Student

ТИТО - ВОЂА НАШИХ НАРОДА У СРЕЋНУ БУДУЋНОСТ

Оцењујући други светски рат, учитељ свеколиког напредног човечанства, друг Стаљин је, између осталог рекао: „Други светски рат је разголитио све чињенице и догађаје, он је скинуо све покрове и завесе које су скривале право лице држава, влада, партија и изнео их на сцену без маске, без улепшаван>а, са свим њиховим недостацима и врлинама. Рат је донео неку врсту испита, у томе је једна од позитивних страна рата“. И, заиста, сав издајнички трулеж старе, капиталистичке Југославије у другом светском рату се распао као вештачка версаљска творевина сачињена од самих слугу туђинских трустова и крвопија народних, од круноносаца и дражиноваца, јерезоваца и недићеваца, мачековаца и павелићеваца који су се у отсудном часу сви ставили у службу поробљивачз наших народа, И, заиста, у томе отсудном часу наши слободољубиви и херојски народи су могли историји показати своје право лице градитеља слободне будућности човечанства захваљујући херојској великој Комунистичкој партији Југославије која их је позвала на оружани устанак и организовала их за победу над поробљивачима и њиховим помагачима. организовала их за ослобођење и стварање нове народне државе и чврсто корачање у срећну будућност, у социјализам. Наши слободољубиви херојски народи су могли историји показати своЈе право лице захваљујући другу Титу који Је од 1937 године до рата, за кратко време од четири године, створио такву, истински народну, борбом прекаљену, науком марксизма-лењинизма наоружану, монолитну ПартиЈу, коЈа Је могла у отсудком часу стати на чело наших народа и хероЈски их повести у победу. Тако су наши слободољубиви и хероЈски народи у отсудном часу, кад Је фашизам, ударна песница светске реакције претила да врати човечанство у наЈцрњи мрак и ропство, могли да историји покажу своје право лице, хероЈско лице друга Тита. залогу незаустављивог корачања наших народа и читавог човечанства у срећну будућност, у соцнЈализам. Јер, друг Тито Је подигао нашу ПартиЈу и наше народе на висину оне свести, онога знања и оног стваралачког хероЈства коЈи су нужни за постизање данашњих историЈских задатака коЈи се постављају пред наше народе, друг Тито Је стратег оних нових путева којима су, под новим условима посто Јања СССР, пошли у отсудном часу Другог светског рата наши наро-

роди, а за њима и многи други, своме коначном ослобођењу, друг Тито Је творац наше народне државности новог типа и Петогодишњег плана, тога широког и хероЈског пута наших народа у социЈализам и благостање. Друг Тито Је своЈим животом и радом, својом борбом и пожртвованошћу створио у нашим народима узор оне свести и са вести коЈа не зна за други суд и идеале него за суд и идеале ПартиЈе и народа. али за таЈ суд и славу, за те идеале и њихово остварење осећа да Је наЈвиша част и сам живот своЈ дати. То Је она нова свест и савест наше Партије и народа која је први пут устима друга Тнта на тзв. „Бомбашком процесу" у Загребу 1928 пред судом за заштиту државе проговорила оваквим мушким гласом: „Ја се не осећам крив, Јер не сматрам да Је оваЈ суд компетентан. За мене Је компетентан само суд Парти Је. Признајем да сам члан илегалне Комунистичке партиЈе и да сам говорио каква се неправда чини пролетариЈату од стране буржоазиЈе... Ја закон о ззштити државе нисам читао, али сам био свестан да своЈнм чином грешим против тога закона. Ја мислим да су природни закони виши од ових, коЈе ствара Једна класа да притисне другу класу. Ја сам за своје идеале спреман жртвовати и своЈ живот", А идеали друга Тита били су идеали ПартиЈе, рад ничке класе и свеколиког нашег радног народа, и друг Тито Је своЈим примером учно наше народе са каквом несебичном љубављу и самопожртвовањем треба се борити за те идеале. То Је онаЈ хероЈски дух коЈим Је он надахнуо Парти Ју. очистио Је од туђих елемената и за четири године припремио да у отсудном часу стапе на чело наших слободољубивих, напредних и хероЈских народа и поведе их у ослободилачку епопеЈу коЈом ће наши народи први пут доћи до своЈе слободе, коЈом ће први пут узети судбину у своје руке и почети стварати своЈу историЈу. И без наше Титовим духом надахнуте, монолитне, херојске Партије не би било ни Устанка, ни Народно-ослободилачке борбе, нити би се наши народи на чистом и светлом револуционарном извору напојили новом снагом, своЈии ослободилачкии братством и Јединством, нити би се стопили у монолитки и победнички Народни фронт, нити би дошли до своЈе народне власти и своЈе слободне Федеративне Народне Републике ЈугославиЈе, нити би стеклн данашњу част и славу у очима свих слободољубивих народа света, нити би заслужили поштовање, ослонац и савез наЈнапредниЈе зеиље, великог Савсза СовЈетских Социјалистичких Република, нити би се окружили приЈатељствои толиких младих народних република Бугарске, РумуниЈе, Мађарске, Чехссловачке, Пољске и Албани-

је, нити би стекли дивљење и подршку читавог напредног човечанства, нити би лрвом Петолетком, електрификацијом и индустријализацијом моћно кренули изградњи социјализма, среће и благостања најширих народних маса. Зато су сви наши народи, и Срби, и Хрвати, и Словенци, и Македонци, и Црногорци заволели друга Тита као свог најбољег и највећег сина у читавој историји својој, и друг Ђилас је саму народну реч рекао кад је писао: „Народи Југославије у својој прошлости имали су сваки понаособ много великих људи —политичара, војсковођа, књижевника, ууметника, научника и хероја. Али тек у Титу, први пут у своЈоЈ историЈи имаЈу човека коЈи Је под Једнако велики за све њих, под Једнако вољен од свих и Срба, и Хрвата. и Словенаца, и Македонацаи Црногораца". У другу Титу су сви они осетили и на делу познали свога заЈедничког наЈвећег сина вођу и учитеља, коЈи их генијалном мудрошћу, невиђеним хероЈством и једнаком љубављу сво Јом води срећноЈ будућности. Наши народи нарочито су захвални другу Титу за његову посебну бригу о нашој омладини, за његову посебну љубав према омладини. За хероЈску нашу омладину друг Тито Је увек имао дивљење и наЈтоплиЈу реч наЈдражег друга и великог учитеља. Тако, док је Једна омладина гонила неприЈатеља на фронту од 400 километара да рат докраЈчи, а друга радила за победу у фабрикама и на њивама не гледаЈући на сат, друг Тито Је трећоЈ већ говорио о периоду изградње и брзом, напорном учењу: „ОваЈ период, кроз који пролазимо, велики Је хисториЈски период. Никад наши народи у своЈоЈ хисториЈи нису преживљавали тако крупне догађаЈе, никад нису подниЈели тако страховите жртве, као сада. И, разумије се баш због тога, због тих жртава, на вама леже велики задаци и морате оправдати повЈерење коЈе вам се указу Је. Ја лично и моЈи сарадници имамо велико повЈерење у омладину, јер Је она, и приЈе,... а такођер и у овим тешким дакима борбе, доказала да је на достоЈноЈ висини. Сада настаЈе велики период изградње, у коме треба да покажемо да је наш народ способан за стваралачки рад у миру исто онако, као што Је у рату био способан да се успротиви наЈвећоЈ ратноЈ машини коЈу Је Европа икад вид Јела... Када говоримо о извЈесним зада. цима према вама, када кажемо да ћете ви имати све што Је потребно за ваш бол>и развитак у жи воту, будите свЈесни да ми ту не чинимо никаве концесије или дарове, већ извршавамо своЈу дужност. Алн тражимо од вас да и ви извршите своЈу дужност. Јасно је да ће ићи мало тешко, Јер ви треба да учнте. Нама су

потребни способни интелигентни, интелектуално разви Јени људи, и биће потребно да учите доста напорно". А кад смо ушли у прве године наше Петолетке, друг Тито Је ставио у задатак не само универзитетима, већ и академиЈама, изграђивање нових научних и стручних кадрова, уверен да ће тек под новим условима ослобођенога рада и народа у нашој земљи доћи до пуног израза и на научном и стручном пољу делатности способкост наших народа за велике ствари, доћи први пут до пуног свог израза стваралачки геније наших народа. У своме говору на свечано) седници Југославенске академиЈе знаности и умЈетности друг Тито Је рекао за научне раднике и студентску омладину ове знамените речи: „Нарочито Је важно и претставља Једну од прворазредних задаћа за наше академиЈе питање уздизања нових кадрова, нових научних и стручних кадрова. Наши су народи досад били у немогућности да испоље све оне позитивне црте у том погледу, а о могућности пуног изражаја нашег народног гениЈа да не говорим. Но ако погледамо нашу хисториЈу не далеко уназад, гдЈе заиста има мкого свЈетлих тачака, већ само оваЈ посљедњи период, вид Јет ћемо да се у нашим народима криЈу огромне стваралачке могућности. Узмимо за примјер самђ резултате коЈе смо постигли за посљедње дђиЈе и по године од свршетка рата. Већ на томе ми видимо да можемо смЈело гледати у своју будућност. Узмимо за прим Јер и наш великн ослободилачки рат. То је била једна, ако се узме са воЈне тачке гледишта, врло тешка задаћа. Па како смо Је ми могли успЈешно риЈешити и постићи? Ја бих овдЈе хтио да кажем да Је нама то било могуће постићи Једино благодарећи томе што имамо велики народ по своЈоЈ и политичкоЈ и културноЈ свЈести. Нијемац Хитлер створио Је аутомате од људи, створио је велику ратну машину. Том машиком Је он ишао дотле наприЈед док му се ниЈе супротставио чврсти зид живнх људи, свјесних појединаца уЈедињсних у Једну огромну силу. Таква сила створена Је од совЈетских људи, таква снла била Је створена и од нашег народа, од појединих свЈесних људи, од каших свЈесних грађана, од наших свЈесних сељака, радника и наше омладине. И само благодарећи тоЈ високоЈ свјести наших људи, ми смо могли створити Једну велику силу која Је издржала све тешкоће на коЈе смо наншли. То доказуЈе да Је наш народ способан за огромне ствари. А че-

сто се са стране људи на Западу не само сада већ и давно прије, може се рећи стољећима говорило о заосталом Балкану, о примитивним Балканцима о њиховој културној заосталости итд. Није се ни покушало, међутим упознати наш народ. Још и данас гледају на нас са сумњом, а кад неко дође у ЈугославиЈу, онда се чуди као да је открио Америку, чуди се да у Југославији има културних институција, да није тако заостала земља, него напротив. Једном ријечи, њима то онда изгледа нешто невјероватно. А ми њима можемо рећи: више од пет стотина година Јужни Славени су морали, држећи у једној руци мотику, а у другој мач, бранити на овој земљи свој опстанак, бранити не само себе него и Запад који нас је увјек називао заосталим и омогућити му да се може посветити више културном животу. Народи који су преко пет стотина година бранили Запад од турске најезде нису имали могућности да се посвете књизи и да узму перо у руке. Али, умјесто захвалности за те џиновске жртве, нама се добаЦУЈУ разни епитети, као што су ..некултурни и заостали" народи итд. Нека виде сада, кад су каши народи надчовјечанским жртвама ослободивши се свих стега. учинили један џиновски корак напријед како ђе наши народи знати да искористе те огромне могућности које им пружа нов друштвени систем". И већина студената Београдског универзитета прегла је са својим професорима да стане У ред са толиким ударницима, новаторима и рационализаторимау нашим радионицама и на нашнм њивама. и спремн се за оне подвиге у наукама и струкама које од њих очекује способност на* ших народа за велике ствари, које очекује од њих светло, херојско лице наших народа окренуто исторнји, које очекује од њих геније наших народа, које очекује учнтељ и вођа наших народа, друг Тито. Зато, у ове предиспитне дане, сви факултетн Београдског универзитета су кошнице које својим прозорима светле дубоко у ноћ, поздрављајући рођендан свога великог учитеља, Друга Тита заветом да ће све од себе дати да буде испуњена његова академска реч, да способност наших народа за велике ствари у новим огромним могућностима нашег Петогодишњег плана и изградње социјализма проговори стваралачким радом бро.јних младих стручњака и научних радника.

Душан Недељковић

Академик др. проф. универзитета

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ! ЦЕНА 2. ДИНАРА ОРГАН НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМААДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА Број 16 БЕОГРАД, 26 МАЈ Година ХП