Student

ЖИВЕЛА ХРАБРА ТИТОВА МOРНАРИЦА

★ Јутосдовеиска ратиа морна рице, наша трговачка морва рица, сви иаши иароди прославили су 10 септембра ове године Дав мориарице у јеку тешке борбе за изтрадњу Ти ■ тове петољетке, за изградњу • нобеду социјализма у нашој зе■ мљи, за победу истиве и прииципа равноправвости ме!)у социјалистичким државама. Тој борби и иаши морнари иепрекидио и пожртвовано дају знпчајан доприиое. ★

У СЕПТЕМБАРСКОМ ПОПРАВНОМ ИСПИТНОМ РОКУ ПОЛОЖИТИ ШТО ВИШЕ ЗАОСТАЛИХ ИСПИТА

Овв школске године студенти нашег Универзитета и великих школа улазе у септембарске испите са нешто више од 56.000 заосталих испита, за разлику од прошле школске године када је та цифра износила (само за редовне студенте) преко 80.000 испита. Несумњиво да ово претставља приличан напредак. Овај реративни напредак у односу на прошлу годину, резултат је, у првом реду, правилног рада организације Народне омладине на нашем Уливерзитету и упорног и систематског рада већине студената да своје обавезе и дужности према учењу и стручном раду и школи уопште извршавају савесно. Као резултат таквог рада само пред јунске испите имали смо близу 10.000 студената без заосталих испита. Но, још увек стање, како у поГледу спремања и полагања заосталих испита тако и у погледу учења уогаите, није такво да нас може задовољити. И после овог испитног рока остаће близу 30.000 заосталих испита, а приличан број студената можда ће, уколико у јануару ове школске године не положи све заосталв испите, остати да понавл»ају годину. Према делимичним подацима, на Универзитету и великим школама редовни студенти су пријавили нешто више од 35.000 испита, док су обавезе за септембарски рок износиле 21.337. Овако ћремашен број обавеза потиче делом од тога што известан број студената није био обухваћен обавезама, а већим делом од тога што је приличан број студената пао у јунском року. Једино Пољопривредно-шумарски факултет није испунио обавезу (обавеза 5.223 а пријављено испита 4.940) у погледу пријаве испита углавном кривицом руководства Народне омладине, али овом приликом на овом месту нећемо о томе да говоримо детаљније. Септембарски испитни рок треба да нас ослободи што је могуће у већој мери заосталих испита како би ове године тај проблем скинули са дневног реда. Досада се некако и могло разумети што је на нашим школама био прилично велики број студената са заосталим испитима, али данас, када су мање више решеии многи проблеми школе и настава добила сасвим нормалан карактер, укратко: остварени најелементарнији материјални услови (ско ро за сваки предмет постоји уџбеник, 'мање више за сваки предмет постоји наставник, сваки студент _ коме је то потребно добија стипендију) за рад студената таква појава не да се друкчије разумети него као свесно и злонамерно губљење времена и некомунистички однос од стране оних студената на које се то односи према најосновнијем свом задатку ~ учењу. Ове школске године је донесен нов Правилник о испитима. ПравЛЈник сам по себи не уноси никакву новост у погледу испитног режижа сем то што се испити обављају у нешто краћем року и прво полажу заостали испити из претходне године. Ово је потребно напоменути што се на свим нашим факултетима могу чути гласови углавном од оних студената који слабо извршавају своје обавезе према свом стручном раду како ће постојећи Правилник проузроковати слабе резултате испита, како он не води рачуна о иитересима студената итд. Оваква гледишта пре свега, неоснована и нетачна потичу отуда што је код оваквих студената укорењено схватање да ће школске власти бити принуђене да направе делимичне „уступке”, да „попусте” и т. сл., отуда што овакви студенти уче непосредно пред испите, спремају испит за дан два итд. Не улазећи у детаљнију анализу досадашњих резултата овога рока просто зато што би свака оцена била преурањена, јер су испити тек почели, што још хша времена да се отклоне извесне негативне појаве ипак ћемо скренути пажњу на неке слабости које су првих дана узеле маха. Позната је ствар како је органиЗација у прошлој школској години у политичком раду кроз Народну омладину третирала појаву одустајања од испита, то јест да се та појава тумачила сасвим правилно као дезертерство са рада, бежање од задатака, изигравање обавеза датих пред својом организацијом или краће: свесно изигравање својих обавеза и својих дужности према школи и према организацији. Како је напред речено са побољшањем материјалних услова за наш рад на студијама који је из године у годину несумњив и на проблем одустајања од испита мора се гледати друкчије много озбиљније и много оштрије него што је то било У прошлој години. Ево како су неке организације, вдносно поједини студенти из неких организација почели у овом испитном року.

Примера ради узмимо случај Медицинске велике школе на којој је од 171 студента који су полагали испите првих неколико дана (углавном патологија, хистологија) само је одустало 89 или 52%, или исто тако Економски факултет на коме од 157 пријављених одустало ј е 56 или 36%, или слично на Правном факулстало је 22 или 28%, па ћемо видети да појава одустајања од испита, то јест гажење часне речи и обавезе која је дата пред организацијом Народне омладине, на почетку испита узима маха. Занимљиво је да већина оваквих студената ужива све повластице које имају студенти: стипендије. станови у домовима итд. Ваља скренути пажњу на то да уколико продуже са оваквом праксом наше школске власти биће принуђене да их лишавају оваквих привилегија. Не може а да се човек не запита како се овакви студенти не угледају на оне студенти који на време и са успехом извршавају све своје обавезе у поглвду учења. Карактеристично је да приличан број њих (који одустају од испита) са друге стране врло слабо раде у Народној омладин и по осталим секторима рада. Зато је лик студента доброг ђака који сачињавају огромну већину на Универзитету и великим школама још светлији и они претстављају понос за нашу организацију. На -крају, ваља скренути пажњу руководствима актива и група и на то да у овоме року пруже сву потребну помоћ преко различитих форми стручног рада (кружока и група свим оним студентима којима је она нужна. Позната }е ствар да приличан број студената не излази на испит због тога што није сигуран у своје знање иако, можда, могу да положе испит. У оваквим случајевима дужност је руководилаца њихових група да их одмах укључе у рад неког кружока који спрема исти испит и да контролишу како им дотична група или кружок сзеједно помажу у раду. Оваквим и другим формама помоћи руководство групе може остварити увид у ток спремања испита, предвидети и рачунати на успех на иопитима.

МИ ЋЕМО СА НАШИМ ВОЉЕНИМ ТИТОМ ЈОШ УПОРНИЈЕ НАСТАВИIИ СОЦИЈАЛИСТИЧКУ ИЗГРАДЊУ

каже се у телеграму студената и синдикалне подружнице професора Техничке велике школи

„Руководиоци СССР-а су ва свом ауту н здаје осиовних принпипа шарксидмалењипизма успели да арекину све уговоре са нашом земљом успели да за 150 милиона долара продају Словеначку Корушку, да отимају нашу децу, а у исто време да узимају у заштиту фашистичке злочпнце они дапас издају трчки Народно-ослободилачки понрет и свим својим поступцима руше међународпи утлед СССР-а и ваносе велпку штету међународном радничком покрету. Руководиоци СКП(б)-а и осталих партија Коминформа иеке моки да избетну одтоворност пред неминовним судом радничкот покрета за ове своје злочине, као што данас викаквим клеветама на коминформоовским методама ие могу да спрече брзо продирање истине о нашој земљп у сопијалпстичком свету. Чињенице иепријатељског става ВлаДе СССР-а према вашој земљи и одтоворвост руководиоца СССР-а пред међународним радничким покретом не моту да сакрију ни совјетске воте својом дуживом, псовкама и претњама. Оне само каљају углед и образ опих који су их написали. Ми поручујемо њима: Ми знамо свој пут и наша славиа Партија на челу еа иашим вољеним Титом нас храбро и мудро води њим. Не дозвољавамо да нас иико назива фашистима. Наша хе• роЈска прошлост јасно сведочн о нашој љубавп према слободи и истини, сведочи о томе да смо па све претње, незаплашенн, одтоварали са још веким јединством и чврстииом паших редова. Протестујуки најевергнчније протин тона и садржиие совјетских нота, ми уједво изјављујемо, да кемо са вашим вољеним Титом још упорније ваставити социјалистичку изтрадњу наше отаџбине и да нас са тога пута иико и никад не може скренути. То је иаш достојанствени одтовор ва асовке и клевете совјетскнх нота. А најбољи одтовор ва читаву ковтрареволуционарну делатност СССР-а и земаља иародних демократија, су све нове и нове победе на путу социјалистпчке изградње широм читаве наше земље. Наш рад овде ва Техничкој великој школи је такође део огромних напора и победа изградње социјализма у нашој земљи. Наша школа до јуче факултет данас броји шест факултета и обухвата око пет пута више студепата вего пре рата. Бритом ваше славне Партије и социјалистичке државе и радом професора, асистената и Омладипске ортанизације ваше школе, наша школп даје нове социјалистичке стручњаке

нашој привреди. Партиска оргаввзаци • }а на нашој шкоди одгојо, прекаљује нове социјалистачке кадрове у духу љу бави и оданости према теби вољеии наш друже Тито, према Партији и зе • мљи, одгаја их тако да постану традитељи за које неке бити никаквих препрека у раду за добро својих народа. Наш вољени друже Тито ми смо сиесни свих гешкоћа иа иашем путу, али смо и свесни да је иаш пут частан, да )е истииа на нашој страни и да кемо с Тобом, на челу иаше славие Партије однети победу у борби за изградњу сопијализма у нашој земљи н у борби за правилне односе међу социјолисти чким земљама. Живео нам паш вољеии друже Тито и води нас иа челу иаше славне Парти)е из победе у победу!”

Протестни митинзи на Београдском унизепзитету поводом последњих нота владе СССР

КОНТРАРЕВОЛЦИОНАРНЕ НОТЕ ВЛАДЕ СССР НЕ МОГУ ДА РАЗБИЈУ ЈЕДИНСТВО НАШИХ РЕДОВА И ДА НАС ОМЕТУ \ ИЗГРАДЊИ СОЦИЈАЛИЗМА

Поводом три последње иоте Вдаде СССР упукених нашој Влади Народна омладида и професори Београдског универзитета одржали су нид протестних митинга на: Техничкој великој школи, Медицинској великој школи, Ветеринар • ском, Пољопривредно-шумарском, Филозофском, П риродво-математичком, Прав• ном и Економском факудтету, па Новипарско-дипломатскј високој школи. На митпнзима су студенти и професори опгтро осудили клеветничку кампању и дис• тралвом комитету КПЈ, другу Титу и Савезној влади, као и протестве телеграме тралном комитету КПЈ, другу Титу и Савезној владш, као и протесае телеграме Пзвршном комитету СФДО.

Совјетски Савез није смео да објави нашу ноту нити да упозна своју јавност са њеним садржајем

На протестном митингу чланова синдикалне подружнице и Народне омладине Правног и Економског факултета и Новинарско-дипломатске високе школе. говорио је декао Економског факултета др. Радивоје Увалић. У свом говору он је између осталог рекао: „Узалудан је покушај совјетске владе да одговорност за напуштање захтева о прикључењу Словеначке Корушке Југославији пребаци на Југословенску владу Совјетска нота фалсификује чињенице, покушавајући да докаже како се тобоже

југословенска влада споразумевала са империјалистима иза леђа Совјетског Савеза и како се сама одрекла Словеначке Корушке. Одговор Владе ФНРЈ на совјетску ноту и чињенице које су у тој ноти изнесене говоре сасвим супротно. Продаја интереса словеначког народа у Корушкој претстављала је сувише грубо и отворено гажење принципа самоопредељења народа и поштовања равноправних односа међу њима, а да совјетски руководиоци не би разумели какву су тиме штету нанели свом угледу пред светским јавним мњењем и недвосмислено показали целом свету колико им је мало стало до поштовања основних принципа марксистичко-лењинистичког учења. Требало је ради тога на нов начин оправдати те поступке и на другога пребацити кривицу за срамне париске одлуке. То је био главни циљ и смисао совјетске ноте од 11 августа ове године. Да се у Совјетском Савезу почело схватати на колико мало разумевања наилазе у свету

његови непријатељски поступци према Југославији, најбољв показују значај који је совјетска пррпаганда дала својој ноти и место које је њено препричавање и коментарисање заузело у штампи И емисијама радио-станица СССР-а и земаља под контролом Информбироа. Совјетска нота требала ја да буде сензационално открићв о дицемерности и дволичности политике југословенске владе, поновни покушај да се некако пронађу докази о прелазу Југославијв у империјалистички табор, о њеном антисовјетском држању итд. Том хистеричном галамом, која Јв совјетској ноти приписала светско-историски значај, требало је прв свега заплашити оне људе који се нису одрекли права да слободно мисле и који су почели да се убеђују у свв очигледнији контрареволуционарни и ревизионистички став СССР-а у односу на Југославију и оаих руководилаца других комунистичких партија који тај став бране и подржавају, Међутим, сва та хајка против наше земље ни овога пута није постигла жељени циљ. СовЈетска пропаганда се била пожурила да објави како је нота изазвала у Југославији велику пометњу, како Југославија не сме да објави текст совјетске ноте итд, Чињеницв су биле међутим сасвим супротне. Југославија је објавила текст совјетске ноте, док Совјетски Савез није смео да објави нашу ноту, нити да упозна своју јавност са њеним садржајем. јер би тиме ставио себв у незавидан положај који би открио сву неоснованост и произвољноо* својих тврдњи.“

Тринаест ударних бригада Београдског универзитета

Са овогодишњих радних акција све наше бригаде вратиле су се по неколико пута ударне и похваљене: „Владимир Перић-Валтер”, бригада Економског факултета 4 пута ударна и једанпут похваљена, „Миладин Поповић”, бригада Ветеринарског факултета 4 пута ударна и једанпут похваљена, „Мирко Срзентић”, бригада Техничке велике школе 4 пута ударна и једанпут похваљена, „Иво-Лола Рибар”, бригада Техничке велике школе 3 пута ударна, „Петар Стамболић”, бригада Тех-

ничке велике школе 2 пута ударна и два пута похваљена, „Радојка Лакић”, бригада Медицинске велике школе 3 пута ударна и два пута похваљена, „Благоје Нешковић”, бригада Медицинске велике школе 3 пута ударна. „Сима Милошевић”, бригада Медицинске велике школе 3 пута ударна и једанпут похваљена, „Ћуро Стругар”, бригада Правног факултета, Више педагошке и Новиннарско-дипломатске високе шко-

ле 3 пута ударна и једанпут похваљена, „Слободан Принцип-Сеља”, бригада Природно-математичког факултета 2 пута ударна и 2 пута похваљена, „Драгица Правица”, бригада Филозофског факултета 3 пута ударна и 2 пута похваљена, ‘„Боса Милићевић”, бригада Економског факултета 3 пута ударна и 2 пута похваљена, „Соња Маринковић”, бригада Пољопривредно-шумарског факултета 2 пута ударна.

Студентск* павицшк на Новоц Бвздцду

Студентска омладина треба да још свестраније изучава науку и брани је од разних покушаја ревизије

Из говира Фазлије Пирића

На истом митингу говорио је и друг Фазлија Пиркћ, члан УК КПС, који је између осталог рекао: „Писати да све мора ићи по неком шаблону је супротно оном што су Лењин и сам Стаљин писали. Сакривати се под окриље извјесних непогрешивих ауторитета такође је страно Марксизму Лешинизму. Сам Стаљин писао је у одговору једном војном стручшаку следеће; „Не може се ићи напријед и напредовати наука, а да се не подвргну критичкој анализи застареле поставке и мишљења извјесних ауторитета. Ово важи не само за ауторитете у војној науци него и за класике марксизма”. Зашто онда радити супротно овоме што проповиједаш? За десетак окорелих бјелогардејаца који су радили на обарању постојећег режима у ФНРЈ Влада СССР-а упућује ноту која по садржини и тону писања није позната у дипломатским односима свијета. Ако је Влади СССР-а стало до истих онда је Влада ФНРЈ спремна да их одмах изручи, и нека их они задрже за себе, као и оних десетак дезертера, који су остали или пребјегли у СССР и земље народне демократије. Тко су ти сви људи наша штампа је писала и износила биографије свих њих из којих се види да ли су пријатељи или негтритатељи СССР-а и Социјализма уопште. Наш народ на све лажи и клевете одговара сваким даном све новим и новим радним побједама. На вагонетима рудара Алије Сиротановића и његових другова оадквд кредом кепнеуЈу ријечи, «

дијелом показују бројем вагонета, ово је одговор Информбиро-у. Народна студентска омладиаа својим радом на изучаваау својих студија такбђер се укључујв са свим трудбеницима својв земље у борбу за што бржу изградњу социјализма у нашој земљи. Пред нашом студентском омладином а специјално пред факултетом где св изучавају друштвене науке: правни еко- . номски, Новинарско дипломатска школа поставља се широко и свестрано изучавање науке марксизма —лењинизма. потреба одбране тв науке од разних покушаја ревизионизма. Сама ствар спора између социјалистичких земаља јв нешто ново у међународном радничком покгрету и оно због тога тражл и ново изучавање. Да би своје нападе оправдали, да би Југославију приказали фишистичком земљом. а њену омладинску организацију фашистички организовану, како би се пред јавцошћу оправдали и доказали ла смо прешли у табор имраријализма. Информбироовске главешине из Мађарске по диктату воојетских прЈигставниха онемогућили су и забранили учешће нашој омлагини пl| Фестивалу и Кснгресу С»јетЛ;в - дерације демократске омладине. Херојској омладини Јутославије в потпуно онемогтћено учешће на таквој једној мекународној манифестацији у борби за мир и једкнство напредне омладине света. <Пасташа ва 2-ој страни)

е»РТ ФЛШИЗМУ СЛОБОДА НАРOДУI ОРГАН НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА ГОДИНА XI БРОЈ 19 БЕОГРАД, 12 СЕПТЕМБАР 1949 ГОДИНЕ ЦЕНА 3 ДИН.