Student

(Наставак са друге странс) миран рад и остварење свих велииих циљева. ' Велики Совјетски Савез послије свршетка другог светског рати стао је на чело анхпнмперијалистичког и демократског табора у свијету који се бори аа чврст праведан и трајан мир. Совјетсни Савез ставља се у заштиту свих народа који се бори за мир и истинсну народну демократију, он немилосрдно напада и раснринкава све подухвате империјаписта у ствараљу мове ратне психозе у којој би могпи поново да присвајају за себе. Он разголићује и раскринкава намјере америчког империЈализма и његових трабаната и мјешања у унутрашње ствари других народа који су оошпи иутем борбе за своју спободу и везависност (Кина, Индонезија, Вијетнам, Индија, Грчка и друre земље). Совјетски Савез разголиfcyje све префригане мјере које употребљава амерички империјализам у својој експанзионистичкој политици, које gy покривене пажним ппаштом „економске помоћи" и разним „плановима" и „доктринама". Народи свијета добро су искусили све те „ппанове“ и „доктрине“* у досадашњем свом животу. Јасно се данас извршипо подвојавање снага у свијету у два табора „табор империјалистички и антидемократски с једне стране и табор антиимперијалистички и демократски с друге стране“ како наже друг Жданов. Однос ова два табора је у великој мјери несразмјеран. Антиимперијалистички и демократски табор сачињава велики Совјетсии Савез са новим прогресивним друштвеним социјалистичким уређењем који је данас у највишој својој фази и прелази у даљу квалитативну фазу-комунистичко уређење- Чврсто збијене уз Совјетски Савез су земље нових демократиЈа: Југоспавија, Пољска, Бугарска, Чехосповачка, Албанија, Румунија и Мађарска. Ове земље кренуле су путем своје срећне социјалистичие изградње. Уз Совјетски Савез и нове демократије налазе се народи копонијалних земаља који су устали и путем борбе хоће да се ослободе вечитог ропства, бједе, шиканирања и дискриминациј«. Уз Зовјетски Савез и земље нове демочратије налазе се сви прогресивни Јлементи свијета који хоће мир, деиократију, радна и животна права ia све људе. Снага овог табора лежи у томе што његови циљеви и стремљењз претстављају прогрес у свијеry. Овај табор претставља мођну снагу данашње историске епохе, он је покретан 4 Kćt6p)4je у ново прогресивно стдње, због тога он свакодневно јача и проширује своју моћ. Стање империјалистичког и антидемократског табора из основа се разпикује од овог. Док је послије другог светског рата табор антиимперијапистички и демократски знатно ојачао и проширио се, империјапистички и антидемократски табор знатно је ослабио. Од шест гпавних земаља које су бипе на челу овог табора раније, у рату су испале три и за дужи период су онеспособљене за неке подухвате. То су Њемачка, Јапан и Итапија. Стање се промјенило и код других земаља. Енглеска и Француска знатно су ослабипе у рату. Поткопане су позиције ове двије земље у рату и оне се све више стављају у зависност од САД. САД у рату су знатно ојачапе како економски тако и политички, Због тога се појачапа супротност међу самим капиталистичким земљама. Амерички империјализам после свршетка рата узима нову улогу. Умјесто пропалих претендената за свјетско господарство јављају се нови. Гзчињу да подузимају разне мјере како би ријешили супротности које постоје у њиховом дотрајапом капитапистичком систему, а те мјере су поробљивање других народа, стварање разних војних база у свијету далеко од њихових граница које би могле користити за агресију против СССР-а и земаља нове демократије, „Експанзионистичка спољна политикз коју инспирише и спроводи америчка реакција, предвиђа истовремену антивност у свим прзвцима: 1) војно стратегијске мјере, 2) економску експанзију и 3) идеолошку борбу“ какз каже друг Жданов. Отвапање војно стратегиских база састоји се у насилном мјешању у унутрашње ствари и живот народа који се боре за слободу и њихоео насилно поробљавање. Економска експанзија састоји се у разним економским плановима који имају за циљ да обману народе који су у рату пострадали разним „економским помоћима“. Кроз то треба да се оствари потпуна зависност политичка и економска тих земаља и на тај начин да их потпуно пороби амерички империјализам. Идеолошка борба састоји се у разним клеветама и лажима против Совјетског Савеза и нових демократија приказујући њих као тоталитарне и антидемократске земље. а себе приказујући као демократске земље. „Платформа идеопошке борбе одбрана буржоаске псеудодемократи је и оптуживања иомунизма за тотз питаризам-уједињује све без изузетка непријатеље радничке иласе, по-

чевши од иапиталистичиих магната и завршавајући вођама десних социјалиста, који са највећом готовошћу прихватају сваку клввету против СССР који су им дошапнули њихови империјалистички господари", каже друг Жданов, Све је ово праћено великом буком о новом рату и заплашивањем од тајни атомске бомбе, „иако ова тајна већ давно не постоји" како каже друг Молотов. Сае је то срачунато на то да би се створио страх и ратна психоза у свијету нако би они опет могли да пове у мутном. Маштања и брбљања о свијетском господарству могу да буду катастрофална по данашњи дотрајали, назадни и реакционарни капитапистички систем. „Трезвен однос према ствари у исто вријеме ће показати да су нове империјалистичне авантуре у наше доба опасна игра судбином капитализма" како наже друг Молотов. То могу ида не схватају неки министри и сенатори. Али ако антиимперијалистички и демократски табор ујсдини своје снаге и искористи све своје могућносги, он ће натјерати империјалис.е да буду разумнији и да се мирније понашају. Мислимо да капитализам није заинтересован да убрза сопствен слом“. Антиимперијалистички и демократски табор бори се за мир и правилно решење свих међународних питања. Он изазива симпатије и љубав свих радних и поштених људи свијета, Он даје огромну увјереност у сопствене снаге, јер је рукооођен великим Совјетским Савезом, према коме сви демократсии народи и слободољубиви људи свијета изражавају неизмјерну захвапност и љубав. Постојање Совјетског Савеза, његов досадашњи живот и рад, борба и вепике жртве које је дао, омогуђују другим народима њихов успјешни и брзи пут борбе и изградње, у циљу успостављања социјалистичког система који постаје данас законита нужност сваке земље.

Демоиратсне снаге унутар појединих земаља, руновођене комунистичким партнјама, које једино искрено стоје на бранику националних и других права својих народа прегстављају велииу снагу, показују зрепост и самосталност у свом борбеном луту. Девет иомунистичких партија Европе у септембру месецу ове године имале су савјетовање, где су се споразумјеле о координирању рада у овој ситуацији и стварању Информационог бироа. Ово савјетовање претставља значајни моменат. Оно је велики допринос снагама мира. Наши народи и омладина су га одушзвљено поздравили. Наши народи од свршзтка рата до данас упагали су максимум нзпора за обнову и изградњу своје земље. Кроз све то проширено је и још више учвршћено јединстао наших народа, оформљено у Народном фронту под руководством Комунистичке партије и друга Тита. Танав жизот и рад наше земље у послератној ситуацији био је значајан допринос снагама мира и демократије у свијету. Поред овог наша земља је прва nocngje Совјетског Савеза која Је свуда и на сваком мјесту раскринкавала све импе ријалистичке подухвате и помагала правилном рјешавању многобројних међународних питања. Захваљујући мудром руководству друга Тита и Центрапног комитета наше Партије ми смо за релативно кратко вријеме од свршетка рата до данас имали огромне успјехе унутар наше земље. Југославија и данас, исто нао што Је и у рату, задивљује поштени сви Јет своЈим темпом изградње и свестраним подизањем у сваком погледу. Због тога она изазива бијес империјаписта који се Још нијесу одрекли свог злочиначног рада у односу на нашу земљу, него роваре, раде и шпијунирају не би пи нам како поново довепи старе израбљиваче на грбачу. Пут паше земље служи као при-

мјер многим друтм народима у свијету. Тај пут борбе за слободу, независност н социјализам је специфичан и одвијао се кроз форме борбе досада непознате у свијету. „Руковдства нове ЈугоспавиЈе на челу с другом Титом, каже друг Ћилас, могло је води ти тако правилну политику, могло је тако сми Јело ићи напријед само због тога што Је чврсто стајалр на позициЈама марксизма-лзњинизма. Друг Тито Је могао да доноси тако судбоносне и истовремено правилне одлуне, да тако маЈсторски открива нове форме борбе баш због тога што се руководио идејама Лењина-Стаљина, не преносећи шаблонски форме борбе и организације из времена Октобра и послије њега, што се никад није устезао држећи се вјерно пењинизма, да примјени форме које одговарају нашој стварности. Мислим да у томе и јесте вепичина друга Тита, да се у томе и криЈе историски значај Ослободипачке борбе у ЈугославиЈи**. У томе је наш вепики прилог арсеналу марксизма-лењинизма учећи остапе кано треба стварати, спровести и прилагодити ситуацији велико теоретско бпаго марксизмалењенизма. Наша земља спужи као пример свим малим народима како се може успјешно водити и до краја довести борба за слободу- У данашњем периоду мирнодопске изградње напори и снага наших народа изражавају се кроз Народни фронт, год Руководством наше херојске Комунистичке партиЈе и друга Тита. Захваљујући постојању тог Јединства и оваквог руководства, као и свим вепиким тековинама нашег Оспободипачког рата ми смо овако могпи успјешно остшрити прву годину наше петопетке. Петогодишњи план, живот и будућност наших народа захтјевају од свих чланова наше друштвене заЈеднице да уложе максимум напора коЈи су у интересу сваког поЈединца и читаве заједнице. ПЕТОГОДИШЊИ ПЛАН И НАШИ ЗАДАЦИ У УЧЕЊУ

Пред нашу студентсну организацију Петогодишњи ппан поставио је као први и најважнији задатак учење и давање земљи што прије што бољег високо квалификованог стручног иадра, који ћв бити дубоко прожет свим тековинама наше народне борбе, попитички и куптурно подигнут да спужи народу за подизање његове материјалне и духовне културе. Друг Тито у свом говору приликом прославе завршетка радова на Омладинској прузи у Сарајеву иаже у том погледу спедеће: „Ви треба да у школам стичете знања која ће вам омогућити сјутра да' још више користите својој земљи. Треба исто тако када сте слаби или још недораспи да физички ојачате, да бисте могли издржати све напоре у раду за добро наше земље. Зато од вас тражимо да учите и сваки онај који то занемарује показује да не разумије дух нове Југоспавије“. И даље „Од вас тражим овдје, данас да искористите до максимума све могуђности за учење, јер су нам потребни кадрови за извршење великих задатака". Ове ријечи друга Тита треба дубоко да се усаде у све нас. На нама је да дамо народу и другу Титу оно што он од нас очекује. Народна држава створипа је данлс широке могућности за студирање. Универзитетсна наобразба приступачна је и омогућена свим друштвеним спојевима код нас. Наш Универзитет, високе школе и академије броје око 25.000 уписаних студената, ипи два и по вута више него прије ратаИнвестиције за УнивеРзитет у 1947 години износиле су 215,226.000 динара, а у Петогодишњем ппану износе 1 мипијарду и 800 мипиона. У Петогодишњем плану предвиђена је изградња Универзитетског града, изградња новог Природно математичког, Агрономског и Техничког факултета, дозиђивањс и проширавање свих досадашњих факултета. Поред овог предвиђено је зидање многобројних научних института, завода и пабораторија. Предвиђена је изградња студентских домова у којима ће моћи да стане 6.000 студената, затим санаторијуми за студенте у којима ћи бити 500 кревета. У 1948 години предвиђена је изградња два нова студентска дома. Народна дРжава створила је и ствара вепиие могућности за рад студентима. Преко великог броја стипендијз који се из године у годину нагло повећава, студентима су створене широке могућности за студирање. У прошлој години на нашем Универзитету било је око 2.500 стипендиста, а ове године, у првој години петолетке до 7.000 стипендиста, које су се знатно у износу повећапе зд прошлогодишњих, тако да су ове г одине просјечно стипендије 2.000 ’инара. Студентима су створене шиiOKe могућности за студирање. Поред овог повећао се и број домова, отворена су два нова дома, један у

Земуну а један у Београду. Уз ову помођ у стипендијама Потпорно удружење студената је дапо у току прошле године суму у износу од 5,042.709 динара за храну и позајмице студентима. Здравствена заштита дала је суму од 1,496.585 динара за лијечење и опоравак студената, дијетапну мензу, лијекове и појачање у храни. Све ово говори да се из основа измијенио данашњи живот студената и услови под којима студирају.’ Док је прије рата бипо око 130 стипендиста на Универзитету и годишње давана сума у износу од 700.000 динара за исппату тим стипендистима, ове школске године на нашем Универзитету издаће наша Народна власт само стипендистима око 140 милиона динара. Цифре говоре да је наРодна впаст учинила и дала све за студенте. Наша организација се трудила и улагала је снаге да оправда то повјерење које у њу попажу народне впасти. Она је ствар учења узела много озбиљније, нарочито у протеклој години, тражећи начина и могућности. улажући при томе труда за његово што успјешније Рјешење. Али наши напори нијесу бипи у толикој мјери да дамо народној власти оно што она очекује од нас, као што су били народних власти власти да даду нама. Напори студената може се рећи да нијесу били у толикој мјери да то врате народу као што су били нардоних впасти Да даду њима. Учење на Универзитету боље је од предратног, када би упорвђивали данашње и предратне резултате. Али се ми не можемо са тим стањем задовољити. Као што се не могу упоређивати данашњи животни услови студената са предратним неправилно би било кад би ми данас упоређивапи и резуптате у учењу, јер услови за учење су се битно промијенили и данас од нас у том погледу се много више очекује и тражи. Потребе земље су огромне, У овој петопетци потребно је да наш Универзитет дадне 14.350 дипломираних студената. Можемо ређи да оно што тРажи и очекује народ од нас није још у довољној мјери прожепо све студенте. иако смо ми у нашем раду покренупи многе студенте и један приличан број је правилно схватио своју дуучења и Резуптати на испитима roжност. Досадашње стање у погледу воре о томе да још нијесу многа питања правипно ријешена и схваћена. У школској години 1946/47 од 21.0С0 уписаних студената без академија и висоних школа пријављено је 72.30* испита, од тога је положено 48.237, пало 8.913, а одустало 15.154. У септембарском року ове године пријављено је 15.957 испита, положено 9.383, пало 1.888, одустало 4.688. Има студената који нијесу пријављивали ни један испит и ова цифра онда изгпеда већа. Број студената који допази на предавања креће се како на којем факултету од 30—60%. Истина • има ту и приличан број запоспених

студената, али то су већином студенти права, екномије и фипозофије. Мапи број студената са остапих факултета је запоспен. Ово говори о томе да је још увијек неправилан однос приличног броја студената према школи што је остатак прошлости. Однос новог студента према није у потпуности,-промијењен. Он сматра да не мора делазити на предавања и вјежбе, да је то ствар која је важила за средњу шкопу а не за Универзитет. Он сматра да питање испита је његова лична ствар и да може да полаже кад он хоће. Овакве појаве код једног дијепа студената су сасвим неправипне. Досада ]е било карактеристично за велики број студената несистематски рад. Учило се пред испите и за испите. Систематског рада и стицзња што већег знања из свих предмета није бипо. Због тога што се учило пред саме испите, пред испит се одустајапо од многих предмета, јер се нијесу савладали, тако да се великом броју студената нагомипапо много заостапих испита, што претставља велику сметњу у даљем нормапном студирању. Стога је потребно да нам организација направи преокрет у овом погледу и да сваки студент почне систематски, од почетка да учи и редовно да прати наставу. Тиме ће се омогућити много већа стРучност студената. Организација учења често није задовољавала. Ранија стручна удружења нијесу успијевала да пруже помоћ свим студентима у учењу и да им олакшају учење, Учење је постављано одозго, организационе форме учења мање више биле су једнаке за све факултете иако сваки факултет има својих специфичности. Форсирали су се кружоци, тј. колективно учење а притом се није водило довољно бриге о индивидуапном учењу, што је тРебало да буде прво и најважније. У нашој организацији треба много више развити индивидуални рад. Он је основан у учењу. а нружоци, репетиторији, курсеви и остало треба да буду помоћни начин у Раду. На Vниверзитету је прошпе године било 589 демонстратора из 94 предмета. Они су служипи као нска врста помоћног наставног кадра и дапи су 62.012 радних часова. Они су много помагапи у учењу. Ове године потребно је још више користити демонстаротре у учењу, водеђи рачуна о томе да и они имају времена за учење, како би и даље остапи добри ђаци. Њих не треба оптепећивати много са другим псстовима у организацији. Студенти који су се уписали поспије рата на Универзитет долазе са доста слабим знзњем из средњих школа, јер су учили гимназије за вријеме окупације. Народиа студентска омладина и стручна удпужења нијесу пружала довољну помоћ овим (Наставак на четвртој страпн)

ИЗ ПОЗДРАВНОГ ГОВОРА

Кешери Јаноша, потпретседника Савеза мађарске студентскв омпадине Прво, хтео бих да вак ce захвалкм на срдачном пријему. Ми то сматрамо као до каз да је југословенска омлади на и народ чнни разл Ику између мађарског народа u Мађарске Хортија и његовнх плаћеиика; затим хтео бнх да вам предам братскн поздрав 24.000 мађарских студеиата и преко н.их читавог мађарског народа. Поздраве оног мађарског парода који је доказао ноглавнто последњим догађајима да је ношао путем пародне демократије. Мађарски народ ce данас одлучно бори нротив нмперпјалистичког мешања и уништења њихове помагаче, унутрашњу реакцију. Његова највећа жења је обиова у оквнру Трогодишњег плана и ствараље најприсније сарадње са Совјетскнм Савезом и суседним народппм демократијама. Доказ томе су кулгурни споразуми које смо склопилн са Југославијом, Бугарском и Румуннјом. Ови споразуми нису само писмени уговори; они значе узајамно разумевање, иораскидљиво пријател>отво n тиме тесну везу која превазнлази обнчне уговоре. Ми се нарочито радујемо што мо.квмо да нзграднмо добре одпрсе са ФНРЈ. I лавпи диљ мађарске омла* дине је сада да створи једииство. Досад смо постигли да створимо једннство посебио радннчке, сељачке н ђачке омладине. Следпћп ко}>ак :>а нас је уједињавање ових организација у јединствепу организацију мађарске омладиие. Као јемство за то сматрамо чињеницу да је н руководство и васпнтање у оргаиизацији ч Радпичке и сељачке и ђачкв омладине напредно. После говора мађарског делегата, скупштипу су поздравили претставнпци Народне orvдентске омладине Загреба. Л>у бљаие, Скопља, Capajeea и Цотиња. ГЕОРГИЈЕ ГЕОРГИУ, делегат румунских студената Доноснм од Националног савеза студената Румуније најтоплији поздрав студентима Југославије. Нациоиалнн савез студената Румуније прати рад и борбу омладш(е и студената свпх народа околних замаља, а нарочнто рад и борбу омладине Фелеративие Народнс Републике Југославије. Ми знамо пут ФНР Југославије и трудимо се да то буде и пут паше земље- Ми код вас парочнто цснпмо вашу борбу и ваш хероизам у борби за слободу, незавпспост, а протнв империјализма. II мн се труднмо као што сте вн учипнли да излечимо ране које су на телу паше отаџбпне остави.тп фашпстпчкп поробљпвачп. I! мп. као што и ви то чините, радимо ua нзградњи земљв. Ви изграђујете вашим радом п елапом социјализам v вашој отаџбипи. Ми се боримо за консолидацпју народне демократије у нашој земљи да бисмо пошли путем ксјн води у социјализам. И ми заједно са вама воднмо борбу за слободу п независност народа 'нротив импсријализма, потнаљнвача новога рата. Пријатељство међу нама троva буде основа нашег заЈедничког рада, јер је u наша оорба заједничка. У области збри}вавања студената мн можемо pehn да смо постигли добре резултате н на путу смо да их још више развијемо. Закон о збршвавању ет\ дената изгласан пре иеколмко дана у скупштнмн јесте јетаи знатан иаш успех. Мн псто тако сматрамо као Један од успеха то, што смо постиглн да популаршиемо у < тудентскпм масама Међународнп савез студеитске омладиие и што смо водили одлучпу кампању за ндеолошко преориЈеитнсаље студептске омладиие, за борбу протнн имнеријализма, указујући моралпу и материјалну помоћ студептима земаља које још ниеу ослобођене импершалнстнчког ропгтва (Грчка. Шпапија. Бгипат, Иидонезија, Индија, Виетнам). •

БроЈ 40

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3