Stražilovo

БРОЈ 23. 0Г^Лј®*<Ј|Јг<9

б Л Н Г р Ч

ГОД. VII.

У НОВОМ САДУ, 5. ЈУНА 1894.

-ШФ-

I

0, ШЕВАЈ СРЦЕ МОЈЕ...

, ПЈеваЈ срце моЈе, стреси зв 'Јездице сјајне С бесмртног величанства звуком љубавног миља, Да њима уресим свето њене косице бајне, У којима се љева мирис питомог смиља.

У храму љубави твоје нек њена слика стоји И миљем дражи своје небеске даје силе, Нек буде зв'језда јасна на иебу снова твоји', Богиња твог зкивота и извор пјесме миле.

Љуби и пјевај само, нек чисти, јасни гласи Дигну је летом својим у трепет звјездица сјајних, Као што мене дижу њени анђеоски краси У св'јетлост божјег раја, у крило свјетова тајних.

Алекса ШантиЈ,

^лглгЈ\Г\КГ<2П>1/1/1/1/1лл^~-

Г Л А С Н И К (х. хајне)

стај, слуго, седлај коња! Сванула је зора рана. Јури преко шуме, поља До дворова краљ-Дункана. Коњушара краљевскога Испитаћеш тамо тајно: Коју ћерцу краси данас Невестинско рухо сјајно.

Рекне ли ти: „црнојка је!" Ти похитај, брзо само; Каже ли ти: „плавојка је!" Не жури се брзо амо. Сврати тада до ужара, Купи једно уже јако ; Речи једне немој рећи, Јаши тихо и полако!

с. д. м.