Stražilovo

земл>е у X веку У другом одељку (стр 50 88) се говори о радњи св. Клименте и о арбацаско-епирским Словенима. Овај је одељак занимл>ив са 1ш>ижевно-историског гледишта наше старије књижевносги. Нарочито је реч о радњи Иирила и Методија по најновијим критичним испитивањима и о разним погрешним мислима о томе. Тачно нам пиеан; износи рад св. Клименте, земљиште радње му и где је била његова епископија. Трећи одељак (стр. 89—117) говори о сличностима и везама међу земљиштем радње св. Методија и св. Клименте, његова ученика; о етнограФСким особинама словенских племена у јужном Илирику (Арбанији) као могућном узроку, што се тамо основао први расадник словенске књижевности; о вези међу св. Климентом и св. Методијем; о дијалектичној сродности међу југозападним крајевима балканског полуострва и Вел. Моравском; о почецима читања српско-словенскога и бугарско-словенскога; о победи и превласти грчког византинизма с иочетка XI века. У одел>ку чешвртом (стр 118—154) говори се доста исцрппо о томе, како су постала средишта и књижевно-народносни типови српски и бугарски. Овај је одељак и по градиву и по изради најзанимљивији. Ту се говори о изналаску ћирилице и о потпуној јој превази у XI веку ; даље: о утецају поделе цркве на источну и западну, о покрштаварву Срба; о Охриду, Драчу и Зети као најважнијим позицијама књижевно-културне заједнице срнске ; о оснивању бугарске јерархије; о срнском типу у Рашкој; о гоњењу словенске књиге у подручју римске цркве.; о томе како се српски и бугарски тип цепи од хрватскога ; о изради правила српско-словенске редакције; о Маријинском јеванђељу, скадарским одломцима, о зони старо-словенској, српско-еловенској и бугарско-словенској на балканском полуострву; и о опадагву глагољице. Пети одељак (стр. 155 до 181) је чисто књижевно-историски и говори о испосницима и светитељима, као првом плоду нове хришћанске просвете. Говори о најстаријим светитељима балканских Словена : Јовану Рилском, Јоакиму Сарандапорском, Гаврилу Лесновском, Прохору Писињском; о њиховим легендама; о почетку манастира; и о народној књижевности као јемству независности балканских Словена. Шести одељак (стр. 182 до 217) говори о св. Јовану Владимиру, кнезу зетском, и о књижевном стању у Зети X и XI века; за тим о старини књиге словенске у Зети; о значају и главној тенденцији хронике попа Дукљанина и о њезиним досадашњим критичарима; о причама и легендама, о Владимиру како у хроници Дукљаниновој тако и иначе; о папској борби против словенске књиге у Хрватској и нападајима на слов. књижевност у Зети и у Босни; о назатку књижевне радње у Зети и о преносу сриског државног и просветног средишта у Рашку. Седми одељак (стр. 218 — 237) је специјално посвећен легендарним предањима о св. Јовану Владимиру. Помен Косаре на Церу (у доњем Подрињу). Опис Владимирова манастира код Елбасана. Осми одељак (стр. 238—284) говори о елбасанским штампаним легендама и служби св. Јовану Владимиру; о покрету и буђењу хришћанске књижевности на бал-

канском полуострву у XVII и XVIII веку. Ту је превод текста житија и помена светитељева. Сем тога у овој књизи има обилно података и мишљења како пишчевих тако и других о појединим писменим и традицијоналним Фактима о књижевно-крлтурном стању Словена и Срба (на по се) на балканском полуострву од њихова досељења па све до свршетка XVIII века. Посао је марл>иво и занимл>иво израђен. Спол>ашњи је облик по језику и стилу већином правилан и згодан, но на стилу и структурама се опажа знатно старија жица, коју иначе налазимо на стилу Новаковићеву, поред свег тога, што хоће да је писац зачини пуноћом и ритмичном еуфонијом. Местимице се сретамо са не баш одабраним речима и мало тешким, рогобатним слогом. Учинићемо само неке граматичне и стилистичне примедбе; ићи ћемо редом. Свугде видимо да је написано нећу, а треба не ку (овде нема места да доказујемо поједине своје тврдње); исто тако нисам, а треба по ист. разречју несам, неси итд.; реч предео не одговара духу нашег језика, већ вал>а уиотреблавати крај; израз у томе погледу (стр. 5) германизам је; реч околност неје добра, и вал>а је замењивати речју: прилика, или другом којом; савез лошто у значењу темпоралном и каузалном неје српски, а вал>а писати иначе ло што ; место тога вал>а употребл>авати : кад, како и сл.; адј. сигуран иеје српски, за то га вал>а избегавати у књижевном језику, а место њега употребљавати обезбеђен, безбедан, без бриге, ни бриге и сл.; израз без прегоњења је нов — без претериваља ; израз кадар сам неје српски, а може се скоро у свима случајевима заменити облицима гл. моћи; поврх вал>а писати боље одвојено 770 врх (с^. по крај, по сред, у крај, на крај е^с.), за разлику од испред, испод, јер се код првих неје сложеница потпуно довршила и први предлог само додаје значење своје значењу другога предлога, док се код других значење другог предлога преиначује према значењу првога и падеж се слаже по првом предлогу, а код оних по другом (с1. Даничић: Синтакса и Бошковик : Извод из срп. грам.: наука о предлозима); м. утицати вал>а утецати ; м. добити,има вал>а добицима , на стр. 121 читамо: кнез моравски Растислав и панонски Коп,ел>, којих се старањем итд. •— то неје правилно српски, већ чијим се старањем екс; м. васпоставити ваља писати успоставити ; м. светитељевог вал>а светителева-, м. преузносити доста је само узносити; м. разливати вал>а разлевати; м. осигурати треба обезбедити; м. временом ваља писати и говорити с временом; гл. осујетити неје српски, с тога би га ваљало заменити згодним српским глаголом: исташтити, уништити ; адј. властит уз посесиван прономен = зет е^епег е!:с. неје сриски, и не треба уз исти прономен мећати више ништа или пак наш придев рођени. Толико смо имали у главном да опазимо о језику и стилу; остало је ситно и незнатно. На крају књиге од стр. 285—299 има стварни регистар. Књига је и по својој спољашњој Форми лепа и прикладна. По свему реченоме ово значатно дело препоручујемо најтоплије свакоме, а особито људима стручњацима, који се баве тим послом. А. П.

САДРЖАЈ: Песништво: У шуми III. Стара љубав. На растанку. Срећа и људи. Вечити муж. — Поука: Куфштајн. 0 прошлости Београда. — Књижевност: Још нека о Сими Милутиновићу. Немци и французи. Ковчежић: Књижевни прикази. „СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цегта му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књизварница Дуке Јоцића.

Орп. штампарија дра Св. Милетића.