Student

СЕЗАН ГОГЕН ВАН ГОГ

Зачетници сликарства XX века

ПОЧЕТАК XX века носи са собом раЗЈШЧЈРга струјан>а и хетерогене тенденције у развоју уметности. У окриљу првог светског рата рађа се читав низ разнородних и дијаметрално супротних сликарских праваца и уметничких схватања који, на уметаичком плаеу изражавају друштвену песигурност грађанства прве гтоловине нашега века ч Та несигурност грађанства изазвана поразним билансимз из два светска рата и необично брзим темпом живота неоспорно лежи као друштвена основа у теорији и филозофији модерне уметности. Али због хетерогености концепција, тешко да би се могла дати једна заједничка карактеристиха за све сликарске правце. Заједничка црта може се једино поггражити у сликарском методу, у начттну на који се сликарски обликује један предмет, мисао или осећање. Овде пре свега мислим на метод анализе. Овај сликарски аналитички метод даће колико нетативштх, толико, па и више, позиттшних чак и драгоцених резултата. Анализа улази у сликарске елементе, заправо сви елементи се анализирају до неисцрпних могућности, Такав метод анализе отстрањује мз сликарства све сликарству туђе елементе (дескрипција, инсистирање на објективно виђеном свету итд.) и доводи у сликарству до операције са чисто сликарским елементима, заправо до доминације тих елемената. Два основна сликарска елемента боја и цртеж (да поменемо само ова два), добиће тек у модерној уметности (разуме се код најбољих сликара) своје праве, чисте вредности. Можда ће изгледати парадоксално кад кажем да је модерна уметност (са својим најизразитијим претставницима) од свих уметности у историји, највише сликарска. Други свакако значајан, а и карактеристичан елеменат у

модерном сликарству је изразито акцентован интелектуализам уметничке концеггције. Модерно сликарство често долази до својих резултата (а и до својих теориских база) интелек туалним путем: теоретским ком бинацијама и проучавањем појединих научних закона (поентилизам проучаза законе спектра, кубизам геометрију и перспективу итд.). Поједини пак ггравци стварају своје теориске основе простим, несадржајним, вербалним гимнастицирањем (орфизам, дадаизам, футуризам). Иако су правци модерног сликарства међусобно различити и супротни, њихов извор је углавном заједнички. Он се може видети и пратити у сликарству насталом последњих година XIX века, заправо у делима и теориским размишљањима Сезана, Гогена и Ван Гога. Мада различити као сликари, сва тројица теже синтетичном сликарству. Сваки је ту тежњу обојио својим темпераментом и својом личношћу. Не без разлога критичари су им Дали име: „оци модерне уметности". ★ Пол Сезан (1839 —1906) није припадао оној гругш сликара у којој је Моие водио главну реч и која је из кафане Гербоа на авенији Клиши, не бирајући изразе, бомбардовала и задаваДа смртни ударац академизму. Пролазећи кроз имтгресионисликарство, Сезан је брзо схватио да импресиониотичко расипање светла и раотапање форми не води ничеМ У- „Монеовим сликама треба Дати скелет". Тој идеји, да у имттресионизам унесе чврстину, је поклонио цео свој жив°т. Проучавао је свој сликарски израз, долазио самостално 50 резултата, знао је понекад Д а данижа и недељама разминтља пре него пато повуче по-

тез. Зато у његовим сликама иема кичег сувкшног, све је прорачунато. За жизота Сезан није био свестан колико ће важну улогу да одигра његова личиост. Он је за себе скромно иислио: „Ја сам може бети саио примитивац једне нове уметности". Било је супротно, он је био оснивач. Сезан је невешто претставзвао покрет. Ту своју невештину он накнађује виртуозном моделацијом. Сезан моделира хармонију боја и прецизним односима тонова. Ево шта он каже: „Моделација зависи од тачног односа тонова. Кад су тонови стављени један крај другог на своје место и кад су сви ту, слика се модулира сама од себе“. Код Сезана је све моделирано и хоризонт и пејзаж и потпуно равна површина. Та моделација ггије наметљива, у њој се разливају звукови боја који форми дају пуноћу. Сезаносза боја (у почетку мазана пастуозно, а касније све лакше) озвучена безбројним тоновима и акордима, уз то као да је превучена патином музејске озбиљ ности и свечапости. Од особитог су значаја за сли карство XX века, Сезанови резултати у области коструктивне организације слике, проучавању волумена и синтетизацији форме. Иако је форму изражавао упрошћеном линијом тонском модулацијом, Сезан је тежио да ту исту форму приближи основним геометриским облицима. Посматрајући природ не облике и тежећи њиховој стилизацији, он је дошао до закључка да се они могу свести на лснтгу, купу и ваљак. Но, ово рашчлањавање формо на основне геометриске облике, не доминира у Сезановом сликарству. Оно је ту у једној оштрој равнотежи, опо се више осећа него што се ваади. Али ови његови резултати били су довољни да буду зачетак нових тенденција на изразитој конструктивности, које у пуној мери доминирају у сликарсгву нашега века. ★ „Украо је од мене један мали осећај који му је помогао да учини пут око света“. рекао је Сезан за Пол Гогена (1848—1903) човека, који се као берзијанац и обдарени финансијер спремао за улогу поштеног малограђанина. Али њихово познанство са Писароом доиело му је једну ћу и једну нес-рећу. Срећу, да се Гоген коначно одлучио да се посвети сликарству и несрећу његовој породици, која ће и те како пропатити због те одлуке. Гоген брзо пролази кроз реалистичку импресионистичку фазу. Одуран карактер није сметао Гогену да буде озбиљни сликарски мислилац. Он је често оптуживао импресионисте да им је сликарство површно и да у њему нема мисли. (Због овога Писаро га назива „сплеткарош"). Уопште, цело сликарство Гогена заокупљено је проблемом: како да се бојом изрази идеја. Тражећи тај израз, а уз то засићен цивилизацијом и разорачан у шу, Гоген је отишао на Тахити да у животу примитиваца и њиховим обичајима потражи оно што није нашао у цивилизацији. На Тахитију Гоген је потпуно нашао себе и свој стил. Насупрот расцепканом темпу цивилизације, широке површине острва, препугогх сунца и једноставан карактер примитиваца одговарали су Гогену, који је по природи био I рођени декоратер. Усамљен, далеко од породице и пријатеља,

Гоген је био визионар једне нове уметности. Све те њетове површине са јаком контуром, изражавају једну визију, слику идеје или воље, њен симбол. Поводом своје слкке „Одакле долазимо?" пише са Тахитија критичару Фонтену: „Ја покушавам да иитерпретирам своје визије у одређеном декору, без литерарног значења, а са свом једноставношћу коју допушта средина: тежак посао!“ или неколико речи пријатељу Мон Фриду: „У сликарству човек мора да иде пре за сугестијом него за дескрипцијом...’ Коначно, Гоген долази до своје

револуцианарне дефиниције; „Уметност је апстракција на основу природе". Са сликањем у плеиеру коначко је свршено. Сликар се повлачи у ател>е. * Трагични луталица и скитница, несуђени продавац слика и религиозних проповеди међу рударима, Венсан Ван Гог (1853 —1890) брзо је осетио да „има у мени неке хармоније, мирне и чисте музике“. Свој тгр' ви тамни сликарски периол, тзв. „холандску епоху“, Еан Гог је преболео релативно брзо и мирно. Дошавши у Париз почињс да се интересује за јапанску уметност. Ту је један од редовних посетилаца чувсног дућана Чичн Тангија где су се продавале јапанске естампс. У јапанској уметности Ван Гог гражи оне особине које до тада пије имао. Из Арла пише брату: „Ако проучавамо јапанску уметност, видећемо човека који је мудар, филозоф и интелигентан, који проводи време ... како? Размишљајући о раздаљини између земље и месеца? Не! У размишљању о Бизмарковој полицији? Не! Он само проучава травку. Али то га наводи да слика свако стабло и годишње доба, широке пејзаже, животиње и људе.“ У намери да расветли своју палету, а и по савету пријател»а сликара, Ван Гог одлази на јут Фрзнтц’ске. „На југ сам отишао да 5и се приближио начину мишљења и осећашу Јапзанаца“. Туна јуту, У Арлу, зачиње се к нфдраматичнији перод живота Ван Гога. Јако сунце, жарке боје и сликање до бесвести разорили су његов нервни систем и онако поремећен сифилисом.

У Арл је д(хпао и Гоген. У једној свађи, у наступу лудила, Ван Гог је покушао да бријачем убије Гогена. Како то није успео отсекао је себи уво и послао га једној проститутки, а сам је отшпао у лудкицу. У тсшкој беди, не налазећи излаза из очајне материјалне кризе, а уз то душевно порсмећен, Ван Гог је извршио самоубиство- Стицај околности направићс још једну иронију. Ван Гог је за живота продао само једну слику („Црвени виногради“). Данас се његове слике продају за по неколико милиона франака.

Мало је у историји уметности било сликара који су тако снажно осећали боју и доживљавали је као Ван Гог, Боја је код њега утицала директно на нербни систем. Осећао је да га плаво умирује, црвена надражује, жута је била израз пријатељства итд. То интензивно доживљавање боје, Ван Гог је тако озвучио да је код њега боја успела сама по себи .да нешто изрази („Сунцокрети"). „Ја хоћу да помоћу црвене и зелене изразим најстрашније људске страсти" (колико сличности са Рембоовим „Сонетом у бојама“). Оваква Ван Гогова схватања биће колевка експресионизма, делом фовизма и осталих праваца. Са овом тројицом генијалких сликара завршиће се XIX век. Са њима исто тако започиње сликарство нашега века Својим делом они стоје као последње бране синтезе: са њима отпочиње нови период, период анализе. Револуционарна промена је извршена. Тема слика није више предмет, већ сликар, његове идеје и његовз осећања.

Лазар Трифуновић

ПОЛ ГОГЕН: Жути Христос

ПОЛ СЕЗАН: Пс^јзаж

ПРОГРАМ НЕДЕЉЕ СТУДЕНАТА ФАРМАЦИЈЕ" ОД 8 ДО 12 АПРИЛА

8 април, на Патолошком ин Стони тенис: стоматолози ституту, у 16 часова фармацуеги. у 18 часова Шах; првенство унутар факултета; стручно предавање за ученике средњемедицинске школе. 9 април, Југословенско драм Колективна посета позориско позориште у 19,30 час. шту. претстава „Кандида“. 10 април, Патолошки институт — Предавање: Мр. ’ Андрија у 20 часова Делини, директор средше меди• цинске школе; О фармацеут,ској етици Подела награда за стручне радове 11 април, на Фарм. факултету — Пријем загребачких студеу 9 час. ната фармације у 15 час. . Стони тенис, шах: фармацеути (Загреб) фармацеути (Београд) у2O час. на Патолошком— Другарско вече. институту 12 април, у 9 час. Ногометна утакмица: фармацеути (Загреб) фармацеути (Београд) у 13 час. Излег на Аавал?.

Живот и позив Појаве које забрињавају

ОМОРАЛУ и изградљи дика народног студента на нахпим факултетима расправља се чеего веома уопштено, а то ће рећи прилично некорисно. Теорегски се објашњава потреба за моралним усавршавањем студената. Морал, етика, лшс итд. често се чују на дискусијама. Све су то велике речи и баш зато, изгледа да се заборави шихочз прави садржај, Отуда прилична неефикасност у борби против издесних појава, које речито говоре о моралу неких студената. Чак и погрепшо оцењивање значаја неких од њих. Овакав увод није изазван жељом да се теоретски „уошпте искуства**. Ради се о образложењу гледипгга, да је дискусију о моралу, потребно свести на конкрете, чесго веома ситне али веома карактеристичне детаље и појаие из понашања неких студената. Без претензија да даље анализирамо и извлачЈвио крајњв закључке са опширним коментарима, скрећемо палољу на неке од тих појава. Ноћу је тешко гтроћи хидницима дома „Т>илас“. Потребно је добро познавање свих пролаза сијалице су права реткост. Управа је прилично упорно (разуме се из уттлате свих студената), куповала нове сијалице. Али у упорности *шак се није могла такмичити са оних неколико студената који краду те сијалице. А сем куповања нових, уттравни одбор изгледа није пронашао ништа да спречи овакво стање. Са клозегима ствар стоји утолико горе што је потрсбно мање времена да сијалице нестану. Један друг је за свој новац купио сијалицу. Било је потребно да пође у град и истог дана после пола сата сијалица је нестала. На Новом Београду неко је разбио лустер да би дошао до сијалице. Не ради се само о сијалицама. На Новом Београду, за три последња месеца униште но је инвентара за општу употребу у вредности 194.000 динара. Карактеристично је да се инвентар којим су студенти појединачно задужени далеко боље чува. Уосталои, одговор једпог од оних који се овако понашају према заједничкој имовини, недвосмислено показује пра ве мотиве таквог понашања: на шгтање управника зашто је разбио прозор, одговорио је шта се натежеш као да су то твоје ствари. Схватање другарства х малограђапштина Озе појаве се запажају, студенти заједнички плаћају штету, али веома ретко се деси

да се пронађе прави кривац. Разлог најчешће треба тражити у схватању иначе добрих студената о солидарности и другарству. Било би наиме по том схватању недругарски указати на овакве штеточине и тако им ое помаже. У међувремену, по собама се дешавају и овакве ствари: неко у соби пуши, другоме то смета, један пева, управо када друти учи итд. Не слажу им се навике и како да се усклади понашање? питање се честим понављањем претвара у проблем и.,. и тешко нејачему и некако ихгпада да је то ствар нарави а не недрутарство. Има и рафишфанијих метода. Једатг сгудевт преко ноћи постао је меоечар. Упорно је лупао вратима, орианом, прозорима итд. док га&е створио немотућу ситуацију ономе који је био с њим у еови. Управни одбор шислећи да се стварно ради о болесном чавеку, преместио је овог друвог. Међутим, испоставило 1 ее да „меоечар** није болестаи ива човек новада да сам тхлаћа е*анарину за собу и, дабоме, ааааи да буде сам. Маикмрађанштина јо и инамс одвраггаа међу студештжа је још ружнија. То показујо и овај спучагј; у ресторану Оадидевтског града тога дана ручак су сервирале студенткиње. Једна од њих замолила је „колегу“ да јој дода тањир са стоова. Увређетги колега је одговорио „да је она сада сервирка, а не његова кзлегиница**. Један други студент нечовечно и хохштаплерски је подметнуо ногу другој студенткињи када је пролазила са суђем. Пала је, повредила се и разбила тањир. Колико далеко у непоштовању својих другова и основнјтх захтева пристојности и хигије♦ не иду неки студенти показује и понашање једног студента у дому „Ђилас", који силазећи са трећег спрата мокри низ степснице. Овакве и сличне појаве дешавају се нажалост прилично често. О њима се ћути. Или се говори веома мало. У сваком случају не предузима се ма шта ефикасно. И није чудо што се поиекада изгуби критериј за исправно и другарско понашање у дому и личном жизоту. Па се дешава да иначе ружне и прљаве ствари постају, ако не нор малне, а опо бар свакодневне а тим и обичне, што их чини још штетнијим. Зар то не показује и група студената која па Калемегдану птра карте, а не разуме зашто их пролазници зачуђено постратрају. в. и.

Анкета

„НЛРОДНИ СГГУДЕНТ" ПОЗИВА СВОЈЕ ЧИГАОЦЕ СТУДЕНТЕ ДА ОДГОВОРЕ НА НИТАЊА АНКЕТЕ. НАРОЧИТО СКРЕЋЕМО ПАЖЊУ НА ДВАНАЕСТО ПИТАЊЕ’ КАКО ПРОВОДИТЕ СУБОТУ УВЕЧЕ И НЕДЕЉУ“. УЧЕШЋЕ У АНКЕТИ ЈЕ АНОНИМНО ПОПУЊЕН АНКЕТНИ ЈШСТ ПРЕДАЈТЕ СВОМЕ РЕВИЗОРУ. Драги колега, надаио се да ћете пажљнво к читко испунити овај упитвикБиће нам лакше да средимо податк« КОЈА СЕ ПО ВДШЕМ ИНТЕРВСОВАБаУ НАЛАЕ ПРИРЕДАБА КОЈУ НАЈРАЂЕ ПОХАХАТЕ; ИЗА ОНР 1. СТАВИТЕ БРОЈ 1 ИЗА ОНЕ ВРСТЗИ НА СЛЕДЕЋЕМ МЕСТУ, СТАВИТЕ БР. 2 ИЗА ОПИ КОЈУ ПОСЛЕ ОВИХ НАЈРАДИЈЕ ПОХАЂАТЕ, СТАВИТЕ БР. 3 И ТАКО РЕДОМ: Позориште »Рклм _ _ _ _____ Утакмица опера _ Кинотека ___ ______ Концерг _ Балет _ ____ Изложба слика _ _ _ уопште не- идете, прецртајте! 2. ИДЕМ У БИОСКОП (СТАПИТЕ КРСТИЋ (X) ИЗА ОНОГА ШТО ВАМ ОДГОВАРА)Једанпут два пута два и више пута недељно једанпут иесечно 3. КОЈИ ЈЕ ПО ВАШЕМ МИШЉЕЊУ НАЈБОЉИ «IЛМ КОЈИ СТЕ ГЛЕДАЛИ ОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ? _ _______ ___ 4. СТАВИТЕ БР. 1 ИЗА ОНЕ ВРСТЕ ФИЛМА КОЈУ ИАЈВИШЕ ВОЛИТЕ, ИЗА ОНИХ КОТИ СУ ПО ВАШЕМ МИШЉЕЊУ НА ДРУГОМ МЕС ТУ, СТАВИТЕ БР 2 И ТАКО РЕДОМ: Музичко-биографски ————— Психолошка драма Каубојски ___ Ноореалистичкн _ Комедије и ревије ————— Крпминални и шпијунски ___ ___ Прецртајте оно што изразито не волите. 5. ИДЕМ У КИНОТЕКУ (ОЗНАЧИТЕ ОДГОВОР КРСТИЂЕМ)чес-вз повремено иикако _ 6. ИДЕМ НА УТАКМИЦЕ (ОДГОВОР ОЗНАЧИТЕ КРСТМЋЕМ): редовно ——_— _ _ гитвргиппп никако ___ _ __

Врој 7

НАРО Д Н И СТУД Е Н Т

Страпа 5