Student

ЗА СЛАБ КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНИ РАД НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНИ ОДБОР

Важност кадрова који ће изаћи са Филозофског факултета је за нас велика. Будући просветни радници *sи ће носиоци културно-просветног tuда не само по школама, већ и по градовима и срезовима. за такав будући рад они могу стећи само на факултетским студијама, то је поготову лако јер је културни рад саставни део њихових студија. Због тога се често подвлачи да Филозосрски факултег треба да буде носилац културпо-просветног рада на Београском универзитету. Мећутим, чињеница је да је он ту међу најслабијим. За протеклих годину дана Филозофски факултет ннје ии на једном сектору културпо-просветног рада дао овбиљне резултате. У првом семестру културног рада скоро није пи било, а у другом, и уколико се нешто рззвио, остао је слаб. Редован је случај да руководиоци појединих секдија то оправдавају недостатком вре мена, поклапањем датума итд. Тако, рецимо, руководилац културно-просветног рада сматра да је разлог н оправдање нерада литерарне секције поклапање термина. И литерарпа секција се на Филозофском факултету за протеклих годину дана састала свега два пута на Филозофском факултету, где она свакако може да бу де најбоља на Београдском универзитету јер се скоро четвртнна студената бави разним формама литерарног рада. Културно-просветни одбор би требало д» у току ове школско године предузмв мере за органнцационо учвршћење секцијч, и то еве.ктуалном променом руководилаца и, свакако, окупљањем већег броја другова у управу секције, који би искорнстили постојеђв могућносги нн факултету н сами учествовали у изради ширег броја тема. Ту се могу укључити не само самостални литерарни радови. већ и критички члап ци, анализе савремених књижевних дела, књижевни прикази значајних личности наше културне историје, кнализа иашег књижевног наслеђа. Руководство културног одбора није правилно схватило одлуке донесене

на саветовању културно-просветнпх руководилаца. То се јасно испољавл у раду фолклора. После иступања на смотри, члановнма фолклорне rpvne је речено да, пошто се сада културно-просветни рад развија по групама где они не иступају. а на факултетској приредби такође неће имати својих тачака, онда до краја годнне треба да одржавају пробе само „ради кондицнје“. Наравно, да с j се чланови фолклора, пошто нису имали перспективу рада, растурилн. Руководство се с тим помирило, чак н сложило! Руководство културно-просветнсг одбора сматра је једнн од важних разлога слабог рада неингересовање студената. Међутим на прамеру рада појединих група очигледно је да се интересовање јавља онда када културно-просветни руководиоцн дају нову, разноврсну садржину постојећим формама рада садржнну која интересује и ближа је студентима. Пример; веома успело „Вече Бајрона 14 и плодна диокусија на дебатном клубу „Савремена америчка књижевност“ на германској групи; н учешће и интересовање студената славистике за припремање „Вечери руске поезије и музике". Знатап део успеха германске групе лежи у томе што је секретаријат Народне студентске омладине, на конференцијама по годинама, стављао на дискусију питања културно-просветног рада, где су студенти давали предлоге о темама за дебатни клуб, о програму другарског вечера нтд. На осталим групама то уопште није учињено. Обично Је референт групе сам саставЈвао план да би испунко дужност, а са студентима се о њему није дискутовало и редовно се није остваривао. Изразит је овде нример јужнославистичке групе где је културно просветни референт саставкс најобимнији план, а најмање је остварен, Учествовање студената сла вистике у припремању „Вечерн руске поезије и музике" је великим делом произишао нз залагања секретаријата за приредбу нарочито прет седннка. У оргалнзацији за припре-

мање програма заузео се сскретаријат и о приредби се дискутовало са студентима на конфереицнји. Ако погледамо стање на осгалим групама видећемо да се не ради о неинтересовању студената веђ о слабостима културно-просветних руководилаца који нису знали да искористе погодне форме рада и активт?зирају студеите, и о несхватању важности културног рада од стране секретаријата. Они, с једне странв, не пружају помоћ културно-просветним референтима група у спровођењу одлука културног одбора и не контролишу њихов рад, а с друге стране, сваки час мењаЈу рефоренте дајуђи им нову дужност. То је логично довело до тога да се ннједан састанак руководилаца група у последње време ниЈе одржао када јо заказан. Састанак културног одбора је два пута одлаган, Дер нико ниЈс дошао, грећи пут је одржан са четворо људи. Први састанак културно-уметничког друштва после оснквања. одложен је опет због недоласка. Грешка културно-просветног одбора Је у томе што никада није контролисдо, по потреби позивао и на одговорност пред организацију Народне студентске омладине тажве ру ководиоце по групама. Уелед тога руководноди секција и руководилац културно-просветног одбора факултета уопште немају јасан преглед рада појединих група. Десило се да у исто време руководилац културнопросветног рада каже за једну групу да Је наЈбоља а руководилац културно-уметничкот сектора да је најгора. Из таквог стања и произлази да Филозофоки факултет није у стаљу да потаље Универзитетском културно-просветном одељељу извештај о раду у току такмпчења Тако да се у погледу резултата његово питање не може ии разматрати. Руководство културно-просветног

одбора је дозволило да се његовом нехатношћу распадне једна од најбољих секција на факултету. Када је пре два месеца основана рецигаторска секција владало је велико интереоовање. Иредавања су држали Раша Плаовић и Боаца Борозан, практичним вежбама су руководили чланови драмског студија. Студепти су долазили, радили. Међутим, одједном је руководилац добио нову дужност, на његово место није постављен нико други и секција се распала. Неколико ових примера сведочи да у самом културно-просветном одбору не лостоји неопходна јединственост, повезаност између чланова одбора, да нема контроле. јасног увида над радом. Пред културним одбором се нужно поставља, одмах. у otoj школској години, оргапизадионо учвршћење почев од самог одбора. па до референата по групама. Културпи одбор може да у току ове године пре Ro сокретаријата Народнз студентске омладипе по групама, уз подршку фа култетског секр>етаријата Народне студеетске омладине спроведе евидонцију својих чланова (што је ои делимично већ и почео анкетом културно-умегничког друштва), да учврсти мрежу руководилаца по групама (и то углавном, не мењаљем старих) и да тиме идуће годипе, организационо учвршћен. да потребну садржину постојећим формама рада. Овде треба нагласити да исто тако културни одбор Филозофског факултета нијн добио помоћ од Културнопросветног одељења ггри Универзитету иако је оно знало стање на факултету. Помоћ културно-просветног одељења факултетима у оваквим случајевима би требало да буде већа, шта више не би требало да се сведе само на долажење на састанак М. Н.

ФИЛМ

„БЕСМРТНА МЛАДОСТ"

У Београду је ових дана отпочепо приказивање rpefcer уметничиог филма домаће производње „Бесмртна младост’'. Фипм приказује борбу омладине Београда 1941 године. Кано међу студентима постоји велико интересова за фипм „Бесмртна младост”, културно просветни одбори по факултетима треба да организују колективне посете.

КЊИЖЕВНИ КОНКУРС НА МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Културно-просввтни одбор Медицинског факултвта спровео je у оквиру такмичења културно-уметничких друштава књижввни конкурс. Расписане су иовчане награде: за прозу 1.800 дии., а за песме умупио 1.200 динара. Стигло је око двадесвт радова, већином песама и три приповетке. Тематика је узета из Народно-ослободилачке борбе и из студентског живота. Ових дана састаће се жири, оценити вредност радова и одредитм маграде. У жири улазе: Стеван Ђокић, руководилац културно-уметничког друштва Медицинсиог факуптета, Заим Филиповић, руководипац питерарне секције овог друштва и један од наших младих књижввника. Додељивању награда даће се свечан карактер: 29 маја одржаће ее књижевно вече на ком ће се после предавања из књижевности, прочитати радови награђени на конкурсу и уиазати на њихове добрв м спабв страие.

УЧЕШЋЕ РАДНИХ БРИГАДА НА ЛОКАЛНИМ РАДНИМ АКЦИЈАМА

Наше студентскв бригаде као део организације Народног фронта, узеле су учешћа у радовима на преуређен>у Звездаре и њеном претварању у велики Народни парк. У овим акцијама је досада са нашег Универзктета радило петнаест бригада и радна јединица Драмског студија. Резултати, иако претстављају видан допринос у изградњи Београда нису uo својој вредности мерило стварнпх м-о-гућности наших бригада. Добар број градитеља са нашег Универзитета правилно је схватио значај локалних радова које изводе организације Народног фронта. Но пашн први резулта ти постигнути на Звездари били би много већи да су наше брнгаде излазиле на рад у своме пуном саставу. Статистика са радилишта показује да неке бригаде нису успеле да изведу више од половине своЈих чланова. За овај недовољан одзив чланова бригада има и објективних разлога. Било је случајева да су се радови услед техничких ирепрека м> рали одлагати. тако да су бригаде раније заказани излазак на радилиште одјављивале. Међутим, неке бригаде које су имале повољне услове. слабом агитацијом и недовољним упозпавањем бригадиста са значајем локалних радинх акциЈа, пропустили су да те повољне услове искористе. оригада „Стеван Наумов,, са Технигког факултета која броји 509 гради’еља извела је свега 160. Карактеристично је са друге стране |!одвући половичан успех бригаде [Иво-Лола Рибар“, коЈа броји 350 |ланова, а на радилишге је извела 75 и пребацила норму са 307%. Ко-Iики би пак успех посгигла бригаia „Иво-Лола Рибар" да је изишла [ своме пуном саставу! Исти је слу-

чаја са бригадама „Ђуро Стругар" н „Владимир-Перица Валтер“ које су пребациле норму за 140 односно 146%. На нашем Униврезитету било је н таквих бригада које су постпгле добре резултате. Узмимо као пример бригаду „Д-р Благоје Нешковић" Медицинског факултета која има 173 чланова а на радилиште је извела 144 и постигла један од најбољих учинака на терену. Узрок недовољном учошћу чланова бригада на овим радним акцнЈама треба тражити и у погрешном мишљењу о споредном и другостепепом значају локалнпх радних акција. Нису и не могу бити невзжни они задаци који омогућавају лепши и бгљи живот свима нама. У изградњи Народног парка за Звездари, који је данас у својој почетној фази, треба сагледати његов пуни значаЈ и вредност који he имати сутра. Многобројни домови, терени за скијање, клизалишта. игралишта за тепис. одбојку и сви други предвиђени објекти служиће за разоноду и одмор свим труд беАицима Београда. У томе нема ничег споредног и другоотепеног. Пошумљавајући Звездару и вршећи баш те оитне радове ми учествујемо у њеном преображаЈу. Рад нагаих петнаест бригада са укупно 2.398 градитеља који се огледа у 37.199 квадратниг метара изриљаног земљипгта, преко 20.500 ископаних рупа и исто толико засађених садница, затим рч дови на вађењу паљева, чишћењу те рена и преношењу цигала, доприне* he да на место пусте и голе Звездарв, са које као једини објекат стрчи зграда ОпсерваториЈе. створттмо услове за изградњу предвиђеног всличанственог Народног парка. Д. Ст,

МАЈСКИ ФЕСТИВАЛ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ ЗАГРЕБАЧКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Мајски фестивал Загребачког свеучилнштл је јсдца видна, позитивна и усп)ела културна иан фестација студентске омладине. Фестквал )е i оклвао колико Су сгуденти налредонали, колнко су н како подиглн своје секције на виши умјстнчкн ниво. колико су унели новог садржаја, идејивсти у свој рад. Фестивал је дуго припреНоц. На шеговој организацији радио је великн 6р*ј студената. У размаку од 3 до 8 маја прнказан је сав равноврснн рад студсната Загребачког свеучилнштв. Нв свечанои отварању, 3 маја, говорио је ннш. Андрија Мохоричик, ректор Загребачхог свеучнлншта. „О улози свеучнлншта у Петотодншњен плану’ и Марко Шарић. претсједник Свсучилишног одбора Народве студентске омла дкне. ..О Народиој студсвтској омладиии једивствеиој деиократсхој н одгојној организаИдукег дана чнтаии су нвабрани стручни радоан. Нарочито јс интересантан бно рад Алексавдра Флакера. студента славистике треке гол«е, ..Иаградња социјализна у ссвјетској књнжеввости ”, У састављању тога рада учес-вовало је још пет другова, студената филозифије, чланова научиог кружока. Сана та i»o-нва. насовно спремање појединих реферата ув ЖВВУ дискусију н ивмјсну мншљења, добра )с и хорисна. У реферату су обухвакеие основне карактеристнке совјетсхе лктературе о usговдњи социјализиа. Тена је била обкнна (траJiAB је два сата) н ни)е било увијек досљедности. сувмше је посвекено пажње некии дјслкиа нањег зиачаја и обратио. Међутим. сам тај метод може да се користи, да се усвоји у раду н на нашем Униаерзитету (нарочито на фелозофскои факултету). Казалиште Народне студентске омладине да» лв ј« ..Руске људе од Константина Симонова. I в драна обнлује веома богатии, дубокин садржајем; она сама по себи даје снажиу карактернстнку совјстских људи за вријеме Отаџбинског рата њихову огромну љубав прена своjoj асмљн и њеним људима, њнхову иржњу премв фашнстичким окупаторима и убиуаиа. У извсдби загрсбачких студената глумаца могао 6и се замјерити један основни недостатак: режија режисер Богдан Јерковић играо је н главну улогу) није довољно подвукла битну ндејиу раалику измећу фашиста и совјетских људи. Сежија је често подвлачила н потенцнрала ссвтименталне интонације драие што је сметало главном утиску. Казалиште, ниаче, располаже прнлично јаким снагама, те су поједини глумци у појеиним моментниа прелазнли оквире днлетантн**••- Нарочито )е ДЈеловао Мнливој Пиља као војни хирург Глоба. На лнтерарном вечеру требало је да судјелу)Г студентн Загребачког, Београдског н Љуб-iKHCKor уннверзнтета и Скопскнх факултета. У Загреб су стиган, међутим. само београдскн студенти. Вече је било врло интересантно. жи»В. радови равличити како по мотивнма тако н по квалнтету обраде. Читаве су всћим дијелом )* с,<е - Од вагребачке оублике најтоплнје је римљена проза Војислава Јелнћа, студента Загребачког свеучилншта. и пјесме Славка Вуколвљевића, студента Београдсхог уннверзитста. Слаба и умјетиички неубједљива и не проживвена била је проза Злате Бедековић, студенЗагребачког свеучилишта. Овегодншњ« штерарно вече покааало је прнлнчан шапрелак у ндејном к уметничком погледу. jom ја> тније оцртало стваралачке иогућности нладвх писаца. Концерат еолиста-студената Дршавног коизер»аторијума. вече абора н фолклора свједочило )t о ннтеизивиом. сталном. упорном раду загребачких етудената. Оно јв свакако аадовољил* и својим квалитетом н озбнљношћу извођвња. Треба посебно нстаћи изложбу етудаката Чкадемије лнковних умјетностн. Она је дуто рнпремава а добро оргавизована. Штета је nrro cf нзложенн већином школскн радови; мало је >ißAe уљаних слика мало ■ недовољно додвра f • живом људском прнродом. Факултетски дио Мајског фестивала такође је задовољио. Свакн факултет је обпљежио свој стручни рад предавањина из оне области која се студира. Тако је. на пр.. на Iољопрнвредно-шумарсхои факултету одржано ггредавање ..Пронвводња крмног бнља на no>Клп* У ’ (Р ад Ј® касније и ваграђен са -000 дин.). Таквим и сличнии иетодама иогав )Н да се служи н Београдски универзитет: предавања би спреиали самн студенти, о њина 6м се дискутирало. и нов, иасовно живи ннтерес повевао би још чвршће стручни са културнии >адом. Фестивал као цјелнна показује учешће загре>ачких студената у културнои послу. показује да се он грана и развија да је ове године бољи него прошле. Оргавизација фестивала била 1« на висини. Идуће године 6и требало још внше гго)ачати и агитацију за фестизал мсћу најширнм студентским насама, искористнти све могућностн да и посјета студената буде већа, масоввија него ове године. Б.

Научна екскурзија студената Академије ликовних уметности на мајски фестивал у Загребу

Де«ед*с»т студената Акадеиије ллкевних унетгостн у Београду начннило је троднсвну посету вагребачким студентима у оквиру Мајског фестнвала Загребачког свеучилитта. Тамо су се састалн н са студентина љубљанске Акадеии је ликовиих уметностн. Посетиоцч еу равгледали нзложбу студената загребачке Анадемије диковннх уметности и обишли Академнју. Осии Tor * иоеетили еу Градени иузеј „Бенко Хор■ат . једну вриватву збирку, Музеј уметности н обрта, велику гнпсотеку клаенчиих вдд»п# и галерију Академије знаностк н унетности. која је у песледте време ообгаћена зиаменитнм делима нашнх уметника ив периода ренееансе. Ова посета је од великог значаја, јер је пружила прнлнку студеитима да ее упозиају еа збнрком ретких уметничких дела етарнх мајстора, затим са ковнјни делнма хрватсие уметности, нао н са радовнма »агребачке Академије лнковннх уметности. Срдачан дочек загребачких студената, дискусије и другареко вече доприиели су вближаван,у н изиени искустава међу етудентина све трн академије.

Милуи Мнтровик,

ет. ликовних уметиостн

ЛЕЊИНГРАДСКИ СТУДЕНТИ ПРОУЧАВАЈУ СТАХАНОВСКЕ МЕТОДЕ РАДА

Стахмовски метод р»д» је преднст опсежног пр«ун«ван>» у Совјстском Савеау. Иедавно је одржано ннтересантно предав*и>е sa професоре и апеолвснте Лсгвннградског хемискотехнолошког института. Извештај је предао Григориј Дубитии млади стахановац ив предуseha „Красии Виборшчец” који дневно испуња»а 3—4 проивводне иорме. Он је присутпе упознао са својнн новии и врло успетним метОдаиа и показао нм спецнјалне нзуме које је пронашао. Управа института је формнрала дееет спеџијалних група које еу Саставл>ене од иајбол>нх радника лењинградскнх предузеКа, орофесора н студената чијн је вадатак да етуД"Р*ЈУ. усвајају ■ примењују стахановске методе у учењу^

ОТКУПЉЕНЕ КАРТЕ ЗА „ПОКОЈНИКА”

Културно-просветно оделење Београдског универзитета ззкупило је за Београдски универзитет чарте за прст ставу „Покојник” од Б. Нушића за недељу 23 о. м. Карте се могу добити преко културно-просветних одбора факултета.

* У суботу 22 о. м. Културно умстнич ко друштво Београдског универзи тета приређује на Техничком факултету другарско вече са програмом и нгранком. Улазнице се могу добити преко културно-просветних одбора факултета и на улазу.

ПАРТИЗАНИ НА ДРИНИ

Пиво Караматијевић

6РOЈ 15

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3