Student

одриче друштвени садржај уметности, бежи од уметничке истине ка идолизацији форме, откида дубоко нужну везу између уметности и стварносги. Ллеханов је у многим својим радовима разголићивао прави карактер декадентне уметности, варочито њене формалистичке струје и указивао на ћор-сокак у који је запала савремена буржоаска уметност. У чланху „Пролетерски покрет и буржоаска уметност", дајући осврт на сликарску изложбу 1905 године у Венецији, Плеханов је у анализи уметничког рада појединих сликара или неких сликарских платна откривао суштину и узроке формализма и безизлазан положај уметности која бежи од стварности и тежи једршо усавршавању форме. Поводом тога он Је говорио: „Када уметник усретсреди сву своју пажњу на светлосне ефекте, кад ти ефекти постану алфа и омега његовог стваралаштва, тада је тешко очекивати од њега првокласна уметничка дела његова уметџост се, иужно. зауставља на површини појава. А кад се он пода искушењу да задиви гледаоца парадоксалношћу ефекта, тада треба гтризнати да је пошао директним путем накарадног и смешног". Плеханов није нвгирао улогу светлосги у сликарству, напротив, он подвлачи њен значај, и то само у случају када је светлост сродство, а не центар уметничког интереса. Тако он гтризнаје снагу сликарског стваралаштва једном шведском сликару са чиЈег платна бије прави, „живи“ живот, живот коЈи „постоЈи ради самог себе, а не ради тога да би омогућио импресионизму да наслика овај или оиаЈ светлосии ефекат“. Тежња за ефектима, формализам, одвајање од стварности, вештачко подражавање старим традицијама без везе са савременим животом нужно стоје као препрека стварању великих уметничких дела. Лепо објашњење узајамне повезаности између формв и садржине, практично објашњење о томе да уметничка вредност може постојати само тамо где форма одговара садржики дао је Плеханов у анализи слиха једног модернисшчког шпанског сликара; „Ни старо шпанско сликарство нијв се клонило ефеката; али оно Је имало богату унутрашњу садржику; ово Је имало читав свет идеЈа који му Је давао „живу душу“. Сада су те идвјв чак и у Шланији преживеле свој век; сада оне више не одговарлју стању оних друштвених класа за које постоји савремена уметност. Али те хласе немају чиме да замене те преживеле идеје; оне се и саме спремају да сиђу с истогриске позорнице и стога се истичу скоро потпуном немарношћу у идејном погледу! Егго зашто код савремених сликара... нема ничег Јфугог сем тежње за ефектима; ето зашто њихову пажњу привлачи само површина, љуска поЈава. Они би хтели да кажу нешто ново, али немају шгга да кажу; стога и прибегавају уметничхим парадоксима; парадоксима се баш постиже: 6роlег Iе*ћоигвеои“. Безидејност )е основни неприЈатељ уметности, она доводи до апстракгности и хаоса, одузима уметничком делу логичку садржину. мисаоно богатство и неоцењиву вредност истине. Безидејнсст доводи уметност до комичног и неразумног, отуда платна са плавичастим и беличастим мрљама претстављају „Жену у плавом“. а слике коЈе изазиваЈу физиолошко гађење висе на зидош-гма велике међународне изложбе. БезидеЈност је историски условљена појава у уметиости, наимв њу проповедају класе које не иду напред, већ, „у најбољем случају** стоје на једном месту, па 0701-3 идејност није ни потребна. Безидејна уметност је „глзгха према тежњама радничке класе“, и, више од тога. она )е често неприlатељска оуржоаско друштво Је лишило уметника правог надахнућа, одузело му )е це ™Ј е вр°ло стварања: лодкр с народом. „Крајњи индивидуализам * ° Хе ®УРЖоаског опадања ркрива ол уметника све изворе истинског надахнућа. Он их чини потпуно слепим за оно што се дешава у друштвеном ж;твогу и осуђуЈе их на јалово натезање с потпгуно бесадржајким личким преживљавањима и болесно фантастичним измишлиугинама”. Лзташ, реакционарна идеја исто толико штети умегничком делу когтко и безидеЈност. Ово је Плеханов показао на анализи Ибзенових и ламсунових дела у чланцима: „Хенрих Ибзен“ и „Син доктбра Стокмана** Плехандв цени Ибзена као писца и то због његове „склоности према иде Јама, тј. према моралном ремиру, интересовању за питања саве-

сти, потребе да се на све појаве свакодневног живота погледа с једног општег глодишта" (Плеханов цитира Рене Думика). Али Ибзеноае идеје су апстрактне, нејасне и схематичне. Проповедајући побуну, Ибзен не зна ради чега Је проповеда већ даје вредност побуни ради побуне. Морални закон Ибзенов Је сам себи циљ. Ибзенов јунак Бранд тежи раскидању ланца компромиса. „А шта ће бити кад се раскине тај ланац пита се Илеханов. То је непознато и Бранду и Самом Ибзену. Услед тога борба против компромиса постаје сама себи циљ тј. испада без циља “ у чланку „Син доктора Стокмана" Плеханов је доказао огромну штетност ламсунових реакционарних идеја, показао колико човекомрзачка, антиљудска Хадсунова идеолошка позиција одузима вредност његовој уметностl. италенту. Главни Јунак Хамсуновог дела „П{>ед капијом царкггва", писац Ивар Карено, „прмжељкује повратак кајвећег терориста, који је уњеговнм очима квинтесенција човека“, идеју мира назива „учењем достојким телећег мозга", и виче: „истребити раднике". Плеханов је у Хамсуну открио клице његовог каснијег потпуног удаљавања од прогресивних снага човечанства и прилажења дивљачком табору фашиста. Плехановљева оороа против лажних идеја у уметности одиграла Је значајну улогу у доказивању и разоткривању безизлазног положаја у коме се налази уметност у капитализму. Поред тога што Је Плеханов огромно много допринео марксистичко) науци о уметности и кнлжевности и дао стварно драгоцене научне поставке и дела трајне вредности, он Је у своме теоретском раду учинио и низ грешака које су углавном потицале из зачетака или већ развијених лиха његових мењшевичких погледа. Преко ових грешака и нетачких поставки се нс сме прећи, Јер се оне готово непрекидно преплићу са пра—. Разумепање Плохановљевог наслеђа нужно Је одвајање ЈедУ ове грсшке пре свега спадаЈу пека попуштања кантијанству ц недовољно доследна марксистичка принципиЈелност. Тако, говорећи о кавстсгског уживања и о утилитарности уметности, Плеханов устаЈе против Канта (који сматра да Је лепо само оно што изазиоа задовол>ство оез помисли на корист), али у тој критици остаЈв недоследан, не рашчиш ■»ава ствар до кра Ја. Побијајући Канта и тврдећи да је уметност повезана са интереоша друштва, Плеханов се ту офаиичава, не преноси ову поставку и на сваку поједину личност, већ у овом случаЈу ту повезаност одриче и чак одаЈе признање Кантооом схватању -—»наравно. у колико се ради о једној личиости. У вези с тим Плеханов одриче чињеницу да естетско уживање зависи од свесних мисли и сматра да се лепога осећа само инстикктом. » ОДносу на уметника Плеханов одриме потребу да се у уметничком делу осети ауторов класно свестан став, одриче сваки „Језик логике , улогу аутора проповедника и сматра да уметник треба да ствара само „Језнком слика". Отуда произилази његова негативна оцена Горковог романа „Мати“, а такав се став може сматрати, како каже Розентал, као „утицај кантијанства, мењшевичког обЈективизма". Ова Је погрешка управо и сметала Плеханооу да се од поставке о класном карактеру уметиости уздигне до ндеЈе партијности у уметности, што је тек учинио Лењин. Плеханов нијо успео да правилно реши питање о релативном и апсолутном естетском критерију. Он је правилно одбацио ванвременске критериЈе и захтевао историско прилажење уметности, јер свак и апсолутни критериЈ може да доведе до нетрања умегносги различитих развојних и историских периода. Међутим, у овоЈ критици Плеханов је отишао у другу крајност, у апсолутни релативизам и метафИзички супротетавио релативно апсолутном. Отуда он закључује да Је задатак научне историЈе уметности само да утврди узрочну везу између разних ступњева у развитку уметности и објекптвних друштвених услова коЈи су условили овакав или онакав вид и степен развитка уметности, На овај начин Плеханов Је негирао могућност да се сазнањем и дијалехтичким посматрањем поЈава донесе закључак која је уметност (тј. уметност ког пернода) на вишем ступњу развмтка, да ли рецимо, декадентна уметност у буржоаском друштву или _ _ _

уметиост у социјалистичком друштву. Историја развитка уметности покајујс да су постојзли периоди погодни за развитак уметности, када су веталенти изражавали битне интересе своје епохе и када је форма IГ4КИХ ДеЛа одговарала н>иховој садржини. У другим, пак, историским периодима, периодима декаденсе, ова се веза губила, наказно је смешии6П° “ У метност је очигледно пошла уназад. Историска анализа нам * у Ј“ а да До закључка шта је права уметност и лвпота, наиме, омогућује нам да говоримо о објективној истини што је Плеханов одрицзо. У предговору трећем издању зборника „За двадесет година“ Плеханов Је одредио прннципе научне критике, који су у својој суштини правилни и прихватљиви, али ипак непотпуни, наиме њихово се решењв не може примити као формулација задатака научне критике. Као први задатак критичара Плеханов поставља то да он „идеју једног уметничког дела преведе с језика уметности на језик социологије, да нађе оно што се може назвати социолошким еквивалентом једне књижевне појаве". Међутим, каже Плеханов, „социологија не треба да затвара врата естетици, него, напротив, да јој широм отвара“, и прелази на следећи закучак: ..Други чин материјалистичке критике доследне самој себи мора бити оцена естетских вредности анализираног дела“. Ова два „чина“ су неопходна допуна један другом, нужни атрибут марксистичке критике али су они, поред тога, и већ довољно мерило марксистичке критике. Критичар мора бити објективан али не објективан у томе смислу да своје погледе износи полазећи са позиција напредно, револуционарне класе, већ оојективан у том смислу да „не хвали оне писце који у својим делима изражаваЈу пријатне друштвене тежње, а негира оне који изражаваlу неприЈатне . Јер није дужност критчара „да се „смеје“ или ,шлаче“ већ у томе да разуме“. Критика нема права да указује пут уметности! Нема право Јгмлератива: ти треба („Научна естетика не прописује у уметности никаква правила, она јој не говори: ти треба да се држиш таквих и таквих правила и метода. Она се ограничава на то да посматра како настаЈуразличита правила и методи који владају у различитим историским епохама ). Ово неправилно тумачење улоте критичара и значаја научне критике оповргао је Лењин прокламујући праву марксистичку објективност и принцип партијности у књижевности. Поред рада на теорији уметности Плеханов је иступао и као кшижевни критичар. У збирци преведеној на наш јвзик читава друга књига Је посвећена књижевној кригици. Значајне су његове оцене Њекрасова, Iолстоја и револуционарних демократа, али се исто тако у свим тим радовима поред позитивних и вових поставки провлаче и погрешне (поред тога ИЈта Је Плеханов дао прву оцену улоге и значаlа револуционарних демократа. он Је умногоме и неправилно оцењивао њихово наслеђе; криТик УЗУ и њихово просветитељство, он је превиђао њихопу револуционарност; претеривао је у критици естетске теорије Чернишевског, критиковао Је ћЈељинског због његовог одлучног одрицања теорије I’аг* роиг I’аг(-а, називаЈући га метафизичарем итд. Руској кшижевности XIX века Плеханов је прилазио као искључиво племићској књижевности. чији су претставници само описивали „племићка гнезда” и били далеко од истинских народних тежњи и интереса. Поред многих правилних уочавања Толстојевих недостатака Плеханов није правилно оценио Толстојево стваралаштво. сматрајући да у њему није нашао одраз тддашњи револуционарни покрет и расположење руског народа). Сва ова питања због своје сложености захтевају посебну »нализу, а нека од њих могу да буду предмет посебне студије (Плехановљев однос према револуциоиарним демократима). Пошто овде не дрзвољава да се поклони Једнака пажња материЈалу из области историје уметности и овоме из области књижевне критике то смо се задржали на анализи првих проблема због тога што се о ним питањима већ довољно говорило у праа два одељка.

М. Митровшћ

КУЛТУРА И УМЕТНОСТ СЕЉАЧКА БУНА ГОДИНЕ 1573

г 75 фебрушра 1523 годвне на Марко• »ом тргу у Загребу потубљеа је Матија Губев, вођа хрватско-сжовеначке сељачке буне. Поводом тога објављујемо шзводе из студшје Анте Фшјаменга, која је под горњшм иасловом објављена у загребачком часопнсу „Дјело" (бр. 2 од 1948 тодшие). а IV Буна године 1573 настала је, дакле, као резултат унутарњег економско-друштвеног положаја сел*ака у крилу феудализма са свим облицима његова експлоатирања и по литичког угњетавања, а појачана је вањским политичким момеитима. Она је израз револта, побуне клтетова против њихових очајних, неподношљивих увјета живота. Центар је сељачке буне године 11573 Доња Стубица, имање које је ■ било власништво племића ФраЈве I Тахија. Отуда тумачеп>е појед>ших I хисторичара иза којега ее, нарав| но, крије прање нечисте савјести хр| ватских племића с Каптолом на че? лу како до устанка не би било I дошло да није било Фрање Тахија. Побуна је брзо захватила Хрватско | Загорје, дио Штајерске десно од Сутле и дио Крањске, мјестимично се прошприла јужно од Саве према 1 Самобору, Керестинцу и Јастребарском. Прешла је, дакле, локални оквир, али још увијек није то био |>пћи сељачки устанак, као на пр. ЈСељачки рат у Њемачкој или устанак сељака под Јуријем Дожем у ■Мађарској који су захватили скоро Вчитаву државу, Прије саме побуне сел»аци су слаI ли три пута депутације цару Мак[ сикилијану II; молећи га да их ослободи Тахијева насил>а. Та појава вјеровање у краљеве и цареве карактеристична је за већину сељачких устанака. „Разумије се да су молбе и депутације сел>ака остала без успеха. Њихово стање постало је све неподношљивије. Не само Тахи, него и други мађарски и хрватски племићи потискивали су јаче све своје кметове. Неки хрватски племићи, као Греторијанци. Хенинговци, рачунајући да ће помоћу кметова на имањима Фрање Тахија моћи доћи до посједа Сусједграда и Доње Стубице, хуцџсали су сел>аке против Тахија и чак у цочетку помагали покрет сел>ака против њега. Међутим, када су опазили да побуна сел>ака може бити опасна и по њих, да своју оштрицу може окренути против осталих племића, захватио их је страх и брзо су промијенили своје држање”- Бан хрватски, бискуп Јурај Драшковић, извијестио је Максимилијана да се покрет неће моћи умирити благим средствима. На Сабору у Загребу 18 сијечња 1573, који је требао да расчисти ггитање сусједградских сељака и Фрање Тахија, „сабрани великаши су на то, не зна се на чији предлог (зна се да је Сабору претсједавао бан бискуп Јурај Драшковић оп. Ф. А.), изрекли осуду којом су сел>аке прогласили велеиздајницима те их све заједно проскрибирали” (Рачки, Старине УП стр. 278). Било је јасно да хрватско племство у покрету сељака види угрожавање властитих интереса, па је недвосмислено заузело свој став. А и хржатским сељацима није остало ништа лруто него да своју борбу уперв и против осталих племића, јер су сви они коначно исти. За вођв побуне изабрани су Матија Губец, Иван Пасанец и Иван Могаић, као нека врста врховног сељачког судишта, политичког руководства, и Илија Грегорић, као војни руководилац. Према каснијој

нзјави заробљеног капетана Ивана Сврача на суду у Љубљани, циљ је побуне био да ук»лну даће и намете, да уклонв господу и у Загребу оснују царску владу, која би убирала порезв и бринула се за обрану граница, јер се господа и онако не брину за границе. О Неким нарочитим другим програмима побуне нигдјв не говоре Губец, Грегорић ни друти. Додуше, о самом се Губцу мало зна. Илија Грегорић настојао је да подкгне на буну штајерске и крањскв кметове, да 'на страни побуњеника придобијв ускоке. Међутим, само се дио сељака Штајерске и Крањскв подигао против феудалаца- Грегорићев покушај да се спош са Штајерским бунтовницима, које је у борбу подигао бравар Павао Штерц, такође је пропао, јер су њега прије заробили властиги људи и предали га непријатељу — управнику града у Планини Стефану Сибнеихеру. Тако су хрватски сељаци у1едињени са штајерским и крањским сел>ацима повели заједничку борбу против удружене борбе страних и домаћих племића. Сама побуна избила је 29 сијечња 1573, а послије 12 дана била је потпуно свладана. Први јачи порази деморализирали су сељачку војску. Слабо наоружана, без дисциплине и унутарњег организационог чврстог јединства, сељачка је војска брзо подлегла племићкој. Само је првих дана буне сељачка војска имала успјеха док није наишла на организирани отпор и јаче племићке снаге. У угушивању сељачке буне једну од највећих улога извршио је ускочки командант .Тосип Турн и намјесник бана Драшковића Гашпар Алапић. Послије првв добијене битке писао је Турн: „И тако смо с помоћу Божјом много тих сел>ака смакнули, али много их се више утопило у Сави.” Читав рој племића, уз благослове бискупа Драшковића са својом разулареном војском дивљачки су оргијали, пљачкали, уби,1али по селима, освећивали св кметовима, палили им домове, жене и кћери сељака оскврњивали. Сел>аци су бјежалп у шуме, у Турску само да не допадну у руке господи- Енгелсови наводи како је грађански хисторичар Еглхафт писао о догађајима у Њемачком сељачком рату оцртавају и стварност у Хрватској после побуне: „Страхоте устанка биле су десетороструко надмашене грозотама реакције, која је изгубила сваки појам човечности.” Мађарски феудални историчар Иштванфи, који је мрзео сељаке пише о овим догађајима у Хрватској: „Вјесњело се преко сваке мјере према онима који су се предали и који су били заробл>ени, тако да су повјешани којекуда по оближњем дрвећу и зградама у селу, на унакрст повезаним пречкама да би пролазницима били као плашила. На једно! високој крутики било је објешено 18 или још више тјелеса несретних сељака да их вјетар њише и да кх птицо једу. Неки су били отпуштени с одрсзанкм носом и ушима јја овако изнакажени буду за вјечно и срамотно сјећање побуне против господе”. V Зашто је Сељачка буна од 1573 доживјела пораз? 1. Основни узрок неуспјеха хрватско-словеначке сељачке буне лежи у томе што Још нису били сазрели материјални увјети за обарањв феу-

дализма. Кметови везани за најзаосталији облик производње, нису она друштвена снага која јв у крилу феудализма носилац нове економике, нових друштвеких односа. Само класа која је носилац ковгас, виших облика производње можо извршити хисторијски задатак, да смијени стари, друштвени си(јтем и створи ново друштво. У увЈетима феудализма таква класа је грађанска класа. Међутим, у доба буне 1573 г„ грађанска класа у Хрватској и Словенији била је тек у повоју. Према томе сваки покушај обарања феудализма био је у економско друштвеној стварнооти XVI стољећа код нас преурањен и због тога осуђен на неуспјех. Зато што сељаци по свом положаЈУ У економици феудализма нису били носиоци вишег. савршенијег начина производше, а борили су се против старог, њихове тежње, н>ихово идејс о питању власти итд-, биле су нејасне и неодређене. биле оу још ноискристализиране. Хрватски и словенски сељаци нису пмали одређени поглед на свијет, одређену политичку идеологију, они нису могли точно да оцијене своје снаге и снаго своlих непријатеља. Њихова свијест била јо ограничена у усхе оквире исто онако као што и њихова господарства која су била расцјепкана, одвојена на поједине феудалне посједе. Вође бзгне Губец и Грегориђ нису говорили о томе. У тадашњим хисторијским условима, побуњени сељаци нису ни могли имати таквих програма. 2. Сељачка војска борила се без савезника. Фридрих Енгелс каже: „Сељаци нису били способнм да сами дигну револуцију тако дуго, док им јв насупрот стајала удружена, организирана, јединствена моћ кнезова, племства и градова. Само у савезу са друпш сталежима могли би имати изгледа на побтеду” (Њемачки сељачки рат, стр. 51). На Чога су св тада сељаци у Хрватској и Словенији могли ослонити у борби против феудалаца. Могли су доћи у обзир грађани калфе и шегрти и племићи Једноселци. Калфе и шегрти у градовима претстављали су тада незнатну снагу и нису могли

пружити подршку побуњеним сељацима. Случај у Кршком, гдје су грађани сељацима драговољно дали пријевозна средства и превезли их на другу страну ријеке, није се проширио на друге градове, а и подршка таквог карактера недовољна је у оружаној борби- Дакле, заједнички су се подигли на буну само кметови Хрватског Загорја, кметови Штајерске и Крањске дијелом под заповједшшггвом Илије Грегорића, а диЈелом под руководством бравара Павла Штерца. Међутим, пркје него се Грегорић састао са словенским кметовима Павла Штерца код Планине, Штерц.је већ био у затвору. Сама чињеница што је руководство буне увиђало да је за успјешну борбу потребно да се дигну.сељаци Хрватскв и СловениЈе, што је тражило од ускока да им се придруже <Грегорић је на томе највише радио), Један Је од важних момената у самој буки. 3. Сељаци су били лаковјерни. Жив Јели су у илузији да ће им цар помоћи. Хрватски су сел>аци лгри пута слали депутације цару Максимилијану 11, да их ослободи насилника Тахија. У току саме борбе изЈављгтвали су да се боре против господе и тлачитеља, а да признају само цара. Међутим, цар не само да их ниЈе помагао, него Је наредио своЈим снагама да се заЈедно с племићима боре против сељака. 4. Главнина сељачке војске утаборена у Стубици и око ње, била Је кроз циЈело вријеме борбе у дефанзиви, чекању. Још Је Маркс гово рио, а то су нар>очкто истицали Лењин и Стаљин, да Је дефаизива смрт сваког устанка. Само напади, офензивно акциЈе, стални, па и наЈмањи успЈеси могу осигурати коначан успЈех. Карактеристи»гна је чињенипа ла су се сељаци с више Јунаштва борили код куће, гдје су бранили своЈ дом и своје имање, него далоко од свог села, што се објашњава његовим положаЈем у економшги- На пр. сел>аци кол Доње Стубице пружили су наЈвсћи отпоп племићкоЈ воЈсци зато што су бранили свој праг, док су па другим мЈестима били приЈе разбијени. Сам мађарски хисторичар Иштванфи каже „да су се, Гупчеви људи преко очекивања дуго борили у неодлучној битци". 5. Тохничка премоћ племићке војскв над сељачком била Јв у очитом неразмЈеру. Хрватски су сељаци били наоружани већином сЈекирама, срповима, а тек с нешто пушака. Феудална воЈска била Је наоружана пушкама, сабљама, коњицом, те била добро олјевена и обувена. Нарочито Јв много задавала страха сељацима коњица за коју Енгелс каже да 1в била „смрт сељака" Племићка је воЈска била састављена од професиоиалнмх воЈника, коЈима Је, дакле, то био животни позив, сељаци су се подитли од плуга и мотикв. Свв Је то коначно пооузроковало да Је сељачка војска била брзо поражена на боЈном пољу, а буна претрпЈела неуспЈех. У оцјењивању узрока због коЈих Је пропала хрватско-словеначка сељачка буна, чаши су хисторичари често узимали другостепене разлогв као осноачи узоок. Тако су наводили да Је упропастила слаба организација и дисциплрша сел>ачке војске, ,гех-Iшчка премоћ војске, зима итд. Они нису видјели да екошшско-друштвена стварност тадашњв хисториЈско епохе ниЈе пружала матери Јалну базу за успЈепгно извоћењв буне, због чега Је она морала пропасти-

М. ОЛУЈИЋ; Преља (дрворез)

БРАТУША ВОЈТЕХ: Припрема за графику

ПОЧЕО ЈЕ СА РАДОМ ФЕСТИВАЛСКИ ОДБОР УНИВЕРЗИТЕТСКОГ КОМИТЕТА

Овогодишн>и Априлоки фестивал пружиће богату и пуну слику културно-уметничког рада студената, Београдског универзитета. На конкурсним иступима појавиће се девет културно-уметничких друштава факултета и великих школа, затим Музичка и Иозоришна академија, Академија ликоаних уметности, као и Академија за примешену уметност и отсек балета Народног позоришта. За десет дана фестивала око 60 разних секција културноуметничких друштава имаће конкуроне иступе. Иоред тога приредиће се више приредаба за грађанство у Народном и Драмском позоришту, а биће отворена и изложба најбољих радова из ликовних секција и Академије ликоаних уметности. Све ово показује обимност Априлског фестивала и захтев за обиљним и систематским •зпремањем. Због тога је ових дана, ради координирања тог целокупног рада и припрема за Фестнвал, ооноаан Фестивалски одбор при Универзитетском комитету Народне омладине. Одбор има три комисије: уметничку, агитационо-пропагандну и организационо-техничку. Уметничка комисија помоћи ће културно-уметничким друштвима у одабирању програма, пружиће струч ну помоћ и бринуће се о сталном и непрекидном раду друштава. У току јануарско-фебруарског испитног рока спремаље за Фестивал било је привремено обустављено, У овој недељи све секције наставиће са спремањем фестивалских програма. Прошле седмице екипе уметничке комисије Фестивалског одбора обишле су сва културно-уметничка друштва, прегледале програм, фазе припрема итд Иако је помоћ ових комисија знатна друштва се не смеју ни у одабирању ирограма ни у стручној помоћи ослонити искључиво на њих. Сгручну помоћ уметничка комиоија пружиће преко жири-комисија, које су основане за све секције. У тим жири-комисијама налазе се наши познати културни радници, који ће пружити велкку помоћ секцијама. Тако у жирију за хорско певање и диритовање налази се и наш

познати диригент Н. Хорцигоња, у жириу за рецитације и уметничко читање уметници Марија Црнобори и Томислав Танхофер, а у осталим могу се наћи имена Куна, Бихаљи-Мерина, Десанке Максимовић, Вида Латковића итд. Ове године око Фестивала користиће се јака агитациона и пропагандна средства. Целокугшом агитацијом и ххропагаlндом руководиће агитационо-пропагандна комисија Фестивалског одбора. У развијању тог агитационо-пропагандног рада користиће се дневна и повремена штампа, радио емисије, а у току Фестивала биће снимљен и крдћи документарни филм. Сав тај рад допринеће огромној популаризацији Фестивала и дати још већи потстицај за културно-уметнички рад на Универзитету, Сем овога, Априлски фестивал биће искоришћвн за популаризацију студентског рада и живота уопште. Велике припреме за Фестивал и велику улогу у одржавању Фестивала имаће и организационо-техничка комисија Фестивалског одбора. Обимност Фестивала захтеваће одговарајућу обимност организационнх и техничких припрема. Фолклорне групе иступиће са играма из разних крајева наше земље. За извођење тих итара биће потребна и одговарајућа народна ношња. Фестивалски одбор је већ почео спр<Јмати костиме тако да ће их до Фостивала имати за све народне игре. Велике претходне оргатшзационо-теххгичке припреме захтевају и драмске секције. На прошлогодишњем Фестивалу иступе лрамских секција нисмо ки имали. Ове године друштва ће показати рад новооснованих драмских секција, а за то ће бити потребни многобројни декори, костими итд Поред ових, најважтжјих, Фестивалски одбор решаваће још многа питања која су везана за одржавање Фестивала и зато његов рад мора наићи на највећу подршку и прихватање у друштвима. Само .таквом сарадњом припр>еме за Фестивал спровешће се у потпуности. Д: Ђ.