Student

Одломци из планинарског дневника

Узбуђење које прати сваког планинара у време припрема за туру расте из дана у дан. То је посебно расположење које осети сваки планинар без обзира да ли се припрема за успон на питому Фрушку Гору или сурови Гринтовец у Камнишким Алпима. Данас смо добили секције Олимпа. Маршрута је утврђена. Оловка клизи по њој додирујући неколико географских знакова. Ти знаци фигурирају природне објекте који чине амбијент кроз који ћемо проћи. Читам знаке на карти: стеновит гребен, планинска кућа, речица, превој, серпентина, за сада сви ти објекти не претстављају ништа стварно. Њихова претстава на карти је само симбол егзактне стварности коју не познајемо. Око тих симбола машта испреда своје фантастичне нити. Те нити чине читав један душевни живот. Гледам кроз прозор. Поглед обухвата сквер, широку градску улицу пуну различитих возила и тротоар по коме се креhy пролазници густо сабијени. Сутон је. Пале се уличне светиљке и неонске рекламе. На небу месец кога овде у градској вреви скоро и не виде. Месечина и неони се не могу пореди<ги па ипак овде на тротоару нема месечине, њу не примећују. Добијам утисак да се скромни месец стиди аутомобилских фарова и разнобојних неона. Враћам поглед на карту. Затварам очи, Бучна и пенушава планинска речица пада разбијајући се о беле стеновите препреке. На падини густа шума младих борића. Сутон је. Изнад превоја је изашао месец. Његово присуство доминира планином. Машта је створила свој свет. Осећам да сам вечерас напустио град који волим. Моја душа је преокупирана планином. То осећање ми је добро познато. Кроз то осећање планинар се враћа планини као младић девојци која је далеко. КРОЗ ГРЧКУ — ОД ГРАНИЦЕ ДО ПОДНОЖЈА ОЛИМПА За све нас данашњи прелаз преко границе био је узбудљив јер многима је то био први пут да иду у иностранство. То узбуђење је кулминирало у моменту кад је наш граничар отворио рампу на путу. У аутобусу се проломио узвик: трипут ура за Југославију, Иза тога је следио громогласан одговор: ура, ура, ура-а-а-а. Тако смо се поздрарили са земљом. Спушта се ноћ. На левој страни бели се једна тачка. То је наш гранични камен. Преко на једном узвишењу два осветљена прозора. Грчка караула. Кроз пар минута наш аутобус се зауставио у грчком пограничном селу, Сада је пред нама само осветљени део аутомобилског пута који води за Солун. Приближавамо се граду чије је име везано за догађаје из наше националне историје. Коначимо у нашој лучкој зони. Данас ћемо почети са извршењем нашег планинарског задатка. Солун смо напустили рано ујутро. Време не може бити боље. Кад смо изашли из Катерине, пред нама се указао цео

масив Олимпа. Величанствено делује ова највећа грчка планина. Осећам сада да су стари Грци одредивши Олимп за стан богова дали овој планини онај значај који она по својој монументалности и заслужује. Витални дух античког грчког човека дао је у својој митологији најлепшу легепду која столећима украшава Олимп. Олимп је пред нама, Његова визуелиа претстава изазива асоцијације на митологију старих Грка. Хаос. Код те речи треба застати. Стари Грци су мислили да је тако изгледао свет пре него што се из њега издвојише божанства земље и неба. Геа и Уран изродише децу титане. Уран је био господар света. Млади титани убрзо постадоше толико моћни да је њихов отац бојећи се за свој положај прибегао лукавству да их се ослободи. Затворени од свога оца у једном бездану у земљи титани спремише освету против оца. Хронос један од титана успео је да ослободи себе и браћу. Уран је био свргнут са земаљског престола. Нови господар ie Хронос. И његова власт била је кратка. Тек трећи бог остао је стални грчки бог, То је син Хроносов Зевс. Тада је настала подела власти. Зевс је као најснажнији и најсавршенији имао првенство. А моћ његова била је већа од моћи свих богова заједно. Престо његов био је на планини Олимпу. У ЛИТОХОРОНУ ПРИПРЕМЕ ЗА УСПОН За овај мали град који лежи недалеко од мора, а под самим Олимпом наш долазак био је читава сензација. Мештани обилазе око нашег аутобуса и понављају; Сербо, Сербо ориватикос (Срби планинари). Наш планински инстинкт помало успаван у току дуге и удобне вожње у аутобусу почиње да се буди. Одваја се потребна количина хране за три дана. Мора се понети доста шећера и остале „допинг хране“ за успон. Доводи се у ред опрема. Свако he понети ћебе и шаторско

крило. Шаторе не можемо носити због тежине. Посматрам групу која се спрема и први огранак преко кога ћемо поћи. Расположење је одлично. Сви се радују. Рекао бих чак и много више него што на први поглед изгледа. Свако сам за себе осећа и преживљава што остаје недоречено, али се може прочитати из очију свакога од нас. Цела ова шарена група раширена по ледини посматрана сад и у аутобусу потceha на птице поново пуштене у природу. И ма колико нам је била пријатна вожња, наше царство је у планини. У том лепом жутом аутобусу са меким седиштима и завесицама које заустављају сунчеве зраке на ДРУгој страни (!) не дише се пуним плућима. После те вожње жељни смо свежег планинског

ваздуха и хладне изворске воде. Жељни смо раскошне месечеве светлости и њеког отсјаја на стењу белом и немом у планинској ноћи. Жељни смо густе и високе шуме и хитре веверице у њеним гранама. Жељни смо стазе уско, кривудаве и цветова у трави покрај ње. ДРУГОВИ, ПОЛАЗИМО! Подижемо ранчеве на леђа. Пада планинарска команда. Другови, полазимо! Наш водић Костас је пошао на челу колоне, ко зна који пут њему добро

познатом путањом. То му је хлеб. Иза њега на кратком отстојању једно од другог корачамо у колони која сваког момента другачије изгледа. Час права, а час опет искривљена и савијена као стаза по којој се крећемо. Изгледа као да је једно тело. Колона и јесте једно тело. Топло је, скидамо кошуље. Често се окрећемо да би видели мирно Егејско Море, чија ie обала овде равна и песковита. Удаљавамо се од Литохорона који је све мањи и лепши. Успон није јако стрм и ми одмичемо доста брзо. i ПРЕМА ПРИОНИМА... Сунчеви зраци падају све косије. Постаје свежије. Овде су цикламе крупне и има их много. Читави бокори. Немамо времена да их беремо. А и кад би имали... Оне су најлепше тамо где су сада. Тако су нежне. Кад би биљке имале душу цикламе би биле сентименталне. Сутон је. Тиха борба дана и ноћи. Дан се губи и нестаје, По падинама се спушта ноћ, Испочетка сива и ретка, она је давала природи један дискретан

израз да би доцније постала густа и црна. Силуета старог давно осушеног стабла деловала је мистично. Одстојање је било смањено, ишли смо један иза другог ћутећи и размишљајући, можда сањарећи. КОНАК НА ПРИОНИМА Шта је Костас узвикнуо не сећам се, а нисам ни разумео. Али свакако то је био знак да се зауставимо, одложили смо ранчеве. Гонич је скидао шаторска крила и ћебад са мазги. Скупљају се дрва за ватру. Ускоро букнуо је пламен. Почи-

њу припреме за вечеру. Пали се још неколико мањих ватри. На њима се подгрева конзервирана храна. На велику ватру смо навукли много дрва. Кад се разбуктала, отсјај њених пламенова поигравао је на стени. КРОЗ КОТЛИНУ МАУРОлонгос Са Приона смо кренули рано. Овде има неколико извора и мали водопад. Изнад Приона нема више воде. Напунили смо своје чутурице, а гонич једну велику канту коју је носила

мазга. Извор и водопад су били лепи, али требало је журити. Пре подне треба да стигнемо у кућицу да би се одморили за успон. Доле сасвим дубоко у котлини, неколико стотина метара испод виде се рушевине манастира св. Дионисија. Његове зидине у овој котлини обраслој густом шумом делују као град из бајке. Те рушевине више личе на свет дечије маште, него на стварност. Ова долина је јако акустична. Гока и Миле јодлују. Мауролонгос је такође јодловао. На висини око 2000 м. у једној ували било је снега, а ми смо се сунчали разголићени. Нисмо далеко од планинске кућице. Она се белила на платоу једног истуреног гребена. Око једанаест били смо пред њом. То је заиста била кућица, мала и сва од камена, она је овде једино склониште од невремена. Стално је закључана, а кључеве имаlу само водичи, јер овамо се без водича не долази. Одмарали смо се до два сата по подне. Тада смо кренули на врхове. НА ВИСИНИ ВЕЋОЈ ОД ТРИГЛАВА Виндјаке смо увили и везали око појаса. Од ствари нисмо понели ништа. Пошли смо на гребен Кондрамисораки. То је једини прилаз врховима с ове стране. Граница вегетације је остала иза нас. Кратки предах је на 2803 м. Лево од нас је Мегали Гурна (Велико Поље). Вероватно да је ледничког порекла. Успели смо се на Скалу 2866 м. Овај врх је виши од Триглава 3 м. Скала се овде завршава пертикалном литицом. До-

ле је Мегали Казанија (Велики Казан). Ова вертикала има преко 700 м. Надвирујемо се над литицу. Бранков шешир је слетео доле. Било је страшло посматрати овај понор. Русо је једном рекао: „Природа је лепа кад је страшна". Уверавам се да је то тачно. Да би се успели на Митикас морамо се спустити удесно са Скале неколико десетина метара. Сада смо били „у стени“. Више се није могло корачатж усправно. Овај прелаз није о-

сигуран сајлама. Сваки корак захтева да се рукама придржавамо. Спустили смо се до „камина*. Овде се Скала и Митикас приближавају једно другом, на два метра двема усправним стенама високим неколико десетина метара. Кроз „камин“ посматрамо Велики Казан и Сколион. Заобишли смо ово место и почели успон на Митикас. Ово је најтежи део пута. И најопаснији. Стена је местимично издробљена и постоји опасност одроњавања. Мора се ћутати да се чује ако би неки камен полетео на доле према другогима који се пењу. ОЛИМП ЈЕ ОСВОЈЕН! Најзад успели смо се на Митикас (2917 м.) Честитамо један другоме освојени врх. Поносни смо. Понели смо снопић гранчица. Пали се жртвеник Зевсу. Стари Грци су звали овај врх Партенон. Овај назив носи и храм Атене на Акрополису у Атини. Хришћански назив је Митикас. На северно) страни преко је Стефани (2910 м). На њега нећемо ићи. Сасвим далеко на северу види се у измаглИци Ниџе. На јужној страни је планинска кућа. Западно је Пинд, а источно далеко у мору назиру се Халкидик и Атос. Хоризонт је огроман, види се неколико стотина километара, Остали бисмо дуже на врху, али постоји опасност да ветар коЈи стално дува донесе облаке преко врха. Спуштамо се полако. Са Скале смо отишли на Сколион. Одавде је на њега лако отићи. Гребеном се враћамо кућици. Смркава се. Легли смо преко тврдих, дрвених лежишта уморни и задовољни. Ујутро смо написали у планинску књигу на кашем и француском језику: „Планинари Београда (Југославија) одушевљени лепотом Олимпа, поздрављају грчке планинаре и све оне који овамо дођу.“ У Литохорону нас је чекао наш аутобус. Из њега смо косматрали Олимп и препричавали утиске и доживљаје.

Динко ДАВИДОВ

Снимци:

М. ЂОРЂСВИЋ

Група од 28 планинара из Београда са својим гостима из других градова извршила је 28 и 29 прошлог месеца успон на Олимп у Грчкој. Овај поход је организовало Планинарско друштво „Железничар" из Београда. Планинари су били гости Планинарског савеза Грчке у Атини, а од планинара Солуна добили су медаље за освојени врх Митикас 2917 метара.

Колона

Врх Олимпа је освојен

„Техничар" победник купа „20 октобар"

У недељу је на игралишту „Занатлије” одржано финално такмичење за Куп „20 сжтобра**. „Техничар“ је победио „Сењака“ са 3:1 и гиме постао победиик између шесНаест вкипа које су у Купу уче-

ствовале. такмичећи се до финала ..Техничар’* ie победио „полет”, ~Поштара“ и „Наша крила" све оа резултатима З.Т. У финалној Утакмици за „Техничар" оу играли: Станић, Милосоаљевић, Вуковић,

Катазшћ, Милаковић, Пожлеп, Гајкћ, Михајлоокћ и Баиић. Као признаил за овај уопех Народни одбор града Веогрвда наградао је побвдпич)К:у вкипту пехаром. Овај нов успех који Је уследио непосредно после осваЈања другог места у својој гтрупи такмичења за ггрвенсгво Београда даје нам наде да верујемо и у успех ове екипе у квалификаци(Јама које се оада одржава Ју.

СТУДЕНТИ САСТАВЉАЈУ ДРЖАВНУ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ

Претстоји нам 2 новембра утакмица са Египтом. Египћани не претстављају неког јачег противника, бар не у толикој мери да би се морали бринути са исход сусрета. Говори се да he нашу земљу заступати млађи игра : чи уместо досадашњих старих репрезентативаца. О томс постоје разна мишљења, те зато покрећемо ову анкету. како би се чуло и мишљење београдских студената. Сваки предлог са потребним објашњењем свога става, објавићемо у следећем броју „Народног студента", а од играча који буду највише заступљени саставићемо коначан тим, који ћемо преко нашег листа предложити Футбалском савезу, као предлог Београдских студената. Своје предлоге можете донети лично или послати поштом на адресу Редакција „Народни студент“ Балканска улица 4 IV спрат.

ФУТБАЛ НОВА ПОБЕДА "ТЕХНИЧАРА“

Такмичећи се у прво.м разредУ првеиства Београда, »техничар" је побадио „Поштара* са 2:1 (0:0). У гилсу „Техкичара" најбољи су били КачушсозЈЉ и Савовић, док оу голове дали Најчевоки II и сганковић. Овом победом „Техиич®р“ ое попео ce седмог места не пето.

Ове недеље

Медицинар Техничар недеља 9,30 на игралишту „Техничара"

Масовни излет на Космај

У оквиру предконгресног такмичења, Студентски планинарски одбор организује масовни дводневни излет на Космај на дан 25 и 26 окто бра 1952 године. Са поласком 25 октобра у 15,26 часова са железничке станице Београд. Преноћиште обезбеђено за све чланове. Извешће се забавни програм. Позивају се сви чланови планинари да масовно учествују на овом излету. Студентски плаиинарски одбор

6

Издаје Савез студената Београдског универзитета и великих школа. Уређује редакциони колегијум, одговорни уредник Јосип Франић. Уредништво и администрација Београд. Балканска 4 IV: телефон 23-464, чековни рачун 1032-903213. Тромесечна претплата 60 дин, Штампа „Глас“ МошеПнјаде 8. Лиох излази цваа 5 д™

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 19