Student

Неколико примедби о раду секције демонстратора у прошлој школској години

Пре-т сскцију дсмонстартора углавиом су се поставила два аалатка: помоћ студентима v учењу и спрсмању исппта п а вежбама по лабораторијумима и пнстптутнма и посвсткТин лажи>у продубљивању злања и стручног уздизаља самлх д°монстратора од којнх би се времсном могли створптн новп млади научик кадровн. IГрви задатак којн је бно акутннјн и хитнији, тим нро што се зна колнка је бнла оскуднца v наставном, нарочито помоћном наставном кадру, много јо бол>е извршен. Бројке о томе говоро речпто. Ila 107 разнпх предмета броЈ дембнстратора у тску прошле школске годнне крет ao се од 536 до 017. Они c.v далн скоро педесет пет хиљада часова и хо већином добровол.ио тј. бсз хонора ра. Предавајућн на курсевлма, замењ.ујући асистенте на вежбама, нробним нспитнма и др., драгећи копсултације и семннаро, помажући pa-i кружока, демоистраторн су пружили студептнма драдоцену помоћ у учењу и савлађивању градиза. Tlo не би се ипак могло рећи да ]е овај рад бпо без педостатака. Било > случајева, на онпм факултегима на којима су демонсгратори билн :глаћенп, да су исти демонстратори бпчи цросто демонстратори ридн материјал них прихода (Медицииски факултст) И на другим факултетима блло је случајева да су се демонстратори односили- ииновничкп према својим дужностима не уносећи довољно љубави и заузнмања у носао. Овакав рал свакако нијо могао донети користи. Студенти су то прнмстил и и удал»а* вали су се од демонстратора. престајалн су долазити на курсеве и свакако у таквим случајевима није бнло н и успеха. Гад демопстратора је такав да демонстратор мооа да се унесе у посао, да види шта студент м не внају, шта теже разумеју. ia иоканге љубав за рад и тдкав he рад наравно дати миого внше рсзудтата. Па стручном уздпзању демонстратора учињено је врло мало, скосо ништа, Ссм врло малог броја изпи мака на једпо-две катедре иа Медицинском и Ветеринарском факултету и неким другим факултепша овај рад је остао мртво слово па хартији. Истииа је да v овом пма нсшто крнвице и до пеких професора који ннсу указали довољпо паЖШс дсмоистраторпма. Ио мпслтгм ла јс всћа кривнца до самих демонстратора, секцпјо демоистратора .т стручних руководстава. Демонстпатори су често бнли врло слабо новезани са наставним особљем при катедои где су билп демонстратори. А који је бољи пут за продубљивдње знаља и улажења у науку него блпска всза са својим наставницима? Ол кога су демонстратори могли добитр бот.а упутства за стручап рад, од кога су моглп впше научити. &ко но од својпх иаставника? Демонстратори треба да буду у свакодпезној кезп са професорима, доцснтима и асистентима да са њима лискутују. да пх они упућују у проблеме њпховоц предмета као п у начнн рада са стулентима. То је једини иачин да демопстраторп уђу боље v разне научне проблемс п докле год се че успостави најближа веза измођу наставника н демонстратора сва hi-

стојања иа стручном поднзању демонстратора изиад онога што се нир мално на факултету захтева од свнх студената. бнће тешка и често нснлодна. Ово he се сигурно много боље решитп када буде ускооо дефкпптивио регулисап положај демомстратора, како у материдалном погледу, тако и v свему осталом. Било je у раду секције, rv и т-д-мо, још и лругих пропуста. ITaponn* то треба нстаћи уопште недовољпи самоиницијативе како код миогнх де монстратора тако и код сам;:х секција по факултетима. Мислпм да he се повом реорганизацијом стручног рада на нашем Универ-знгетт и ово умногоме отклонити. Демонстратори често нису ималп ни довољно времеиа за рад. Ссм тоra што су билн демонстраторн оки су бнли задужеин w у друрим раз-

ним секцијама, тако да cv јеава стизалн оно неколико часова недељно, да раде са студентима а каиоли ла се дубље посвете нз.учавању предмета. Понекад cv прављсне грешке У нзбору демонстратора како по љлховој стручној спреми тако и полшичкој нрошлости и шиховом ставу ланас. Избор новнх дсмонстратора к> јн ове голипе сироводн углавном органнзација Народие студентск« омладнне но факултетима даје довољно гараниије ла таквих грешчка нли неће бнти уопштс или he бити ретке. Наши демонстратори трсба да буду стулснтн који су стручпо najбоље опремл.еии, којц нмају повољпо сиособноста и нерспектива за даљв стручнц развој и који својом прсшлошћу и данашн.им држашем гаоактују да припадају своме народу.

П. Зубовић

О ВАЖНОСТИ ПОСЕЋИВАЊА ПРЕДАВАЊА

Први и оснођни услов за »равилан р<ж сгудија и успешно савлађилање градива јесте реловно носеђнвањс предавања и всжби. То је показало искуотво ранијих годииа д нарочито искуство прошле годинс, пад ј е услед слободпих рокова и нередпвног посеђивањд Пl>едвав.а коначни резултат иопита на овим факултети. ма далко подбадио. На почетку ове школске га,д»но да би со на нрс« е »абвгле прошлогодиган>е грешке и Да би потреба редовног посеђикња *пре. давања на време постала јасна свим студентима. потрсбно јо осврпутн се, на та прошлогодишња иокуства. Прошле голине одржавати оу сс ванредии испитни [кжо«и ог.аког ме. сеца, како за студенте уписане пре рата, тдко и за опе уписане после ослобођења. Мислило се да [»е ое На тај начин велики б[к>ј заосталих испита ликвиднрати у току зимског семсстра и да he се у летњем семе. стру прећи на нормалаи рад. У прак-

си се то датојачиј« показало. Ba*r. редни иопитни р<ишв«, место Да л°могну схудеитима. имали cv великог нсгатитшот утицај а на квалитет ис. иита. а у исто времо постали су и попод за нередовно похађатпе прв. даваља. Нопити су се спремали иа брзину, без удубљивања у оуштииу градива. тежило се за тим Да се ио користи оваки иопитни рок, к нијв се водило рачуна о томо Да he ocbik> по.тожен предмет користити у даллм стдијама. Ве.гики 6i:oj испитних рокова утицао је на нз. вестап број студенатд да олако схвате ипито уопште. Оии cv се јављали свдког месвца надајући с 6 да he једном на срсћу полојкити. Зузоти спремаљем испита студец. ти су скоро сасвим заномарили предаваља. Ово се мрди нз дијаграма * пооећивању предапаља поји су во. ђеци н а појвдипим факултетимд к који су пред сваки испит рвдовпг) падали, после испита се мало дизалн а на крју годипе, пред јунске испите давали врло лошу слику. Није мно. го бољо ни са дијаграмима о положспи.м испитима. То je бил а после. дипа несиствматстсог рада. У току голипе на?омилавал а су се непрослу. пгана предапаља, предмети су постојали тсшкп и перазумљнви а веж бо нису давале никашне користи. Пред крај годипе већи број студе. ната ограничио се на најлакше предмете које је било могућо положити, доп су тежи предметц остн. лм као нерешен проблсм. Ове године нећс бити слободних исјштних рокова за студенте који су со уписали после рата. З.тсстзјш ис. пити моћи ћо сс ликвидирати прапилиим систематским радом у току годне, а да се притом нови пре.дметц ие заиемаре. У том погледу може се користити иокуогво јодиог броја до. брих ђака који су тгјизшлс године ре. довахо пратилц предаваља, били у току свих вежби, а време кад нема 'прелаваља и вежби ко[lиот»гли су за оавлађиваље зосталих предмета. Они су на време лолагали испите а. клалитет њихових испита био је Д<>бар. На почетку опе годнис п°стоји опаоност да се настави « старом лраксом. Доп отудеит прв« године дшазе рвдовно на предаваље, стари.ш студонти почели су већ прв.их даиа да изостају. Н« трећој нн Филозовског факултета и технимког отсека Тсхничког факултета n a предаваља долази око 50%| vimcaiiHt студеи а та. На трећој годц. ни Медицинског факултета стање је дрбро. док На осталим годииам а нв задопол*ава. На Иол>оприв[)едно —• шумарском факултету дешава се %а н предавањо из »обнове« и »гајен>* шума« дођс овега 5 до 6 стуленатд, тако да је наставник принуђен да одложи чао док се но сакупи већи број. У оваквим случајевима opvaимзадија Народне студсцтоке омладине треба ла преду.зм е енергична мере. Олмах на прчепсу треба oitpo. вести отрогу ионтролу над изостап-IЖма и водити је целе године. H* нојелиним факултетима. као што су Прдвни и Ккономски, известан број студената јс Запослен и не може похађати предаваљд. Ono треб а узети У Обзир, али пе лозволнте да из нин хов рачун изостаие и велики б[Х)} стипеидиста и отудеНат а који могу похађати ирелавања. На стр}*чни.м о:цборима Народне сту тентске омтали«е је да објаоне студентама иогре. бу редопног похађаља предаваљ а и да опровелу с.ве потребпе мег«. Г>е> тога сав стручни рад у току о®е го, дичlв може доћи v питаљс. П. П.

РАЗГОВОР СА ПРОФЕСОРОМ ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА МИРКОМ МАРКОВИЋЕМ

НАЈВЕЋИ НЕДОСТАТАК-УЧИ СЕ ЂАЧКИ

Пако Jn прилично ветнкп број студената Економског факултета постигао на послсдњим испитима добре резултате, нако Је велнкн број нспунпо своје обавезе према. Факу.ттету резултати из појединих предмота захтевају дубљу анрлнзу, ие само због тога што су лоши, „ по квалитету и по квандитсп, него п што открнвају поједипо врло ка!>актеристичпе нојаве. Један од таквих прелмета Је политичка ежоиомија I „ И год. која р* пајважнији и најтежд шедмег на Економском факултету. Ие задржавајући сс иодробио иа сгим резуттатима можсмо да напомеиемо да је на последшим испигнма m првоЈ години 50,0% na.io и одуотало а на другој 43,7%. Како да oujacmiMo овакав реоултат, шта je узрок пеуспеху п каквв ноуке треба да нзвучемо нз овит спитд то cv питања која су нас ннтересовала. Професор Марковић дао нам Је иа њнх одговор. Нзјвећи иедостатак ових испита, казао је он, што веКина студената „бубају", уче ђачки. Они ухвате Једну нит и говоре. Ако поставиш које питзње да објаснв конац је прекинут ие зна. Таквих je примера било доста. Више него на пролећзии испитима. Зато се као закључак измеће, ла кружока преко лета иије било изузев на ОмладннскоЈ прузи —• и да је то јелањ од главних разлога нашем неуспеху, Потребно је научити суштииу, а не груватц фразе и формупе подвлачи професор Марковић. Многи су студенти заборавили ono uito су знали. Тако ј А Једна група и по другп пут пала. Њихово зиање ова.l иут било је мање него у прошлом року! На једној, иако мапобројној групи студената професор Марковић с« посебно задржава То су он и који су дошли на испит „кдо иа лутрију" научивши неколико тема> ипи један

Део градива, надајући се да ће им на испиту баш то пасти. А ако нв буду такве „срећв", они одустају и н е покушаваЈући да на добијона питања. Професор Марновић је сматрао да оаакве студенте треба нарочито обепежити. Он их, дајући им двојке, није оценио за такво специјапно незнзње него за онај заостатак старог v свести; дочепати се аиплом» како тачо, проћи кроз факултвт са што мање мука, завршети студије варајући професорг како год може Милан Манојловић и Душаниа Павповић на првој години и Мипан ПрераДО* довић и Јепица Бело.вуковић са ДРУre годиие добили су двојке. Ио мишљењу про<l)»сора Марковића, опакво ттоиашање к овакав гест јс за пајоштрију осуду и такв п студепте тпеба пзбаииватн нз оргачизацијо Народпо студситске омладипе. Ирофегор Марковиће се кратко задржава и на ммого irv-ra нотговл,еилм сапетима како трсба учнтн; каже: Похађати предавања, и што је Је још важније семинаре учнти по кружоцима. Нд нашем факултету се стапно истчие проблем аапослених. Професор Марковић мисли да ни ту нема оправдања. Запослени студенти не могу полагати испите л да се не упознају са граднвом. Ако не могу да допазс на предавања, требапо би да долазе на семинаре кој и се обично одржавају у врем А када с« не Ради. Држава, однооно факуптет, рекао је професор Марковић, повешће борбу за редовно посећивање предавања. То би обухватило у првом реду стипендисте, па оида и све оне који су матеоијпно обезбсђени, свс нвзапоспене. 0 томе треба да се поведе најстрожија контрола и НСО у томе треба да помогне фдкултетским впастима. Ирофесор Марковић мисли лл ту контролу треба доследно слроводн-

ти. Ако човек не долази ка прелаваља захтевати да он то и онрзвда- Резултати последњих испита jij екопомпјс прилично убелљнво говоРе Да Економски факултет нв испугвава у потнуности обавезе, не испуњава свој пронзводни залатак. Квантнтет н квалитет нспита треба да буде наш најважнији задатак. То још није ушло у свсст свпх студепата. Зато, каж> профеоор Млрковпћ, ИСО треба да поведе и систематску борбу па свп стулептн почну да се боро да испуис и премаше свој производни задатак да једндко као л радничка омладнпа тпорно и ножртвовано раде на иопуљоњу плана. Велика маса студената то још ие уме а овн последњи испнтн из најважнијвг нредмста то и покооују. М. П.

Мачор - физичар

На технолошком отсеку Техничког факултета за вроме иепит* ич Фнзнке, стуленти Борнсав Самчевнћ и Драган Је4>тмћ убанилии c.v v салу где се иолагало мачка коие су за ногу прнчврстилн хартију са решењем задатка.

Мачор: Више вреди оваи 0 наки fc C H реп Него овс гла«*

ОБАВЕШТЕЊА

oба»еи<г;l(вају се да Студентсжа амбуланта радн о: ва коо дана, оем ивлеље. од S ло 13 часова. Другови м<м-у икн н«, нреглод бес сжаког лретходHioi’ упута. Амбул&нта се палаr Лелшфадско.ј улици sр. 37 (згра.да irpßc шлепно клинике). • * * Mft4’a нш удружењ«. за здрлисггвену заштиту студената налази c© у истој згрвди. у сутервну. а рали понелелдаииом и чегврком оа 13 до н часова. * * * Молбе за прнмаље псмоћв из Потиофног удружеава приMahc окономоке овкције и«, факултегиаса ло 15 у месепт аа иаоедни месеп. Молбе нолнсте после oeoc |и>ка иеће ое прнматн. * * » Студентска дијетална иенза почвла je са радом 15 октобра 1947 годин«. Сви кандидати трвба претходно да лоднесу следећа доку мента Удружењу за здоавствеHv заштиту студената Београд. -ког универзитета: 1- Молба (таксирана са 10 винара). 2. Пореоио уверење (нести. •ендисти, а ов и они који примају стипендију, поднеће само потврду о примању и висини стипвндије. Сем тога, они ctv.енти који cv конкурисапи за стипендију Н. Р. Србије, а молбе им још нису решене нзееш. ћ« када и којој cv установи полнели молбу)Удружсње ћв сае које cv под нели молбе упућивати на лекаоски преглед v студентску који се vtv cep<у већ i бавља сваког даиа, осим недеље, од 10 до 12 часова. Менза ће имати строго диЈе. талну храну и псјачану храну. Пуна цена исхране v мензи (ручак и вечера) износи 1100 динара месечно. али ће Удружење за здравствену заштиту студвната помоћи све оне. ноји нису v могућности да плаhaiv пуну цену* Молбе ће се предавати и решавати v Удоужењу за здравствену струдената Бвоградског универзитета, vnСветозара Марковића бр. 18, свакога даиа од 12 до 13 ва.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ ПОЧЕО ПРВИ СА КУРСЕВИМА

Велнк.и бгк>ј стулената на Еконо.чстизм <Јш;ултеху који cv уггисани m>e пата имају доста зассталих кспвта нарочито из полигичке еконкмије. аналдае биланса, кн.игонодства нрви део и друге. У ииљу ijito бољег иодагоња и ликвидапију овнх исмит«, наставпа секцн ki образовала ie kvpсеве 3ii стариЈе студеите и ансолвеите којн cv почели са ралом 6 о- м. Курседи сс одржашју из иолитшч ке окономите I и И део н аналиов била-нса на којима лемоисграторц прелазе одре Нено градиво за аспнто* Mch.VTHM, б|>ој слушалаца према бро« iv заосталих испита ie мали. На свим курссвима лссада има свсга иедесст студената- К'урсеви за оетале млађе студеитс отпочећс v току ов*д месецаМ Д.

БроЈ 33

НЛРОДИИ СТУДЕРТ

5