Student

Преко 10.000 студената Београдског универзитета у првомајској поворци

Народн Југославије -:у на велпчанствен начин прославили празник трудбеника града и оела, Први мај. У Београду је на прослави Првог маја учествовало прско -ЈOO.OOO трудбоиика, а у поворци и на трибннама биле су засгупљене многобројне делегацлје из унутрашњости, као и син дикалне офганизације нз инострансгва. Овогодишва про*:лава Првог маја пада у дане објављивања и ступања на снагу петогодишњег привоедиог шгана, сигурне гаранцнјо за остваре. ње бољег и срећнијег живота наших народа. Трудбеницц иове Југославије су свој празннк провели у знаку чврстога завета ла ћс уложнтц максимум труда и напора за остварсње општенародног задатка електрнфнкације и индустрнјализацнје земље. Народна студентска омладина узела је учешћа у прослзви Првога ма ја, примајући део општпх обавеза за испуњење петогодишњег* приврсдног плана, манпфестујући јединство и солндарност у наиорима радннх маса наше земље за обезбеђење -срећније сутрашњнце. Прославн Празннка раднога народа претходила је припрема по факултетима, одржано је у оквнру дебатних клубова нпз поелавања о значају и важностн Првога маја. мсђуиароднога празннка трудбеннка.

На Славији пале се бакље

Ту, где је још пре пет дана врвило од људи, где су пролаз закрчавале хрпе песка земље и машине. на том месту за које су омладинци који још нису били на Прузи говорили да сигурно тако изгледа и тамо развило се сада велико коло. То је центар Београда Теразије. Данас су оне обливене морем црвеие првомајске светлости. Разнобојна светлост обасјава насмејана лица људи и гори у живим и топлим очима. Теразије бљеште у светлости, окићене цвећем, заставама, лепше но нкада. јер су их улепшавале вадне бригаде. На СлавиЈи, пале се бакље. Поворка омладинаца креће кроз варош. Бакље у њиховим рукама об-Iављу]у велии празиик. Омладииске бригаде, реонсхе. студентске. чврсто збијене осветљене бакљама корачају у сусрет новој борби за остварење петого• дишњег плана, корачају чврсто у социјализам. Шарене светиљке су се угасиле, а хиљаде граћана /е узбућено глеДало пламену реку. слу о повике нашој Парти ји, и песму... много песама које славе рад. и осетили да им долази у сусрет иешто велико. Виделе су се само покретљиве буктиње, које су баиале Црвенкаст бљесак на зтраде: њих Је носила снага омладине. која је

изишла да поздрави долазак вели. ког дана. Иа врху »Албаније« Титова сли. ка. Бакље се дижу у вис и поздрав нашем великом учитељу. Почело се бубњем и зурлама, македонском песмом. наставило »Козаром « и »мајком нашом Црном Гооом «. Дуго је трајало народно весеље.

Живео савез радника и сељака

Са Славије се ваља, непрекидна река људи. Ношње свих народа наше дичне домовине украшавају поворку, дају јој пуно шаролико. сти. Има се утисак као да је то дивна. богата ливада. прекривена разнобојним цвећем Пролазе људи одевени у живописне сеоске ношње из околине Београда, делегације из унутрашњости са безброј транспарената. Они показују богатство нашег зем • љорадника - трудбеника: кукуруз. пшеницу. класје. грожђе... неисцрпна богатства... Живео савез радниа и сељака, одјекује из устију једног старог сељака, утегнутог старца. Шумадинца. Речи извиру из дубпне срца, и искрено. изазивају код прпсутних одушевљено одобравање.

И ми знамо да ће тако битт

Студенти долазе! Главе се окрећу према Славији. Свн се прспињу на прсте. Студенти се очекују са нестрпљењем. Они пролазе. непрекидно, чврстих корака, ведри. убећени у свп. је снаге. свесни да Ле достогно олгоборити позиву нашег вољенаг Маршала. Даћемо 20.000 нових стручњака V Петогодишњем плану пише на великом транспаренту. И свн знамо да ће тако бити. Наша нова интелигенција, , претставља велику, живу снагу за испуњење буду Ник задатака. На транспарентима исписани су успеси Народне студентске омладине њено учешће на радовима на Прузи. Посавским каналима. по Бсограду. То изазива дивљење. Резултати учења се живо коментари. шу. То су. заиста, народни студенти. каже неко из масе. кличе и аплаудира. Очи живо сијају. Свн су поносни на своје студенте мчбго и са пуно права од њих очеку/у да се по свршеним студијама потпуно укључе у изградњу срећ. није будућности наших народа Последње колоне студената одмичу. Прате их погледи пуни наде и очекивања . ..

ПРВОМ МАЈУ 1947

Тог дана, потећиНе поворке н колоне Све што смо створнли да предамо! Тог дана. лнцем у лице. кроз графиконе, сви ћемо у очи да се погледамо. Тог дана. потећиће бујица која покреће, све стројеве без краја. Највећа бујица коју зна пролеће. наше прослављање п свог дана чаја. Први маЦ... То /е наша снага од челика, Иа рад и пут и свет. Први мај 1... То смц ми, то је наша слика. Наш лик, наш ауто-портрет. Сада /е то слободна наша отаибина, Наш живот. и стварност и сан. Закон. који привлачи ко тежа земљина, и све /е силнији из дана у дан. Овога маја .;. Са петогоднш њим планом. проћићемо кроз све славолуке. ... Помиловаћемо својим жуљ евитим дланом. Синове. унуке, праунуке... Овога маја . Поћи ћемо ка новом животу, ка новом строју и плугу. Слушајте нашу команду милнонстоту Напред! Марширајмо /... У педесетдругу.

Велес Перић

Не дозволимо да пропада материјал који говори о историјату студентског покрета

Студонтоки покрет, који је н пре раТа био теспо повезан са борбом раДног народа, доказао је ту своју поРезаност и у народно-ослободнлачборби изражавајући на много начнна истонетност својих ндеала и стрсмл>ен>а са општонародним идеалима. И данас, студентока омладина показује да је део народее омладиие, стојећи чврсто уз омладину града и села, кадгод је у питању нека акција за изградњу или обнову земљеУ историји борбе надк>дне омладннз Југославије студентоки покрет има аначајно место, Од шестог инуара 1929 годнне ст\‘_ дентц су крвљу брапили права народа од диктатуре омрзнуте монархнје, залагали се за остварење бољег жнвота студената, н преко многах штрајкова и демрнстрацијо, пронели славу наших студената широм света. Многи учесиицн народно-ослободилачке борбс билн су нз редова студената, а добар број ових израстао је у руководиоце. кош и данас имају важаа места у управљању народном државом. Ове то даје лшс народног студента кроз нооију исторпју паше земље и указује на значај студезггског покрета у оквпру борбе народпе омладнне. То данас још више указујо на потребу да се схвати важност акције за прикупљањс целокупног материјала. који ће створити јединствону сли_ ку читаве те борбе. Многи студенти погинули су или умрли по логорима, а игмепа им још нпсу убележена у анале борбе народно инте.тнгепције- Наша је дужност да сазпамо њихова имсна и расвстлимо околности под којима су пали. Баш због тога свакн докуменат који допуњује игторијат претставља вредност која бн много користила за прикупљање тих податакаСваки биографскп податак о погинулом другу, сваки лстак од пре рата или. брошура која говорн о тадањо.ј дслатности студената можв да допријнесе ла напнсана књпга о историЈи студсптског покрета буде потстрек млађима за лаљи рал и сопствено изграђнпање за сл\жбу паРОЛУ. Комисија иоја је прикупљала тај материјал успсла је већим делом да га сакупи из архива разних факултета и он се виђао на изложбама, које је организовало Централно веће Народие омладине Југославије. Међутим, учињени су извесни пропу. сти. На неким факултетима ни до данас нису принупљени биографски подаци о студентима. који се после рата нису вратили на студије. Нарочито на Правном. Филозофском и Ексномском Факултету. Неки другови са других факултета, држе прикупљене податке већ дужв времена код себе несређене, а не прсдају их надлежном одбору. Пропуст је такоНе, када су за тај, тано важан посао одређивани другови. коЈи се нису о-

сетили одговорнима и остављали недовршен посао а да о томе нису никога обавештавали. Још увек има материјала који може бити од користи. а који лежи у забачсним просторијама и разноси се- На пример, у подруму Филозофског факултета стајао !е материјал у виду ззписника о раду предратних удружења а да се нико није сетио да га пренесе на сигурније место. Наш је задатак да рад На прикупљаљу матвријала интепзширамо, да кроз такмипеље, које со спроводи пред Други конгрес Народне омлаДlше Орбије, учинимо што вигае на прикупљаљу потребног материјала. Дулсност је сваког, а нарочито оних другова који живе у унутрашњости, да својим обавештењем олакша!у рал o©ог одбора. Културно-(лрооветно одељење Народне студонтске омладипе директно руководи сређивазБем тога материјала и сважи евеџтуалши податак или докуменат. који схулрпти прјсдтгаалио имају доставити одбору аа прикупљање података о историјату студентског покрета при овом одељењу. (Из одбора за прикупљање матернјала о студентоком покрету).

Штрајк студената у Трсту

Окупациона војна управа V Трсту донела је решење којим се смењује досадашњи ректор Тршћанског универзитета професоо Каие. оата и на његово место именује поофесор Лузато Фегиц. Против овог недемократског поступка оку_ пационих власти дошло је до де. моистоација тршћанских студената и до сукоба измећу студената и полиције. Група студената 1е запосела Универзитет и објавила протестни штра.јк. Штрајк студената Тршћанског Vнивеозитета проширио се и на ћаке тошћанских средњих школа. кош су ступили V штраЈк V знак солилаоности са студентима. Студенти су изабоали штоајкачки одбор и одлучили Аа наставе бообу против недемократског поступка окупационе војне управе. Прсле петоднецног штрајка студентп су донели одлуку да обуотаво штрајк, али и даЈве држе окупнран Универзнтет. Истовремено студенти су саопштили да сматрају да досалашњи ректор није смењен и задржали су право да заузму коиач- I ни став протнв одлуке окупашгоне војпе управе.

ДЕМОНСТРАЦИЈЕ СТУДЕНАТА У ДАМАСКУ

У Дамаску и другим сириским градовима студенти су приредили демонстрације против изборног за. кона у земљи Поворке демонстраната захтевале су реформу избор. ног закона и увоћење система слободних демократских избора.

Пети мај - дан бољшевичке штампе

„1912 —1923 годиие, кад се појавила легална боЈвшевпчка „Правда" уз њу су стале десетине и стотнне хиљада радника који -су својнм малим прнлозима победили и угн.етава!Бе царизма и конкуренцнју ситнобурих)аскнх издајннка ооцнјалнзма, мењшевика “ Лењин „Правда" је никла на валовнма револуционарног поднзаша у исторпским данима „лењинскпм данима". Појава масовног радничког листа »Правде« баш у те дане значила је I) ликвидацнју периода општег замора у држави после столппинског затишја. 2) силно буђење руске рад* ничко класе ка новој, другој после 1905 године револуннји и з) почегак ирелаза маса радничке класе на страну бољшевнка. „Ппавда“ 1912 године то је камен темељац за победу бољшевизма 1917 годипе”. Стаљин

Лењин, Стаљин и Молотое у редакцији »Правде«

број 25

НАРОДНИ СТУДSНТ

3