Student

СПОРТ « СПОРТ « СПОРТ « СПОРТ

Такмичарски дан у Дортмунду

УДОРТМУНДУ, средишту немачке Вестфалије, одржана је трећа студентска Олимпијада, на којој је учествовало преко 1000 такмичара из 22 земље Европе, Јужне Америке, Азије и Африке. Нашу земљу заступале су репрезвнтације три спортске гране: фудбалери, ватерполисти и атлетичари. Иако су наши такмичари по први пут учествовали на студентској олимпијади и такмичарских дана у Дортмунду живели под доста лошим условима, постигли су резултате који су учинили да се наша земља афирмира као једна од најјачих спортских нација и задобије још већи углед у свегу. Две златне медал>е у екишшм такмичетима: фудбал и ватерполо, две златне, четири сребрне и две бронзане медал>е у атлетици видно показују снагу наших екипа на олимпијади. Ови резултати постигнути су свесрдним, несебичним залагагвем свих наших такмичара, постигнути су свешћу да се боре за боје и утлед социјалистичке домовине. Све је бмло ка)о на пвака! олимхшјадн. Иако је Дортиунд град са око 500.000 становника, у њешу се осећало да око 1000 нових људи, пгго су дошли да подеде мегдан на пространим теренима вРоте Ерде“ (Ирвена земља) мисле, жме х раде мтгмо шавлона немачнзгх, који се мењаЈу зависно ©д историсхмх збонваља, истана споро н тешко, али, ипак остаЈу шаблони, ограничеви крутим оквиримз. Још на путу од станице про ма канцеларијама органнзацион о г конмтета, срели смо бучне, сунцсм олаљеве Бразжлнјанде, пгм су у жнвоадвсним оделима одбијали оД свакодневне уједначене гомиле становника Дортмукда. Ишли су и у ттт мах громовито расправља-

ли о нечему, јели банане, шутиралм <>тпатке чистим асфалтом, прелазили улнце без икаквог поштавања лрохшса, не хајући за Пемце, што су се осЕртали за њииа. Добар део људи није их ки примеђивао. Рекоше нам да су они лоодавно овде па се на н»их навикло. Ту су били и сићушни Јапаици, што су личили један на другог као Близнаци, са косим сјајним очима м црном кзссм, увек једнако обучени, дотерани и угладени, па ЦРз Ци 'Јамајке и Порторика стално топлл обучеш* нако је августовско сукце несносно хгржило, са оазом белих зуба који као да нису били саставни део н»иховог тела. Енглезе смл видели тек на такмиченшма, а чшгило се да се понашаЈу као н.ихови зсмл»аци, што често крстаре тенковима и бортшм колима друмовима Вестфалије. (Дортмунд је енглеска зона). И такмичари дру гих земал»а, свахо на свој иачип, изражавали су схватања живота својих средина, па се стварала шаролика слика, инхересантна, пуна разних 6о.ја и нијанси, што их Је ова Олимпијада за кратко време уједлЈгила на теренима Дзртмунда и хладној води његових базена у „Народном иарку“. г' ■ >. НА ТВРДИМ КРЕВЕТИМА НБМЦИ су нас дочекали хладним и уздржаним гостољубљем домаћина коме гост добро плаћа и на коме ће да заради. Иисмо хтели да доноснмо суд о Д°* маћину одмах, на први поглед. То смо учинили на крају такмичења Уз све чишенице, од којих неке износимо и овде. Билм смо смештени у згради коЈа је служила за школу. У ЈедноЈ соби спавало је по петнаест до два десет људи на тврдим креветима без Јастука. Зграда се оправљала и радлици су у њој радили од раног Јутра уз лупњаву. о одмору, спавању није било ни речи, и то у данима сталних и напорних такммчења. Храна је била слаба, а хлеб Је за нас био највећи проблем, је? га нмЈе било. Једном речју жизејгл смо тешко без осиовних услова, макар за одржање стечене кондиције. Тако Је било са нама... Јапанци су становали у хотелу, јер су им Немци само за долазак на олимпиЈаду платили 200.000 марака (око 15.000.000 дннара по званичвом курсу) и обезБедили неколико футбалских утакмица у Немачкој. Бразилијанци су добили конфорно уређене просторије. Енглези су имали специ Јално уређен логор ван грзда, немачке екипе биле су смештене у некој клиници итд. итд. ОргавизациЈа такмичења Јо била одлично спроведева, и ако одбацжмч> фудбалске судије, који су очито навијали увек против нас, (сем на финалној утакмици) било Је све у реду. • Токоа десетак дана на свим теренима, у сали и на базенима од* мфла су се такмичења. Увек Је бпо печег кнтересантног из жлво-

та такмичара. Али, нијс се стизало свугде, није могло да се види све. „ДРЖАВНА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА* ИГРАЛИ смо прву утакмицу у симпатичном, малом граду Гастропу, недалеко од Д«?ртмунда. Противник нам је била екипа Сара. Већ у првим секундима игре, грешкои наше одбране примили смо гол. Код противника је настало одушевљеше (судија нпЈс иогао да настави утакиицу одмах) а публнка Је жестоко почела да навија за Сар. Наши су били мирни, средили се и кренули у напад. За четири минута резултат је био 4:1 за нас. Сар није успевао по десет минута да дође до лопте, ваши су их просто прегазили и надиграли. Публика је сада била на нашоЈ страни. Ту утакмицу добили смо са 9:1. И дотле се веровало да Је Југославија Јсдал од фаворита олимпијаде, а после побе де настале су праве муке за нас. У свим новинама, преко радио вепа и у званичним круговима олимпијаде гаворило се да Је то наш правн олимписки тим, дакле, национална репрезентација. Наравно, да смо одмах демантовали, али током целог такмичеша многи су нам прилазили и молили нас да им кажемо у поверешу коЈи су играчи из државног тима. • БОЉЕ ОД ДРЖАВНИГ РЕКОРДА ФУДБАЛЕРИ су победили у три сусрета (Сар 3:1, Немачка 2:1 и ШпатгиЈа 3:1, и играли Једпу нерешеио Сар 2:2), а ватерполисти су толико били надмоћни иад осталим екипама, да су све четирц утакмице решили у своЈу к*рист, а на Једној (против Луксембурга) и постигли резултат боље «М државног рекорда. Било је то другог дана ватерполо такмичеша. Напот су играли еа Луксембургом. У првим минутима игре, противник Је покушавао да иде на лопту н никада није успевао да доплива до ше пре наших. Увек су препуштали лопту нашима и прилремали се за одбрану. До полувремена било је око 16:0 за нас. На одмору се дискутовало о другом полувремеку: да ли да им се даље дају голови или не? ОдЈеданпут Јежина је скочио од радости и предложио: „Момци, да оборимо државни рекорд“ (државна репрезентадија ЈугославиЈе тукла Је Албанију 27:0 и поставила државни рекорд). Предлог Јс био прихваћеи Иаши су просто Јуришали на гол противника. Још неколико секукди до краја игре, резултат Је 27Л. Лопта Је код напотх играча, рви пллвају према голу. Нема времена за коибинације. Продор кроз средину, шут... и лопта Је мирно пливала у мрежу. Судија Је отсвмрао крај утакмице. Успело им Је. И опет, нашим мукама са вовпнарима нигде краја. Све новиве птшгу да Је то државна репрезентациЈа будући олимписки тим. Говорили смо им, уверавали нх, износи ли аргументе, демантовалн, иишта није помогло. Али, дошле

су и прве победе наших државних тимова у Нимегену (Холандија). Извинили су нам се и честитали.

Прваци света: фудбалска и ватерполо репрезентација

Са Треће студентске Олимпијаде

ЈУЖЊАЧКИ ТЕМПЕРАМЕНТ ТУРНИР кошаркс био Је интересалтал из два разлога: одржааао се у чувеној дортмундској Весфаленхале, покривеној окрутлој хали која може да прими 24.000 гледалаца, када се У њој прире!>ују бокс мечеви, атлетска тахмичења, бидиклистичке и кото трке и друге спортскв приредбе; на турниру су учествовале Аргентина и Бразилија које играју квалитетно кошарку. Најлепша одлучујућа утакмица турш«ра између Аргенткне и Бразилије, окупила је око 5000 гледалаца. Све до средине утакмице, резултат је био тесал са по Једним кошом разлике. у Једном моменту, енергични судија (Немац) досудио Је две личие против Бразилије. Аргентинци еу искористили обе и доцније свс више повећлвали разлику. Тренер бразилијанске екипе, који је до тааа седео мирно крај игралишта, на Једну одлуку судије скочио Је, почео да виче. махао шакама. Наггала Је гужва, игра је прекинуга, а играчи су почели да се гурају око судиског стола. Дотле Је сатрсни тренер успео песнкцом па разбије сат на столу, да разјури све судије, да удари неког Аргептинца. Публика Је све посматрала седећи на својим местима. Уиешали су се функционери организационог комитета, воћство пуга Аргентине и Бразилије. После шште гужве успели су да смире Бразилијанца коЈи је поново сео на резервну лопту, што Је имао Уза се. Таман Је игра почела. Аргентинци су постигли кош. Један Бразилијанац шутнуо је пуном сна гом лопту коЈа Је одлетела на

другу галериЈу хале, па су је једва пронашли а остали играчи су опст протествовали код судије. На крају лргентина је бољом игром победи.та, иако су последљи минути игре обиловали псовкама, свађом, гурашем и заглупгаом дреком, коЈа ниЈе престајала ни носле утакмице. Изливи јужњачког темперамента овога пута били су исувшпе «те»тераментни“. * ДА СИЛВА НА атлетским такмичењима ол зеликих имена поред нашег Милакова и Јапанца Хаиме, Пемца Хаса, био Је и олимписки победкик у троскоку црнац Дз Силва. То је пријатан доброћудан и скроман момак, увек весео м спреман да кроз осмех покаже своЈе дивно беле зубе, илот да вам одговори на ма какво питање које се тиче атлетике. Скакао Је у предтакмичењима преко петнаест и по метара, па како је скакалиште било припремљено за европске поЈмове, друтам ско ком Је увек био у песку. Престао Је да скаче и замолио организаторе да за финале обезбеде скакалиште коЈе му одтовара. Све новине писале су о овоме и критиковале организаторе, а сутрадан Је Ла Силва имао прописно скакалиште и са 15,92 освојио златну медаљу. На крају такЈвичеља одржал Је бал нација. Да Силва је био са нама у Фестфаленхале. Како вас Је пријатно изненадио својим песмаиа. Има диван глас, па Је на мол-6у такмичара отпевао неколико шлагера. Све време је играо х неки кажу да је љетсша девоЈка била најлепша на балу? Укуси су разни, а девојка је заиста била лепа. Доцттје, срели емо га у Луксембергу где је схакао на љиховом мигингу. Било Је мало хладно и падала штага. Једва је успео да м загреје и скочи нешто преко пегнаест метара. На том такмичвп.у било *е само око двеста гледалада. Очито незадовољан и ве аавиклут на овако слаб приЈем, напустио Је терен и отишао. Те вечери путовао јв даље и веома топло се опростио од нас и захелео нам даљне успехе. • Након завршеиих такмичења у Дортмунду је одржал конгрес међународне студентске спортске организадије ФИСУ-а на коме Је наша организација једногласно примљена за члана и изабрана у извршни комитет великом већином гласова. Ово Је било »чито признан»е успеха наших спортиста и доказ, да Је наша земља и организација још више подигла углед међу осталим народима.

Ж. ЖИВКОВИЋ

Смиљка Калушевић поставила је нов државни рекорд и освојила сребрну медаљу

Осам медаља атлетичара

СВЕТСКО атлетско студентско првенство у Дортмунду није било такмичење таквог квалитета као такмичење за првенство Европе или Олимпијаде. Али ипак атмосфера на овом такмичењу била је веома слична оној са великих такмичења. Била је то у ствари „мала Олимпијада". Тре бало је имати јаке живце да би се постигао успех. Није било ни мало лако пробити се кроз многобројна предтакмичења у финалне трке. Овако напету атмосферу наши атлетичари су успешно савладали. Освојили су 2 златне, 4 сребрне и 2 бронзане медаље. Постигнут је ушех какав нисмо очекивали. Милаков је био најбољи НА интернационалном првенству Енглеске у Лондону први пут у овој години срели су се енглески рекордер у скоку с мотком Елиот и наш Милаков. На том такмичењу Милаков је прескочио исту висину као и Елиот, али је

онај био бољи јер је имао ман>е грешака. Још онда у Лондону почела је борба за престиж између Милакова и Елиота. У Дортмунду су се поново срели. Милаков је тих дана био у великој форми. Неколико пута поправљао је наш рекорд и имао је резултат од 430. Очекивали смо шегову победу, али смо се прибојавали Елиота, који је неколико пута показао да уме да се бори. Никада нисам имао толико треме и страха и више сам се плашио тог такмичења нето приликом трка у којима сам ја учествовао. Милаков нас није изневерио. Борио се као нгасад дотле. Све висине савладао је у првим покушајима. Елиот није могао ни-

шта да учини против бољег од себе. Прескочио је висину од 420 али то није било довољно за победу над расположеним Милаковом. Публика је цело време такмичења навијала за Милакова. Он је био њихов љу бимац. На целој турнеји по Западној Немачкој ни једанпут није био побеђен. Није Милаков одушевио нас и публику тиме што је само освојио златну медаљу у скоку с мотком. Обрадовао нас је још једшш новим јутословенским рекордом који се сада налази на завидној висини од 431. Победа коју нико није очекивао СЕДЕО сам на трибинама пред почетак такмичења са Милком Бабовић. Била је узнемирена и бледа у лицу. Очигледно је било да се ова напета атмосфера одразила на нашој рекордерки. Тога дана трчала је 100 м. Била су то прва предтакмичења у овој дисциплини. Нисмо могли да препознамо Милку на стази.

Била је бледа сенка оне атлетичарке коју смо навикли да гледамо у Југославији. Испала је у првој предтрци и није се пласирала за даља такмичења у овој дисциплини. Била је ско ро разочарана и скрхана првим неуспехом. Али се ипак није са тиме помирила. Имала је још једну прилику да се рехабилитује. Трчала је 80 м. с препонама. То је дисциплина коју је тек ове године почела озбиљно да тренира. Оно што јој није пошло за руком на 100 м. успела је ва 80 м. с препонама. Пласирала се у финалну трку. Самим тим што се Милка Бабовић пласирала у финале на 80 м. с препонама сматрали смо па 1е постиглз добар успех и

нисмо очекивали много више од ње. Тако смо ми мислили који смо посматрали ову велику трку са трибина. Али Милка није била истог мишљења. Она је била решена да се бори. Кад је одјекнуо стартни пуцањ видели смо Милку Бабовић како је са старта кренула као вихор. На првим препонама била је већ испред осталих учесница у овој трци. Стекла је предност коју је успела да очува до циља. Прва је прекинула циљну траку и освојила је још једну златну медаљу са новим јутословенским рекордом од 11,7. Била је веома срећна и радовала се овом великом успеху, а приметили смо и сузе у њеним очима кад смо јој прилазили да честитамо, на великој победи, која је сигурно највећа у њеној атлетској каријери до сада. Јованчић је погрешио ЧИМ смо стигли у Дортмунд Јованчић се одлучио да трчи само 100 метара. Остали учесници у трци на 200 метара били су веома јаки и наш рекордер се одлучио да покуша срећу само на 100 метара. У овој дисциплини постигао је ове године велики успех. На европској ранг листи са 10,5 налази се међу најбољима. Очекивали смо да Јованчић у Дортмунду буде победник у овој дисциплини. Он би то и успео да није био непослушан. Пред сам почетак предтакмичења на 200 метара Јованчић је наједанпут донео одлуку да учествује и у овој трци. Сазнао је да Санђермо (Италија) не трчи, а по мишљењу Јованчића он је био једал од кандидата за прво место. Учинило му се да ће на лак начин да дође до златне медаље на 200 метара. Сви смо покушавали да га наговоримо да одустане од ове не много разумне одлуке. Није нас послушао и упустио се у велике напоре. Трчао је четири трке на 200 метара и није успео да освоји златну медаљу, Стигао је други иза Белгијанца Веркриза. После ове трке био је преморен и утучен. Тек тада је увидео своју грешку. Али било је касно. Трчао је и 100 метара. Била је то његова најомиљенија дисциплина, а није успео да постигне успех какав је он желео, и за који је био способан. Тешком муком освојио је сребрну медаљу, а био

је један од најозбиљнијих кзндидата за златну. Само великом атлетичару као што је Џеси Овенс успело је на олимписким играма у Бврливу да победи на 100 и 200 метара. Ретко се памте такви подвизи. Обично су на 100 и 200 м. увек на великим такмичењима побеђивали атлетичари само у јед* вој дисциплини. После Дортмунда Јованчић је ваљда схвагио да је он један од „обични* смртника" спрингера, који може да постигае само онакве успехе за које је способан о° својим реалним вредносткмаЛепо је то бити амбициозан, зхи некад се успех постиже паметном тактиком и правилном расподелом снаге. Да је Јованчић у Дортмунду трчао само 100 ме тара како је првобитно био одлучио он и његов тренер, освојио би једну драгоцену злат ну медаљу уместо две сребрне. Остале медаље ПРВИ дан такмичења најмлађи члан наше атлетске екипе Смиљка Калушевић успела је да у бацањУ освоји сребрну медаљу и 'постигне нов југословенски Р 6 ' корд у овој дисциплини оа 42,46. У бацању диска Дарво Крњајић је освојио сребрвУ медаљу са 46,63. Мугоша у трци на 1.500 *етара и Илић на 5000 м су освојили и две бронзане медаље. ) в. илјиЈ I

Милаков је био међу најбоЈвим атлетичарима Олимпијаде

Милка Бабовић непосредно шосле оевајања нрвог места

Страна 9

Цчјј*ј« Савсз стугкрата Београаског уоиверзктета « великих школа Уређује реаакционв копегиЈум, олговорви »редпик Јосип Франић Уредништво и администрааија БеограДц ' Бшжапска 4 IV: тедефоа 23-464, ченовни рачув 1032-Т-227 Тромесечеа претоиага 72 дкв. Штампа „Глас“ Моше Пијаде & Лист излази средова. Цева 6 днвара. _***/

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 18