Student

СТРУЧНА УДРУЖЕЊА њихов значај и улога

Тешки услови под којима су студирали и велика жеља за што бол>им стручким оспоообљавањем и подизањем свега културног нквоа, учинили су да студенги још од првих дана студентског гожоета пок-лоне велику пажњу оснивању стручних удружења на универзитету и раду у њима. Резултати њиховог рада нарочкто последњих година, показали су да су студенти збиља лравишмо схватили важност и зна* чај својих стручних удружења. Пред наша стручна удружења и њихаао ршрезентативно тело, Ак* диони одбор, поставили су се током година многоструки задаци и многс препреке. Помагање стручиог усавршавања студената само је један делић на пољу решавања општих студентских питања. Наша удружења, иако релативно млада, показала су досада поиличног успеха на општвм побољшању студентског положаја ка њиховој стручној изградњи. Примећују се видни успеси на свим пољима делатности наших удружења. Тако, пре оснивања наших стручних удружења, студевтинамногим факултетима и групама кису имали ни најпотребнијих уџбеника, а уколико су их и могли добити, мооали су их плаћати ка'ко су хтели издавачи ишекуланти. Наша кења, руководећи се потребама студената, отпочела су са издавањем најпотребнијих уџбеника. Наидемо. На састанцима које одржавзју наша удружења, поред третирања општих студентских питања, покла-

н>а се велика пажња подизању стручног нивоа студената. Тако се са малим изузетком показало да студенти показују у стручном раду више успеха него раније Студентима је омогућено да преко својих удружења развију домаксимума све своје спасобности, да стекну широку наобразбу и развију активан став на свим пољима студентске делатности као што улажу максимум напора у смислу остваривања студентскнх захтева који he омогућити лакше услове студирања Нашаудружења чнне све да оспособе сваксг појединца. Није то случајно да последње генерације отскачу од претходних ширином својих погледа, својом општом наобразбом. Треба подвући чињеницу да наша стручна удружења поред културних и оста.тих студентских удружења играју взжку улогу у изграђивању народне интелигенције. Исто тако треба нагласкти чврсту повезаност стручних са осталим културним, економским, спортским и другим студентским удружењима на бесградском универзитету и у земљи, што омогућава јединствено деловаље и акдију ка општем по* бољшању услова студирања и положаја студената. Својом сарадњом са студеитимlа ссталих уни.верзитета земл>и и у иногтранству, иаша удру жења поред непосредних практичних користи на стручном гтољу, доприносе продубљавању веза са осталом студентском омладином. Прстставници наших удружења, ксји су једвовремено и престгвници студената београдског универзитета,

О продаји и обрачунавању „Младе културе“

Није потребно да нарочито истичемо значај и улогу студентске штампе. Док „Студент” увек сбавештава омладину и јавност > студеетском животу и акцијама „Млада Култура” има једну Другу не маи»е значајну улогу у нашем животу. Поред студената, кроз њене ступце су се појављивали и други омладинцн, тако да је наш часопис добио карактер једког опште-омладинског часописа, гдс млади људи иогу да објlавл>ују своје чланке приповетке, песме, приказе и белешкс. Часоиис у коме he амладина наћи обавештења о свим културним питањима. Упознавајући омладину са најдрагоценијим културним вредностима. „Млада Култура” била је стално актуелка. Вврујемо да he сви студенгк, сад кад пођу кућама, сматрати за дужност да у своме месту нгђу ревизора, у кога се има поверења (свеједно да ли је студент или не), јер ииа још доста места у која часопнс не долази, а то се несме до-

пустити. Студенти треба да се сваки у свом месту интересују како се врши продаја и све такве ревизоре да опомену

активно- учсствују на студентским конгресима и конференцијама у земљи и иностранству. Факат је, да је таквим радом поред ссталог подигнут углед наших студената и наших удружења. Студенти све више и све боље схвагају значај својих удружен>а о чему сведочи псвећавањс броја чланова у њима и све веће

активизирање појединаца. To је знак да стручна удружења, са Акционим одбором на челу, заиста правилно заступају интересе свих студената, да су основа студентасог покрета и студентске активности. Аутономија универзитета је најбоља гаранција за правилан и плодоносан рад студ удружења, ка корист свих студената.

Баиач диска

Р А Д студентских економских организација

Студентске економске организације, којих је на броју 11 отпочеле су рад у почетку ижолске године под много тежим условима нвго што је то био случај у прошлих годнна. Познато је да студе*нтн Hamer Универзитета потичу већином из сиромашних и средњих слојева, који су увек први на ударцу беди и болестима и који највише сносе терете и последице ратова и привредних поремећаја. Ради тога разумљиво је да су и студенти и њихове економске организације те како осетили скупзћу која је из дана у дан расла и која је у многоме отежавала наш рад око збрињавања необезбеђених студената. Од почетка формирања студентског покрета и првих каших стручних, културних и скономских удружења, сгуденти су улагали, а улажу и данас много напора како би ока одгаворила својим задацима. Ти задаци, су нарочито данас, веома тешки поготову за наше економске срганизадије, које се са својим минималним приходима труде да обезбеде студентима, стан, >раку и друге најосновније животне У овом кратком излагању рзнећемо колико су наше организације одговориле своме циљу. Наше мензе, наш Дом студенгкиња, Удружење студената прогиз тбц. и Студентска задрута „Самопзмоћ” имале су у овој години двзструке тешкоће. С једне стране схупоћа, којом је отежан рад свих организадија, а с друге стране збо' скупоће све већи број необезбеђеких студената. Таква је ситузција у којој су се нашле и У којој су мзрале радити наше организадије. Одбор студентских екодомских оргакизација, као координадионо тело свих наших економских организација предузео је сабирну акд«ју у Београду и унутрашњости. Намеравао је такође држати низ приредби у физичкој сали, које се нису могле сдржати сем једне пред крај школске гндине. Адм пошто се свим овии акцијама није могло постићи жељени ефекат, приступило се повишењу дена абонману у нашим мензама. Поторно удружење је из својих срехсгаза помсгло наше мензе те се њихов голожај у многом поправио. Иаше мензе су и поред ових тешкоћа давале студентима здраву храпу по најнижим могућим ценама. Наше млађе колеге не памте време када су студенти морали да се хране по разким нехигијенским кујнама. Данас, и поред изнесених тешкоћа нема студената „млекаџија" који су морали у хладним зиискии јутрима прелазити го неколико километара да би себи обезбедили опстанак. Кема такође студената „ларкетара” ни студената који раде теже физичке послсве као ношење ци-

(Наша организациј е су располагале са преко 4,500.000 динара)

гли на грађевинама нли дасаае др ва. Али то не значи да студенти жиte и раде под повољним условима. Још увек сгуденти живе по нехигијенским становима и постају пленом разиих болести а нарочито тбц .; још увек раде у нехлгијенским учионицама; још у век студчрају под тешким условима, без довољно одеће и o6yhe. А о каквој' разоноди, забави и сггорту, потребним омладини, не може се скоро ни говорити, сем оног што студенти сами после капорног рада органнзују. Узимајући у обзир све тешкоће под мојима су живели и радили студенти у овој школској годинн, резултати рада наших економских организација задовољавају. На име помоћи, снромашним и болесним студентима наше мензе, Удружење студеката поотиа тод и задруга „Самопомоћ” издади су за непуних девет месеци 459.509 динара. Тако исто помагали су студенте ванредни чланови Економског одбора, маџарско студентска менза „Бољаи Фаркаш”, Менза бугарских студеката и Менза јеврејског ама дем(Ског поггпорног друштва. Потпорно удружење студената Београдског Универзитета, издало је студентима позајмице у висини од преко пола милиона динара. Наше мензе издале су 72.568 обеда, a просечно месечно наше организације су помагале 460 студената рачунајући и П. У.; укупцо за девет месеци помогнуто је хлљаду двеста седамдесет студеиата. Међутим, режцски трошкови наших Е. О. износили су за време од девет месеци 498.500 а само за кирију пздато је преко 160.000 динара. Поред тога што је најважније у читавом раду нашнх удружења јесте морал и поштење. У нашим мензама и удружењима неиа проневера, нема крађа. To су подаци које пружамо и пријатељпма и непријатељима. У току годнне наше економске организације располагале су са преко 4.500.000 без и Једног rtpoпуста или грешке у пословању. С обзиром на соцнјално порекло, здравствено и стан»е студенагга, а изгајући у виду стварне потребе студената и прилике под којим послују наше економске оргаиизације, Економски одбор је пружио пуну пстпору Акдионом одбору студ€нтских стручних удружења у циљу да се опгвори што пре Централна академска трпеза и да Колико је било могуће помоћи студентима биће нам јасно ако узмемо у обзир да се само за режиске трошкове издало у току рада тј». девет месеци 498.500 динара а за кирију годишње преко 160.000 динара ксјн he трошкови по отварању Ц. A. Т. бнти далжкс мањи. To је у главким цртама пословање наших економсхих организација Ђрој 2

НОВИ СТУДЕНТ

Страна 3