Student

Предвојничка обука обавезан предмет иа свим факултетима

4 Предвој нагчгл обука је саставии »ВО вагнармиског војног васпитан»а Чији je главни задатак припремање омладане за службу својој социјалистичкој домонтш, за одбрану нвзависности и суверенитета наше зеа«ље, за одбрану тековина Народие револуције и обезбеђење мирне изградње социјализма код нас. Она упознаје омладину пре ступања у Арммју Са њеном улогом и значајем, развитком и историском улогом у току рата и сада, у изградњи ооцијализма, са њеном високом техничком опремом како би се, по потреби, могла што пре оспособљена сврстати у редове наше Армије. Предвојничком обуком студентска омладина скраћује рок војне службе за годину дана у тенковским јединицама и морнарици, Задатак предвојничке обуке није само стручна припрема омладине за Армију, него и шире, потпуније васпитање у развијању и учвршћењу радае дисциплине. која излази из свесхи сваког појединца и његове оданости социјалистичкој земл»и и Партији, васпитање омладине да свесно и на време извршава и најтеже задатке. У току прошле школске године постигли емо знатније успехе у спровођењу предвојничке обуке. Комитети Народне омладине и школска управа неких факултета (Ветеринарски, Пољопривредни и Шумарски) празилном сарадњом са наставним кадром омотућили су добру посету предавања (94*/»), озбиљно и правилно схватање предвојничке обуке још од почетка. На Универзитету и великим школадта било је 11.714 обвезника, а предавања је посећивало * 80,3% просечно. На неким факултетима (Рударски, Архитектонски, ФцлозофстсО испити су показали дсбре розултате. Пољоггривредни и Шумарски је скоро сваком студенту обезбедио материјал за припремање испита. Међутим, на Медицинском факултету је одустало од испита око 500 а пало 57 студената. на Правном је одустало преко 500, а пало 14 студената. Само у јунском испитном року на Универзитету и великим школама положило је 181 а одустало је 1.126 студената. Због незаузимања школске управе и недввољне бриге руководства Народне омладине на Фармацеутском факултету у току читаве школске године није било предавања из предвојничке обуке. Немање искуства није никакво оправдање за многе друге недостатке (слаба евиденција и контрола, слаба посета предавања и недистдаплина на истима, недовољна брига о реквизитима који су се поцовили и ове школске године, скоро на свим факултетима). Често је било, и још увек има, неразумевања сд стране неких деканата, који схватају да је предвојничка обука ствар Армије и Народне омладине, док су поједина руководства Народне омладине сматрала да је то тедино задатак школске управе. Правилник за спровођење Уредбе о предвојничкој сбуци, који је изграђен на основу досадашњег искуства, разјашњава сва недовољно јасна питања те га треба добро проучити, јер предвојничка обука улази у наставни програм као обавезан предмет. Прошле годтипе су неки другови, потцењујући предвојничку обуку, врло мало или скоро нимало посећивали предавагва, а на крају семестра било је доста мол>акања и прибављања „уверења” за оправдања како би оверити семестар. Досадашњи рад је показао да стручни одбори, партиске организације и школске управе немају никакав или врло слаб преглед о сггровођењу предвојничке обуке. Још увек неки стручни одбори немају, а неки нису доскоро имали, друга одговорног по предвојничкој обуци. Стручни руководиохји говоре да је квалитет предавања дооар, да је дисцштлина добра (по страни често закашњавање, шење и ометање предавања), да је

посета предавања вд 50 85*/* (много конкретно), да се оружје добро чува и да код њих „нема” никаквих проблема по овом питању. Јасно је да на основу оваквог „познавања” спровођења предвојничке обуке не могу комитети Народне омладине кити школске управе дати погребну помоћ и ликвидирати горе наведене недостатке. Уредба и Правилник предвиђају јасно и недвосмислено ко подлеже предвојничкој обуци, а на Технолошком факултету се то још увек не зна. Евиденција је у највише случајева скоро или потпуно несређена (Филозофски, Правни, Еко* номски и др.) или је пак сва евидекција пребачена на командире групе (Грађевински и Технолошки). Посета предавања је врло слаба. На пр., иа Шумарском факултету је само 15%, на Правном 45—50%. Најизразитији је пример прва и четврта група прве године Правног факултета, где је на једном предавању од 186 дошло 33, или од 240 само 20 другова, или девета група Машинског факултета са просечном посетом 20%. На Економском факултету предавања су посећена 40% на Ветеринарском 60°/'*, на Медицинском и Машинском окр 55% Нешто боља посета је на Грађевинском, Архитехтонском, Фармацеутском факултету (око 80%)- У вези са овако слабом посетом предавања, мало који деканат је предузео нешто у циљу побољшања. Деканат и Комитет • Народае омладине Филозофског факултета планирају кокференције за време извођења предвојничке обуке (19 и 24 октобра), чиме je онемогућено предавање, а на Медицинском се просторије предвиђају за друга гтредавања. На неким факултетима још увек нису постављени командири група (Правни, Шумарски), нити постоји администратквно лице у неким деканатима које ће водити бригу о предвојдагчкој обуци или ie пак обавља без довољно одговорности (Филозофсхи факултет). На Технолошком факултету другарица која је задужена за гтредвојничку обуку уједно ie и секретар кадровског одељења и показује врло мало воље за боље и успешније сттровођење предвојничке обуке. Прозивника и дневника нема (Медицински и Машински факултет) или су пак неуредни, јер су унесени и другови који не подлежу предвојничкот обуци. Посебно питање ie брита, боље рећи небрига, о оружју и осталмм реквизитима на свим факултетима. На rrp., ка Правном факултету пушке и митраљези налазе се по ћошковима на гомили изложени рђању, не чисте се нигги подмазују. Оружје додел>ено за факултете Техничке велике школе је у врло лошем стању, разбацано је по поду и о њему нико не води рачуна. Магационер не зна колико ie примио opvjKia и каже да он за њега није одговоран. Код оружlа можв да дође свако без одсбрења, те нису искључене злоупотребе. Оружје се без реверса и враћа се без контроле. Пољоттривоедни и Шумарски факултет лрже оружје на гомили у просторида где се налази чесма и перу руке. те је изложено влази и рђању. Ништа Hnie боље стање на Ветеринарском. Филозофском Ппиролно-мзтем?тт>чком и другим факултетима. Koaiње је време да школске управе поклоне пажњу и бригу пре\та народној имовини. У гглљу отклањања навезених нелостатака одржана ie конференција претставника школских vnraва и наставника-официра. Конференција је донела низ закључака У духу Урезбе и Правилника како (би се побољшао рад и у што краћем року ликвидирали пропусти. У том смислу 1е организовано такмичење пред Дан Армиlе. ко ; е треба да обухвати све групе на факултетима, а партиска и омладинска организација тсеба да му поклоне на јвећу пажњу.

ТРИ НАШЕ БРИГАДЕ ОДЛИКОВАНЕ ОРДЕНОМ РАДА I РЕДА

Наше радне бригаде на изградњи студентског насеља из дана у дан постижу нове радне победе. На Дан народне револуције —29 нове мбра оне су добиле ново признање: Президијум Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије одликовао је за заслуге на учвршћењу братства и јединства међу нашим народима и за за слуге у раду на обнови и изградњи наше земље Орденом рада првога реда студентске брмгаде: „Владимир Перић-Валтер“ бригаду Економс ког факултета, бригаду Правног факултета „Ђуро втругар" и бригаду Филозофског факултета „Драгица Правица*. Схватајући значај што брже изградње студепт ског насеља, у који треба да се усе ли 4.000 студената, бригаде he на радилишту остати до 10 децембра. Њима на смену је отишла већ пре неколико дана нова наша бригада, бригада студената Новинарске и дипломатске високе школе.

Одликоваиа брпгада „Владимир исрип-Валтер”

За наџ оуианлвмцие Uaw&ue олллаџинб

О студентима који понавља ју годину

Ма да У нашој организацији нису ретки примери да сви чланови Народне омладине који понављају годину одмах настављају са радом у активу коме после понављањА припадају (на пр. ако понавља)у трећу годину остају у активу rpehe године), тош у многим активима ово није потпуно срсђено. а нејасан став где треба псвезати студенте који понављају и кроз какве их форме рада обухватити постоји чак и код кфшх руководилаца. Цосле јануарског испитног рока дошло је први ,пут на већиии факултета до понавл>ан»а године. Организација Народне омладине није иа време предузела мере да студенти који понављају одмах наставе са радом у активима где су припали, тако да је велики број њих извесно време, а неки и читав семестар, остали ван организације. Слични пропусти десили су се и после овогодишњег септембарског рока. Схватање да је повезивање студената који понављају годину из једног актива у други чисто техничка ствар, коју могу да реше организациони секретари актива. а не ствар њих самих и целе наше организације, основви je узрок оваквом стању. Зашто један део чланова Народне омладине годпну дана касније напушта факултет и тиме закашњава у борби за соци|ализам ствар ie сваког члана актива и групе. Да ли се студент који је понавл>ао укључио у рад организа-ције. долази ли на предавања, како сада учи, каква му је помоћ пстребна, нарочито у учењу, је ли решио станбена и друга питања, не може се решити без ангажовања целог актива. То нам потврђује и наше досадашње искуство, а посебно искуство Техничке велике школе, где се овај проблем најизразитије испољио, највише решио, али где и сада има доста грешака. На Техничкој великоЈ школи имД ско ВОО друтова који су понавл»али годину. На целој школи mne једнагсо решено ово гтитање. Тако је, на пр., на Електротехничком факултету (где ie понављало 211 ДРУгова) и Машинском (понављало 246) већина тих другова одмах у-

кључена У рад актива, док на Архитектонском факултету овај проблем још није решен. У активу треће године Машинског факултега повезало се 120 ДРУ” гова који су понављали трећу годину. Они готово сви долазе на састанке актива, плаћају чланајрину и уредно испуњавају остале обавезе које имају као чланови Народне омладине. На другој групи овот актива од укупно 52 члана 28 их је понављало годину, али то ни мало не смета да та група гтримерно ради и да су у изврц|авању задата-| ка једнако одговорни, и стари чланови и они кбји су се недавно rioвезали. Ово је постигнуто на Tai начи« што је руководство групе од самог почетка године схватило озбиљност проблема студената који су понављали и што је за његово решење ангажовала целу групу. После септембарског рока руководство групе ,ie установило евидепцију понавља.лих, заинтересовало се код ранијег руководства за њихов рад и на састанку руковолства групе, који је био због тога сазван, задужило чланове руководства за струденте који су понављали. Ова задужења се нису свела само на обавештаваша за састанак групе, већ се детаљно разговарало о узроцима због којих су ти другови понављали, које предмете нису положили, каква им помоћ сад треба. тако да су већ на првом састанку групе ови проблеми постављени, а кроз њихово решење студенти KO,in су понављали увидели су сву помоћ коју им организација може ттружити. Овом успеху у ncroi мери је допринела и свест студената који су понављали годану да је њихова дужност као чланова Народне омладине да, упркос свим тешкоћама, наставе са активним радом у организацији. Неколико година васпитног рада Народне омладине унело је у њих, поред свести о њиховим правима, и свест о дужностима, које данас за члана Народне омладине нису мале. То се огледа и у томе што су се многи од њттх, не чекатући да се позову, сами јављали секретару групе и интересовали се за даљи рад. Овакав начин повезивања студената који

су понавл* 1и карактеристичан је за оне наше активе који се одликују организационом чврстином и примерном чланова. Архитектонски факултет. где од 122 понављалих ради у организацији само 57, пружа супротан пример. Ту је Комитет Народне омладотге у почетку испустио овај задатак тако да је његово решавање данас, када пред нашом организацијом стоји низ других задатака, много теже. Организациони секретар Комитета, и поред свега залаган>а,lне може сам изићи на крај са овим проблемом, те ie нужно да сваки члан Комитста вишепомогне активима, да. користећи позитивка искуства, активттрају свакога студента је понављао. А зато је потребно ла свим секретари>атима актива јасно како he да реше osa.i прсблем, што се за Архитектонски факултет не може рећи. Има случа.’ева да. и поред обавештавања за састанке, разговора и т. д., неки студенти који су понављали годину не одговарају основним задацима и не долазе на састанке. а секретари)ати актива према таквим људима не прттмењују олредбе Статута Народне омладине Koie говоpe о кажњавању за неизвршазање тих задатака. Ово је у толико мање оправдано, у колико се овде ради о људима Koin су и раније били познати као неолговорни чланови Народне омладине. На Грађевинском факултету у раду студената који су понав.љали годину искрсава један нов проблем, једнако карактеристичан и за остале наше организације. То је питаи>е кроз какве форме рада треба сбухватити чланове Народне омладине Koin су понављали годину, када су они веђ повезани у активу, да ли ми можемо круто и шаблоиски уносити у тај рад уобичајене форме рада наших актива или за њих, нарочито у учењу, треба пронаћи погодније. У извршавању обавеза као чланова Народне омладице ( долажење на састанке и остали задаци), у нашим не 6и смело да будв нтгкакве разлике између чланова који ду и који нису понављали годину. Сви су они чланови Народне омладине, и сви су подједнако обавезни да раде по Статуту организације. Али већи део студената понављао је годину због неположеног једног или два предмета, §а неке предмете су редовно долазили на предавања, хватали белешке и т. д. и ако би ми захтевали да они као и остали чланови актива редовно долазе на сва предавања, они би тиме само непотребно губили време. На трећој години Грађевинског факултета студенти су понављали годину, углавном, због неположене математике, динамике и отпорности материјала. Јасно је да актив трсће године, не запостављајуђи остале ггредмете. треба да бапи тежиште да студенти који су понављали редовно долазе на предавања, консултационе групе и друге форме које би биле погодне за њих, баш из ова три предмета. У томе раду у првом реду треба бити еластичан. У постављању форми рада са студентима који су понављали годину основио је да им оне омогуђе што нормалнији рад и учење, а организација Народне омладине што потпунију контролу над тим радом и могућност помоћи у истом. Повезивање и укључивање У активни рад свих чланова Народне омладине који су понављали годину, а то значи организационо сређење и богаћење форми рада организације, важан Је задатак кога је нарочито подвукла IV универзитетска конференција КПС и кроз његово извршење активи Народне омладине, а посебно студенти који су понављали годину, учиниће да са вадокнади вгувмно.

ПОВОДОМ СУЂЕЊА у САРАЈЕВУ

Белогардејци - совјетски обавештајни агенти

Наши народи који су од Партије и Тита васттитани не само у цуху самопрегора. не само у духу херојства, већ и у духу високог и сваким даном све вишег комунистичког морала, пред контрареволуционарним акцијама против наше чемље, често су остајали изненађени. Изненађени, али не и деморалисани. Не мислимо на Рајков процес, на продају Корушке, на план фифтифифти. Све то познаје сваки наш човек, а и они ван граница. Процес против белогардејаца новопечених грађана Совјетског Савеза, који се одржава у Сарајеву, сам по себи пружа нам богат материјал, који још једанпут, већ и нема броја по који је то пут, показује величину пада информбироовских актера, моралну беду, коју они, срећом неуспешно, сакривају иза високо- моралних тирада и фразерских бомби. „Грађани наши пушта отровне стреле у етар московски радио затварају се, масакрирају, можда чак и убијају само зато што су искрене присталице пријатељских односа између ФНРЈ и СССР!” Искрени пријатељи, лицемерно из дана у дан понавља Совјетска влада. А они сами, ти које сада, и само сада, тако великодушно прима Совјетока влада под своје окриље, ни у сну не помишљају на то Напротив, они кажу друго, кажу да су мрзели, а и да сада мрзе Совјетски Савез, да желе његову пропаст, да су се џоотив н>ега борили и под Нрангелом и под Хитлером, „Ја сам крајем 1941 године пропагирао међу Русима да се Јављају у добронвоЈначке корпусе, које су организовали Кемци,. и да иду да се боре на Источном фронту против Игпен« Армије.„ Ја сам Иршио та-

кву агитацију, јер сам стварно мрзео совјетску власт и желео н>ено уништење.„ Под утицајем моје пропаганде у добровољачки корпус У Сарајеву јавило се око 30—40 Руса”. То каже белогардејац и гестаповски шпијун поп Крижко, а н>егов колега у гестаповској рабсги до јуче, а у служби совјетске обавештајне службе после РезолуциЈе, као да се буса у прса и хвали због своје црно-царистичке делатности у време пре Октобра, па са оптуженичке клупе изјављује: „Док сам се налазио у Петрограду, дошло је до побуне бољшевика, а када сам са курса дошао у Николајштат, добио сам наређење од генералштаба да по сваку цену пронађем Лењина... Агенти, на које сам пренео наређење у вези са проналажењем Лењина, примили су задатак савесно и поступали по наређењу. Поред тога, и сви ови агенти скупљали су податке и за револуционаре, који прелазе преко границе... Ја сам у вези с тим издавао и разна наређења, јер сам им био руководилац”. Дакле тако, Красилников, који 6и у своје време убио и Легљина. само да га је cpeha послужила, искрени је патриота и можда he током сарајевског процеса постати „херојски револуционар, коlи je постао жртва џелата Ранковића”. Али нису то једини „хероји дана” информбироовских букациЈа. Крокодилске сузе теку као из кабла и за ћругима, који су поређани на оптуженичкој клупи, а одговарају за противодржавну и контрареволуционарну аелатност у нашој земљи. Уз попа Крижку je Влалимир Огњев капетан Врангелове армије, активни сарадник Гестапоа од 1941 године и један од организатора рзгске

национал-социјалистичке странке У Сарајеву, лиферант белогардејаца за руски добровољачки коопус и СС трупе. Поред ».ега ie инж. Анатолиј Пољаков, Пабелићев устацгки официр од 1941 године. затим Арсе Боремовића, заменик усташког државног тужиоца у СараЈеву, Вадим Кеслер, Георг Олшевски и Још неколицина све у свему дивна плејада људи безгранично „оданих CCĆP-y и социјализму. Све ово СовЈетска влада Је савршено добро знала. Али Joi то није сметало да 6и ове употребила у своЈе контраревслуцистарне сврхе. Уз подршку и директну помоћ совЈетске обавештајне службе, а у склопу њених полициских планова •. сви ови одједном су постали носиоци и тумачи информбироовске хајке против нашег руководства. Они су се од паникера. коЈи шире гласине о „авантуристичком Петогодиштвем плану” и предвиђаЈу „скори пад Титове клкке". претворили у директнв саботере и диверзанте. коЈи св е , -‘ во ‘ }е акциЈе усмераваЈу против постоjeher режима у * ЈутославиЈи. Подршка совјетских органа и • морална помоћ. коЈа им се ггружа из источних земзља, добро им Је сада дошла. Под новом маском могли су Још Једном показати своју мржњу према социЈализму. мржњу коЈу су борбом против Црвене Арми је а касније и емиграцијом већ давно тако очито манифестовали. Али тиме нису исцрпљене методе моралнв мизериЈе. коЈа Је како нам то свакога дана показуЈу гтостала своЈствена информбироовским контрареволуционарима. Нису савлетски обавештаЈни органи за своlу службу врбовали само искусне ге стаповце. Не, њима j'e требала ширина, а њу сутразкlмм шшг

грантима. макар у другом колену* Ту када није ишло по линији , па* триотске свести”, дакле милом ишло је силом Тако на пр. на оптуженичкој клупи седи и Илија Жеребков, који је и рођен у Јурославији, а за време НОБ поштено З е пришао покрету, по ослобођелу се запослио, а касније и стз т дирао на Београдском универзитету. Он Је у исгрази изјавио: „Мене је једном приликом. средином 1946 године. позвао себи капетан, а доциије мајор Морозов, ко]И je такође имао свој уред v просгоријама једне војне једшЈИце. По мене је дошао Игор Савченко. који је таза радио као тумач код Морозова. Морозов ми 1е понудио сарадњу са совјетском обавештајном службом, ослањајући се при том на моја патриотска осећања, а на крају је запретио да he он наћи начина да ме казни. ако не прихватим његову понуду и не извршавам његове наредбе. Ако не будем радио за њега. рекао је да he ме стрпати тако далеко да ме неће наћи ни на дну мора...” - Заиста ниско. врло ниско су пали организатори парне кампање против наше соци|алистичке земље. Служећи се међу осталима. и ноторним пшијунима и крим!шалцlша, а слабиће претвара-Ivhw у (жакве. у својој паклеиој работи, у свом блаћењу херојског народа једне соцттјалистичке земље, они све мање norahaiv свој циљ. а све више блатом прскају сами себе То 1е нужан пут сваке лажи. сваког клеветања сваке контрареволуције. А сарајевски процес, помоћи he им да се нагтрави Iош Један корвв ФИСКУЛТУРА И СПОРТ

ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА Твквм децембра одгжађе се врзензтвз у стоном тенису мгнезгњу и спортСнОј гимнзст^ци Улазећи у зимску сезону спортска активност на нашем Универзитету није нимало опала. Такмичења у кошарци и одбопхи одржаввју се у сади Државног института за фискултуру, а поред тога развијаће се такмичења у стоном тенису, мачевању и спортскоЈ гимнастици. Пригтреме су завршене и већ данас се играју прве утакмице за екипно прввнство у стоном тенису. СТОНИ ТЕНИС На овогодишњем првенству Универзитета у стоном тенису учествоваће 19 мушких и 8 женских екипа. Поред тоra за појединачно првенство при Јавило се досада преко 80 такмичара и такмичарки. према томе, ово ће бити досада највеће такмичење и по броју и по квалитету појединаца и екипа. ПоЈединачно првенство брани Boja Ђорђевић (студент архитектуре) а незванично екипно првенство Грађевински факултет са Нешићем, МихаЈловићем и Алексићем. Утакмице се играЈу сваког дана од 8 до 18 часова непрекидно У сали „Железничара". У четвртак се играЈу финалне утакмице скипног првенства, а у петак и суботу наступају појединци. СПОРТСКА ГИМНАСТИКА Такмичење у спортскоЈ гимнастици t> држаће се 18 о. м. у сали Државног института за фискултуру. Оно што треба да ово првенство, Јесте у првом реду масовност. На досадашњим првенствима већ Је било уобичаЈено да наступаЈу само другови из Државног института за фискултуру к неколико прворазредних такмичара. Данас, пак, иде се за тим да се у овоЈ дисциплини развијемо у ширину, а то Је Једино правилно и могуће ако ce такмичење спроведе и у наЈнижим разредима. У том циљу су предузете мере да се одржавају редовни тренинзи у сали Државног института за фискултуру под стручним руководством другова студената Државног института за фискултуру. Ту he сви они коЈи желе моћи да науче прогшсане вежбе на справама за одговарајући разред, и то другови на разбоју, круговима, вратилу. коњу са хватаљкама, прескоцил з и у партерној гимнастици, а другарице lie вежбати на двовисинском разбоЈу, греди, круговима, прескоке и у партерној гимнастипи. Овим начином такмичења пружена Је иогућност гимнастичким друштвима по факултетима да Још сада, у почетку свога рада, створе Језгро Једне од својих основних секција, за коЈу постоЈи велико интересовање студената, а на чему се, иначе, сада слабо ради. МАЧЕВАЊЕ Мачеваоии са нашег Универзитета наступиће на првенству 25 о. м. И ова дисциплина има услова да се развије и омасови, али досадашњим радом на факултетима то се ниЈе постигло. Преко нових форми рада, а у првом реду преко гимнастичких друштава, омогућиће се већем броЈу студената да се упознаЈу и са мачевањем, како би и сами почели њиме да се бапе. На овом такмичењч титулу првака браниће Божић. а КарЈагин, Чизмић и други покушаће да му Је одузму. Првенство ће се одржати на ТехничкоЈ великоЈ школи са применом модерних електро уређаја за показивање поена. * ЗАВРШЕНО ЈЕ ЈКСЕЊЕ HPBEHCTIiO У ФУТБАЛУ lIА ШИЧММЕСТУ ЈЕ / РАШВИИI 'НН ФАКУ.IТЕТ НаЈинтересантниЈа утакмица читавог првенства, Грађевински Пољопривредно-шумарски завршена Је нерешеним резултатом 2:2, и следећом победом над ДИФ-ом 3:0 (парфоргђе) Грађевински се зглржао ка првом месту у I групи. у друго.l групи тзкође Је завршено Јееење првенство, али због уЈедначености веђег броЈа екипа питање Јесењег првака Је решила минимална голдиференциЈа. Фармацеутски, Рударски и Архитектонски факултет су играли по четири утакмице и то: трк победили, а по Јелиу изгубили. Количник голдиференциЈе Је 2.44, Руларски има 2,40, а Апхитектонски 2.00. То говори да he борбп за улазак у прву групу бити нарочито интересантна. ПЛАНИНАРСТВО Y част 29 новепбоа f . сттленти планинари посетили Iастребац и Златибор У сквиру прославе 29 новембра Дана Републике, чланови Планинароког друштва Беогрздског универзитета , Копаоник", извршили су лве масовне туре на Јастребац и Златибор. И овог пута студенти планинари искористили су да обиђу историска места из народно-ослободилачке борбе. Да би своЈ боравак на терену што боље искористили и успели да обиђу сва значаЈна места, руководство пута повезало се са теренским гимнастичким друштвима и среским одборима ФИСАС-а, коЈи су, из« летницима изашли у сусрет приликом обиласка историских места и упознавања са дцгађајима коЈи су се одиграпи у тим краЈевима. Обе групе планинара пошле су у понедељак увече а вратиле се у четвртак. Група која Је обишла Јастребац броЈала Је 12 чланова. Они су посетили разна месда из борбе, као и АЈдаводце, гдв је основан Јастребачки партизански одред првих дана наше Народне револуције> разне партизанске колибе, болнице и гробове палих првобораца чнЈи су посмртни остаци пренети и сахрањени у заЈедничкоЈ гробници у Прокупљу. Поред тога они су освоЈили највеhe врхове Јастребца, као што су Поглед, Ђулићи и др. изнад 1.500 м. висине. Група која Је посетила Златибор вроЈала Je 139 чланова Планинарског друштва, коЈи су такође посетили историска места из борбе као што су „Партизаиске воде", где су 1941 године стрељани тешки рањеници НОВ, којима ће идуће године бити подигнут споменик. Затим су се испелк на Чигот 1.380 м. и Црни Врх, а такође су посетили и две сточне фарие које су нарочито интересовале наше младе агрономе. И Једна и друга група планинара су срдачно примљеве од стране грађанства у местима коЈа су посетили.

ешш!т Одговорни уредник Влала Митровић. ст. орава Уредништво ■ администрација Београд, Балканска улица 4. телефон 23-464; број чековног рачуна 103-9060360 Штампарија ..Борба", Бсоград. Кардељева 31.