Student

ЕКОНОМИСТИ ДИСКУТУЈУ;

Кaко оствaрити потпуну сaдржину стручног рада студенaтa Економског фaкултетa

Читао сам чланак свога колеге Д. Гојковића у претпрошлом броју „Народног студента“ „Повезати наставу са праксом", па пошто сам и ја заинтересован за ово питање желео бих да изнесем у вези с тиме своје мишљење. Оно у исто време неће бити јединствено, јер се о томе, нарочито међу студентима старијих година врло често и много дискутује, те ће уствари бити израз мишљења већине другова.

Цш ствар сводх се на два питам ■ то: 1. Дв ли је наше стручно оспособ&авање потпуно (чега се већ друг Појковић дотакао) и 2. Имаио ли услове да већ сада tmor ућимо студеитима поред теоретског и практичан рад. У одговору на прво шггање мора се прианати да ce оно непотпуво остварује. Теоретсти рад савс за оебе није довољан,

шему треба омогућити везу са праксом, јер тек тада имамо потпуну цвлину од које се могу очекивати резултати. Легша месечна, или двомесс-чна пракса показала се некорисном из више разлога; пре свепа студенти су били ггрестуштеки различитим схваташима појединих руководилаца предузећа у која су одлазили, при чему су често добијали споредне и техкичке послове са врло малим изузетком потпуног увида у целокупно економ ско пословаше предузећа. На iaj начин губљено је само драгоцено време и новац, а „пракса“ се сводила на пуку формалност. Обавезни наставни план сма-I*рам да не би такође био у сташу да реши, јер за то пре свега немамо гаранција од стра не наставника да то сггроведу (поред предаваша ва факулте-

ту имају и редовне фуикције у привреди па им често иедостаје времена и за редовка гвредавања), а иа крају не треба никоме адвшиистративно иамешути праксу из области за коју нема игггереса. Предлажем стручне груие у fcoje 6и се студенти по слободном избору отгределили већ на другој или трећој години. Овим грутгама би руководили асисгенти од кодих и очекујемо максимално ангажовање пр<и утгознавању отудената са тгракоом. Обиласком фабрика, рудника, земл>ородшlчких задруга, великих грађевишжих предузећа, бшгака, осигуравај ућих завода и друго, долазило би се до врло интереса-нтних питања која би се на факултету одмах и уз помоћ студената претрееала. На тај начин не би остајало ни једно гхитање агтстрактно, гтредавања би добила своју материјалну садржину, теориј а би добила свој конкрбтав израз. Леп пример, за илустрацију предњег, може да послужи стручна група из предмета Оргаиизације и пословања индустриских тхредузећа под руководством асистента д-р Мирка Даутовића. На овој гругш цискутује се, након обиласка прс дузећа металне, текстилне, и тране за производњу обуће с

резулташима и последирама до којих је довео нови цривредни систем на осааиостаовењу предузећа. Не треба се плапгити иедоволлгог иитереса код студепата за овакав начжг рада. Друг Гојконић, да би обезбедио угпешност у овој форми рада, предлаже „да сзаки студент Руде обавезан од стране факултета да активнк ради,...“ „да прима и извршава са успехом конкретне задатке“ са чиме се јр не слажем. Ко то све може да гарантује да студент „прима и извргиава и то са успехом конкретне задатке“ ако не баш он студент. Никакве титуле, звања ни ггрипадпости не могу да одреде положај у друштву, већ само crpjnr на сттособност Beh дуже времена нова згра да је потпуно завршена, одељења распотеЈвена. али... и закључана. Сваки шзедмет има •:воју лепо уређену просторију семинар, која се не користи iv 3 чисто формалних разлога (недостатак довољног броја књи га, чувара, гтравилтшкз о раду ових семинара и др.). Крајњеје гчреме да се они отворе, макар rt са најскрошшјим ттриручтптм библиотекама.

студ. IV год

Бошко Пејић,

Нако окупити студенте?

Старијн би требало да пруже помоћ млађима . Г” рупа физичке хемије на I првој години не броји више од 52 студента; сви су повезани једним програмом, истом слушаоницом, библиотеком, заводом где раде, па ипак, никако да се сасвим окупе; њихово иступање у организацији Савеза студената ни издалека није компактно. А разлоге, ако би ко упитао, не би баш могли да наведу. Једна студенткиша каже, да другарице посећују састанке Савеза студената (јер су се упознале са друговима), да долазе на разна предаваша која се одржавају у оквиру читаве групе, а да другови перманентно изостају. Код оваквог сташа, проћи ће година, а они, иако их је врло мало, неће се међусобно познавати. Извесне форме рада треба пребацити на саму прву годи ну. Конгресни материјал прорађиван је само у оквиру читаве групе. Можда је тако најзгодније? Али зар није и у томе разлог што су приликом прораде тога материјала са прве године дискутовали само једна другарица и један друг? Од осталих, који су посећивали те састанке (а није их било баш много) нико се није осетио. Погледајмо, какви су били њихови општи састанци? Већина састанка Савеза комуниста бавила се питашем примаша једног студента у СКЈ и дискусијом о начину решаваша тога питаша. Комунисти са прве године истичу да им је тај човек сасвим непознат, да због тога нису могли да учествују у дискусији, и да су им (и шима, а не само студентима, који иначе мало долазе) ти састанци постали досадни. Ово последше може им се веровати, ако се узме у обзир један од последн>их састанака СК на којем су сви седели у две последн>е клупе и „сербез” бавили се својим интерним питашима. То he и бити, оног, да „нису знале да филм траје два сата”, разлог, зашто две другарице до лазе на састанак СКЈ са закашшешем више од пола сата. Значи, постоји озбиљан проблем како ти комунисти прне године (има их свега шест) колико се интересују партиском проблематиком и колико су партијни, иако један °Д шихових старијих колега, нада је тр>ебало дискутовати о тим ггроблемима, каже, „нека сами дискутују на својој годиии”. Мада је понекад добро пре нустити прву годину да се сама п Риучи за решаваше своје проблематике, у овом случају стаРије године биле би дужне да пруже помоћ, упознавши се претходно са љиховим проблеМ. Ком.

СА МАШИНСКОГ ФАКУЛТЕТА

ОДБИЈАЊЕ САРАДЊЕ

„У Народном студенту" од 8 априла ове године штампан је чланак друга М. "Б. „Демократски принцшlи“ у коме се говори о проблемима наставе на Ваздухопловном отсеку и одбијању сарадње професора Ваздухопловног отсека са Савезом студената у решавању тих проблема. Савез студената Машинског факултета наставља ову дискусију зато што се ради о нарочито карактеристичној појави која спутава и укалупљујс наш друштвени развитак и ставља „вето“ иа сарадњу свих оних фактора који могу бити друштву од велике користи.

Настава на Ваздухопловном отсеку пати од следећих слабости: Одвојеност настааног програ ма од линије развитка у ваздухопловној индустрији и од шених реалних потреба. Ваз-

духопловни отсек на Машинском факултету по свом настав ном програму припрема у првом реду инжењере, конструкторе, (не упуштајући се овде колико се у томе успело). Потребе наше индустрије у томе

кадру су 5—6 % од оних који дишшмирају на Ваздухопловном отсеку, док се осталн 95—96% студената усмерава по грешним путем. Из призреде чујемо приговоре да квалитет младих ваздухопловних инжењера не задовољава, да би сви они хтели да конструишу, а да у осталим потребама у експлоатацији и економском припремашу производње не могу да одговоре. Није произвољно ако се каже да је са гледишта користи друпгшеној заједници оваква насгава на Ваздухоплов ном отсеку неопраидаиа. Стално проширнвање наставе У настави хкхлоји стална појаза проширивања наставног програма без одбацивања непотребне и застареле матернје. Неки предмети не иду у корак са техничким достигнућшва у Ваздухопловној науци. ГБредмет „аеродинамика“ у 1948 години полагао се као један испит. Кабинет аеродинамике разрадио је тај предмет у следеће предмете: аеродинамика, механика лета, елисе, испитивање авиона и аерологија. Ти се предмети у 1953 години полажу као посебни испити (место једног у 1948 години) са позећаштм бр>ојем задатака и про јеката. Овакав наставни проrpasM, са сувишностима и преогаширношћу, не дозвољава студирање да се схвати у принципу предмст, како би се лакшс савладао, него вагоии студетгге аа пут вербалног учења и површности. Студентн су npeootiтерећеш! великим бројем тгасова и пројеката. Професошт Ваздухопловног отсека одбили су да учествују у дискусији о о©им гтрсблемима са студентима и претставницима ваздухопловне привреде и научних института којкх је било петнаест прксутно. Овазсав став црофесора очито показује погрешно схватање да би оваква дискусија на широј основи умањила њихов ана чај, као научних раднижа. Ми мислимо баш обриуто, да јавност треба да зва и чује мишљање наушгпха. Код једпог вмаввак ва rpđMi «gM>)

ИАКО СУ НА ВАЗДУХОПЛОВНОМ ОТСЕКУ ДВЕ ТРЕЋИНЕ СТУДЕНАТА АПСОЛВЕНТИ ПРОФЕСОР СТАНКОВ, ШЕФ ОТСЕКА И ДАЉЕ МИСЛИ ДА У ТОКУ ЈЕДНЕ ГОДИНЕ НЕ ТРЕБА ДА ЗАВРШИ СТУДИЈЕ ВИШЕ ОД 10 ДИПЛОМАЦА.

ФЕСТИВАЛ И ПРОЛЕЋЕ

ОДУВЕК је студентсхи фестивал зиачио открнвање i* откровење, зпангм је допкгисотску опжјеност успесима, који ће доћи, инедељивост радости пад заједничкиж прегнућем. Свака белехика уиапред била б и неважна и убога; свака белешка пос.ле биће само ловљење хиљаде утисака. Да није оваквих празнжчних скупова без ритуала, da иије тако ренесанспих 6оја на лн цима једне самоникле младости, ми никад не бисло зпали за стваралачке неспокоје, којим се нејаком руком, али великим узбуђењем оживљавају Цанкареви, Милерови и Горкови јунаци. Ми не бисло зпали за нове фолклорне проналаске, ту неисцрпну магичну кутију тако трезвепог парода. Ми не бисмо зпали гита кријемо у себи, гата ложемо од себе и докле се пружају наше речи, песме и стрепње. Фестивал долази са пролећем да би изпад обжчпих цветова и забава донео алегро младасти студентске, београдске, југословенске. У зеленом ибришиму Кошутњака зопеииће несма тако разумна, а опет торжествена, токо ослобођена, а опет неисцрпна. Али то није cee. То није сајал лаких ногу. Фестивал је самоиспитивање, огледање у реци људских очију, тако строгих и тако б лагмх да ее на том споју стално сустижу варнице. Медицинари ће обавити своју делатпу недељу. Са озбиљним ликом и руком поћи ће у насеља да их опишу својим зпанима и да га загшмте као једну од првих лекција у свом неопходном етичком васпитању. Они пружају хипокритску хуманост у околину. И они су војпици човегитва и поезије. Недсвно је у друшгвеиом клубу ТВШ отворена изложба студената ових факултета. У малим оквирима, са мало јарких б оја, али оштрином студије, израсла су пред нама сликана дела са пуно варница и садржаја. Подељене су награде, а гледаоци нису ретки. Младост се и овде заодева немиром и тражењем. Одавно студенти музике нису тако колективно npuпремили себе да достојио учествују у општој симфоппји делатности. Да њихов домашај буде већи обећани су заје&нички наступи са стгЈдентима музике мз Загреба и Љубљане. Човек који би покушао да ласка себи како ћв фестшвал моћи да обиђе за пола дана, npeeapuo би се за десетоструко веће време. А треба имати доста стрпљења, na да се загледају толики производи народне технике, да се обиђу толика игралишта и толике приредбе. Фестивал се неће одвијати у уштогљеној дворани, у у букетима цвећа, у једном једином аплаузу. Он ће стократо одјекнути no предграђима, на излетима, на сценама, na играма, на изложбама, а стотине младића и девојака са дрхтањем полетарца чекаће одлуке књижевног, ликовног и музичког конкурса. Фестивал је удружени празник, удружена младост, упијено пролеће. То је широко руковање са нашим ведрипама и полетима, са нашим поколењем студентским, б еоградским и југословенским.

М. МИРКОВИЋ

Повратак наших претставника са студентских конгреса Турске и Француске

ПРЕ неколико дана вратила се у Југославију делегација Савеза студена ra Југославије са Данилом Би лаиовићем на челу, која је при суствовала конгресу Турске студентске федерације и као гост провела у Турској око петаест дана. Приликом доласка у Беопрад, дич 1 Билановић изнео је своје утиске са овога пута. Наша студентска делегација после завршетка рада конгреса који је расправљао углавном о соци јалким проблемима, спорту и туризму, док су нека политичка питања била само узгред поменута, посетила је уииверзитете у Анкари и Истамбулу, затим градоее Смирну, Врусу и Ефес, разг&варала са ректорнма и велшош бројем профегч>ра универзитета и са студен тима. Осим тога, имала је част да буде примљена код претсед ниха Турске Републике Џелала Бајара, мшшстра иностраних послова г. Фауда Кеприлија и анкарског валије. За вријеме нашег боравка у овој пријате.љској землш, <ззу да смо били лијепо дочекани и примљени, а нарошпчз нас je пријатно изненадила нова пре ггорођена земља Турска у којој се свутдје осјећа дух новог времена изјавио је на крају вођа наше делегације диг Давв*»о Бшанпнмћ.

Ових дана такође се вратно са студентског конгреса из Француске делегат Савеза сту цената Југославије друг Милој ко Друловић. секретар ЦК Народне <жладине Јутославије. М. Састанак иванградскнх студената Студенти иванградског срезд састали су се прошле недеље на Правном факултету. Овај састанак одржан је после једног другог, на којем су присуствовали сви иванграђапи који живе у Београду, а који је сазван поводом прославе 10-годишн>ице оспиваша Васојевичког партизанског батаљона. Студенти су одлучили да 3 маја иду на прославу у Ивапград. На састанку је дискутовано о томе како овога лета организовати рад Удружења студената. Сви они који претендују на то да могу држати разна предазаша (а то углавном могу сви студенти) још отсада, док изучавају своје стручне предмете, размишљаће о томе, шта би могло да се концептира за предавање. Други he се, опет, интересовати за припремање разних приредби са краћим позоришним комадима. На крају је организован излет евих студената у Кошутњак у циљу међусобвог упознава&а и збатжатаиБд. ■ШЖл' г {

ж ШШаШЖ š i Ш година XVIII НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУД Е Н А Т