Stražilovo
^ БРОЈ 29.
к Џ Р
Ј 0 в А н Г Р Ч ^
6^-#г>*о»?-^{р с%к ГОД. VII. 'чо СЈ^ СГ^9К<2.^^9
У НОВОМ САДУ, 17. ЈУЛА 1894.
ООД ПЛАВИМ НЕБОМ
од плавим небом с чистом Госицом цветак мири, Вјетрић се игра с листом И лака крила шири. Поточић јасно шуми У миру и самоћи, А вали причају ми Љубави слатке моћи.
С трепетом жеља тајни' Славујев поздрав стиже, И јату звезда сјајни' Чиста криоца диже. У сјају снова лепи' Ја пијем пехар среће, К'о росу, пгго га крепи, Мило и њежно цвеће.
Мостар, 6 јула 1894.
Окриљен дух ми поје, Препунан миља свију, К'о да га очи твоје Слатким сунашцем грију. —/ НА МЕСЕЧИНИ
Алекса Шантић
ра] винца се чича Јако рашћерета, Па ми много прича Из пређашњих лета: Како је већ давно Далеко од села Где је поље равно Чуво стада бела; Како се крај друма Кад је цича зима Око голих шума Клао с курјацима —
Лети има место У мрачним шумама Где се опет често Чупо с вештицама (Ту верујем причи Из старих времена Кад погледам чичи На гола темена) И још кити чича, Дотерује, слаже, Па све лепше прича (Вино му помаже) -