Stražilovo

лгг> <?«& * ^ Г °Д-

* „^'-е

°4 Ј 0 в & н ГРН» $

ВЛАСНИК И УРЕДНИК

У НОВОМ САДУ, 3. АПРИЛА 1894.

——

У ШУМИ II

епао сам боле међу четир зида )Т Заробљени звуци. несма окована Слушао сам где се у болима кида Па ми горком клетвом давно отрована Одјекује ббно ... Ту не знам за тугу, Слободна к'о ветар песма се извија И с тичјом се спаја и широм по лугу Витла се и пада, диже и разбија.

Вру и кипе хмаси по шумској слободи, Надахнуто срце жељно од њих учи По широком небу камо стаза води За молитву Бога без бола и жучи . .. Тисућу звукова, тисућу одјека ! И под лисним грмом без игде икога, К'о у прве дане бесмртног човека, Не знам смрт ни боле, већ вечност и Бога!, Ленскш

Р 0 Б 0 В И (толстој)

а степе сунце тоне Ц)'А даља сја се сва, ^Робова ланци звоне И мету путем пра'. Бријана они чела На тежак иду рад; Туга им обрве свела, На срце пао јад. Пред њима вуку ено Таљиге раге две, За њима иду лено Чувари, мотрећ' све.

—• Дед, браћо, појмо јако, Махнимо јад нам клет! Усуд нам судио тако, Кад угледасмо свет! Почеше. — Сваки пева Свог дома тихи мир И срећу минулих днева И Волгин бујни вир И миле степе оне, Слободе своје кут. Све јаче сунце тоне, А ланци мету пут.

Борис