Student

Разговор друга Тита са делегацијом Првог конгреса Савеза студената Југославије

ШНШШ 11111! ШIIIШМ Ш1

(Насталлк са прв« страле) свјесгаи гест наше омладлие да м;шо свога времеиа, потребног за учење, помогне фнзичким радои. Ту је нша омладина много дала, и на уиивсрзитету ц ван универзлтета, и ©на је заслужила похвалу. Али, у погледу изградње нових људи ја не би< могао да похвалш! омладипу па ун;шерзитету. То није ситпица. Крупна је ствар н велики ?а--да .ак добити хиљгду људи од ко:‘их треба изград.тги нопе људе, код којих треба створити лз!к комуиисте. Ми то тралшмо од свдког члана Партије. То је доста прзцес али га морамо извршиги. Ја са лом кењем и гвозденом метлом н :са.м сагласан. Треба помагати људима. Они којима се не може доказати не морају бити члаиови Партије. Ја сам прогив тогз схваћања да сванп онај кеји пе ма квалификације за чллна

Партије, није за социјализам. То су добри грађани наше земље, али пе могу да подносе тај терет, терет члана Партије, нису за њега. Због тога не треба Д» буду у Партији. Ми нсћемо жалити ако буде сто хиљада чланова мање у Партији, ако Партија буде чврста, ако буде колекттпв који ће дати лик новог човјека, ако комунисти буду примјер за све друге, Ја се не слажем с ти« да комуииста полаже право на бенефнције. Жртвовање је једно од својства комунисте. Ми од комуџиста много тражммо, а мзло још можема дати. Питање изградње иовог друштва није везано за кратки период. Комуниста је упоран борац, који не малаксава пред сваком тешкоћом. Основва карактеристпка кош г нисте је ла не поклекне пред великон тешкоћом и ту особичу треба гајити код наших људи.”

Белешке са Конгреса

Песма реболуоије

(Настапак са ирв« страле) Поред ооталих гостију присутних иа Ксницресу, ковин« су забележиле име Милијјана Неоричића, секретара Цешралиог комитета Народие 01млади«1е. Он јс са великом пажњом пратио цео рат Ко«!Греоа. Вероиатно НIИIЈе ш:мера®ао да говори. Међутим, већ при кра.Ју Кон.Г|Р«оа претседавајући Милорвд Пеши* је режао: Реч има Милијан Неоричић. Друг НоорlКЧић се мало изнеиадио. Одмаос је устао: Немам шта да кажем. Д« |е говор о фискултури мотао бих дз вам причам Сатима, али овде сте ви све рскли.

Кснигрес није хтео да га пустн без говора. Окандирање; Миле... Миле..,. извело га је најзад на ГОИОрIИИЦУ. Е, другови, није ово по процедури! И тако је Миле држао говор КOIЈИ ће, иако И'енlаписан. остати у п'2'мћен>у свим делегатима. ~Ви сте, другови, рекао је ои, на Конгрссу говорили само о олабоспима. Поред слабости вн сте имали и те каквих успеха Један од кајвећих је јединство студената, Желео бих да притател>и са других универаитета V свету имају такво јединство млз де гешрац-ије као југослсвенскп студекти”. Неколико тренутлка н биће

аавршен Кошгрес. Кадв је предложен поздравни телlеlлрам llен ттралисим комиггету наше Партије и другу Титу, сви делегати су устали. Подрхпавао јс Гпагбени завод од пљесма. Ми смо Титови! Тигго је наш! А речи т телешрама су обавеза свих студената: ..Свески смо да је васпитам>е инггелтггеншнје, чврсто повезгке са- свофим ншјродом људи смелих, упорних, ксхјима Ке увек и изкад свега бити добро наше ооцијалистичке заједнице тежак и одговоран задатак. Ал!и кзо и многе друге, ми ћемо у сарадми са професортема и ова(ј задатак успешно из вртпкти, цр-пећи снагу из рево луциоспарних традиција наших Шlрода и х!еро!ј'Ске прошлоспти каших члпиворзИтета. . Буба Микацловић. студедт медицкне, ни|је ии довршио читање телетра!ма, а поново је зг:грмео пљесак и р еволуциоизрн а песма: „Друже Тито, ми ти се кукемо Дз са твога путз не скрене М!0 ~.” Песма заиосна и узбудљива пес.\га славних победа у про* шлости и нових прегнућа у сагашњости, У тим треиуцима оживелв су успомене на студентски покрет пре рата, нв Лолу Рибара, на стулбнте хсроје Осаобот' :,ТsНКг>г оагга, на прослгв.љене радке бригаде, успом е ке на студенте који су били и остају део свог народа.

Радомир ПРИЦА

Жан Сарвона француски делегат

О МОРАЛНОМ ЛИКУ КОМУНИСТА И СХВАТАЊУ ДЕМОКРАТИЈЕ И КРИТИКЕ

ГовореКи затим о моралном лику комунисте и схваћашу демократије и критике, маршал Тито је рекао: ~Треса знаги мјеРУ» треба знатн границу дозвољеног м недсзвољеног. Ми нисмо аскети, пити тражимо да наши људи буду аскети, некакви пророци и свеци, али наши људи морају имати норму у личнсм животу. Човјек је бпће које има све могуће слабости. Он мора да савладава нске својс слаСости, које могу да дјелуЈу негативно. Најтеже је побиједити самог себе. Борити се са својом супротношћу је тешка ствар и комуииста то мора савладати. Човјек се мора вјечито боркти са собом, имати прсд собзм своју савјест, јер је то јсднни начии изграђпзаља самог ссбс. Пе може њему иико изслна све дати* већ човјек мора сам у сволој савјести и души да се бори тив својих слабости. Томе питању трсба у нгшој Плрти,:и мало више посветити пажње. Пајлакше је младој Ји дати облик и због тога је она подложена разним утицдјима. Ту су по сриједи туђински и страми елсменти. Поиекад се дгно лратизлцнја схвдћа као да се можс све крмтиковати, па се залада у кригизерство, умјссго да се развлје консгрукглвна критика. Онда кад се хрвемо са вајгехшм тешкоћама неко ти олако каже; требали смо ићи У Букурсшт, у Могквуц Као да ми >шсмо били у Моспви. Коме јз било телсе него пама Дз се о* тргнемо од старих схваћања лз се свака гадост може об аснити игнтерссом међуиародпсг радш:чног покрета. Колико смо требали ломиги у својој души и свјести да би то савладдли. Видше иеки су људи у разИиу земљама још и сада робови тога схваћања и ради тога иду и у смрт и на вјешала. О овим ствдрима треба мало више рдзмислити. а не тако олако говормти. Демократизацнја се код ндс понекад лоше схваћа као анипхлја, а ми анархију нећемо, Ми хоћемо Један нов тип деиократије, социталистичку демократиЈу, гдје ће се од сваког тражити да извршава своје ду* жности и када их он извршава нико му неће угрожавати демократска права. Нарочито, у револуциоиарном периоду, када постоје непријатељи изградње ооцијализма, таква анархија би била врло погрешна, Ми ет>смо крвслоци. Ми смо понекад и сУвише мекани. Али, ие може се без тога. Стара схваћаља су Укоријењена. Ја бих желио да то више иде по линији превасшхтања. Ја тражим да ви то на Универзитету радигге, да се ми не би мијешали адметшстративним Мјерама. ВЈерујеи да ће ваш конгрес, репоао је даље мар-шал Тчто, ииати великог значаја за дал»и

развитак. Разуашје се, то нсће ићи одједанпух и биће ту још доста посла. Вјероватко је да ће се ту појзвити нездравк е. лементи, нездрави људи, јер, видите, читав наш друштвени живот је веома компликован. Ту је пстребно мкогоструко свјесног рада да би се то савладало. То мора да савлада наша Партија. Ко ће други, ко је други позван да преваслитава људе пего ПартиЈа- Да би она могла да то учини, чланови Партије се морагу подкћи на виши степен да могу учити и преваспитаззати људе. Ето, то се тражи од чланова Партије. РазумиЈе се, то је тешко. Ја зиам да има пргвнше честих и дугачхих сзстаиакз и можа кх бити мање, али требз дати са. рхај партискпм састадцима. Ка њиша треба свако активно да учествује и иишта не смета ако има различитих ми. шљења у току дискусије. То 1е иемкаовна поЈава. Али, кад једаппут всћина доиесе одлуку а већина упијек пађе најправилиију ливиГу, не мора то блти апсслутпо али је оЗичпо гако трсба се потчињаватк гоче закључку. ВХалограђааска се стихија вара, ако мисли да се против ше нспемо боргтти. Падзм се да ие ће требати бпти сувише оштар, иако нећемо преззти и од оштрих мјера јср пе би били ти који јесио да се то спријечтг. Нама не греба нпкзква слава мекушзпа. Боље пек нам кзжу да смо и груби али праведни и да ми сбезби|едилlо да огромна већпна људи дође ДО свога циља, па макар и поједпнаи прошзи слабо. То ,1е логика. Људи то не схсаћаЈу довољко.” У даљем разговору делегати су истакљл да је западна дека-

денција почела да утиче на студентску омладину, као и то да организацији културног и фискултурног живот а на универзитетима није поклањано довол>но пажше. Одговарајући на ове пркмедбе маршал Тито је рехао: Спорт и гимнастику треба проширити на универзитете. То би требало да буде масопно. Кроз масовност испољиће се најбољи поједннци и њих мо- < жемо послије слати куда било. I Важно је да се ту оствари ма " 1 совност а да не буде једна мала 1 групз спортиста, а остали Д а 1 буду навијачи и посматрачи. Прије рата ми смо се борЈШИ ] за сваког поједхшца. По два до ] три мјесеца смо трошили у то- 1 ме да придобијемо човјекз. Са- ) да имамо хиљгде и хиљзде • људи. а ми им не посвећујемо • пстребпу пажн.у, Мени је по- ‘ знато да за „Партизан” требају [ вјепгбаопице. Ми ћемо идуће ‘ године моћи боље и јаче да по- , мажемо ово друштво. * Осјећали смо. наставио је даље Маршал, кроз посљедљс го- г дине као да су се људи нека- } ко уморили, као да нм јс теже, } и омладини и другима. Није ла- ; ко, јасно је, и добро јс што се ( мм це осјећамо уморним. Ми смо } ти на хојимз стоји тешка за- } даћа да косимо таЈ терет на , својпм лсђимз. Перспсктива нам је, друтови н другарице, колосалпа. Још годииу-двије и можемо рећи дз ћемо повећати стакдард. Јасно је да ће.мо онда иоћи вихае цгтп зз омлддину којз учи. да ћо тада бмти бољи услов«, да ће људи тада бити боље наггађгпи. Колппо је напора за то потребно не ‘може се ( замиелити, То што градимо то је првк почетак, да би касниЈе могли да ппоизводлмо за широку потрошшу, Ми ћемо и то савладати. Најгоре је прошло, кзолапијз је прсгпла. Руководећп људп ча Ззпазу су размислили и дошлн до закључка да је сзрадња и трговкпа с нама ипак за н.их корисиа ствар. То не сдп?!с да буде разлог да се људи боје да ће пас они зароблти. Ми довољно пззимо на то п пе дамо се заробитИ, Ја ке волим примати помоћ од других и Ја бих желио дз то штј прије пе будг погребгго. Ја бих зигае волио да ми даЈемо помоћ. Кад то успијемо, ми ћсгдо бити на равној нози и опда је лакше разговарати. Затим је маршал Тито објаснио делегатима како ће наша привреда имати велике користи од војне индустрије коју сада подижемо јер ће се у војним фабрикама шхжзводкти и мноте стзари потребне за подизање благостања радних људи. ~Изградн.а војне индустрије, наставио је маршал Тито, трзжи од нас велике напоре. То није лако, али у садашн.ем периоду када Још има у свијету вукова нс можеш да будеш,

*а да немаш оштре зубе. То је жалосно, али шта ћемо кад ниЈе друкчије. Морамо гледати чињеницама реално у очи.” На крају је маршал Тито поново подвукао важност политггчко- идеолошкот рада међу универзитетском омладином. „У вези са политичкпм просвећивањем, рекао је друг Тито, упозорно бих на Једну ствар која ми је пала у очи и која се дешава чак и код комуниста. Ми смо у завади са овима на ' Истоку и СССР-ом, то чак има и друкчији карактер и не може се назвати само завадом. то је много више, то је велика разлпка ва глздање даљњег развитка у свијету. Оии нам праве разне гадости и врше гадну и клеветничку пропаганду. У вези са овим пријетњама бојим сс да наши људи кажу Руси, Бугари, Мађари, Румуни. Мп морамо друкчије гледати на то. Ако једна влада води непријатељску политикт према другој земљи, ми пе "ожемо рећи да је читав народ против те земље. Ја знам да владе у тим земљама имају вслики број присталица, бнло свјссних или несвјеских, али има огроман дио народа који се пе слаже с том политиком. Због тога то ннкако пе трсба сзсдити на кационалну шовинистичку осиову. Ми водимо борбу против владе, против клнкс, против система, против метода, а:ш н е и пратив народа. Нама као комунистима, интерпацисналистима стало је до тога да се ми боримо за масе у тим земљама, које нису свјссне. Никада кш то нисмо постављали на националистичку, гаовишзстичку оспову. Гхваћање код напглх људи мора бити збиља »штеркационалистичко. Ми не смијемо »згубити из вида да се и у тим земљама људи боре иа начин како знају и умију. Да су сви људи у Ру оији Јединствсни не би тамо 15 милиока људи лсжало по затво* рима. А колкко тек има оннх који би хтјели, али не смију да говоре, Кзд поставиш границе међу наци Јама, кад уопћаваш и изједначаваш народ са владом, опда од сукоба није далеко. Тс је психолошка прилрем.а. Ми морамо психолошки припремитл напод, не на бази нациоиализма већ иа основу агресије кого; нас нападпе. когод пређе гра нице наше паш Је непри' јатељ и ми се морамо борити против IБега. Ето, другови, о свему томе б* се могло мпого говорити. Нада» се да ће ствари у вашем радз бити друкчије. Треба дати нов« импулс животу на универзитету, али никако не треба допу стити да то буде на штету спе пијализације. Комунисти морајз бити најбољи ђаци, оич морајз бити примјер. Ја се надам да ћ« те имати успјеха и да ћсмо У скоро чути од вас добре резул тате.”

Нови Централни одбор

Арнаут<ж*гћ Ибро (ЗацреЛ), Бадурива Марија (Затреб), врала звдако (Зарреб), Бугарчић Миллћ (Београд). Бучевић Јакша (Ввопрад), Вуковић Илија (Београд), Вухотоћ Милена (Веоград), Вићар «Х»ракц (Љу&љлна). Дежмгар Желжо (Загреб), др„да кемал (Слрајево), Дамјавовски Љубомир (Окопље), Ивко»ић драгаши (СараЈево), Игњатовић Милак (Београд), Ерак Стака (СарвЈево), Затезало Мвлена (Ввоцрад). Ковачевнћ Тале (Загреб), Крнпћ Здравко (Загреб), Крањц станка (ЉУбљана), Кецкаровски перо (Окшгље). КарапфилОвски Бормс (Скопље), Капетановић Хасав (Сарајево), красојевић Мара (Са(рајево), Костић Светомир (Беаград), крукић Живо Јин (Веоград), Ликушић Ворнс (Љубљана), Марковић Душан (Затреб), Миленковић Боро (Захреб), Микуш Владо (Љубљама), Микош Ворис (Љубљана), Млакар Милан (Љубљаиа), Николић Мклош (Београд), Ненадовнћ Александар (Београд), Опрадовкћ Здравко (Захреб), Перушко урош (Загреб), Поповски Стојимир (Скопље), Пепгић Милорад (Београд). Папић Јооип (Беошрад), Роде Витија (Љубљана), Ро,тмћ МилизоЈе (Беоорад), Ристић Јооан (Београд), Секуловоки ГоЈко (Скоттље), Селимић Неџад (Београд), Саксида Стапе (Љубљака), Тартаров Звоико (Загреб), Чкрсбнћ Душан (Београд), Шан-ић Мнладин (Београд), Шчука Зорко (Љубљана).

ПРВИ КОНГРЕС

Десетог и једанаестог маРта у Загребу је одржлц Први конгрес Савеза студената Југославије. На Конгресу 227 делегата претстављали су студентска удружења из целс Југосллвије. Пленарни део Конгреса отворио је претседник Савеза ДРУГ Милорад Пешић, а затим је У име Централног комиТет а КПЈ и Савезне владе, делегате поздравио друг Родољуб Чолаковић. После тога Милорад Пешић је поднео исцрпаи извештај о Ра ш ду н о задацима Савеза студената. Другог дана, до подне, раД Конгреса се одвијао по комисијама. у којима су били пропорцион&лно заступљеии студенти са свих универзитета. На крају друг Пешић је дао резиме дводневног заседања п захвалио се на избору испред иовог Централног одбора ССЈ. У нашем листу објављиваћемо поједине материјале са Конгреса. У овом броју доносимо резолуцију о политичком п идеолошком раду

Страни делегати на конгресу

РЕЗОЛУЦИЈА О ПОЛИТИЧКОМ И ИДЕОЛОШКОМ РАДУ САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ

На основу реферата и дискусије Први конгрес Савеза студената Југославије консхатује, да су организације Са* веза досада постигле значајне успехе у јачању политичког једивства студената кроз рад на извршавању задатака у свим областима друштвеног живота на универзитетима и великкм школама. Међутим, анализе рада пре Конгреса и на самом Конгресу, као што је истакнуто и у писму ЦК КПЈ од 12 фебруара 1952 године, показују да још увек постоји читав низ слабости, од којих су најозбиљније; отсуство активннје политичке и идеолошке борбе на питањнма наше социјалистичке изградње, а посебно на пнтањима даљег развоја ункверзитета у духу одлука 111 Пленума ЦК КПЈ, недовољна повезаност специфичних задатака универзитета са општим проблемима нашег друштвено-економског развитка, што отежава изградњу Савеза студеиата и извршење његовог оснозног задатка стварање стручно солидно оспособљених и политички правилно оријентисаних кадрова наше нове интелигенције. Из овога проиотичу следећи осковни задаци; 1) Прожети пуном политичком активношћу целокупан живот на универзитетима и великим школама, организујући у окв?ру удружења свакодневни политички рад на тумзчењу питања унутрашње и спољне политике наше земл>е, повезујући их са специфичним приликама на униве>рзитету и великим школама. Развијањем таквог свестраног друштвеног и политичког живога усмеравати чланове Савеза да прате и активно учествују у решавању многих проблема наше изградње, користећи за то разне могућности (повезнвање са другии организацијама, Народног фронта, Савеза студената, са стручним удружењима, прквредним органима, задружним организаци јама итд.). 2) Удружења треба да посвете нарочиту пажњу тумачењу мера које се односе на продубљивање и јачање наше социјалистичке демократије, као што су: мере усмерене на дебирократизацији свих облика нашер друштвеног живота увођење новог привредног и финансиског система, мере за даљи социјалистички преображај села, питања нашо спољне политике, а посебно економске и војне помоћи и нашнх односа са западним земљама итд. 3) Студентска удружења треба да воде сталку бригу о идеолошком васпитању чланова Савеза и да организују рад у том смислу, тако да студети пођу са универзитета са позиавањем бар основних ставова марксистичке теорије, који ће им омогућити правилно прилажење различитим појавама у природи и друштву, а посебно сналажење у области конкретне материје коју изучавају. У том циљу, водећи пре свега рачуна о правилном избору материјала и квалитету његове обраде, треба, путем дебатних клубова, предавања и другкх форми, организовати рад на усвајању теоретских ставова наше Партиј«; при томе имати у виду да свако практично питање наше борбе за соии ? ализам може да буде поприште жилаве идеолошке борбе. Идеолошки рад на појединим факултетима треба, такође, саобразити потребама марксистичког прожимања научне материЈе, која се на њима изучава, 4) Треба се одлучно супротставити свим облицима непријатељског деловања и утицаја међу студентима и на ункверзитету уопште, било да се ради о остацима реакционарнв буржоазије или информбировштине. Исто тако, треба се супротставкти продирању малогпађанске стихије, као и иегативном западњачком утицају, Против свих ових утииаја и појава треба водити сталну и упопну борбу, Iер они настоје Да замагле перспективе нашег даљег развитка и унеру малодушност и дезорганизацију у напорима за савлађивање тешкоћа наше унутрашње изградње. Потребно је такође. разобличити малограђанско и анархистично схватање принципа социјалистичке демократије, као и ширење и толерисање разних теорија о таћозваној , аполитичности” и „чистој стручности”, иза којих се, у суштини, крије политички негативан став према соцњалистичкој изградњи. У тој борби као и у читавом нашем раду посебна улога припада студентској штампи, којој организације Савеза треба да посвете пуну пажњу, нарочито у погледу садржиие и квалитета обраде, настојећи да је још више приближе потребама студената и универзитета. 5) У раду Савеза треба остварити тешњу везу између појединих универзитетских центара у циљу преношења позитивних искустава. као и сарадње са другом омлалином у политичком, културном- фискултурнтм и другом рацу. Практичне облике те помоћи и сартлње Савез треба да нађе У заједници са организацијама Народне омладине Важку улогу у том погледу. као и у разво!у друштвено-политичксг живота у унутрашњости, могу и треба да одиграју удружења Савеза студената која ће се формирати по соезовима. Учешћв студената заједно са осталом омладином на рздним акцијама, даље ће ојачати јединство младе генерације у борби за довошење кључних објеката капиталне изградње. 6) У спрозођењу свих ових задатака треба користити све фоом? које су се у раду Нарздн*' омлалине показале као позитивне. као и искуотва и револуционарне тоадици?е предратног студентског покрета, на којима треба васпитавати младб' кадрсве ка универзитетима и великим школама.

СТРАНА 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ БРОЈ 4