Student

ВЕЛИКИ ДАНИ

А СОЛОВЈЕВ

ЈВелики дани“ је одломак из успомен,ч старога бол>тевика А- Г- Соловјева. јелнога од учбсника Велнке Октобарске сонијалистичке оеволуције. Јелан дсо из тих усиомена посвећен јр догађајима који су се леиива;ш '24 —Ј5 октобра I ( Л7 год. у Петрогоаду. То је живо сведочанство савиемеlН.lм;а о незабооавннм данима. које 1е за нас сачувало доагоиене ш»те недавне херокке пОошлости сов!етоког народа и његове Бољшевичке нао тше. У Смољном смо затеклн бучну. миогобројну гомилу. За вече 1е заказана седиииа мењшевпчко-есеровског СДИК заједно са делегдткма Доугог конгоеса Совјета. Цнл» те седнине је бно да се ..иаговоре" делегати и онемогући оружаНи устанак који 1е сазрео. Геднииа Iош није без обзира на позно доба. Учсншш су ее нервирали и викаш. захтевали да се почие. За сголом се на.;зад иојавкше мењшевичко-есеровскс воће: полбули Дан, Гоц, Аксентпјев и други. Дан саопштн поздрав ол стрцне СЦПК и одмах се љутито оборн иа бољшевике који смишљају „међусобиц рах“ и „ужасно крвопролићг“. Осветите се другови. и ие дајте да вас наговоре узурпатори бољшевици. беснео 1е Лан са говошише. Али делегати, ускнпеше протпв гнусне Данове клевете, подигоше ларму и не далоше му ла говорп: Спвоња ти је др\т. а не ми! Немага зашто да срамотиш бољшевике! Многи су присутни са негодовањем напушталп салу. Ја сам такоће изишао и попео се па трећи спт>ат. У собн Воlно-револуи«о»нар-ног комитета слабо је светлела мања електрична лампа. Иоред стола 1е стајао ЈосиФ Внсарионо-вић окпужен воЈницимаЛнце му је бпло заморено од бесаних ноћи. али се. као и увек држао право и чило, На леђима му је бно војнички шигвел. Говорио је тихим. течним гласом: Одлучнли смо да одмах узмемо т своје руке ..Изв&стију". лист Централног извршног крмптеха. Ннкако нв можемо дозволити да се орган Совјета. ко.ш се налази V рукама мењшевика, бада блатом па свога руководиода Совјете. Једнннце, всрие бољшевицима. већ су послане да заузму телеграф п телефонску станиду. ЦрвеноЈ гаоди је наоећено да заузме све мостове и да их чува- Привоемена влада 1е покушала да ид разцуши и расече Петроград на пола. 0клевање прети пронашћу. Време 1е да се прекипе мењшевичко-есеровско шшчањв у радничкоl дворани- Потребно 1е да сви наши другови. они који хоће да иду са бољшевицима одмах изић.У Iгз сале н да се припреме на својпм местима за акцију. Не може се више причати. Сви који су билп у соби одмах су се упутнли у радну дворану.Расувши се по сали ми смо почелн да убећујемо делсгате да не слушају мењшевич ко-есеровско брбљање и да се разићу. Настале ларма. кретање ка излазу. Збуњене воће седнипе су са ужасом внделе да се сала бозо испразнила. Ионоћ 1е већ одавно прошла- Али ми смо сви били тако узбућеии да нам није ни падало на иаметдг спа* вамо- Ја сам сишао V Вестибил где се гомилало мноштво народа-нрвеногарде.јана и војкика* Они су олмах попуњавали пешачке натроле. Неки ввло ужурбади црвеногардеши 1е гласно одбрајао људе, који су му лопадали под руку, и сваки час викао: Један, два, трп. тц си воћа. Или н а Латејни’ Један, два, трн, тн сн воћа иди код Пет углова! ЈБуди ннсу уопевали нн да лоћу к себи, већ су излетели на улипу. 0сетно сам како ме 1е повукао за рукав и, гурнувши ме ка двошии других црвеноармејапа, повикао сам: Једап, два, трп хп си вођа! На Невски нди! Ми смо се одједном нашли на тротоару и поглсдавши једаи другога иа смејали сс> Један од наше тројке вессло рече: Ала везе. ћаво крастави, као да палачПнке иржн! Иа дсла хајло.мо V патролу. Сад нема ништа више од спавањаИзашли смо на Невски и упутплн се ка адмиралитеху. Фењсри нису горели и била 1е иепрозирна та.ма- Дувао 1е хладан ветаР. иалао 1е суви снег. На раскршћима су гореле ватре oКч> којпх су се грејали и б\чпо разговарали ирвеноармејци, вошиип и морнари. На зидовима кућа. обојсннх пурпурном светлошћу ватре. игралс су огромне сенке. Олнекуд из таме појављивале су се све пове и новс патроле, љули сстл т сс грејали кпаl ватре и опст одлазили. ишчезавајући у тамиСкоро до сванућа смо патролирали ло гцаду. нроверавајући страже иа

мостовпма, Код Литешој прошла су ггород нас боина кола. а за њима и неколнко одреда црвеноармејаиа с вннтовкама на ремнику. Сазнавши ла су се уиутнли према Смољному. ми смо кренулц за њнма. ■ Усупт са.м ппак сврпго кући стан мн је био поред Смољног. променио сам завоЈ на рањеној нозп и мало сам предахнуо- У свитање 25 октобоа поново сам бпо V Смољном. Овле су већ сви говорили да су црвеноармети заузели не само мостовв и станиие већ и телефонску станнцу, државну банку. Маритн двоо. гле 1е бно смештсн Претнарламеиат и све главне ул.ине поестониие. У р\кама прнвремене влале налазио се само зимски лвор и главни штаб. Предвече је устанак био у пуном жавт и власт 1е ствавно п-пешла V руке петроградсЈсих еовјетаПволазећи поред собе 6роl 18 она се налазила на ппво.м спвату. поиметио сам да се тамо одржава нека седиина. Шта 1е то ту? упитао сам опе кот су стојалн попед впатд. Седнииа бољшевнчке фраглппе другог копгреса. олговопише миЗаједно с другим прогурах се V собу: сва места су већ била заузета! Попед стола стајао 1е Свердлов- Његово заморедго лице зарасло је V црну браду. а глас му 1е као и увек. звучао снаж.но и ватроно- Он 1е рсферисао Фракнпји о ппојекту знамените деклараније ..радницима. војницима и сељацима“., коју 1е требало ла прими Дпуги сверуски конгпес Совјета. Предложени пгојект деклараиије примљен је без спора и једиогласно; такоће 1е одлучено да се она препоручн Конгресу, У тај час кеки војник промоли главу кроз врата и узбуђено повика: Лењин је у Омољном! Сада ће доћн на седницу Совјета! Делегати поскакаше с места и појурише на другн спрат. у радну дворану, где је у то време заседавао Петроградскн совјет. Чули смо да се у последње време Лењин налазио негде у Љес-ном. Али нико од нас нпје знао да се Владимир Илић већ вратио у ОмољниКад смо дотрчали радна дворала 1е била пуна пуниата- Лењин Iош нп1е ститао. али су га очекивали сваки час- Сви су били узнемирепи и радосно узбућени. Изгледа да ннко није прнметио опа.l часак кад 1е Владимир Илић хшао, Сви се утишаше док 1е он однекуд остраг пшао ка претселничком столу свотм унеколико ужурбаним кораком. II у тој тренутној тишини свима палс V очи његова необнчна опољаганост. Велнка округла глава шнроког чела бнла је обоијана. Бркови и брада такоће. лице је изгледало мншићаво, а \*сне стионуте- То 1е тако мало личило на познато Лењиново лиие. да су се сви зачудили- Али већ кроз секунду људи познадоше Илића и одушевљена овацнја затресе салу. Лењин мирно поће ка столу претседништва и тамо заузе место- Затим. добнвши реч. стаде на говорнииу и громким. сигурним гласом поче свој исхориски. целом свету познати говор; Лруговн. остварила се радннчко сељачка револуција о чијој су неопходностн бољшевпии отално говорилн. Одсада наступа нова епоха у историји Русије и ова трећа руска Револуција мора у свом крајњем резултату да доведе до победе социјализма... Када 1е завршио говор Лењин седе за сто п налактивгаи се, гледаше мало жмиркајући на делегате којп му аплаудирају као да се то одушевљење уопште не односи на његаСедница се завршила а узбуђени. р.чдосни људи Iош увек су усхићено говорили о Лењнну...

ПОЗИВ НА САРАДЊУ

Позивају се сви студенти који се бгве литвраоним радом да шаљ\ своје радове: песме. приповетке, научне радове. уредништву „Народно-г студента“. или да их лично донесу свакога дана од 12 до 13 часова-

ОКТОБАРСКИ БРОЈ ЧАСОПИСА

МЛАДОСТ

Оно што наЈпре треба забележи. ти о октобарском бро.ју часописа »Младост« јесте дволако проширени круг сарадника у њему; пооед неколико нових имена, у Д е сетом бро.Ју нашвг часописа имамо прилоге већ познатијих младих писаца од Скопља до Лзубљане, 0 д СараЈева до Загреба. Послв чланака и б е лежака многих познатих писаца (Горки и Андрић у последњим бројевима) »Младост« наставља доношељ е таквих прилога из области теорије књижевности или уметности уопште, коЈи много користе читаоцнма, а нарочито младим књижевпицима. У овом броју имамо белешке о књижевности и књижевном раду које С у сакупљене из писама Анто. на Павловића Чехова. Оне нас још више занимаЈу, Јер пружају прилику да се шири круг нзших читалаца упозка са сакупљеним (макар овде бпо само део тога) Чеховљевим судовима о књижевности, које је он иначе давао растурене по

многим писмима и књижевним делнма. Од оригиналних празнпх прилогз најбоља је приповетка Риста Триф. ковића „Свануће Јевстафија Качамака«, мали, жкв и реалистичан одломак из живота босанског сељака који добија земљу. Опа указује на изразити приповедачки та-■ ленат Трифковића. Прича Воје Је. лића ..ТТролетеРка“ нма V себи позитивних особина напред поменуте приповеткв, али је од ње тежа и реченицом и приповедачким поступком, тежа и од досада познатих Јелићевих прича Приповетка Младена Ољаче »Аничина одмазда« слабија Ј е од ових двеју, јер 1е на местима која би требало ла су најснажнија више скица него лц добро психолошки оправдан и потпуно дат, рецимо, по. ступак сељанке кад секиром уб гја усташког војника. Посебно треба забележити Ј е дноставну и топлу причу млалог албанског књижевника Јусуфа Алибалија »Рам Сула«. У овом броју »Младости« има доста песама, али су он е слабије но што смо навикли да читамо на страницама »Младости«. Као најбоље, нек буду поменуте »Поема о будућности« Лојзека Кракапа, »Бли стави прагови« Вицка Распора, »Пролеће иа Сочи« Владимипа Черкеза и »Вићење са Јадраном« (прва песма) Радомира Констангиновића, Десетн број »Младости« доноси и есеј Миодрага Поповића о »Сезској учитељици« Светолика Ранковића V коме је овај роман посмзтран под новнм Угловима из којих су о њвму рецене и неке нове ствари. ч Фељтон у овом броју, као у свим бро.јевима »Младости«, разноврстан је и добар. Нарочито треба истаћи и препоручити чланак (Јрлове »Судбина главних мисли« (оелешке о америчкој књижевности). У Том чланку Орлова открива странице књига ко.lе у последње време плаве Америку и показује њихову безглавност и беду. Њнхова декаденција је и раније позпата али данас треба истаћи да такве књиге претстављају злочин и из дају уметничког позива, ако се њихови писци могу назвати уметницима. Својом безидејношћу, прећуткивањем ослободилачких идеја и пропочсдањем »фи.тозофије мирења« са свим и свачим (чита се! са животбм V сенни долара и расне мржње), те књиге имају, свесно или нвсвесно, за циљ: успавати људе и тиме на културно-идеолошком плану потпомоћн агресију империјализма. И баш су данас добро дошле све такве речи које одвајају културу човечанства од „културе" дегенерпсаних бизнесмена, праву културу човека од лажне културе фашисте. С.

Рад Коларчевог народног универзитета у овој сезони

Као п све културпе установе наше земље, Коларчев народнн мшверзитет разви.ја сбрј.у делатност по плану који се усклаћује н саставља па саветовашнма са маесвним оргаиизаиијама н осталнм цриврелним и културнопросветиим устаповама. тако да се укључује V оншти план и третира проблематику општег културног и привредног живота наше земље. За после тттто тромесечје 1947 године план рада Коларчевог иародног уннверзитета је веома обилан и разнолик. Тако ће се у току ове сезоне одржати око шездесет „невезаиих“ предавања с различитим актуслним тсмама из култупног. паучног. друштвоног. прпвредног и политичког живота- Обрадиће се такоће, у облику шиклусннх предавања. 114 велнких тема од ширег значаја ко.је треба обрадити са вигае стручнпх гледишта. на пример: о мотааургиш. о нашој нилусгрнјализацпји. о планира њу итд. Одржаће се затим ииз предавања V облику курсева и у њима ће се детаљније ра-зраћивати поједине теме. Курс еволуционизма кога ће држати Д-Р Сиинша Станковић. биће р а рт,.->Нр Н у више предавања (општн поглед на свет. проблем еволудше материје, ироблем постаика и евблупи је живота нтд). Као допуна овоме курсу одржаће се ииклус предавања пз хемије. Од тема коЈе су моментално актуелне одржаће се V осам делова предавање о геограФскнм лриликама нашо земље. Сва ова ирсдавања од огромног су зиачаја за наш данашњи живот и рад. Њих обичио држе наши истакнутн руководпоии стручњаци и професори Универзптета. а Управа Народног уииверзитета се потрудила да ниским ценама омогући прнступ широким народиим масама- Мећутим дешава се иста грешка као и прошле године; оргомне масе студената којима би ова предавања нароиито користила у њиховом стручном раду не похаћају предавања уопште плп их лохаћају у незнатном броју- Изгледа нелогичио и неприродио за на-ше данашње прилике да 1е публиI«, која похаћа Коларчев народни увиверзитет ограничена увек иа истн број људи, док се масе студената. носнлана наше будућс културе и прнвреле лишавају наЈбоље могућности да продубе , своје стручно знање и прошире свој видик но.јединих области науке. На Коларчевом народном, универзитету одржавају се такоће редовно музички и позорншни часовп. Они с.у организованн из преке потрсбе упо‘знавања и приблнжавања нашнх народннх маса овим врстама уметностн- У уметинчком васпнтању наши студенти стоЈе веома слабо- Стога бн требало да редовно нрате часове из мгзике и драме како бн стеклн бар оно основно што сваки културан човек мора Да поседује. Начнн на којн се држе овн часови веома Јс добар и нриступачан. Најпре се слушаЈу увод на прелавања а затим се изводи нрогоам- За врло кратко време студенти којн немаЈу ни основних поЈмова о музиии н драмн унознали су већ јсдап део нз ових области, надокнадпли оно што су досала пропустилн- 0вн часови утииали бн да се стулснти залнтересуЈу за уметност и да се потпомогну у свомв нндивидуалном културном васпитању. Филмови од већег културио-васпитног и научпог значаја и филмови као нлустраиије предавања такоће ћс мно го користитц студентима.

Из свега овога и-злази да би се студенти морали у циљу свога стручног усавршавања. културног подизања и општег образовања внше заннтересоватн за рал Коларчевог наподног Vниверзитета- Опи треба ла похаћај\ курсеве и свако прелавање н. једиом

речн. усво'е све оно што !е V и>еговом плану поедвићсно. Коларчев народни универзитет треба ла постане студентима Iедан део љихове школе за коl.у ће они бити стално везаниМ. П.

Изградња

Јутарњи поздрав

Хтео бих да јутоо проспем целим светом и умијем њиме све људе на земљи, да клицањзм нашим, песмсм. вагонетом, псздоапимо сунце, реку. што се пени; и бдигзду што сад спава пссле оада. ишибана ветром V олужој ноћи. и мишице снажне. ведра лицз млада. чете небројен« што ће на оад поћи. И наш мост црвени. * наше срце, младост, винуту над оеком. ко ооо соед неба. и заставу што се уз песму и радост диже и вијсои кргј пруге. крај жлебз. Још живљ.е бригаде спијмо се јутоом. победимо сунце са нашим жаром. скачите лопате хитрим, чилим онтмом обраћујте насип земљсм, новим даром! И лан овај нека буде наша радсст. нек заблиста сјајем великсме СутраСред вечерње жетве устрептаће понос,, цифое ћв планути сунцем овог јутра.

ДРАГАН НЕДЕЉКОВИЂ

6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Бро} 35