Student

Народни студент

УКЛОНИМО ЗАОСТАВШТИНЕ ПРOШЛOСIИ НА НАШИП ИСПИТИМА

ГОД. XI. БРОЈ 13 Изпазм Једанпут недељно БЕОГРАД, понедељак, 10 фебруара 1947 ЦЕНА 2 ДИН.

Учење добија нарочити знача! данас, када се налазимо непосредно пред доношењем петогодишњег плана електрификације и индустријализације наше земље, кад се потреба за квалификованим кадровима осећа више него икада раније. Но последњи испити, одржани током јануара, показују да одбори НСО-а, а нарочито стручна УДРУжења, овом питању нису поклонила довољно пажње. Услед тога дошло је до неких појава које треба најоштрије осудити. За колоквијум из анатомије пријавило се 279 студената II године медицине. Од тога је, на дан испита, одустала готово половина 127. На испиту из физике (медицинари), студенти су једни другима бацали цедуље са одговорима, дошаптавали се, молили професора да их пропусти, да им да прелазну оцену. Али то нису усамљени случајеви. Није то специфичност, не дешава се то само на Медицинском факултету. Такав однос према испитима имају и многи студенти других факултета. На Правном факултету је студент Рајцер Мирко покушао да обмане професора; од 20 кандидата на испит излазе 6; на Економском факултету студенти се шетају од клупе до клупе да би преписивали згдатке; на Пољопривредно-шумарсхом факултету „лругови" су додавали уџбеник „другу" не би ли ж'у на тај начин помогли да се „ провуче " на испиту. На ТехничкогА факултету се отишло толико дачеко да је секретаријат НСО-а морао да образује нарочите комисије које ће спречити несавесне ауденте у покушају преписивања; грофесор је принуђен да поништг испит из математике. Где лежи узрж томе? Услед чега такав однос многих студената према испитима 7 На првом месту немар студенага, њихово олако схватање, веровгње да се градиво може савладати на два-три дана пред полагање. Отуда несолидни, често и накаргдни одговори слаб квалитет у.спита. Један кан. дидат, студент грава, рекао /е да је I заседање АЗНОЈ-а било 1944 године!

Али то долази услед тога што наша стручна удружења, што руководства стручних удружења и група НСО-а не делују правовремено, конкретно, стално из дана у дан. Ретко , готово никако, да се на нашим конференцијама у току прошлог семестра говорило о испитима, да су се користила искуства са прошлих предавања, да су се предузимале оштре мере против несавесних студената ради уклањања заоставштине прошлости, које су се, у овом јануарском року, испољиле у тако оштрој форми. Ових дана, по факултетима држе се конференције. На њим а, поред осталог, нарочита важност се придаје припремама за одлазак студената на градњу Омладинске пруге Шамац — Сарајево. Важност пруге, обимност радова траже пуну мобилизацију омладине. То значи да ће у градњи пруге учествовати сви студенти. То значи да је питање нашег одласка на Пругу уско везано са питањем стручног рада, да Пруга и испити чине главну садржину у раду наших организација. И зато, када на њима дајемо обавезе да ћемо до јулског рока положити што већи број испита, треба имати на уму и та два момента: наше стопроцентно учешће на градњи Пруге и искуства стечена при полагањима у јануарском року. Ове конференције имају радни карактер. На њима мора да се искључи свака бесплодна дискусија и да се спречи свако траћење драгоценог времена. Ту је место да се укаже, оштро осуде сви они који фушере, покушавају на недозвољени начин да се провуку, дају одговоре сличне одговорима Добриле Јотић, студента права. Такви кадрови нама нису потребни. Они не могу да стоје у истом реду са друговима студентима 1 године медицине, који су (три групе, свака преко 60 кандидата) положили колоквиум из Остеологије са ‘Просечном оценом !9,4 или са кружоком другарице Зоре Благојевић, претседника НСО-а Фармацеутског факултета, који је, ових дана, дипломирао са одличним успехом. ПОЗИВ НА ТАКМИЧЕЊЕ

ЗА ДРSГИ КОНГРЕС НДРОДНЕ ОИЛДДИНЕ СРБИЈЕ Пленум Глазног одбора Народне омладине Србије донео је одлуку о сазиву Другог конгреса Народне омладине Србије за 13 алрил 1947 године. Конгрес имг велнки значај за Народну омладину Србнје; он треба да допринесе ор.анизационом учвршћивању и јачању организација Народне омладине; »н треба да да потстрека за још јаче учвршЂење омладине у извршењу и исгтуњењу петогодишњег плана којн треба да допринесе бржој изгра ,н>и наше народне републике. Спремају&и се за Други конгрес, организације Народне омладине треба удвострученим снагама да приђу испуњењу задатака које је пред сву омладину југославије поставио маршал Тито у новогодишњем позиву, у спровођењу одлука Петог и Шестог пленарног саотанка Народне омладине Југославхје. У вези с тиа, Главни одбор познва на такмичење све организације Народне омладнне Србије да што боље и свестраније узму учешћа у предконгресном такмичењу, повезујући га са првомајским такмичењем, како би омладина Србије што достојније изишла н а овај конгрес. Главни одбор познва све организације Народне омладине Србнје да испуне задатак који је пред Народну омладину Србије поставило Централно Народке омладине Југославије, да н а нзградњу нове омладинске пруге Шамац —Сарајево пошал»е 65.000 омладннаца н омладннки, да би се што брже изградило ово велкчанствено дело омладине Југославије, најлепшн грилог наше омладине својој отаџбинн Федеративној Народној Републици Југославијн. Среској орга> чзацнји која у предконгресном такмичењу покаже нбјвише резултата на свим пољима рада, доделиће се н а Другом конгресу Народне омладине Србије прелазна заставица. Нека такмнчеље за Други конгрес Народне омладине Србије развнје још више полет наше Народне омладине на свим пољима њене д/глатности. ПЛЕНУМ ГЛАВНОГ ОДБОРА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ

ПРУГА ШАМАЦ —САРАЈЕВО ДОПРИНОС НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ИЗГРАДЊИ ЗЕМЉЕ У 1947 ГОДИНИ

По реферату друга Швабића са Шестог пленума Централног већа Народне омладине Југославије

На састаику VI Пленума Централног већа Народне Омладине Југославије, др*уг Михајло Швабић је одржао реферат: „Изградња Омладииске пруге Шамац —Сарајево", где је подвукао Оlгроман знанај и важност добро®ол>lних акција народне омлади(не у обновн и изпрадши земље. Подвлачећи економоку важност Омладииске пруге Шамац —Сарајево у извршењу петогодишњег плана, друг Швабић је рекао: „Због чега се гради ова Пруга? Да би се наша звмља отргла од заосталости и прешла на модерну технику, што је задатак 5-подишњег плана, потребно ју |је учинити индустриском, са много фабрнка и електричних централа. А да би се земља индустриј ализовала и отргла од зависности иностранlству, да би се ствоlриле фабрике, потребно је у првом реду иlзградити такву инду стрију која може да производи нове машине нове фабрике. За стварање тешке индустриlје два основна услова су угаљ и гвожђе. У долннн реке Босне, а највнше око Вареша, постоје богата налааишта врло добре гвоздене руде. Не много даље одатле око Какња и Зениlце, земља скрива велике колинине угља. Ту негде у близинlи, за коришћење гвоздене руде и угља, треба да се поднпиу моћна металургијока предузећа која би дала неколико пруга. Дз би фабрике могле да се створе и касније да би могле да раде, потребаи је 'челичнн пут, потребиа је пруга. Истина, пруга већ и сада постоји али она је превише мала да би могла одговорити задаггку. Већ сада док изградња иидустрије није ни почела, пруга Саl- Брод не може да превуче све оно што садашњи привредни жјивот од ње тражи. А када изградња почне, када буде требало да се на градилиште великом брзииом довозе огромне масе ова би пруга потпуно затајила и постала кочница која омета брзину индустријалнзције наше земље. У првом реду због тога треба направити иови, моћиији пут, треба направити пругу нормалног колосека Омладинску пругу Шамад —Сарајево и то што пре. Али то иије све. У долнни реке Босне и у околинн, постоје могућности за развитак и друтих грана индустрије. Огромне босанске шуме могу дати дрво, без којегсеграђевинарство, па и м!наге друге гране привреде, не дају ни замислити. Подаћи ће се фабрике и она ће из лапорца који се тамо налази, тгроизводити хиљаде тона цемента за градњу хидроцентрала, ■индустријских идругих предузећа, заградњу мостова и много чега другог. Ни то није све. Наша обала на Јадрану је врло повољноразви јена. На њој нма могућности за подизање великих морских пр!истаништа. Али да би се пристаништа могла створити, да би она лрнмила на утовар иистовар стотине бродова, опет |је потребан пут ксјим ће се материјал довозити и одвозити. Тих ттутева ми за саша нмамо мало, а један од оних који ће се изградити иде преко Сарајева и Мостара на луку Плоче. Омладинска нруга Шамац —Сарајево. јесте део линије која ће спајати Јадраноко море и унутрашњост земље. Готово чнтава жељезничка мрежа V Босни, не само што \је врло ретка, него је у исто време заснована на узаним пругама. Саобраћарј на њима је преоптерећен. Изградњом пруге Шамац—Сара.l ево узана жељезиичка мрежа у Босни почеће да се замењује нормалним колосеком. Возни парк који ће после изградње Омладинске ттруге моћи да се повуче са линије Сарајево Брод, знатно ће олакшати саобраћа.ј на осталим пругама узаног колоска. Локална индустрија и привреда уопште добиће нове могућности за развитак, а нарочито у делу изме-

ђу Добоја и Шамца, где сада «е постоји никаква пруга. То су ооновни разлози економске природе, који захтевају да се направи пруга Шамац —Сарајево, у најкраћем могућем року. Баш због тако великог економског значаја изградња пруге Шамац —Сарајево, допринеће много учвршћивању великих друштвених, политичких и вкономских промена, односно доприlнеће учвршћивању победе прогресивних снага у нашо(ј земљи, победе радних маса“. За извођен.е ових огромних радовз према садашњим изгледlима проблем стручне радае снаге биће решен, тако да се већ сада пребацује са друпих посл!ова велики број иижењера и других стручних лица* како би се задовољиле потребе Омладивоке пруге. Формlирањем стручних кур'сева за средње и ниже стручно руководство у коЈима је до сада окупљвно око 1200 омладинаца, у многоме ће допринети решењlу проблема техничког извођења радо.ва. Кроз колективан живот и рад у бригадама, ствара се моралан лик народног омладинца, где се преко чегних и бригадних конференција, Приредби, предавања и критике, отстрањују рђаве павике омладннаца, које су остале као наслеђе прошлости. Дужности каје омладотнци добијају у бригади, чиие га самосталним у раду, чвршћотм И ОДЛуЧИIИЈИМ. Кроз разне омладинске акције уобновн и изградњи земље, створен Је друкчији однос према раду, тако да рад данас кроз такмичење претставља понос и задовољство свакот народног омладинца. Поред овога, Омладинска пруга ће бити огр!оман извор у стицању новог знања, нарочито за омладинце из забачвних села. У јеку кампање пр'Отив Iлеписмености, омладинци са пруге ће дати и на овом пољу свој дапринос, тиме што неће дозволити да се и Један неписмени амладииац врати сд пруте неописмењен. Путем популарно научних предавања омладани ће бити омогућено да упозна многе до тада непознате стварн, чиме ће се проширити видокруг знања омладине, до!К ће студенти и средњошколци формирати кружаке за проучавање разлих грана науке. Као и прашле годнне, и ове ће године долазити из страних земаља бригаде п групе омладинаца, где ће народна омладина доћи у контакт са прогреонаннм омладинцима целог света и при томе учврстити и продубити пријател>ске везе, које гаји Iнапредна омладина према нама. Ради што бољег иокоришћења културног живота на прузи, биће успостављвна специпална радио станица, а Министарства проовете народних република даће биоскопске апарате. Пошто ће на прузи бити већина 'омладилаца који нотсубили у Армlији, то ће бити успостављени часови из питања војне обуке, како 6и се развијао цатриоггизам и сти-

цаае потребне нав.Иlке и врлине за АрмиЈу. Фиокултура ће бити овакодневио упражњавана, због чега се на кур<су за фискултурне руководиоце налазе 150 омладииаца. Омладишжа пруга ће Оlмогућити уздизање разноврсних кадровапреко разних 'курсева. Ортанизоваће се две врсте курсева: стручни курсеви за руководиоце омладанских и друтих оргамиаација. Кроз стручне курсеве треба да прође око 10.000 омладинаца, који ће значити велими допринос петогодишњем привреднам плану. Такође ђе кроз курсеве за оlмладиноке руководноце проћи око 10.000 полазника, који бн се спремали за руководиоце а!налфабетских течајева, читалачких група, омладансших домова и др. Ваопитни рад треба да одигра огромну улогу у васиитавању и уздизању народне омладине. Руководиоци и предавачи на курсевнма за румоводиоце у омладинским и другим ортанизанијама највећим делом мораће да буду студвнти. Универзнтетске ортанизације би М!Оралеl већ сада да организују припрему предавачког кадра, тако да се обезбеди Iнајмаlње 200 људи који би остали крш цело време грађења. За иввођење овог велнког задатка ко!Ј'и 'је поставио друг Тито пред Народну омладину Југославнје, потребно ј« извршити мобнлизацију целокупне омладине. Укупан број омладине за извођње радова на ОмладкнскоlЈ прузи биће 'око 180.000, што значи три пута више него прошле годнне. Питање мобилизацнје треба узети сасвим озбиљно и не треба дозвољавати да се понављају грешке које су ое појављивале прошле године. „Оонlовlно за мобилизацију омладине јесте широко популарисати ову акцију, тако да не 'остане ни један омладинац који не би био угЈознат са ње(ним Iзначајем“. Као материјал за агитацију треба да послужи проглас којн је издало Централно Веће Народне омладине Југославије и ту агитаци|ју опровести у различитим формама, Iкаристећи при тсиме и друге фронтовске организације. Матернјал за агитацију мотао би се црпсти из централне штампе, као и оживети популаризацију изградње пруте Брчко-Бановићи. Паралелно са популаризацијои акције треба извршавати и организационе припреме. Прогресивни народи света прате огроlмне уопехе народа Југославије, а носебно Народне омладине на привредном подизању земље и у том виде пример којим треба ићи. „У земљама са старим поретком не да се замислити да би отромне масе омладине, добровољно и бесплатно радиле за капиталистичку државу. 3'бог тога >је ОмладинlСка пруга највећа новотрдања у Југославији се уз то изводи добровољном радном онагом, она ће наићи на широки одјек у иностранству“. ИЗАБРАН OДБOР ЗА ФОРМИРАЊЕ СТУДЕНТСКИХ БРИГАДА

Кграјем прошлог месеца формиран је одбор кој и ће руководити свнм припремама око спремањастудентоких бригада за њихово учешће у градњи Омладимске шруге Шамац —Сарајево. Створен је план за прикутљање нотребног матернјала; радна одела, реквизите за фискултуру, књиге за библиотеке итд. Уокоро ће бити формиране и радне бригаде, изабрана њихова руководства, како би, корнстећи |Прошлогод!ншња искуства,, и(мали времена да се тгошуно снремимо и пре одласка регулишемо сва питања. Одбор ће већ сада прићи решавању и таисо важиог питања пракее. Обим и разноврсност радова који ће бити изведени у току храдње пруге, пружаlју мчжућности свим студентима да сврше праксу «а прузи. Студенти медицине радиће у болницама и амбулантама, студенти технике при градњи мостова, пруге, тунела, пројектова" њу жељезничких станица, студенти агрономије на башти (око 3000 јутара земље) итд. Питање прамсе биће решено у договору са универзитетским властима.

ТАКСА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ