Student

МОЈ КЊИЖЕВНИ РАД

Ја сам млади писац. Знате већ шга je то објављујем тако, с времена на време, понеку приповечицу, пишем неколико романчића; спремам се, значи, да својим унуцима обезбедим удобан живот од ауторских хонорара. Него, често ме тако пресрећу људи и запиткују како радим, какав је мој књижевни метод? И мада Је то тајна, ипак -ћу вам, имајући у виду величину користи коЈу одатле могу да извуку наивни почетници, изнети сасвим искрено свој метод писања. Дакле овако. Прво треба пронаћи мотив, али признајем, да је то тешко. Т 0 чак и мени, а и многим нашим старијим писцима, тешко полази за руком. Зато се треба послужити индиректним методом. Ево како се то ради, Узмете неког писца, пожељно је да буде страни писац, и по могућству непревођен код нас, па из шегових дела мајсторски повадите мотиве, То Je врло сигурна и опробана метода. Али ако не знате стране Језике (као што Је са мном случај) онда поступите пажљиво. Узмете превод, па извадите половину из једне, а половииу из друге приповетке, па то некако накалемите. Али никако не треба много препи-

сивати. Дајем вам часну реч да то највише мрзим. Узме тако неко па препише од речи до речи Ја то називам крађом и смело тврдим

да се тиме не може далеко дотерати, зато и овом приликом одлучно устајем против таквог рада. Ако човек нема толико маште да измисли понеку ситницу, онда не-

ка и не пониње. Ја сам рецимо у последњу своју приповетку унео читава три нова детал»а и тако их уклопио да не одударају од ост*лог увезеног материјала, У томе е« видите састоЈи величина мога мајсторлука. Дозвољавам узимања појединих речи, па чак и целих реченица у којима се може још изврнути ред речи те то испадне још и необично и модерно. Код ииена Је већ лакше. Зашто да се ја мучим? Ако се у оригиналу јунак зове рецимо Мајк назваћу га Мане, или Антеј крстићу га Тане итд. итд. И на крају мој метод би у облику рецепта изгледао овако: „Позајмљени Мотив промућкаТи сиагом сопстбеног талента, додатм око пола килограМа (извините sa овако прозаична објашњења) маште, око четврт килограма локалних израза и једно стотинак грама идејности. Сада све то треба ду?о мешати у суду узбуђења и кувати на тихој ватри типичног (разуиљиво пазити да не загори). Толико. А онда? Ехбј где he ваи бити крај! Угураћете се у књижевност дођавола!

Филип ВУКОВИЂ

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

Водоравно: 1. Један од најбољих шахиста на Осмом шампионату Ју гбславије; 7. Наш интернационални шаховски мајстор; 14. Смртна борба; 16. Присталица метода лечења по Хенеману; 18. Узвик при скоку; 80. Један енигматски лист; 21. Барски гас; 23. Израз у тенису; 24. Ти (нем.); 25. Коса раван с благим нагибом (служи за истовар и утовар робе); 27. Основна материја органских боја; 29. Војнички торбак; 31. Вулкан на Сицилији; 32. Држава у Азији; 33. Заменица; 34. Презиме и иницијал имена шкотског односно енглеског романсијера светског гласа (Ајванхо); 36. Количина неке робе коју носи нека животиња; 38. Хем. знак за сребро; 39. Један од родитеља; 41. Јединични вектор; 43. Коштана творевина на глави неких животиња; 45. Јаки, чврсти; 47. Слика светаца; 49. Као и 43 водоравно; 50. Име другопласираног на Олимпијади у скоку с мотком (Лаз.); 81. Вишегодишња зељаста биљка (веома длакава); 53. Вишак који се плаћа преко номиналне вредности неког новца, кад се купује другим новцем; 55. Племенити

гас; 56. Познати футбалер „Партизана"; 61. Велики град у Грчкој; 63. Иницијали нашег познатсг футбалског стручњака; 64. Један хемијски елеменат; 67. Вајари; 69. Вратар; 71. Тешко, ретко смртно обољење најчешће у барским пределима; 73. Узвик бола; 74. Краљ Молоса у Звеку пре наше ере (збацио га Филип Македонски); 76. Врсте спорта; 78. Славни портрет Л. да Винчиа; Назив за кнеза ђаволског. Усправно: 1. Шахиста Чилеа (уче ствовао на Олимпијади у Рубровнику); 2. Потврдна речица; 3. Држава у Азаји; 4. Наш скакач с мотком; 5. Река у Аустрији; 6. Јапанска мера за путеве; 7. Франц. сликар (Анри извршио огромни утицај на модерно европско сликар ство); 8. Средство за штављење кожа; 9. Хем. знак за алуминијум; 10. Део главе; 11. Хирурзи; 12. Медицински памук; 13. Скраћеиица за италијански; 15. новци; 17. Члан извршног комитета СКЈ; 19. Врста птице (плови по води); 22. Свеза; 24. Становник једне европске државег, 26. Полигон; 27. Пре-

фикс који даје речима негагивнв значење (лат.); 28. Хем. знак sa никал; 30. Први дан у години; 3*. Самогласник; 35. Село у близинм Вршца у којем су нађени остаци из преисториског доба; 37. Острво 40. Енглеска мера ва површину; 42. Географски појам; 44. Име еавременог српског песника („поема за на“); 46. Аргентински шахиста учествовао на Олимпијади у Дубров нику; 48. Птица закржљалих крила и дугих ногу; 52. Сликан за филм; 53. Краљ Лидије, Крезон отац; 54. Наша највећа фабрика шеКера; 55. Племенити гас; 56. Ноаоосвојени производ наше хемијеке индустрије; 57. Пакао (по Његошу); 68. Река у Црној Гори; 59. Јапански маршал и врховни командант јапанске војске у Првом светском рату; 60. Шаховска фигура; 62. Ст* же ланце; 65. Гроб; 66. Једно хладно оружје; 68. Грчко слово; 707. Име нашег помоћтника министра ицостраних послова; 72, Ствар (лат.); 75. Префикс у страним сложенмцама; 77, Река у Француској, лева притока Оазе. Б. радуновиК

ИНТЕРВЈУ

Сарадници наше редакције посетили су ових дана неколицину студената са раз Них факултета у naмери да н»ихове зкеље и планове у будућој години пренесу другима. Варате се ако мислите да су они макар кога интервјуисали. Не! Био је то строги избор. О старешинском реду се и овом приликом строго вод Ило рачуна. (Таман посла да увредммо наше колеге из 1945 године!). Да се нико не би вређао, дозволите нам, да имена и факултет не спомињемо. 1) Питање: Опростите, драги колега, што Вас овако рано (дошли смо у 11,15 пре подне), узнемиравамо.. . Знате, ми смо из редакције „Народног студента” па смо хтели да нам изнееете нека своја запажања из ранијих година, а такође и ваше жеље и планове за будућносг. Одговор: Молим, Молим ... Само изволте, одГовори нам љубазно старији колега. Ви сте из венерације? ОД 1945 године. СјаЈно! наишли смо на правог претставника! Необично ме је дирнула ваша пажња према мени. Ово кажем утолико пре што данашњи бруцоши, а и остали студенти мало воде рачуна о пристојном односу пре' ма нама, коЈи смо провели сву своЈу младост по факултетима (и старост примедба редакције). Што се тиче моЈих планова за идућу годину, бићу кратак: они су у склопу мојих насто Јања да у Београду останем Још коЈу годину. ПосетиЛи смо и Једног бруцоша Одговор: Молим вас обЈавите ово: Ја сам дошао да студирам пра ва сасвим озбиљно. Међутим, нико ми то не веру Је. Кажу: „Ако си хтео озбиљно да студираш, зашто си онда огишао на права”. Пошго сарадници више нису имали новца за тролејбусе, трамваЈе

и аутобусе вратили су се у редакЦиЈу да интервјуишу уреднике рубрика. На ред је прво дошао Главни уредиик: „Пре свега чвститамо Свима нашим студентима Нову годину ca жељом да у идућој Још упорниЈе купуЈу наш лист. Са своЈе стране, обећавамо наш лист he као и до сада бити интересантан”. Уредиик хумора; „У идућоЈ години штампани матери Јал саобразићемо називу наше рубрике само, разуме се, без првог слова. Значи, неће бити велике разлике. Будимо доследни! Уредник универзитетске рубрике: „Наша универзитетска рубрика увешће нмз нових подрубрика као например: „За наше домаћице”, „Пчеларство код нас“ све у циљу што ширег захватања пробЈГгматике са наших универзитета“.

Уредник културне рубрике: „Полазећи од садржине наших чланака променићемо име наше рубрике и убудуће штампаћемо матери Јале под насловом хумор (без изостављеног слова)“.

Уредник лолитичке рубркке: „До носићемо Потпуне стенографске белешке говора свих делегата у ОУН, иако смо свесни да Је то у закашњењу". Уредник спортске рубрике: „Про ширићемо домен интересовања и у ту сврху као први чланак у идућој години штампаћемо: „Спортови на води у ЈужноафричкоЈ униЈи итд.”. Уредник рубрике за наше средњошколце: „Отсад расправљаћемо проблеме апсолвената ра грађевинском факултету, Јер сматрамо да he то наЈвише интереоовати наше средњошколце".

Еурека. Пронашао сам...

Испитна цедуљица

„Испити су сува срећа!“ кажу, да је рекао неки искусни апсолвент. И то је тачно, зато ја на испите идем увек храбро и хладнокрвно, јер може да ми се деси само срећа. Како то? запитаћете. Врло просто; ја редовно знам само десет отсто материјала, ако до бијем питање из тог дела то је срећа - ако не добијем, попуни ћу колекцију петица у индексу. Са онима који науче ствар стоји далеко теже. Знају, рецимо деведесет отсто градива, ако их пита из тога то није никаква срећа, јер су то знали, а ако добију оних десет отсто то је малер. Значи, све у свему, ја сам у бољем по ложају, јер могу да будем срећан а код њих је cpeha искљу чена постоји само несрећа. , Али у последње време прогони ме, изгледа, нека зла коб. Дођем тако на испит и извучем питање, кад оно из оних девсдесет отсто, „Где баш њега пронађох од оноликог материјала“, помислим, узмем лепо цедуљицу и вратим. Професор се чуди, каже; Извините али сматраћемо да сте пали. Ништа, кажем ја, навикне се човек и на то. Тако је било у једном року. Разумљиво за следећи рок при премао сам се мало боље, али оно питање нисам ни погледао. Долазим, вучем цедуљицу и... опет оно питање. Срећа што имам добре живце, задржао сам хладнокрвност, вратио цедуљицу и чекао бољу прилику. Нећу ваљда да се секирам због такве ситнице као што су два испитна ро-

ка? Да сам тако радио сигурно би досад умро. Немајући шта да радим (у-кинуше оне билијар сале) а и из оног чистог српског дестилисаног ината за следећи рок сам први пут у животу научио читав материјал изостављајући, наравно, оно несрећно питање. Долазим, дакле, вучем поново, гледам и не верујем очима; почео сам већ да се нервирам ово је исувише опет она цедуљица. Извлачим је већ трећи пут али ништа, кажем, то је само потврда оне моје теорије да се човеку који је све научио дешава само малер. За следећи рок применио сам други метод. Пошто оно питање извлачим већ три пута и због њега онако галантно

одустајем, реших да само њега учим. Све остало сам одбацио, научих само то „фамозно питање” да видим ко he коме да досади, рекох. Долазим на испит, хоћу да вучем цедуљицу кад ме професор заустави. Знате, рече, ви сте већ три пута одустали због истог питања, то је незгодно, зато сам ја то питање специјално због вас избацио, да би некако прекинули ваше традиицонално одустајање. То је говорио професор и истовремено ме гледао тако ра досно, вероватно, мислећи да ми чини дбро дело. Не, рекох ја, то ми личи на омаловажавање мог знања па због тога, а и због очувања традиција, ја поново одустајем. П. Д.

Бонифадије Србин

Режисер: свети господин Ни* кола, познат по филмовима; „Хеј пијмо га док не пукне зора“, „Ој ракијо, рако, ја те волим јако“, „Нема лешне птн це од прасице“ итд. итд. ■ У главним улогама: Пантелије, студент фармације, одли* .ан познавалац „лекова“, професионални месечар. (Кажу да је одмах после рођења по једном конопцу сишао до прве кафане). У осталим улогама још три пијаиице. Место радње: Општа студент ска менза; тачније: један сго у мензи; још тачније: под сто лом.

Прва сцеиа: успаваи стручном употребом „лекова", Бонифације (читај: Панта) са испруженим рукама у којима се налазила ташна, а у ташни флаша са румом, кружио је око стола. Кад је пролазио поред једног од својих компањона, овај би вадио флашу, отпио и Бонифације би продужио даље не примећујући кишта, и тако вртели су се у круг, пијуцкали „по мало" Друта сцена: одиграва се псд столом, сва четворица су у стању кад један другог ие могу да препознају... Најзад, нека извини господин Бонифације Фернандел ако, случајно не пије.

Број 29

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Страна 9