Student

РАД НАШИХ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИХ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ТЕЛА

АКАДЕМСКИ ХОР СТУДЕНАТА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Академски хор основан Је децембра месеца прошле године и наишао је на низ чисто организационих проблема. Залаагњем руководства и пожртвовањем чланова хора сви ти проблеми су постелено савладани. Илак су још остала нерешена питања; квалитативно оснажење хора и време рада. Иако хор данас б|роји око 120 чланова, ипак мислимо да нам није потпуно успело окупљање најбољих певачких снага са нашег Универзитета. Они другови студенти који ишун»авају све услове (добар гласовни материјал и степен музикалности) а не налазе се у редовима хора, нису свесни циља, задатка и мисије пред којима стоји ова наша уметничка установа. Само једна оваква централна група има услова и част да репрезентује оволики Београдски универзитет, како широм наше отаџбине тако и у иностранству. Уметнички ранг Академског хора треба и мора да буде на достојној висини, пошто су у њему окупљене искључиво ин-‘ телектуалне снаге а намењен му је задатак да негује и шири хорску музику најчистијег стила. Осим овога, Академски хор је у преимућству пред осталим хоровима што ]е састављен од младих гласова, који својом свежином и младалач-

ким еланом остварују лепе звучне комбинације. У раду и развоју хора замишл»ене су три етапе: 1) окупл>ан»е и одабирање чланства, музичко васпитање, колективна импостација гласова по звучним групама; 2) одабирање и учење програма и 3) давање једног низа концерата. Од тога предвиђеног програма морало се одмах отступити јер су прилике наметнуле потребу да хор иступи пре времена. То је значило велико искушење и опасан експерименат. Смишљен и утврђен плански рад био је прекидан и хор је морао да наступа са минималним програмом. Па ипак, и поред често прекиданог рада, хор је успео да се до извесне мере изгради и да увежба одабран и музички интересантан програм. Пред Академским хором стоји Још много озбиљног и стрпљивог рада. * Претстоји Један низ иступања пред наше другове студенте, наше раднике по фабрикама, борце у нашоЈ АрмиЈи, у селима, у градовима итд На крају можемо да тврдимо да Је за ову годину учињено много, тим пре што Је у развоју хора почетак био наЈтежи. Тихомир Марић диригент Академског хора

РАД У МУЗИЧКОЈ СЕКЦИЈИ

Да би се потпуно оформио културно-уметнички рад на нашем Универзитету, јавила се потреба за оснивањем универзитетског репрезентативног оркестра. На тај начип би се на том пољу окупили студенти који би својим залагањем и омасовљењем музичког сектора помогли културном уздизању широких студентских маса. Почетком месеца априла учињени су први кораци за окупљање другова. Као циљ је постављено оснивање уметничког оркестра. После мањих техничких припрема приступило се псзивању самих студената. Руковођење оркестром примио је друг Милоје Крстић са Музичке академије, који је одмах по извршеном попису приступио пробама увежбавањем комада „Концерто гросо“ од Корелија. Већ при првим пробама уочило се да су другсви заузели правилан став, те су, дисциплиновани, много олакшали рад самом диригенту. За први истуО* који се предвиђа за кра> овог месеца, примиће се помоћ другова са Музичке академије у појединм инструментима, те ће на тај начин, с једне стране. најбољи музичари са нашег У ниверзитета иступити пред студентске масе, док ће се, с друге стране, учествовањем другова са појединим факултета извршити најважнији задатак: омасовљење и овога сектора уметничког рада. У исто време су учињени кораци и за формирање народног оркестра који би популарисао наше народне песме. Народни оркестар је први пут наступио приликом пррславе Првога маја, на народном весељу које је одржано на Техничком факултету. Друг Бранислав Даниловић који руководи народним оркестром улаже много труда да би се постигао одговарајући квалитет. Народни оркестар ће наступити на приредбама које се предвиђају за крај овог месеца, а које ће се одржати за радничку и сељачку омладину. Да би се музичка секција употпунила у свим гранама, основан је оркестар за игру који наступа приликом одржавања приредаба са игранком. Оркестар за игру указује према потреби помоћ појединим пакултетима који нису у могућности да сами организују свој оркестар. То је углавном рад на музичком пољу, који је постављен организационо, али је потребно уложити још много труда да би се постигас ротребан и квалитет и квантитет. јер заиста број од 38 другова који учествују у сва трИ оркестра није довољан. У овом тренутку као најважнији задатак се намеће још јача агитација по појединим факултетима за скупљње студената на овоме сектору. Потребно је чак и појединачно позивати и убеђивати другове објашњавајуђи значај овога сектора културно-уметничког рада. 'Миша Јовановић

Академско позориште

Данашње Академско позориште наставља рад по предратним традицијама, да би правилно неговало драмску уметност и културно уздизање студената Београдског универзитета. У почетку године, после рата, културно-просветни рад није могао да буде примаран, јер су се студентски економски проблеми сасвим разумљиво стављали на прво место. У току свог шестомесемног рада Академско позориште је прошло кроз некблико ступњева у своме развоју. Окупивши око позоришта заинтересоване, прешло /е на организацију рада и повезивање са факултетима, а затим на стварање правилне репертоарске линије, проналажење могућности сценских извођења, организаццију теориских часова и тражер,е уметничког израза у прозном читању и рецитовању. Ова делатност је обележна радом иа „Родитељском дому“, „Свињарин“, „Дипломати“ и „Жита класају“, који су имали за циљ упознавање на практичном раду, који су приказани за чланове и активисте Академског позоришта. Академско позориште је први пут јавно изшло пред студенство на заједничкој приредби централних ЈНОФ организација. Давало је један фрагменат из комада „Мати“ од Горког. Овај иступ претставља прекретницу у раду Академског позоришта после које се са више искуства приступило остваривању нових задатака. Рад на уметничком читању и рецитацији обележен је појавом на горе поменутој приредби, на акц.демији посвећеној Шпанији и рецитовању на факултетским приредбама. ј ј 4 На теориским часовима обрађиван је „Систем“ од Станиславског, „Моји разговори са уметницима“ од Денченка и реферати наших уметника и критчара.

Послцдња три месеца обележена су интензивним радом на спремању Чеховљевог комада „На главном друму“, и Горбатовљеве „Младости Отаца“. С првим комадом Академско позориште ће се појавити на заједничкој приредби са хором и фолклором крајем маја, док ће се „Младост отаца“ почетком јуна давати као самостална позоришна приредба. Овим својим радом Академско позориште је створило потребне предуслове за правилан уметнички рад као и могућност за остваривање постављених задатака.

СА ИЗЛОЖБЕ ФОТОГРАФИЈА СОВЈЕТСКЕ С

Чајков Мајаковски

ДЕБАТНИ КЛУБОБИ

Пољиприђредно-шумарски факултет

Инж. Марић је на дебатнам клубу Пољоприврдено-шумарског факултета говорио о теми „В ели ка и мала газдинства". У свом реферату он је изнео Iнредност великог газдинства над малим, и све документовао конкретним примерима и статистичким подацима, те је тако предавање студентима било још корисније. Ово је један од најуспелијих дебатних састанака, како по срећно изабраној теми и броју посетилаца, тако и но броју дискутаната. Дискусија се углавном водила око нитања: зашто су наше народне власти аграрном реформом створиле мала газдинства, ма да Је боље и уносније веће газдинство. Одговор су дали сами студенти. На нашу аграрну реформу треба гледати динамички, јер све зависи од места, времена и услова. Ако се не обазире на тренутне елементе, не постиже се циљ. Наше садашње друштвено уређење нредвиђа задружни и приватни привредни сектор. Када се говори о великим газдинствима код нас, данашњој етапи нашег развоја намећу се организационе реформе. Оно треба да се подигне на виши ниво, тако да сељак сам увиди потребу за великим газдинством. Аграрна реформа код нас морала је да задовољи оне који су вековима били угње-

тавани и радили за туђу корист. Она је ушла у психологију сељака и дала му земљу, јер јс он обрађује. Наша газдинства данас имају све услове да пређу на виши ступањ организационог развоја. Ново време ствара од ситног газдинства револуционарво газдин 1 ство за будућност. В. С.

Технички факултет

У низу одржаних предавања на састанцима дебатног клуба Техничког факултета треба истаћи предавање које је одржао Рајко Томовић, ст. машинске технике са темом „Виша математика и дијалектика“. Поред тога што је предавач успео да на један врло приступачан начин објасни извесне законе дијалектике, ово предавање има своју вредност као прво предавање ове врсте. Оваква предавања нису се држала на Техничком факултету. После предавања настала је дискусија,. којој је на крају завршну реч дао професор Кашанин. Он је рекао да би инжењер sио руководилац у служби а не извршитељ, потребно је учити и учити.

Марковић, ст. технике

В. Петрић „Прва борба“ Рељеф рађен студ. Ак. лик. ум. за изложбу 111 конгреса

Са Загребачког универзитета

У Загребу три уметничке школе. Музичка и Ликовна академија са Глумачком школом одржавају заједничке састанке дебатног клуоа, на којима се уз предавање са илустрацијом на грамофонским плочама или ликовним репродукцијама дискутује о појединим раздобљима трију уметностк. Досада је обрађено: „Сликарство у 18 веку с освртом на Рембранта“, „Руска петорица: Балокирев, Бородин, Мусоргски, Римски-Корсаков, Цуи“ и „Систем“ од Станиславског. За следеће састанке се спрема ,',Ликовна, драмска и музичка уметност у доба барока“.

У току такмичења наши другови са Загребачког универзитета постигли су добре резултате. На Фармацеутском факултету, на пример, два студента су дала 324 добровољна радна часа, замењујући асистенте у институту за фармакологију. На истом факултету %>упа студената прве године ради цртеже анатомских пресека биљака и досада је дала на овом ! пољу 940 радних часова. | Студенти биологије Филозофског факултета предузели су да У; реде Ботаничку башту и на овом послу масовно учествују. Студенти права раде зрло добро по кружоцима. Тако јс на првој години један кружок од девет чланова положио; грађанско право, трговачко с меничним, казнено право и казнени поступак све с врло добрим успехом. Осим тога, треба нагласити да су сви другови из тог кружока врло активни*на раду у НСО-у.

СТУДЕНТИ НА СЕЛУ

Поред имања се протежу дугачки ровови од око 1000 метара које су фрицеви спрем'али за одбраиу. Њих је прво требало затрпати. Рад отпочиње. Чује се „Химна раду“. Одјекују мотике, ударају будаци, ашови дубоко роне у земл>у. Такмичарски елан се преноси од групе до групе. Чује се само довикивање; „Еј, кружок број 46, напред, ово смо завршили, хајдемо дал>е!“ Радило се од три часа ‘до шест и тридесет. На раду је учествовало 112 другова и другарица. Затрпано је преко 1000 метара ровова, наиме, оспособљено земљи-

ште од 750 хектара дужине, широко 4 метара што износи око 30 аои. Организација посла била је добро изведена. Сваки је имао алат и посао се одвијао без тешкоће. Било је нарочито добрих група које су ударнички радиле а сви заједно постигли су задовољавајући резултат. Оспособљена земља биће лреорана и засејана пшеницом.

Димитријевић Љуба, сг. агрономије.

фолклор

Наше народне игре се раније нису много играле, нити је било великог интересовања за њих. Ту и тамо је понеко радио на уношењу кола у град, али су то остали само усамљени примери, који су мало наилазили на одзив. Истина дп су се радо гледале добро ув&жбане групе, али се слабо труДило да се наша народна игра више игра и да добије превагу над страним, западњачким играма. Међутим, наша народна игра као и песма на великој су уметничкој висини и врло су значајни за дубље упознавање културе наших народа. Када посматрамо игре које се код нас играју од Охрида до Триглава може се лако запазити велика разлика у врстама и темпераменту игара, у начину играња и у богатству и у разноликости мелодија. Откуда то долази? Отуда што /е развој шгр& под ]великим утицајем историје, менталитета и физичког састава народа. Док Маке>донци играју полако са постепеним убрзавањем, у широким покретима који теже земљи, лаганом таласању, а што је одраз њихове физичке конструкције, климе и историског сукоба источних и западних култура, дотле су код Србакао Динараца, високих, витких и хитрих, игре живе, ситне и симетричне. Код Црногораца положај и природни састав земљишта утицали су на вековну упорност слободарских идеја које су у тесној вези и са игром која није разноврсна, али у себи садржи елеменат слободе у подражавању орловског лета. Зато је наш фолклор значајан не само по уметничкој вредности већ и за упознавање особина народа и њихове историје. По игри се може познати с ким се све долазило у додир у историском развоју. Мађарски елементи у Банату и Бачкој, аустро-угарски у Словенији и Хрватској, који се само назиру ту и тамо, не\ мењају суштину и карактер игре Јужних Словена. Сви ти моменти наводе на то да наш фолклор не треба и не сме да се занемари. Треба га што више неговати и популарисати у градовима, где се он запоставља под упливом западних окретних игара, које су вештачка творевина без живота и смисла, не показујући ни телесно ни духовно обличје\ играча. Како лепо изгледа неко наше коло одиграно са пуно еластичности и вештине, у народном оделу, које је богато извежено руком и где сваки бод има своју симболику; оно се прати народним инструментом, на коме свирање захтева толико музикалности и осећања слуха. Мора се само пазити да се у игре не уносе ешементи модерних игара, нити пак многт журбе и грозничавости, што повлачи за собом једноликост у игрању. Треба се трудити да се игре играју онако како их играју они који су далеко од града и његовог утицаја. Али не треба заборавити да ако се једна народна игра по ■ стави на сцену онда се већ јавља и потреба за извесним изменама и прилагођавањима сцени и њеиим захтевима. Н& може се низ игара са ливаде под сунцеМ, где се игра игре ради, пренети на сцену, под рефлекторе и да се остане тако, без икакве измене. Али та прерада за сцену захтева дубоко познавање игре, искуство и укус, како се изменама не би изгубио њен карактер. За даљи развој постављања уметничке игр& на бази елемената народних игара захтева се и врло много уметничког смисла код руководилаца, а код извођача и играчких способности, познавање пластике и ритмике, јер се наше игре по својој битности могу ослањати првенствено на њих. Наша универзитетска група засада броји око 30 играча. Да би се постигли резултати у решавању проблема сценско игре и у њеном омасовљавању кроз сцену, потребно је да факултетске групе изграђују сирови играчки материјал и да се они са највише смисла укључују у централну групу, где би се упознавали са свим оним што /е потребно за постављање групе на уметнички ниво, на усавршавањв играчке технике и свестрано упознавање наше народне игре.

Јелица Смодлака Драшкоцв ст. Музичке акаделије

СТРАНА 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 5