину ради подушја, Да прелијемо и овенчамо Гроб свежим власима са глава својих. Онда ћемо се натраг вратити, Донећу и ону тучану урну, Што сам је сакрио, као што зпаш, Тајно у џбуну и трњацима, Да их можемо боље обмахнут', Кад њима пријатни кажемо глас: Да је то моје спаљено тело И обраћено у прах и пепо; Шта ми је бити у речи мртав, Ако се само на делу спасем И славну победу њиме добијем? Ја мислим: неје ■реч с коришИу зло. Та ја. сам већ често и то видео Да и мудраци сами кад када Умиру празном, привидном речју, А кад се живи по ново јаве, Већма их штују и већма славе. Тако се и ја обесно уздам Да ћу из таме привидне смрти

Просјати као сјајана звезда Непријатељ'ма на страх и трепет. 0 и ти дична домовино ми! 0, земље ове богови силни! Прим'те ме срећно на овом путу; 0, доме славни дедова мојих, Теби долазим по судби божјој, Да с правом љагу са тебе збришем; Не дајте сриман да одавде одем, Иего ме прим'те као такога, Који Ве овом несре^ном дому Повратит' срећу и богати сјај. Но доста сада, све сам ти казо, А ти сат, стари, на дело одмах И што ти ваља чинити, чини. А ми идемо, већ је и време. Оно је сваком људскоме делу Највећи суђа и господар. Електра (у двору) Ох, јао мени! Ох, јао мени ! Васиига ч, Учини ми се, сипе, из двора Чух неке ропкиње јаук и )здах. Оресто Да неје Електра сирота то?! Мекајмо, чујмо њезину тугу! Висаитпч Пикако, сине! Пре свега ваља Извршит' вољу Аполонову: Почиимо тиме пгго ћемо оцу Изити на гроб и прелити га, То ће нам снагу и успех дати (Орссто и Васпитач одлазе) ДРУГА ИОЈАВА Електра (долази из двора) (тужно) 0, светли дане! 0, зраче, што земљу кружиш! Много видесте сузнога плача, Много ли још тешких удараца На мојим рањеним грудма, Кад года тамне нестаје ноћи. А ноћну бескрајну тугу Знаде ми мрска ностеља У несрећноме овоме двору, Колике јаде јадујем За својим оцем несрећпим, Ах! којег у туђој земљи Крвави Ареј не уби, Пего га мучки убише Та моја мати крвница