Student

СА ОДЈЕЦИМА НАД БОСНОМ PA3 ГОВАРАМ

Одјеци зором одзив земље мајке, сећања на прве радосне кораке, на луда врискања, на дечачке хајке, на старе ћепенке, прашњаве сокаке. Проспу се речи ко ђердан дукати. Под првим зраком засја зрно росе. Празник је, земљо; ветри старисвати невесту зору на рукама носе. Растачи, сунце, шумну реку злата, умиј ми руке, лице, косе њоме: отварам широм целом свету врата, срећа је данас гост у дому моме! Данас у мени нова светла горе Дечачких рујних маштања одблесцц. Данас о земљи овој разговоре повешћсмо опет ја, сунце u горе, и Босна река и знанци одјеци.Ц Лаш&а 1947

Миодраг ТОМИЋ

НЕДOПУШТЕНА ПРОИЗВОЉНОСТ У ДЕБАТНОМТНОМ КЛУБУ ЕКOНOМСКOГ ФАКУЛТЕТА

Прије неки дан одржао је свај првн састанак дебатни клуб Економскаг факултета. Реферат, нлн м студија ц , како га ie претенци• озно назвао један студент, носио је назив ,£орба америчког империјализма за Кину и борба кинеског народа за слободу и . Неоспорно је да је дебатни клуб Економског факултета noчевши свој рад овим рефератом дао студентима могућност да се упознају са херојском борбом кннеског народа, али истовремено не и право да се та борба, произвољно тумачи, na онда н схвати неправилно, неднјалектнчки, немарксистички. (Hnp. у no , четку дискусије пдда питање да ли борба кннеског народа прела• зи оквире капитализма). То је логичан резултат усмено изречене формулације референта Груjuha „да се ниједна екоиомско друштвена формација (у даном случају капиталнзам) не може прескочити, коЈом је пропратно цитат Мао Це Тунга генералног секретара Комунистичке партије Кине од 1945 године, неправилно га издвојивши из његове живе среднне која му је претходно дала јасно објашњење. Ево како он тако искубен гласи: „На садашњој eranu, не заборављајући своју дуисност да се треба ослободити националног u феудалног угњетавања (а то је период борбе против Јапана), кинески народ не смије и не треба да мз» гради социјалистичку државу ”... Неки људи не могу да схвате зашто комунисти, који немају симпатија за капитализам, сада стварно пОмажу његов развитак... ПриЈе свега неправилан је, догматски и недијалектички не Грујићев закључак, већ од референта Грујића поновљени закључак опортуниста Троцког и комп. да се социјализам може развнги само из развијеног капитализма, иако се врло добро зна да су многе азиске републике СССР*а ушле у социЈализам из феудализма, разумије се уз подршку руске социјалнстнчке револуције. Из таквог схватања произиш• ло је н то да је горњим цитатом Мао Це Т унга, можда и нехотице дао погрешну карактеристику читаве борбе кинеског народа, даЈе она борба за капитализам, не узи мајући у обзир да је то бпла 1945 годнна када је Народно ослободилачка армија сарађивала са Куоминтангом, нмајући пред собом коо најпречн циљ истернвање јапанских поробљивача. Али је н тада тај цитат објашњен овим: Дринципи др. Сун Јат Сена u нскуство које је стекла Кинеска револуција показују да држава, приватна лица и задруге, заЈеднички треба да управљају привредом земље. У овом случају држава није монополисана од неколнцине, већ је то нова демо* кратска држава народних маса...” „Ово је општи или основни програм за који се залажу комунисти на овој етапи, на етаnu буржоаско демократске рево-

луције. Имајући у виду будући или коначан програм, социјали = стичког или комунистичког друштва, ово Је наш миннмалан програм ’ Зашто референт није узео цитат из реферата Мао Це Тунга из 1947 године када је борба кннеског народа ступила у нову етапу, када Мао Це Тунг каже; карактеришући три основне економске платформе нове демократске револуције: Донфисковање земље фсудалних класа и њен пренос у влас• ннштво сељака, конфисковање монополистичког капитала, на чијем се челу налазе Чанг Кај Шек, Т. В. Сунг, X. Кунг, u Чен Ли Фу и пренас тога монополистнчког капитала у власништво нове народне демократске државе; заштита националне нндустрије u трговине то су три велике економске платформе нодемократске револуцнје. ц Зар не произилази из овог да борба кинеског народа ниЈе бор• ба за капитализам, већ дубока народна револуција која превире преко књишки утврђсних граница буржоаско-демократске револуцнје. А о „капитализму’ ’ који ће се развијати послије побе• де даље Мао Це Тунг каже: ,JVleђутим ситна буржоазија u средња буржоазија, које угњетазају u чнје интересе вријсђају владајуће класс и њихова власт, ма да су такође буржоаски, могу учествовати у новој демократској револуцији

или задржати своју неутрал• HOCT. u Референт Грујић је у рсферату направио још једну грубу 'norpeшку, кад ,анализирајући национални састав Кине у којој осим Кинеза живи свега неколико noстотака Монгола, Тибећана и др. каже: „Према томе у борби кинеског народа није основно национално питање п . Негирајући ово а истичући само аграрно питање °н је народно-ослободилачку борбу кннес• ког народа свео на аграрну ре* волуцију, што је н неправилно и нетачно, јер национално и социјално ослобођење иду увијек зајсдно, а поготову овдје, у Кини, чији се економски развитак налазио под катанцем капиталистичког империјаљизма. Данас кад се на тлу Кине налазе трупе Американаца, немогуће }е рећи да питање националнот ослобођења од империјалнстичко-колоннјалног угњставања није и основно питање, јер без ие може се доћи до рјешења аграрног питања у читавој Кнни u обрнуто. Та два питања, национално и социјално, како нас је Стаљин учио, иду уви}ек заједно. Из свега овога слиједи да секретаријат Пародне студентске омладине Економског факултета треба мало више иа поведе рачуна о рефератима, да нх коригује, отклања погрешна тумачења и закључке. Ј. о.

„БУГИ-ВУГИ“ НА НАШИМ ФАКУЛТЕТИМА

Сем две —три игратев којв је организовало Културно одел»ење Укипврзитетског одбора и игранке фискултурног огранка Економског факултета, осталв наше игранке нису одговорнде свом задатку. Организатори пг „другог дела“ »е посвећују довољно пажње, не схватају га као васпитно средство, већ му гцретпостављају фннансиску страну, Долвољавају да сале буду препуне да у њима нема места за играње (при_ мер домопа „Иво —Лола Рибар и „Милован Ђидас“.) Поред тога, опет кривицом организатора, дешава се да су оркестрн слаби и то на два начина. Често другови из оркестра „не могу“ да се покупе кад треба да се свира (пример Техничког факултета о новој години). То долази отуда што другови који свирају у оркестру, боље речено који би требало да свирају, одљазе и свирају на друга места за иовац. (пример Техничког и Медицинског факултета). Са друге стране, факуЈпети дозвољавају наступ орнестрима а да не контролишу шта такви орнестри свирају. Филозофски факултет је довео џез оркестар „Динамо" (из бојазни да игранка фчнансиски не пропадне ако не свира такав оркестар!) и дозволио да нам такав оркестар свира, натура такве игре ноје су стране нашим схва. тањима, које се косе са нашим моралом. Дозвољава се да оркестри свира-

ју разноразне „џез —румбе“, „буги вуги“, „нове ствари". На следећој игранци Филозофског факултета (28 -II) наступио је »овоформираки џез оркестар тог факултета и свирао, углавном, .лмериканске игре“.

Сличан случај (ни он није могао да прође без џеза „Динамо”) десио се и на нСд?л>ној игранци коју Је организовала управа Академског позоришта. По својој организапији она се није ни по чему разликовала од других. Основни мотив и овој игранци био Је финансиски. О томе убедљиво говори секретар Академског позоришта, кад каже: „За нас није важно каква ће бити игранка, ко ће на њоЈ

да буде, хоће ли пружити вољство људима или не! За нас је важно да обезбедимо потребан кредит за реквмзите.’’ Ако управа Академског позоришта сматра да се обезбеђење потребног кредита треба ти на овакав начин, онда је та- 4 кво н>ено схватање једнострано; оно је довело до тога да су ту игранку, због онога што се дешавало на њој. напуштали посетиоци, који су на њу баш зато и дошли, што је организована од стране једне секције На, родне студентске омладине. На овакву музику, наравно, игра ce „трокинг" клји извитоперује карактер играиве, буди у човеку ниже инстиикте. Томе треба додатп још и то да такве џезове праги увек једна одређена група београдских „фрајера" воја подржава такве игре. Неуслех игранки не лежи само у слабој организацпји, већ у многоме долази и због недисциплине студената. Редовна је појава да се у салама, п поред упозорења, пуши; да се другови скупљају по групаиа и седе на сред еале, не водећи рачуна о томе да тиме сметају онима воји играју (дом „Иве —Лоле Рибара“, Технички факу.ттет, да саттлнћу играче) опет дом „Лоле Рибара“); да се стварају ведике гужве, и што је најжалосније, долазн до туче на улазу (играпка у дому а Рибар“ 22-11).

ТАКМИЧЕЊЕ КУЛТУРНО-УМЈЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА

Руководства група не пружају потребну помоћ за успјешно спровођење такмичења на Техничком факултету

Пред «аше ДЈруштво поставља се одређвн и врл-о одговоран за|датак: ожlивети К|ултурмо-у. мјетничк/и рад на фа/култету, поlДЈИ(ћн н.е(гов Иlдејно-полвтичгкlи нчlво обухватаЈући најшире чланст&о Народк/е студентоке омли|ДЈКме. По питању апитацоде и омасосвљења по.једии.их секција, на. кон пр-иши'ЧноlГ полета и успјеха у почетку ш/миање, сада се о-п/ет ocjeha застој, м|ртв.ил(o.

Разлог је тај, што се огао питање погрешно схватило, не као сталан aaiiaraiK. већ чисто ~калl паињоки”, као трвнутна потреба. Тако, постмпнути број чланова хора од 120, не само да није далзе повећаван, већ је услед дабавог руковођења, знатно одано задужење у ортанизацији Народне студентске омлаl%и(не врло неозбиЈШО схватају и ла. пао. Потребно је напоменути да је овоме дошрннео и недиециплиноваии ol'-'/H'OC гвогептних чланооа хора koih и озо своје јебаво и: гршавату Д' к их руководстзо, са своЗе спрагне, није због овакв!ог става позвало на о|дгов ofHHioe т. ХО(р Техничl:<ог факултета има услова да се pasaiH. : е у солидлн лтмјет'тичlки колектив са поаољним изгледима за CB'Oije дал>е узјДЈизање. Задатак cbihx другова у хору, а исто так!о и културко - просв|јетних р тковолипаца на отсецима, покинама и пр|упама, јесте да пи. тање даљег прошнрења и учвршћења хора не испуштацу из руме, већ да ra y®iHjeiK имају у првом плану своје свекодисвне агитације и »otHTpioae. Ово Је схд нарочитог значаја за наше прве годане, гдје је стање по свим нитањим-а најнеп оволлпцје. Што, пак, наш фолклор има досад пришично усијеха у painy miookc се захвалити на пр®ом мјесту, дисцишшии уиутар секције, сталмим вјежбама и љубави са KocitoM члаискв.н фолклорlн€ прупе учествују у њеном раду. Али се исто тако пред фолклор. иом груио/м Пloста.вља задатак проширења новим чланогаима, јер је салашњи број од свега 16 другова и друтариша врло незиатаи (прупа је у<зела обавезу да овај број пкчвећа т:а 50 чтанова). К’од Иlзв>јесних члаиова фочлклора постоји попрепгно схватање приоритета осталих културно -умет; -ич.кигх друштава, због чега рад у напгој фолклор. •noj ррутии Нзима мора бнгги j.atCHO да су оич кво стуленти и члачкхви наше организације на првом мјесту њс(ј 01Д|ПОВОрШ> Ипак слику пружа музичка секцчја.

Док на једиој стра н и мигани народии оркестар са групом пјевача већ претставл»а врло озбиљан и вредан mvsihmkh актив, дотле стари „искусни” џез-оркестар претставља н гјгору страну културно-умјетничког рада. Састављен је од набијеђених „печених мајстора америчког ритма” kO’ih као да су се завјерили да друштву и организацији KO’Oj припадају стварају што непријатније сцене и ситуације. Њихова разузданост, неодгОворност и самовоља иду тако далгко да су низ к а ших приредаба довели у питање својим дезертерством. Тако се догоди. ло, да од озиЈу н»их, иако су о томе благовремено обавцјештени, на дОчек Нсве године не дође ни Један Једини. Всћина од н.их Је отишла на друге приредбе где су били плађени (Тичић и други). Из тих разпога кулТЈтрии одбор Је био приси. љен да растури оркестар и сад се пред друштво гоставио задат?« (ћопмигаша иез ор"естга Од нових поузданих и дисциплинованих чланова. Осим тога. на cbioim последњем сак:танlку друштво је пр|И!мило обагаеоу да створи групу за класичну музику, која ће већ средином марта приред|ити своје прво музичко вече. Неоумњиио да jie најактивмија секција за молектиlвсте посјете. OnpioM'Hto интересовање код студената за с,ве умјетиичке манифестацше, од позоришта до фшша, да,ју секцији л!уне руке посла. Друг Јова Карић је усггео да ггреко овоје мгеже умЈешио и експедитивно обавља рад секције. Планlo(м су преоl3lиђене не. лељне KicvreKTHßHie поеете. Из гггњес би се извуђи следеће опште кара;;теристике рдпи друштва'; 1. росада углармом је извршено организационо оформљење секције, са изузетком литеoo 4He и реиитаторетое. 2. ПоставлуОн је оби(м и разрађсн план по поједЈиннм секпјииама. 3.‘У већини случајева лошло се з>иагшо стапрнјед како у посгледу саме оргасшзације тако и у поглеоту мвантитета и мвалдггета у рашу сеадија. 4. Ствсчрени су озбил>(Нlи првдУ'С.тови за још бољи, свестранији и интензнвнији културно-ум (етдички жмвот на нашем факултету. 5. Рукгдаодств-о друштва иије Још довољно исмгр«стилlо постоЈеће могућ(ности и m : e показало при извјесннм пи. гањима, довољно упофности и * 'пнlицп |јатиlве. 6. ДиlСци)плlи(на уну; т?р секција још ннје чврста. Задаци ce често рсшасагу без љубав>и и укошења у бит ствари. 7. Руководства твдјсп.иних грутга ■ HanoriHe стугпентаке омладине не пружају одговорним друговима » потЈребну помоћ. 8. Управа дру. штва шl;с успоставмла чврст и 1 сталан г-ннтакт са Културним ■ олељењем yiHi»BepoHTeTCK)or о■ л/бора HicpojßHe стпгдантоке омлаk дшне, а још мање са по^едитгим ■ "(руштвппма на осталлгм факзултеk тима, ради измене иокустава и др. npHKBa-paijv’KH позив другова г са Медициискххг факултета наше s лоушттао мопа пр?вшлн*о оцЈешити постојеће могућности, добро ’ П'рип|ремlити своје секциЈе и читагаом свом раду дати живљи и k полетнпгн ток, поожет духом 1 такмичења и жарком вољом за [ побједу.

Урош Мартинтвић,

претседник културног одбора Т ехнипшг ф awy лт ета

4

„НАРОДНИ СТУДЕНТ“

БРОЈ4