Student

Двадесет шест милиона динара помоћи народних власти за изградњу Ветеринарског факултета

„Радове изводи ОГРАПС“ Пролазиици, идући Булеваром Југословеноке армије, радознало окрећу 'поглед »а недовршену зграду шреко пута Карађорђевог парка; желе да сазнају шта се ту гради. Натпис «а средиии зграде: ЈРадове изводи ОГРАПС“ ! не говори им миого. Међутим, за студенте ветернне то: „Радове изводи ОГРАОС“ значи да је државно предузеће узело у своЈе руке

да нашу зграду доврши што пре, то значи да иаше народне власти воде рачуна о потребама Ветеринарског факултета; то значи да ће један део вграде још до почетка зиме бити завршен. Двадесет шест милиона динара домаћи примл>ених од народне власти и шест и по хиљада до(бровољних радних часова које су дале радне бригаде студената београдског универвитета. а иарочито Ветеринарског факултета, учинили су своје. Сећам се дана када смоссне н вративши се са пруге, веоело верали по још свежем бетону на степеницама по окелама, завирујући у сваку салу, собу, у сваки кутак. Радови на довршав-аи»у зграде поилично су поодмаклм. У ЈедноЈ с?ли већ су постављени прозори, под готов, уведене -све потребне инсталадије. „То је сјајно, овде ће ускоро моћи да се одржаваЈУ ве жбе!“ извише се узвивди радости из наших грла. У другој сали раД; ници постављају радиаторе. Стављзпте радиаторе, другови а за угаљ омо се већ иостарали’, узвикну друг Дуле, ударник са Пруге. Уз весели смех, разлетесмо се по сали. Радници су нас изненађено посматрали. Изгледали смо им чудни. Као да су се питали ко су

ови, од куда та детињаста радост. Но ми смо веђ били на левам крилу зграде. Она добија своје завршие облике. Још ове зиме моћиће у њему да се изводе вежбе. Један од највећих радова изведених овога лета у Београду Тежиште рада сада је на уређен>у централно|Г аlмфитеатра. У његовој унутрашњости иалазе се стотану подутпирача и греда, 'које

држе још свежи бетонски кров. То је један од највећих радова који су изведени овога лета у Београду каже друг инжењер Миливоје Бабић, ударник из црвомајскот такмичења и руководилац радова на згради. Обзиром на велики нрилив студената, морали смо извршити неке измене и сам амфитеатер проширити тако да ће моћи да прими ово 500 слушалаца. Бетонирање плафона трајало Је два дана и три ноћи без прекида, а само цемента утрошено Је око 5 вагона, При извођењу радова појављивале су се разне тешкоће, због којнх зграда није могла досада бити завршена. Није било довољно грађевинског ни инсталационог материјала, није било довољно стручних радника. Тако, ка пример, на целој згради има сввга 19 квалификованих зидара, просечно на Једноlг долази 1000 квадратних метара малтерисања. Наше Удружење добиће нове просторије Коначно уређење зграде моћиће да реши још Једно важно нитање, питање просторија нашег удрум<ења. Оне су данас мале, скромне, «а забзченом месту. Улази се кроз шталу, у којој се увек налази по неки болесни пацијент. Но, то за нас не преставља ннкакву неугод-

нрст (једино бру-цоши нису МО(Г'ЛИ у 'први мах да се снађу). То не смета да и у удружен.у, и у семретаријату Н)СО-а и у кнјИжници, а све Је то смештено у једаоЈl истој просторији буде врло живо. Тешкоће су постале нешто тако обично у нашем Сlвакидашн>ем животу. 'Но, 'ми се на њима челичимо и уверени смо да ћемо их савл!адаlти. И зато ннје никакво чудо што и наше стручно удружење и НСО и све секције функционишу нормално. Шта више, ми смој рад проширујемо стварањем аналф абетских течајева и стручних екипа за село. Многи Iн'овоуписани студенти, коЈи сачињавају гвећину, уписали су Iсе на факултет не знајући како он изпледа. Сматрали су да ће наићи на велику, лепо уређену зграду, са свим институтима, где ће слушати нредаваlња и изводити вежбе. Али истина је била друкчија. Наши студенти слушају 'предавања на више страна; иду из зграде у зграду, с Једног краја Београда ва други. У анатомском институту Најпознатији од свих института ■ је несуlмн>иво анатомски. У група- ј МЗ), од Јутра до мрака, ту студенти одржавају вежбе. По зидовима извешене слике и цртежи анаТомских препарата. У десном углу два огромна костура, коња и краве, а (по целој сали у два реда бели .гвоздени столови. Ту прва година вежба остологаЈу. По столовима леже кости, ноге ребра, пршљенови. Ово је „спина скапуле“, ■ово „туберкулум терес мајор“ тумачи вођа кружока. Понеко ово учење костију толико савлада, тако да су се прошле године дешавали занимљиви моментн. Пеки другови су могли са везаним очима, опипавши кост, да .погоде са којег је дела тела и од које животиње, а ако је са ноте, да ли с леве или десне. у тој истој сали вежбају друговн са друге тодиве Код њих _Је нешто друкчија слика. Сви су у белим мантилима, са скалперима и пинцетом у руци, секцираЈу поЈеднне делове коња. Ту се не црича много. Рад захтева туну пажњу и ■опрезност. Треба шронаћи сваку вену, не сме се пресећи ниједан нерв.

Ту, у анатамском институту, одржавају се и другарске вечери. Додуше костур коња, кој'{* се налази у углу 'Не прмличи баш иајбоље оваквим случ али другарска атмосфера која о.зде влада, миого више иривлачи него нека р'аскошна сала. Столић Петар, ст. ветерине

Један део зграде Ветеринарског факултета

Ускоро ће се отворити машински институт Техничког Факултета

,На машинскам институту свн граћевиноки |рад'Ови су завршени. Још су само у току иопитивања инсталације парнот огрева ,и електричне инсталације. КамиоиЈа за обнову при Техничком факултету, састављена од гг. ттрофеоора и студената, чини све да У што краФем раку набави потребне иногрументе„ машиве и инсталације. Она је досад већ набавила велики број машинац мотора и потребан материјал за рад Једног оваквог завода. Добијена иовчана помаћ од народвих влаоти у износу од милион и по динара и од Министа/р-ства народне скдбране, иидустрије, саоб|ра!ћаја и Привредног савета, у машинама и рззним моторима учиниће да ће већ у току овог месеца у инсгитуту маћи да се отночне са лредавањима и правстнчнвм вежбама за студенте треће„ четерте « иете годиие.

Једна од многих лабораторија спремна за практичне вежбе

Совјетска делегација свесавезног друштва за културне везе у Југославији

Пре кратког времена допутовала Је у Београд из Оовјетског Савеза делегација Свесавезног друштва за културне везе са иностранством (БОКС) која ће за време свог боравка У Југославији бити гост Друштва за културну .сарадњу Југосла)вије са СССР. ДелегациЈу сачињавају Иван Ивановић Анисимов, заменнк претседника комитета за културу -и уметност нри влади ОССР; Александар Алексејевић Вознесенски, ректор Лењинградског универзитета; Ннколај В. Цицин, ажадемик и заменик министра пољопривреде владе СОСР; Вера Игњатијевна Мухнна’, вајар, народна уметница СССР и Борис Полевој, уредник „Правде“, Драге совЈјетске тосте су дочекали наши Вlисаки д.ржавни руконодаоци, претставници Друштва >за културну сарадњу са СССР, претстатаници Универзитета. културни раддници и и уметници. ДелегациЈа ће у Југослав.ији присуствовати Конгресу друштва за културну сарадњу са СОСР, коЈи ће се одржати 16 но- ј вембра ове године у Београду ј ВИШЕ ОБРАЗОВАЊЕ У СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ .Већ првих дана свог боравка у Београду одржао је ректор Лењинградског 'универ.зитета Александар Алексијевић Вознесеноки предавање са темом „Више образовање у Совјетском Савезу“ за наставнике и студенте Беотрадаког универзитета. Сала Коларчевог народног универзитета била Је нрепуна народне студентске омладине и великог броја када је у пратњи ректора Београдског универзитета др. Стевана Јаковљевнћа дошао професор А. А. Вознесенски и бурно п.овдрављен почео своје предавање. Изложивши у краткнм али убедљивим потезима културни и просветни ииво народа у царској Русији, указавши на непријатељоки став ондашње тиранске управе према иародном пр|oсвећивању, ректор Вознесенски је са неколико примера показао брзи и невиђени раавој школа, просветних и иаучних установа после Велике октобарске револуције. Већ први укази совјетске власти непосредно после револуције дали су могућност школовања и образовања свима. Изградња земље захтевала ј)е просвећене људе, образоване раднике, стручне кадрове и зато је .совјетскгГ власт уложила огромне напоре да изгради небројене школе разних рангова и категорија; разних специјалности, како би пружила могућности да се широке масе совјетских људи обуаетих .стварал.анким полетом и жељних знања што више културно уздигну. да постану што бољи градитељи новот социјалистичког друштва. О величини напретка на.јбоље товоре цифре: док је до Октобарске револуциј(е у Русији била свега 71 виша школа са 112.000 слушалаца, 1940

године је било 792 вшне школе са 560.000 слушалаца. На крају новс пјатиљетке трвба да буде 674.000 слушалаца и око 50.000 наставнlнка. Док је у РусиЈи до револуције годишње завршавало 7—8.000 стручњака, данас у СССР годишње занршава 100—110.000 IСпециЈалиста. У првој пјатнљетки од 1929 г. до 1933 г. изашло је са виших школа ООСР више нових специјалиста него што Iих је укупно било у царској Русији. Универвитети заузимају 'посе|бнlо место међу високим школама. Има их 31 и на њима студира око 10°/о укупног броја студената СССР. Универаитети се од осталих високнх школа разликују углавном по

томе, што се наука Iмнк>го више продубљује, што је опсежнија. На универзитетима раде Iтр:воклаlсни научници, а од студената се спремају не .гирактичари, не!ГО млади научни 'раднивди, а само по ттотреби и наставници за више и средње Јлколе. У саставу универlзите,та улазе факултети који обрађују само основне разлике као: математику, физику, право, историју, нолитичку еконо.мију итд. Пошто је изложио унутарњу структуру факултета као и појединнх високих школа, ректор А. А. Возвесенски је пагласио да је циљ свих установа за образовање у СССР подићи све људе, раднике и сељаке на што виши културии ниво, дати радном народу што шотпуније образовање и што више знања како 'би се на крају збрисала 'разлгаса између умних и физичких рад!ника. Совјетока интелигенција, совјетски маучни радници са одушевљењем раде на остваlрењу овог 'племенитог циља.

Академик Николај ВасиљевићЦицин Стремљење совјетских научника је до радне масе боље и лакше живе

Ректор Лењинградаког универзитета лрофесор И. А. Вознесеноки, одржао је ових дана предавање са горњом темом. Одмах у почетку својих врло заннмљивих и значајних иалага!ња омладини. Н. В. Цицин је речима: „... Ми хоћемо да тако променимо природу да служн човеку", изразио величанствену улогу ко|Ју научни радници треба да одиграју у садашњости и будућности. Академик Цицин је нарочито мното радио на укрштаlњу ншенице са пиревином жако би дОбио хнбрид пшенице која би требало да оствари три задатка: да буде отпорна према мразевнма и суши, шрема гљивицама и да буде дуговечна. Поред других хибрида интересантан је хибрид број 2. Ова ншеница поред осталих добрих својстава, даје три жетве за три годинlе, ма да може и четири до шест. Посеје се у јесен и следеће године донесе нормалан принос. Исте године у јесен даје зелену масу подеспу за (сточну храну. Следеће две тодине такође кормалио рађа. Има врло крупаи клас и одличан квалитет зрна. До краја треће пјатиљетке (1950) овај хибрид пшенице биће размножен на сто хектара а у току четврте пјатиљетке на 100.000 хектара. Добијање ове нове пшенице једио је од великих иостигнућа совјетстке науке, а совЈ|етска наука не ради само за своју земљу, већ за све, за радне масе широм иитавог света. Замислите шта ће значити када се у блисжоЈ будућности у читавоме свету ишеница буде

сејала само сваке треће ил.и четврте године. Колико ће бити уштеђено рада и труда? Треба истаћи да је совјетска наука постиглз тако успехе зато, што држава поклања ндуци нарочиту пажњу. Код нас се за «ауку даЈе коликогод треба. Нема недостатка сретстава и могућости. Има још једна важнз одлика. То је стремљење совјетских научника да кародне ,масе боље и лепше живе. Отуда Је наша наука тесно ввзана прамсом са широким народним слојевима. са колхозима широм совјетоке земље. Ми се састајемо са колхозницима, допнсујемо се, одлазимо к њима и оии иама, учимо се једни од других, све са циљем да разне нроблеме брже и -боље схватимо, да та животна питања цравилно решимо. У даљем свом излзгању академик Цицин је говорио о иастојањима да се од (пустињских биљака укрштањем с пшеницом дОбију отпорне врсте пшенице које би досадапгње 'пустиlње п|ретворише у цветна ттоља. Ови радови су на Д»бром тгуту, као и покушаји укрштања нових зељастнх биљака (као патлиџан, краставци, махуне и сл.) са дрвенастим да би се створиле нове биљне врсте, које би ! биле што корисније. Своје предавање акадвмнк Цицин је завршио речима: „Код нас је највиши и највначајнији онај човек који се осећа достојинм сином 'своје отаџбине. Учите се « вн ј да одољеватсГ‘ свим жнвотним тешкоћама и да будете достојни шнови своје отаџбине.“

СТРАНА 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ БРОЈ 5