Student

Извод из правила Потпорног удружења

У идућој школској години располаживе месечне квоте за давање позајмица студентима из Потпорног удружења биће много мање него у овој години. Јер су у овој години позајмице издаване само четири месеца, а идуће ће се изадавати девет месеци, док ће расположива новчана сума остати приближно иста. Зато ће у идућој години Управа мораТи строго да примењује одредбе Правилника о додељивању'позајмица о школским условима, које у овој години нису строго примењиване. Зато Управа саветује свим сиромашним студентима, који имају намеру да траже позајмице из Потпорног удружења а немају школске услове, да искористе октобарски испитни рок те да постигну Школске услове, које предвиђа правилник о додељивању позајмица. Чланови Правилника о додељивању позајмица студентима Универзитета у Београду из Потпорног удружења који предвиђају школске услове:

Члан 4 Студенти прве године могу добити позајмицу из средстава Удружења на основу њихове оредњошколске сведорбе. Преенство имају они са бољим успехом. Члан 5. Студенти Филозофског факултета могу добити позајмице у току 7 семестара само ако испуњавају поред услова ив чл. 1, 2 и 3 овог Правилника, још и ове услове као минималве: .1) Акс се налазе у трећем и четвртом семестру, да, поред услова из чл. 4, покажу врло добар успех на вежбама и семинарима; 2) Ако се налазе у петом семестру., да су положили испите из групе наука под В. Изузетно од овог, студенти I, 111, IV, IУа), V, VI, VII, VIII, XII, XIII и XIV групе наука могу доСи*и позајмицу у току петог и шестог семестра и ако нису положили испит из раздела под В, ако поднесу уверења о успешним колоквијумима из целе групе наука из раздела под В; 3) Ако се налззе у седмом семестру, да су положили испите из раздела под В; 4) Ако се налазе у осмом семестру, да су прложили испите из раадела под Б, и да су показали добар успех иа колоквијумима из предмета раадела под А. с/гуденти Праввог факултета могу добити позајмице у току 8 семестара само ако испуњавају, поред услова из чл. 1, 2 и 3 овог Правилника, још и ове услове као минималне; 1) Ако се налазе у трећем семестру, да су положили најмање два ■испита из прве године; 2) Ако се налазе у четвртом семестру, да су положили четири ис•пита иа прве године; 3) Ако се налазе у петом оеместру, да су положили најмање један испит из друге године; 4) Ако се налазе у гаестом семе■стру, да су положили све испите ■из друге године; 5) Ако се налазе у седмом семестру, да су положили два испита тнз треће године; 6) Ако се налазе у осмом семечггру, да су положили четири испита из треће године; Члан 7. Студенти Техничког факултета могу добијати позајмице у току К семестара, ако испуњавају, поред услова из чл. 1* 2 и 3 овог Правилника, још и ове услове као минималне: 1) Ако се налазе у трећем семестру, да су положили најмање два испита из I дела Припремног испита; 2) Ако се иалазе у четвртом семестру, да су положили три испита лз I дела Припремног испита и предали све графичке радове из I гоДине; 3) Ако се налазе у петом семестру, да су положили све испите из I дела Припремног испита; 4) Ако се налазе у шестом семе•стру, да су положили 1/3 испита из II дела Припремиог игпита; 5) Ако се иалазе у седмом семе-стру, да су положили цео Припрем«и испнт, 6) Ако се налазе у осмом семестру, да су израдили све графичке радове из треће године; 7) После уписа односно овере последњег (VIIII семестра, могу добити позајмицу у току првог иарелног семестра, ако су положили све појединачне испите из стручног дела, а у току чругог наредног семестра, ако су израдили графичке радове за завршни испит. Члан 8. Студенти Медицинског факултета жогу добијати позајмице у току 12 семестара само ако испуњавају, поред услова из чл. 1, 2 и 3 овбг Правилника, још и ове услове кзо мипималне: 1) Ано се налазе у трећем семе■стру, да су положили колоквијум мз Остеологије;

2) Ако се налазе у четвртом се- I местру, да су положили пријемни колоквијум из Анатомнје; 3) Ако се налазе у петом семеСТ РУ. ДД су положили I испитну групу; 4) Ако се налазе у шестом семестру, да су положили II испитну групу; 5) Акб се налазе у осмом и деветом семестру, да су показали добар успех на вежбањима која се врше у току ових семестара; 6) Ако се налазе у десетом семестру, да су положили 111 испитну групу; 7) После уписа, односно овере последњег (X) семестрд, могу>студенти добити позајмицу у (току првог наредиог семестра, акб су положили најмање два испита иа IV испитне групе, а у току другог наредног семестра, ако су положили све испите из IV испитне групе. Члан 9. Студенти Пољопривродио-шумарског факултета могу добијати позајмице у току 9 семестара самг ако испуњавају, поред услова иа чл. 1, 2 и 3 овог Правилиика, још и ове услове као минималне. 1) Ако се налазе у трећем семестру, да су положили најман,е два испита из прве године; 2) Ако се налазе у четвртом семестру, да су положили најмање четири испита иа прве године; 3) Ако се налазе у плтои ши.. стру, да су положили најмање шест испита; 41 Ако се налазе у шестом семестру, да су положили најмање осам испита; 5) Ако се налазе у седмом семестру, да су положилИ најмање четрнаест испита; 6) Аио се налазе у осмом семестру, да су положили осамнаест испита; 7) После уписа односно овере последњег (VIII) семестра студент може добити позајмицу у току још једног нарелног семестра, ако је положио најмање двадесет пет испита. Члан 10. Студеити Вогословског факултета могу добијати позајмице у току 8 семестара само ако испуњавају, поред услова из чл. 1, 2 и 3 овог Прапилника, још и ове услове као ми нималне; 1) Ако се налазе у трећем семестру, да су положили најмање четири испита из прве године; 2) Ако се иалазе у четвртом семестру, да су положили све испите из прве године; 3) Ако се налазе у петом семестру, за су положили најмање три испита из друге годиие; 4) Ако се налазе у шестом семестру, да су положили све исгите из друге годиие; 5) Ако се налазе у седмом семестру, да су положили три испита из треће године; 6) Ако се иалазе у осмом семестру, да су положили све испите из треће године. Члан 11. Студенти Ветеринарског фаиултета могу добијати позајмице у току 12 семестара гамо ацо. испуњавају, поред услова из чл. 1, 2 и 3 овог Правилника, још н ове услове као нинималне; II Ако се валазс у трећем семестру, да су положили најмање језан испит из I групе 2) Ако се иалале у четвртом сем чтру . ла су положшп к»локвијум н I Анатомије; 3) Ако се налазе у петом семестру, да су положили I испитну групу; 4) Ако се налазе у шестом семестрм, да су положили II испитну гртпу. За старије семестре ови услови прописиваће се накнадно, како се б.лу уводили у живот ови семестри иа Факултету. Члбн 12. Успешан рад на вежбама, ссминарима и завршним колокпијумима токазиваће студеити уп< Ј>.ц.пма шефова завода, одиосио професора код којих су радили.

Међународна конференција Интернационалне универзитетске САМОПОМОЋИ

Родакци]а »Студенат-п« обрати- с да се Је г. др. Јовану Ђорђ>вићу, доценту Универзитета и замолила га да Јој да обавештења о значају ■' и рвду ове међународне устанопе, Г на чијем Је последњем конгросу г. е др. Ђорђ"вић заступао иаш Уни- , вераитет. г Установа која је приредила [ ову интересантну и озбил>ну ме- г ђународну конференцију треба да се прикаже нашој универзитетској јавности, и нашој јавно- ■ сти уопште. Она то заслужује Ј не само по својим циљевима него и по својој дбсадашњој активности. Интернационална Универзи- , тетска самопомоћ серодила 1920 ( год., у послератном периоду ду- ј боких промена, несигурности и ( поремећаја која је рат оставио } у свнма доменима јавног живота па и у животу и раду универзитета, професора и студената. Услед тога, њечи први циљевн су били и морали бити: помоћи људима који раде на науци. професорима и студентима, материјално и морално, у нопцу и књигама и усредсредити све напоре да се универзитети одрже и развију у својој улози високнх културних научних и културних установа па и самој егзистенцији. У овом смислу, у току првих година њене активности, она је помогла 105.000 про<ј)есора и студената и разделила 22,234.245 оброка у 17 разних земаља, од којих једно видно место заузимз Југославија. Ако је доцније, у доба просперитета и релативне равнотеже економскнх, политичких и културних прилика у свету, ова акција била мањег домашаја она ће уласком у кризу и нова прилике заузимати опет први план у раду Међународне универзитетске самопомоћи. Поступак самопомоћи универзитетимз и унивепзитетским људима, без обзира у којој су земљи, руковолећи се само стварношћу страдан>а и потребом за помоћи, постаје данас поново битни задатак ове установс. Тако, ове године оиа помаже кинеске универзитете и стулете. Наши универзитети имају велики интерес да учествују у опом раду на међународном плану, као што Београдски универзитет може са своје стрзне да унесс своје идеје искуство које је он ове године конкретизирао установом Потпорног удружења, које у својој оснопи носи начело чBеИ Неlр«-а. појавллно први пут на американским универзитетима. Упооедо са овим основаним циљем, Међународна самопомоћ рбухвата у своме раду напоре да се универзитет и универзитетски рад о.тржи и омогући да мирно функционише и да се нормално развија. Услед тога, . опа приређује сваке године разне састанке и конференције, бипо билетаоне, било регионалне, бм. ло међународне на којима се пасправљају питања која непосредно интересују универзитете и студенте; и друга која посред, но засецају у универзитетски рал и односе се на опште социално-политичке и културне про’ блеме. Од ових првих, пссле питања о незапослености уни. верзитетски образованих људи, , о санитарној самопомоћи итд. на следећем састанку, кој‘и ће се одржати од 28 јула до 4 ав, густз V Беs АузпЈз зиг Мопlгеих-у (Швајцарска), стављено је на дневни ред питање: Студент и , друштво, Међународна конференција која је одпжана од 10-15 адрила у бои!ћетрlопи, у близини ! Лондона, долази у лругу групу ч распоављапа је методе и пи; тан.а Реасе(иl сћапре-а односно мирног решавања зажннх проблема који данас сукобљавају и деле свет. На конференцији је ( било присутно 85 делегата. претставника овихземаља: Енглеске, Француске, Немачке, Чехосло( вачке, Мађзрске, Шведске, Швај парске. Ланске, поред функиионера Секретзријата Самопомоћи ’ и Карнорђијеве фоидацијезаМеђународни Мир. Од стране на’ шег уннверзитета, благодарећи интсресу и пажњи са којом г. г. Ректор и Проректор прате сваки озбиљни универзитетски потхват, као претсавници ј»1»слпвенског националног кгмитета на конференцији смо узели учешће г. др. Влатета Поповић • проФ. Филогофсклг факултега и 1 Iа. Међународна С.змопомоћ Iела и прско својих националних ко* митета. У готово свим лржавама на челу озих коммтета налазе

се значајни научници и угледни професори. Наш комитет има за претседника г. проф. др. Ивана Ђају, који је један од оснивача Самопомоћи. Уопште, једна од нарочито значајних карактеристика целе самопомоћи и националних комитета то је заједничко учешће професора и студената, блиски контакт и сарадња међу њима. Саутемптонска конференција је расправљала на једном научном и што је могуће више објективном плану велика питања данашњице. колонијално питање, питање економских односа и сарадње, средњоевропске проблеме и иитање правних метода ради решавања међународних спорова. Међународна Самопомоћ је независна установа; она

жели да окупи све народе и да чује сва мишљења. Њени методи рада су узајамна трпељивост, поштовање слободе мишљења и уверења и тежња да се узајамним додиром, разговорима и блиским заједничким животом од 10—15 дана ставе у везу и покушају да се. разумеју ако не и споразумеју преставници свих различитих земаља. Тиме она тежи да допринесе стварању и обнављању осећања солидарности и мећународне зависности међу интелектуалном омладином, која ће јелнога дана бити позванадаводи послове своје земље па тиме и целога света. Она се труди да сваком приликом, као што кажу чланови њеног По часног одбора, које је само смрт отргла од активног интересовања за њу, Масарик и Пол Пенлеве, велики француски научник и политичар, »зближењем, додиром и узајамним разумевањем од нације до нације одржи и развије оно што чини не само основ него и спас цивилизације и данашњег света; осећање хуманости и мир«.

СТРУЧНА УДРУЖЕЊА њихов значај у друштвеном животу студената

Сваки студент зна шта претставља једно стручно удружење за време његова студирања. О томе се много говорило и писало, а сем тога многи кориони резултати, које су студенти постигли преко овојих стручних удружења, указују на чињеницу да су та удружења једна пријатна стварност у животу студената. Факат да су стручна удружења окупила око себе све студентство говори о огром!ном интересовању студената за њих. Чињвница да на студијама проведу лет или шест година изискује потребу студената да се удруже, упознају и као организована целина раде на узајамној самопомоћи и олакшању својих студија. Тешко економско стање друштвених редова из којих долази велика маса студената природно да се одржава и на У|Ниверзитету. И кад је студент отупио на Универзитет за њега наступа мучна Оороа за најелементарни.Је потребе на Уииверзитету и ван њега. Те бриге иа самим студијама, које су заједничке, мање више, свима студентима и које их заједнички погађају, нагоне студенте да их удруже■ним снагама отклоне. Кроз дугу и тешку борбу за те свакидање, потребе студентске омладине остварило се студентско јединство и пришло се озбиљном и шнроком решавању студвнтских проблема. Кичму и главни фактор у том јединству претстављају стручна удружења. Без њих се не би могла замислити широка сарадња студената са професорима која је од огромног значаја како за стручно тако исто и за културно и економско подизање студената. Сарадња заснована на јакој вољи студената да раде, уче, да понесу што више знања са Универзитета, да створе здрав омладински живот и разумевање на које се наишло код г.г. професора за све те проблеме омогућило је једну ближу и јач>; везу на корист студената, науке и универзнтетске аутономије. Учешће г.г. професора у студентском стручном и културном раду, њихова реч, њихов савет и морална потпора говоре о интересовању професора за шири културни развитак студената. Са друге стране та чињеница потврђује правилан рад студентских удружења. Стручна удружења на појединим факултетима су постепено са потпором г.г. професора решила далекосежна питања од којих је зависно нормалан рад и слободан приступ студентима на Универзитет ■■■■■■■■■■■■■■■■■ вааввавааававввввви|

Велими део сгудеитске заједничке активнскти и самоиницијативе развијасе кроз стручна удружења. Самостална предавања, дебатни клубови, организовање великих научних екскурзија и излета, толико потребмих студентима, много бројне књиге и табаци које студенти издавају, све су то драгоцени шгодови студентског друштвеног рада, студентских стручиих удружења. Размена наших студената са студентима из иностранства врше и организују такође стручна удружења. На размеии нарочито раде медицинари, техничари и агрономи, и било 6и пожељно да то ггредузму удружења и на остал!ИМ факултетима. Није потребно подвлачити значај размена шреко којих студенти упознавају научне прилике на страии, али је значајно да и снромашни студрнти, захваљујући својим стручним удружењима, могу да проОаве месец или два даиа у инострапству. Има још м.ного других услуга које стручна удружења пружају својим члановима. Она дају новчане позајм.ице, а понеко удружење ће овог лета дати помоћ својим најсиромашнијим чланов.има и омогућити им практичан рад и боравак на мору или у планинама. Значај стручних удружења није само у материјалноЈ користи коЈу она пружају студеитима. Исто тако је важан дух који ирима студент радећи у своме удружењу. То је осећање самопоуздања, љубави према заједници, вере у човека и вере у науку. На тај начин друштвенlи рад на универзитеТу оопособљава и васпитава студента за живот уопште. Рад у стручном удружењу даје студенту једну ширу друштвену културу. Рад га потстиче да мисли, да добро говори, да критикује. Те су особине потребне данас сваком човеку а интелектуалцу су потребне нарочито. Друштвеном активношћу студент испољава све своЈе особине и баш захваљујући тој активности и околини његове рђаве особине исчезавају а добре се потенцирају, проширују и постаЈу трајно добро његовог карактвра. ПросториЈе стручних удружеља су наЈомиљениЈа места где се.студенти састају, уче, дискутују и академски се забављају. Ето зато су стручна удружења окупила и заинтересовала све студенте. На тај начин су она корисна свима студентима. Зато она чине једа« велики део студија и дубоко заднру у друштввни живот студената. Вл.

Васа Стајић и омладина

Ове године омладина Војводине ирославила је шестедетогодишњицу живота Васе Стајића у Карловцима. Охо две стотине омладииаца дошло је у Карловце. Са песмом срели смо седог и поздравили га. У имс Омладииског покрета, у име млађих кнлжевника, у име студеиата, сељака и радиика. Том прил»ком о.младина је предала Васи Стајићу плакету од бронзе са његови« ликом и урезани комплет „Нашег живота”. Тада на.м је рекао Васа Стајић: „Ви сте били упорни. Били сте они који тражите м који сте нашли. За ово што се данас догађа ја нисам

урадио много. На против. Био сам У уверењу да ми старији немамо заједиичког са данашнихм омлгдииом. Мислио сам да смо дв? света и још само лре годину дана сам против сарадње са омладином... А онда, дошла су ваша дела. Остварен је Омладииски покрет. И нидео сам враћање Омладине пчтањимт народа, њсговом друштвеном, националном и нарочито његовом културном животу. Данас кад ви стојите као плод своје срсдине, као прави наследници тралиција нлше Војродине ја сам побеђеи. Данае сам ја снага у вашим редовима... Остаћу у њима. Док будем имао

снаге, бићу с вама: у прегнућима која чините и која твк долазе, у прегнућима за демократизацију културне мисли, а иарочито у оним некомпромисним напорима које чимите у тражен-у истине, до њених голих облика... Али данас, када је национална стварност више него икада актуелна, када се познаваЈве те стварности намеће као нужност, данас омладина диже затурену заставу високо изнад својих глава горда и поносна на своју улогу. Омладина је подигла из срачунатог заборава В. Стајића. И руку под руку кренућ« са њим у народ који чека. О В. Стајићу, као културном и нациомалном раднику, сгуденти ће се моћи упоанати прекр споменице, која ће ускоро изаћи из штампе на типијативу Неколнко погледа на његов живот и н&гов рад може се наћи у фебруарском броју „Нашег Живота” листу ВоЈвсђанске Омладине. М. П.

ИЗЈАВА: Др. Милан Бартош

Сматрам да питање о сарадњи студената и професора само по себи даје одговор. Настава и научни рад на Универзитету нису једностран посао наставника. То је један од видова људске активности за који се тражи пуна сарадња. Настава без сарадње студената је илузоран покушај рада.

Последње две године потпуно се променио спољни изглед нашег рада на Универзитету. Та промена омогућила је да се дође до контакта оба фактора универзитетске наставе. Правни факултет, по природи својој, најмногобројнији је, али у исто време он је најнепосећенији од стране студената, иако једва 10% °Д уписаних студената посећују предавања, уређени школски рад променио је потпуно и садржину наставе и њене резултате.. Говорити пред пуним слушаоницама ствара код професора вољу и полет за рад. Свакодневно слушање пробуђује научни интерес код студената, не само. за срж материје, коју би студенти научили из уцбеника и табака, него и за она посредна знања без којих је учење права немогуГ«. Контакггм са школом (лудеатИ Оове ћавају интензитет свога рзд«: и подижу ниво своје опште и социјалне културе. То се постиже једним методом узајамног утицања. Интерес се побуђује не само код оних који су редовно на предавањима, него и код оних који, услед слабог материјалног стања, не могу да буду. Нема ооље »радио службе* од оне коју студенти међу собом организују у узајамном обавештавању шта је потребно за студије. Ово значи у исто време и општу добит. Подизањем нивоа опшгег знања студента подиже се ниво испита. С једне стране тражи се већа материја а с друге стране Оољи је успех на испитима. Значи: студенти излазе спремни са Универзитета. На ос! ову свега овога сигурно је да се ствара приснија атмосфера не само између студената и професора, него исто тако и између студената и књиге. Читањем истих књига ствара се сношљив однос чак и између студената најразличитијих политичких убеђења, а то омогућује да се људи боље разумеју и да живе у бољем реду и миру, што опет не смета да свако ради на свсме идеалу. Мислгм да не би требало да има некога коме може сметатн ова атмосфера реда и мира која да]е позитивне резултате. Моје је уверење да људи са Универзитета желе само једно: да се сарадња појача јер ће се тако појачати и резултати.

др. Милан Бартош

„СТУДЕНГ

11