Student

'Шаставак са осме стране)’ тем ишли су страном клисуре. Киша је престала. Облаци cv хитали преко врхова планине. У даљини к а истоку лежала су на благим падииака читава стада тамно-зелених боропа, Стигли cv на 15 км. Гомила црвене земље, мрког камеља, из које је стрчало безброј грана и жила Oi грмља, сручнла се на пут. Радниди су пребацнвали лопатама земљу и сурвавали камење v провалију па дотвој страни пута. Воијеме је одмицало. Управник ie nyшио разгледајућт* стране клисуре. Земл>а је била сва очишћена, граље уклошено, ситно камељо растуреш. При самој ивипи пута, над проаалијом, сјсдпо је велики камен. непомичаи. Радииии покушаше да га преврну, алгт ie био чисто тардоглав. безосјећајан. Радпипи полметнуше држала од крамнова. npahe упрапник и шофер. Немојт л ви, лруже управниче. повикаше радницн. Хајде, не причајте, пре:Јече Небојша, Не бнх ја био „дпуг управник" кад не биемо заједно ра* дили. Хајде. ооо ~. рук! Радниии су стајали. Hlia је?. зачули се Небојпхг. Ми нећемо док ви не оетавите, рече Владо и намигну на остале. Шта. нећете? Ко је ордје vnpanннк: ја или ви? Ја нареНујем! Једно спажно. сложно: Ооо... рук’, разлијеже се планипом, камен се стрмоглави низ странУ и одјск со олваља сграпама обраслпм маховином.

Још .to само лоппрао слаб шум рнјеке нз провалије. 'Оћемо ли до лагера да натоваримо који трупац?. уппта Марко. Разумије се; само прво поп.ушите по једну, Небојша им пружи кутију са цигарстама. Прислоннвши двпје греде ралници су утоварилп трупие v камиои на „Велнком лагеру“. Управник пође горе до радппчких станова. Прегледао је шта треба оправпти прије снијега и разговарао са куварима; горосече који ту станују били су на раду у шумама. Небојша со Bpahao '•цуштајуђи се опрезно низ страну, Доље cv раднпци пели последљ.,, грунац. Изненада. као пуцаљ пушке. разлеже се прасак сувог дрвета. Греде пукоше. Управник поглела: огроман трупац јурну назад, ка раднике, удари четвопнпу v налету и обори п т на зомљу. Јелан утоварач отскочи. Даље се не ci' ha. Избезумљен стрча. „Погинуше“, засјече се мисао v мозгу. Трупац је притиснуо четнРт, утоварача. Марко со упињао да помакне балван. Небојша притпча. Не дај!. јаукну и затеже Јодином руком тако силно да mv се укрстише жиле по чепу и t-paTV к»:о коношш. Крв иатече у обраае. чел<» се ороси. Препалише rnvnan. Радвинипи ov јаукали. етуч«ни. Управннк је cnvcnn pvkv, зиој му тече низ лиц h: I леда Владо а Боро устадоше, рамљајмђи. Јован се држи за кичму. Сгево лежи: зишс кољена пробија му мрка крв.

А гдЈе fe гаофер?. упита НеOo.inia и поче Срисати зној. Шофер се зраћао из крчме. Упрарник је грицкао усну. Смјестише Стева v кабину, превезаше трупце ланцима а кренуше. Отрпите се другови. сад ћемо код лекара, говорио Је управнпк успут, 5. Прољеђе Је разпило пупољпе. Пред зградом управе vkj штају со млавеви водоскока. Багреми миришу. У каниеларији на клупама порел зида сједело је некотнко старијпх ралника, Управник сједи за столом; на прозору ослоњен ммшави књиговођа. ДоговаРали cv се о годишњем плану произволње. о пзгралњи ппмске железнице за превоз трупапа и о сјечи шума. Зазврја телефон. Упратшик прихвати слушалицу. Да- А, ти си I>Ранко. Добоо сам. Шта ти радиш? Иле добро. Балвана? Имамо довољно, не дамо оо ми. шта си ти мислио. Како с„ рекао? Са -'тудпјама? Остапио сам ја за студије. Шалпм се. и ја тако мислим. ИНи hv ове јесени. ако ме пусте. Морам. мзрам. Тако је. Здраво Бранко; да, да. Шта Јо то, лруже управниче? речо чича Срећко. Ко је, друже Орећко? ’Ohere ла нас оставите изгледа. На студије. а? Видјећемо. Него Колико ре*

косте да te пилапа резала дпевпо прије рата? Првомајски број поппна ппсао je: „Небојша Лукић, ратни инвалил, уппавпик пнлане „ЈастрК)“. на захтјев радиика изабра« је за РаДничког повјерепнка и пооглашсн vдарннком. „Како то?“. чулили су се бивши дпректори Фабрика. Није прошло пупих два мјесеца послије тога кад се причало међу радницима: „Замисли. оставља нас Небојша. Иде на студије; лошао је други vправник. „Доћи ћу ја брзо међу вама“, говорио Је Небојша док с* поздрачљао са радницима. б. 28 Јуиа године иутовао ie у вагону Ш класе. Mehv ммоштвом младпћа и дјевојака. Небсјша Лукић У вагону с 0 натискад,, омлалинцн као гроздови. Пјесма се пробиЈа кроз Baro'He. Прпмичу Kvhe. вођњапи. ~ Гле ви путујете? упитн Небојшу јелан млалић v сивој блузи. Са вама. У Брчко, рече Ие* бојша, гледајуђп v порцуланску плзчипу на зилу ватона. гдје ie писало: Забрањено је пљувати по поду. А. шта ћете ви Радити те.мп — ? и младић нехотично погледа v лијеno раме Кебојпшно. Могу ја jom доприниЈети мојоЈ земљи. рече Небојша и ведро погледа ▼ пресЈечено оаме и празнп рукав. Ово је мој прр.и поклоп. Небојша се уозбиљи. бп му криво. „Ето, ја с« хвалим“, помисли.

КаД сте изгубили руку? —, у* иита дјевојка зеленит очију. кој л je десно сједела. Четрдесетреће v Боснн. Одре* за је „шарац“ једне ноћи пред бункером. Л ни]е се ни његов газда добро провео“. Прошло је љето. јесен, зима. Дрвећо је развило зелене барјаке. Тра 4 в а је густа. Пред читаонипом на факултету питао сам једнор студента ко претседник стручног тдружења. Позкавао га је, али му није знао име. Досео ме на врата читаонице и uoказао ми прстом на је.тнот студеита који је сјелио v средини сале код стуба, ослољен лпјевим рамеиом на нвицу стола. Чнтао ie нешто сударивши обрве над очима, Прншао cav лагано. Познао сам га. Здраво НебоЈша!, шапнуо сам м.У. Здраво’ Како си? Је си та штд полагао?, питао је одмах. —* Ннјесам. Шта ти учиш? Опремам дипломскн. Петоголишњи је план tv, тпеба ла пожурим н он поклопи руком новине на столу. Погледах на лијевоч прг.еру: зиачка уларпика и гпалитеља. Слушај. лошао сам до тебе. Па ја нијесам знао ла си ти претсједник стручпог глружења. Београд, 9 маја 1947 год.

Душан НиколиК

(Прозни рад награђен на конкурсуУ

Библиотека на Техничком факултету

У tokv прошле годипч библиотека Техничког факултета имала је и своју читаопицу v коју је долазно велики број студената. Највише Је била посећена у току зимских месец,т кала Је кроз библцотеку вдхг лазило дневно по 100 до 120 студоната. У библиотеци нма по вишс примерака школских уџбеника. страна и домаћа научна литература н часоинси. Уџбепици су били у беспрекидном промету, стално cv билп коришћенц, такорећи нијела д сат нису стајали по страни. Увече неке уџбенике давали cv бнблиотекари и круЈконпма да носе из бнблиотеке. тако да бн се и тада иогл,» корнстити. Кљиге су приличио очуване. Студенти Техннчког факултета чували су књпге, њихов однос према библиотеци и кљигама бно је добар, кал;o руководилац библиотеке. Библпотека Је коришћеиа али Је. нпак, бпо мали број студепата кој„ су ,io посећивали iep cv то били већином стални, јелни те исти посетиоци. То је отуда што студенти нису ни знали са чиме она располаже, шта више, мноти ни да постоји.

Тако се већина студената нпЈе стила библиотеком. Рад библиотеке кочпло је и то што ннје имала ловољпо просторија да би могла да прнми већн број стулсната. Због тога .би~др.ебадв,, факултетске власти да пзпl)У у суб!»ет чстудентским потребама и да им Даду веће просгорнје за читаоницу. На Техничкбм факултету nocToifi и библнотека НСОа кој а поседује књиге из белетристик«* и извеспе стручие кљиге. То јо позајмна библиотока, којом су се студенти мало користили. Сваки отсек има onoiv стручну бнблиотеку са књигама за своју специјалност. Те библиотеке поле стручна удружсља отсека. Њихов рад текао јо прилично нереловпо v току прошле школске године. Бнблиотекари-студенти нпсу били увок v одређено време у бнблиотецн, а студенти који су узајмљивали кљиге били су исто тако немарнн: насу враћали кљиге на време. То је кччило оптицај књига, Мало љих ое њим а служило. Највише су књиге користили студенти старијих г>дина. М. П.

Душан Николић Бист а Максима Горког (Рад награђен н а конкурсу)

О ВЕЛИКОМ ПОЗИВУ

Двотишгге Филчмофсиог фа.култета ш.пунило се јутоос смехом и p;uaoшћу новнх студоната. а имали c.v стално прсд очпма мрке зидове древне згродо и онај јаблан што шумп лад Светозаревпм спомениаалм. У том дворишту под тпм јаблалгом десстннама годипа младн л>уди. одушевљеин наутсом. душс nvue л>убави за људе, сневалп cv о временима када he пућн све сгеге и обручи, и они у слободлој земљи поћи v нове исгнпскп лародне школе. да 3d.no.ie омладипу свпм оним знањем што су ra ту Mehv стариакзким зидовнма извуклн пз дсбелих швига. Сећам сс: јесеши вета.р io повијао јаблаае, а млалн слависта прпчао како ne људи бити племеннти и човечни као v Горкога и uaiKo. када у н>нма iipoбудшш љубав за иауку и људе. пробулагћош и снаге које ншиида иио.и слутио вулканскв онаге ко,lима hom прсокренути свст, а земљу заиљуснути дотло нсвлћеном радошћу и cpehoai. 0 велш;ом и племенитом псоиву оних Koiu he учити децу своје земље науци. и разнигати у iL.itMa љубав за културу, како би тме раовили мисао и човечиост људа са ро.гнс груде и учшгили да се размахну њсне стваралачке и ослободилачке онате. годннама сс мислшло и сневоло пса јабланима v двериlшту Фнлозофског факултстаБило су то живе жтинске мисли и слови људи ROte су. стсгнути капцама реакциЈе. кпак смсло хрли.ии вромсагима када be Mohn слободио да се радмахне дотле спутана па.ука и окотиа култура. И мора ла ivrpoc српе заигра човеку под грудџма што cv v земљи. гдо се човек ослободио. где оваккм дапом бујају њогове ствараличке cnare. дошли ca пруге преплапули момпи и довојке кскји би да. осетшшхи лепоту и всличнку позпва васпнтача ноапх људи са попооом и среhoM разгоре Још више ослободилачки замах своје земље знаљем и плсмеиито.шћу. ioo,ia he се из њиховог ума и срца излитк у душе оиих који аа кима долазе. Срећна i© папга земља кад кују чекићи по фабтликама. брује мотори по друмовимЈи дрхти буаиилкпа кроо босанско creu.e. Cochna he бити и онда када на стотиие новкх шижсњера. леаоара, агроагома. правиаши! прилегау на свој nooao- Али има иа свету зе-малл. где кују чекићи 6p.vie мотори и дрхте бушилиие. где сваке годиио присгижу нови шиксњери. лекари. агрономи. правниии, а те земље киак нису cpehne. Ннсу len се тамо не гради .нови лсатши живот за људе к ue искква cpcha човсчанства. За разлику од ових земаља код кас cv срећни и земл.а и људи. iep м.и не градимо само Фабрике и моторе. већ зајсдно с њнма и кроз н»их искивамо opehy за људе. Н свако ко Kvie ту opehv вслик.н io градитељ. Велнки ie онај ко учеКи људо култ\ри и науии ствара могуКност т наш човек vKe v свет v коме се истнноки постаје uihph. пломснитији и човечниlи. Сваки oftai ко. бдијуКи иад кљигом, скуплл знагва да бк их продао људима, будећи v н>има љубав према лсивоту и ствапа.љу, велики ie градитељ људске opehe- И мислн у*lитсл>а и професора, кот зажн«tv сриа дечат и Kpehv њихове умове, вслиЈкоме. жквогу. исто су тако снажно оружје Петогодншљег

плана ка» и оне бупшлице што cv пробиле вралдучко стеље. На свалшм послу може се остваритк подвиг. Hiiie само п«чдвнг пронаКи и ишчуиати рудио благо салривсно у утробн земље. Подвиг ie нсти такав прстаћи у душама ишие деие оилие таленте и сгваралачке снаге окривеие v љима. учин.нтп да се оне размахку v земљм noia буја и разпара се- Угљом Кеш кронути фабрике. али чему фабрике ако људи кот их покрећу живе v мраку и незшгљу столотиих робк-ва. и хоће ли моКи крстати Фабрике човек нелросвсћеиог ума и тамне душе утљетеиог роба у зем.љи која се ствара и грали ио новоме, по слободноме. За победу Плана, за cpehv људн, за будућност вслш;у исдогледиу, земља тоажи да човш; расте заједно са пругама, руднииима и Фабриклма. Bато кад сутра. до јуче босоноги сеоскм лечачић. кот ie недавио по плашшн трчао за овцама. воКен и ваогаитан тобом, купи v кљилсари новоизишлу кљигу и сав оад<к;таи и уохмћсл полсти кући да ie чига, зиај да ie изграКон нов норазрушиши обЈокт нашег Петогодишљег илана зна ј ла ie створел снажаи мост који води иоав-о v ооии јалистичку будућ.ност наше земље. У иашем врсмеиу. у ослободилачком налету здружују се народи у норасаоидне савезе братсгва. Али треба ioiu чвршће исковати те савезе, иаправити ду.ше на.рода по новоме тако да савези никада пе буду расковаии. У школама. кроз мисли neоника и иаучшшса. кроз језике кот се уче да б.и ое пригрлнла душа н.ихов.их народа, Kvie се велш«) непаскидно братсгво mcKv људима- Kvie ое кала Кацима причаш о „Полку Игоровом 14 . или Старини Новаку о борбн докабриста, о Тимочкој буни

ијг.и Париској комун-и* о Хусу млн Босгеку. клје се кад их речима ДоСро-Ђ\Чхиза учши шт ie истиисаса љуСав за домовмчу, стнховима Baipoиа, Хајнеа и Пуписина роворкш о сЈГОбодн а 'Буоиким и Мајаковскијовим позиваш v бој* У нашој земљн велипои су свн rroЗИIНИ. и не моисе бити већет и племсмеити jer позива од тога да Језиком necuiiiiKa, кшижевншса. наткхдних боixuia и научника пооиваш hane по нашим hobhim • школама на живот н рад. Tai пооив мора да мами и прнвлачи свако младо срце коЈе бије љубављу свакога ioo жели да домовииа буде cpchna. а људи добрн s плсмекитм као код Горког. Ivao да гледам: проћи he времена. псмљу he нашу иснресоцати друмови, канал!И пруге- И можда hera. стао и ссд, глсдати каад плови лаЈ>а каналом дуж Моравскв долине, дож у даљини трактори браздаЈу масну земљу Помоиавља. На палуби лаНе he ссл*ак-задруl'ар читатн Iberouia илн Толстоја. а млада девојва за тоактором мнслити на Евгвми ја Оњегина“ кога Је oiraoh слушала т кекој опери, ту негде крај Мораве. Н сстићенх се некада нениЈсмених сед>ака и шихове бледолике. голуждраве депе коЈу си кз воса гледао како окакућу краЈ пруге и иопуиићеш се noHoooiM. Није ти живот улудо лротекао. иису ти власи узалуд оосделв. ТвоЈе Је дсло што СрбиЈа мисли кроз Iberoma што тоЈ се душа раширила као у ТолстоЈа, што cv се оиноћ њснс сељакке уз дионе звуке ЧаЈвововог ореле с Таљом Пушкиновом. И зажелсћеш Још јелном да б.УДета млал. Још Једном да бипаш своЈ жнbothih лут. па да лонсхво изабереш жугу стазу, и Још чвршће. Још поноонкЈе да ie npehera-

Миодраг Поповић

студ. ф|ГЛ.

Писмо са ПРУГЕ

(Посма награђе на на иокурсу) Другарици која се на раду препородила, одвикла прошлости, пошла с нама «а-пријед У соби, на моме столу, твоје писмо лежи. Немирне очи нијему радост крију... Напољу мрак /е пао, хладно ме вече свјежи, твоје се ријечи нижу и TBo'te ме мисли грију. А пред очи излазе редом малена слова нсвјсшто и брзо предата папиру. Знам како /е лежала рука ко некад на нлавиру кад брисала си читаве регке и почимала снова у>Ископали смо земл,е за двјеста кубика и темељи моста сад већ чврсто стоје. Ја много радим весела ко никад. А ти? Положио си испите своје?<и Смјешим cć мисо у срце задире: крај цесте крајобере, смијех на обалама, прокосно у бици повици се ширс у побједама овим и она је с нама! О како би да ioi сад об/асним да /е так ву волим! Смјешим се. Читам писми. Уз њу сам, уз њу сасвим никад се тако вољели нисмо!

ПАВАО БРОЗ

Број 33

ИАРОДНИ СТУДЕНТ

9