Stražilovo

658

Кара ме увек погрдним реч'ма: „Ти богумрско једно створење! Зар теби само умро је отац? И ником другом зар жао неје? Умри, погини у тешкој тузи, Нека те никад подземни бози Не ослободе јада и туге!" Само кад чује од кога да ће Оресто доћи, онда беснећи По вас дан виче и мени дође: „Неси ли ти свем томе крива? Неје ли твоје то масло било, Што си Ореста из мојих руку Украла и некуд тајно однела? Али ћеш за то скупо платити И заслужену казну примити." Тек она кевће, а уз њу стоји Славни јој мужић и сам је дражи; У свему он је страшив и јадаи, Помоћу жена бојеве води. А ја се јадна губим од туге, Чекајућ' увек брата Ореста, Да свему овоме учини крај. Ал он оклева, па ми све наде. ПГто сам имала и што их имам, Уништи; у злу оваком, сестре, Нит' можеш бити доста умерен Нит' можеш бити доста побожан, Та злим се само зло изазива. Хор Реци нам, сестро, је л' ту Егисто ? Кад тако збориш, ил' неје дома? Електра За цело неје. Јер не мислите, Да бих ја смела, да је он дома, Овде пред вратих 'вако стојати. На пољу он се сада налази. Хор Ако је тако, као што кажеш. Тад се можемо са свим слободно Са тобом овде разговарати. Електра Њега сад нема. Питај што хоћеш. Хор Питам те дакле, хтела бих знати, Какова гласа од брата имаш. Хоће ли доћи ил' још оклева? Електра Он вели доћ' ће. Ал' још га нема, Да чини опо, што обећава.

Хор Сваки се човек мало устеже, Кад се лаћа великог дела. Електра Лли ја нисам тад оклевала, К.ада сам њега од зла склонила. Хор Пе бој се. Оп је толико ваљан Да у злу својима увек помогне. Електра II ја то мислим, тако ће бити, Иначе за ме нема живота. Хор Сад немој више ништ' говорити, Јер видим ено иде из двора Хрисотемита, сестра рођена Твоја по оцу и по матери; У руци носи посмртну жртву, Што се приноси мртвима доле. Хрисотемитпа (долази) и пређашњи Хрисотемита 0, сестро драга, за што си опет Пред дворска врата овде изашла, Те опет јадна гласно наричеш ? Та за што не ћеш за тол'ко време Да се увериш да је узалуд Безумну гневу срце предати? Та ја и сама знам врло добро Да ј' ово наше стаље прејадно; И само кад бих имала власти, Показла бих им, шта им ја мислим. Овако с' морам у злу склањати, Да не изгледа да што год чиним, Кад им наудит' ништа не могу. А то бих хтела да и ти чиниш. Знадем до душе да немам право, Ти радиш 'нако као што треба, Ал' ако хоћу да у слободи Проводим дане младог живота, Јачега речи морам слушати. Електра То неје лепо нити пристојно, Да оца свога ти рођенога Сад заборавиш, а матер волиш. На и те твоје све опомене Из твоје главе несу изишле, Него си од ње све научила. Сад бирај једно од овог двога: Или ћеш своје презрети лудо Ил' ћеш се мудро за тг.их бринути, Ал' им имена спомињат не ћеш;