Student

ШТА ДОНОСИ НОВА УРЕДБА

ШТА КАЖЕ С. П. Д.

Групно полагање

Новом Уредбом се најпре уводи групно полггање чиме је повећано отежање студија већини сиромашних студената. Поједине групе, као прва из друг е године, коју сачињавају обимно Кривично право и не мање обиман Кривични поступак, затим прва група IV године, која се састоји из читавог грађанског права са баластом градива свих делова, који су се досада пола гали у току три године сада се само слушају за исто време затим међународно приватно право са својим по злу чувеним „сукобом закона - , такве групе изискујувишемесечни непрекидни рад да би се на време и солидно припремиле, што је огромном делу сиромашних студената, дакле апсолутној већини студената права под оваквим економским приликама.скоро немогуће. Па и кад би се Грађанско односно Кривично право солидно припремило прлпада сав труд ако се Међународном пркватном, односно Кривичном поступку, није могло посветити готово исто толико пажње, јер по систему групног полагања пада се из поменутих предмета ако се један из групе не положи. Ма да овога пута ни мало не зависи стручна спрема из читавог Грађанског права од рецимо сукоба закона нити пак правилно схватање трипартиције од знања кривичног поступка, који је обрађен по бипартицији, па ипак се студенти приморавају без оправданих разлога да трпе штетне последице одредаба нове Уредбе. Из овога се намеће закључак: да није у питању стручна спрема студената већ препрека, којом би се ограничио број сиромашних студената који су под врло тешким економским условима досад успевали уз припомоћ наших стручних и економских организацијђ сад нарочито Потпорног удружења да студирају.

Везани или невезани рокови

Кад се говори о групном полагању треба имати две ствари нарочито у виду: 1) Краткоћа испитних рзкова и њихов мали број онемогућује уопште довољно времена да се сваки студент испита из огромног градива групе и да се при том правилно оцени његово знање и уложени труд, што доказује да се групно полагање не сме везивати за везане рокове, ако се хоће избећи апсурдум у логледу сваког солидног стручног спремања Напротив: систем групног полагања нужно изискује иевезане рокове, без којих не даје никакве позитивие резултате, нарочито под условима у којима већина студената права код нас студира. 2) Обимност грздива појединих група и краткоћа везаних рокова принуђује студенте у већнни случајева да напусте своје уџбенике и да се прихвате из вода из којих ће добити половично стручно знање градива, а које ће ипак омогућаваги - уз несолидно испитивање да се пролази на испитима и да се лиферују генерације правника са далеко мањом стручном спремом но досада. Дакле одредбе нове Уредбе у оваквој повезаности као што су, постижу сасвим обрнут

резултат од онога што се покушава да убеди да се хоће. Уствари: стручни ниво се срозава као што ће се смањити број стулената и онемогућити студије најсиромашнијим. Нама нису потребни правници са још гором стручном спремом.

Хиперпродукција правника?!

Да ли је потребно још једном да подвучемо неистинитост разних теорија о хмперпродукцији интелектуаллца код нас, чијанам позадини у већини случајева није (.трана: Ми нисмо која пати од претеране културе и сувишног броја интелектуалаца Налротив: огроман пропент неписмених у народу и нестручних чиновника, недовољан број лекара, агронома. инжењера и других интелектуалних радника то је верна слика нашег културног знања.

Три рока и ограничење уписа

Да пређемо на лруге комбинације одредаба новб Уредбе: три рока према ограничењу уписа у IV семестар, новом Уредбом се предвиђају свега три рока: јунски, октобарски и фебруарски (овлј би се пре могао назвати Јануарски) од којих два прва трају највише по месец дана а трећи 15 —25 дана. Одмах треба подвући кратак размак октобарског и ф бруарског рока од свега два и по месеца, уз школска преддвања. Затим се предвиђа ограничење за упис у IV семестар који се уписује марта, што у ствзри значи: ако се испити 1 године нису положили студент је осуђен да изгуби пола године а то је и најстрашнији ударацза сиромашнестуденте.

Зашто је потребан мартов ски рок

Овом безразложном упроп шћававању студија сиромашним студентима нашло се најблаже решење стварањем мартовског рока одлучним ставом стручних удружења у одбрани студентских интереса, стварањем могућности да се за нешто више времена, не на уштрб наставе, бар донекле омогући студентима да даду преостале обавезне испите, без којих не могу уписати наредни семестар. Мартовски рок је схваћен као потреба на свим факултетимг, како у редовима студената тако и у редовима већнне професора Несумњиво је да се стручна спрема студената нимало не снижава што се даје могућност огромном броју студената да им не пропадају скупе и мучне голине студија. Напротив мартовским роком се постижу одлични резултати како у погледу стручног спремања тако и у погледу испитивања, те Је он тиме једна врло добра наравно не довољна, коректура једне такве по све штетне одредбе. Мартовски рок прво омогуНује студентима више времена за завршно припремање испита и бољу расподелу рада, шго их упуНује на читање уцбеника и солидније студирање градива. Друго он даје могуНности г. г. професорима да учине бол* распоред полагања и да више времена посвете сваком студенту понаособ, при испитивању, што несумњиво не иде на штету ни

правилнијег оцењивања нити вишег нивоа сгудената гећ напротив.

Укидање дипломских испита

Олакшања према старој уредби састоје се у укидању дипломских практичних испкта и у превођењу статистике и судске медицине у необавезне прелмете, Неколико предмета као Дипломатска историја и Стечајно право, прикључени су њима сродним предметима (Међ. јавнсм и Гргђ поступку) а нови Општа социологија Уводу у правне науке.

Отежавајуће одредбе

Али за то следе још низ по студије отежавајућих одг едаба. Тако чл, 10 ал. 2: „ Утоку својих студија сваки слушалац је обавезан радити бар у четири разна семинара." Што значи, да сви студенти права морају бити на предавањима што је сасвим немогуће не само сиромашним студентима у унутрашњости, но и већем делу оних који живе у Београду, или су заузети радом за обезбеђење својих егзистенција. Затим чл 72: „Као први семестар може се уписати само зимски" чиме прети опасност, да онзј, који је био у немогућности уписати први као зимски мора изгубити читаву годину. Најзад, у Уредби је нерешено питање висина испитних такси, које исто тако могу поразно да делује на студије најсиромашнијих студената. И поред тога што су предмети сврстани по групама и чине једну целину у резултату оцењивања, таксе остају исте зл прве три године а у IVој години скачу до50,100 и 140 дин. Кзда се још узме у обзир, да се из оба предмета падне ако се не положи један —тек тада се може добити права слика последица оваквих одредаба. По обим и свим осталим питзњима која нам се намећу новом Уредбом ми ћемо заузети дефинитивни став у свим детаљима заједно са свима студентима права у земљи, чији су животни интереси погођени, и нашим професорима јер је свима нама једно у интересу: омогућавање што већем броју студената из свих слојева наших народа да стекну што солиднију стручну спрему, како би могли највише користити својим народима, који од њих с правом много очекују. С. П. Д.

УРЕДБА О ПРАВНИМ ФАКУЛТЕТИМА

Декан Правног Факултета г. Ог. Ђорђе Тасић о новој Уредби

Крајем прошле годпне (31 децембра 1938) објављена је нова Уреlба о правнпм факултетима. То је прва ;Iаједничка уредба која важи за све правие факултете у земљи после 20 гоаипа живота у истој лржави, а госле 7 година од како је донет Закон и Урелба о универзитетпма који су захтевали доношење једне заједничке уредбе.

Главни задатак и смисао уредбе

Гллнни задатак и смисао ове Уредбе састоји се у изједначењу уредлба правних факултета (]ер су до сад' важиле три: једиа за Бегградски и Суботички, друга за Зггребачки и треНа за Л>убљански правпи факултет). У колико је било могуће, извсдене су такође и извесие реформе наставе. Веће се ннсу ни могле очекнвати, пошто пије посгајало једно јелинствено схватиње о томе и факултети су у главном били задовољни постојећим уредбама. Због тога је и ако је као основ дискусије служио пројект Београдског правног факултета, морали су се правити компромиси Па ипак Уредба, која се добила, претставља један снстем. Интересантно је да се сасвим соонтано дошло на систем. какав је у главном важио једно крико време на Београдском правном факултету грг рата и после рата: то је систем полагања предмета у већем броју груп.ч Самим изједначењем добило се врло много пре свега са државног гледишта, са којега изједначење законодавства има нарочиту важност. Овим је истовремено учињен прелаз са једног факултета на други знатно лакшим него раније. Испуњен је такође један захтев правичности и јелнакости, јер се и у Загребу и у Љубљани од сада може добијати докторсла титула под истим условима као и у Београду (од сада се ни тамо више не може добијати само на основу усменог испита, већ и докторске тезе и после њене јавне одбране). Свака година - 2 групе

По новој уредби у свзкој години има по 2 групе предмета: ПРВА ГОДИНА: Прва група: 1. Увод у правне и друштвене науке; 2 Историја и систем римског права. Друга група: 1. Народна и упоредна историја права/ и 2. Црквено право (без брачног права). ДРУГА ГОДИНА: Прва група: 1. Кривично право: 2. Кривични судски поступак. Друга група: 1. Уставно право и теорија о држави. и 2. Народна економија. ТРЕЋА ГОДИНА: Прва група: 1. право; 2. Међународно јавно право. Друга група: 1. Наука о финансијамл и 2. Ечономна политика. ЧЕТВРТА ГОДИНА: Прва група: 1. Грађанско право(Општи део, стварно, облигационо, породично, наследно и задоужно пр ) 2 Међународно приватно право. Друга група: 1. Грађански парнични поступак са стечајним правом и 2. Трговачко, менично н чеховно право Грађанско право се слуша три године. почевши од друге. али се полаже при крају IV године. С друге стране студенти су на општем курсу ослобођени више предмета које су до сада полагали (Дипломатске историје, Судске медецине, Статистике; Стсчајно право је спојено у један пред.мет са Грађанским судским поступкомУ Идеја која чини за оснсву поделе предмета и њиховог полагања по групама сгстоји се у томе да сроднн предмети чине једну целину. Другим речима хтело се да студенти уче предмете систематичније, обухватајући шире области него што је то један предмет, и тиме се истовремено навикавају на озбиљније студирање предмета. Овај последњи циљ има и ослобођење студената од поменутих предмета, јер ће сада заиста моћи више времена да посвете осталим предметима. Али овај циљ ће се потпуно остварити тек када се изради програм појединих предмета Овим програмом има да се предмети у.

саг.чзсности доведу и прецизирају по обиму н материји колнко је то могуће. Ако се још при утврђивању овог ирог р Iма, а затим н при примени његовој води рачуиа о томе да тежиште студија лежи у рлзумевању и знању начела и метода, а не у памћењу зз испит многоброј|.их детаљз, могле бисмо очекивати да ће наши правници добијати још бољу и солнднију сирему нсго што су је до сада добијали. Зато је Факултет већ одредио једну комисију којз ће проучити питање, и на оснсву тога ће бити донет један правилник који ће у своје време бити објав.Ђен.

Факултативни предмети

У наставном програму, у главном на докторату, дато је мало више места опилим наукама, као што је то Увод у правне науке, Филозофија права и Социологија, него што су га имали по досадашњим уредбама. Али ово важи стварно за Загреб и Љубљану, пошто је Београд веН и раније учинио измене у својој Уредби у том смислу. Нова Урсдба је дала могућност да се студ “НIП упознају са актуелним питањима, која имају нарочиту важност за нашу земљу. У томе циљу су предвиђени као факултативни предмети: Аграрнои Задругарско право, Радничко право, Ауторско право, Право индустријске својипе и Право осигурања. Сем тога дато је нарочито место упоредном праву. И, најзад, у истом циљу предвиђени, поред постоје Нег Криминалистичког института који веН одавно постоји на Факултету и са свим недавно основаног Института за међународне проблеме, још два института: .за упоредно право и Социолошко-економскостатистички, који Не имати за један од главних циљева да врши анкете у нашој земљи о нашим проблемима ДонесеНи ову Уредбу, Министарство просвете и Правни факултети старали су се да ђаци извуку онакву спрему каква је потребна једном културном друштву и држави, и каква је потребна специјално нашој држави и друштву. Али они су се старали да избегну преоптереНивање наших студената, држеНи се лозинке боље мање, али добро и темељно, него много, али површно. Има ствари које неНе годити студентима, али то је неминовно код сваког правног прописа. Има прописа који су уведени да натерају студенте да на време полажу испите и не пропуштају време. Али то је у интересу самих студената. Неке ствари, које изгледају пооштравање и отежавање, то можда у сгвари и нису. То је случај баш са полагањем предмете по групама, основпим принципом ове Уредбе. Овај принцип, који је био неминован затошто су се до сада у Загребу и Љубљани полагали предмети у три групе,значи да падање из једног предмета повлачи падање и из другог предмета који са првим чиви групу. Не треба, при овоме, испустити из вида да је циљ тога оцењивање студената у целини, по општем утиску из предмета групе, што даје више гарантије за правилније оцењивзње Уосталом, може се дешавати да добра оцена из једног предмета поправља сумњиву нли слабију оцену из другог предмета.

Могућност усавршавања и попуњавања уредбе

Вредност правннх прописа показује се тек у животу и, како закони и уредбе нису догме, они Не се моћи да мењају. Најважније је да се дошло после толнког очекивања, до једне нове н једне јединствене уредбе. Рађено компромисно од више чинилаца она не може да задовол»и све укусе и погледе на све интересе. Десило се чак да је Министарство просвете, желећи да изађе на сусрет Загребачком и Љубл.аиском правном факултету, унело само на своју руку извесне прописе. У току времена она ће се моћипрема искуству, усавршавати и попуњавати. Студентским удружењима!

Опомињу се студентска удружења да вести из удружења шал>у редовно и на време. Вести и обавештења треба да су читко, кратко и јасно мастилом писана. Рукописе предавати сваког дана г сем недеље, у времену од 10 11 ч. у канцеларији редакције.

Страна 6

„БЕОГРАДСКИ СТУДЕНТ"

1 фебруар 193

14фебруара 1039 г. I излази стулентски часопис за књижевност и културт »МЛАДА КУЛТУРА« ИЗДАЈЕ ОДБОР КУЛТУРНИХ УДРУЖЕЊА