Student

индивидуалиост!, неодољиво снажно запитат ra оно што HiiCaM требалах А како те изгубили ногу? Зашто зас то ннтересује? упитно одгоанри дрв?на нога. Ето... тако ... питам ... И мисште да је то довољан разлог да вазс Кричаи- запита опет. Не, a.» ... нисам знаЛа шта да одговории. Осе*ила сам се ухваћена у своЈоЈ %та<ститој ЈАмцн. Недостајало ми Је ваздухл ■ унукох ra дубоко. Гледала сам у миоштво ИК|п im кдменчића који су прекривали у Шокрај кТупе. гледала сам их све Јвдним Кгледои/ И нисам -идела ни Једиог, а опет Адела >сам еве. Хо се је мељало у **«ЈоЈ i*ecTM ■ етвараао ми Је . иеку омахлиду Снгур- 1 * саж да Је унаоколо владала савр■lена Тишина, вл и мени Је У ушима непгго »УЈж.^ | rJKtU'To Је неколико минута док сам поШфхјл своЈ поглед. опет сам угледала дрвеЛ Borj. Мртво и мирно била Је прислоњена НшлусУшШл~~ и. рата, девоЈко! проломи се вво nflpub ci оне стране дрвене ноге. У свест шш Џ джпело осећање као да се руши нека ; огреериа раћевина сазидала из хиљада ■ mt ia».*w ц гала. Вз ртв? одговорих као да сам заИз |bei што се Је однграло, из свих k ЦЦчш ч питања, родила се Је његова

прича. коЈа’ Је дошла као да сво Јом лемотом замеви оно што ми Је дрвеиа eora одузела. Још кад сам први пут улетео у опасву пеприЈатв.љску аатру, осећао сам у срцу веки жар. Зкао сам и тада да пружам све своје што могу дати. Ннсам мислио хоће ав »о битв рука, влв можда живот, Јер ме Је водио онаЈ силии осећаЈ борбе за правду. који те тера да љубиш, а да подносиш патње и жртве радо и °Д срца. Зато нижад • томе писам ммслио, а кад се Је то десило, десило се Је врло Једноставио. ЗаглушуЈућа експлознЈа, а затим врућина у телу. Зем.ља пада грумењем на главу, а кад то прође при метиш да ти Је поцепан леви РУ*ав, па тен онда осетжш да ти вота брнди. Сжуинш ее да нашшаш ногу кад тамо ноте вема. Саио осећам да извире вешто течио и лепљиво. Разумеш да Је то ар*> п» сжжнеш опасач и завежеш што Јачв можеш оно nrro ти је остало од ноге. После иузмш лож те ие пронађу другови. Онда то они вађу, однесу те у болницу, онда долазе лежари, преви Јања и онај осећаЈ да још увеж нмжш читаву ногу. На краЈу ипак долазн дрвеиа иога, оида ово оролеће ■ ти са твоЈвм питањмма. Ja саи сада помислила д» између ове дрвене ноге, пролећа и моне постоЈи, ве*а уска веза. НиЈе ли он у рату осетио оно nrro сам Ја осетила у пролећу? А зар онда и ружна нога не изгдеда дружчиЈа?

Пе cetUM се појединости из еледећах сусрета. Знаи да смк> причалм много. О енему ш свачему. А љегове доживљаје нз рата слушала сам као најлеташе приче. Причао Је лепо нвжаао осећајно. И тако смо дуго разговарали. Ја сам покаткад погледала у кегову дрвену ногу и она два хајнша, а Једног дана Је м нисам noгледала. Другот дана Је инсам више ни примећивала, а ои Је тада Јекао хаЈдемо одавде. Устали смо и пошли смо, а он је ходао као и сви остали људм. Димитрнје КАТДЛИНИТ.

У СТУДЕНТСКОМ ДОМУ „ЗВЕЗДАРА"

Док портира спава...

Хало, Криминалистичка уарлт. Овде Огудентски дом ШдВиадара" улида 7 јули 56. Да joio цријаву: вечерас у пет сагл Портиру наше зград украШШШт је каса са новцем од теI ЈевфОнских разговора. Како? Порггиру украдена Човек се ишчуђава како то деси. Није ни чудо, јер у«Ј Есортир у свом радном вретту ретко је када на своме ■НКом месгу. , v;- * Силазим једног дана низ сте семицо исте зграде са једним дрздом. Чини ми се да је ово стра— рекох другу, за човека Којм је онако висок, гглав, круп ym хорацима прошао крај нас i - Hel Странац? Откуда би ||К вио? И ја се ггитам. О томе нико жкје знао. Тек ггосле неколико дава на спортском терену водио се овакав разговср: 1 Ви сге друже странац? ' — Да, Швеђанин сам, студеит. Путујем по Европи. Сада

се задржавам у Београду у студвнтском дому 7 јули 56. Ево већ седам дана. Одлазим сутра. И отишао је. И тако се најзад дознало да је овај неотознат сгранац седам дана живео у студентском дому „Звездара”. Ни портир, ни управник, ни упранница зграде, ни управни одбор о свемз' томе није знао. Код кога је живео, у чијој соби и са чијим одобрењем, остала је таЈна. * • Знаш, вечерас сам кавила сат да се пробудим тачно у 3.30. Неће лако проћи. Гађаћу

га пеглом, па ма шта се деКога? Шта то причаш? Јао, ти не знаш ништа о томе каже фариацеутка Воса. Ево већ иехолико ноћикако неко хасно после поиоћи долази у наше собе. Синоћ сто дошао око три сата попоноћи. Отворио врата од собе i онако виоок у шеширу из мрака нас гледа. Затим цриђе упали свегло и крену ка прзом кревету. Ми се пренусмо и викнемо. А он, изаину се и нестаде. Ко је био, ни за то се није дознало. Можда лопов? Можда кримЈшалац? Можда...

каса Непознат ст ранац у дому Фантом у женским собама

Гек док портир мирџо лешк*ри и спава на кревету, кроз отворена врата у зхради 7 јули 56 пролави свако и скоро у сва ко дова. А шсо су та врата аатворена, онда то исто само на супротна која се никада не затварају. Студентски дом „Звездара је скоро оформљен дом од бив шег дома војних студената, У њему је смештено око 450 сгудената. Управни одбор је састављен од младих људи хоји можда по први пут одговарају овој дужности. Али то није осправдаше да се могу толерисати овакве чудне стеари које се дешавају у дому. Начин се иора проиаћи. Портиру указати најозбиљније или у крајњем сменити га са дужности. Још нешто. У дому једна војна установа заузима 11 соба, а два приватна станара три собе у којима би се могло сместити око 50 студената. Ахо уирава дома није надлежна да реши овај лроблем, онда неко свакако јесте, јер он је заиста актуелан, јер многи студенти још нису обезбеђени са станом. Из истог разлога допис у „Политици” од 17. ХП, у коме се говори о рестаурацији хотела „Ројал” оадашњег студентског дома за потребе Београдског угостител»ског, је апоолутно бесЈшслен, јор ова зграда у коме јс сада смештен део дома „Звездара” мора остатм сгудентски дом, све дотлв док се проблем смештаја студената не рсши на радикалнији начкн.

Р. ВУКЛШИИОВИЋ

Акција давања крви ПРОТИВ СМРТИ

У Цеитралном заводу за трас фузију крви у Светосавској улици 19. XII. било је живо. На реду су студенти Медицинсзсог факултета. Јесу ли ово све студенти доброаољци? Јесу друже докторе, одго»арају сви у глас. Око шездесет студената Медицинског факултета спремљелих за преглед чекало је у реду. Прво се починл прегледом крви и здравља. Пишите меки 500 кубика, иало Је то 260, каже друг Мајцаи Драган. Молим, молим, пише док»ор и на картон узети; 450 Јсубика. И тако редом Ово Је први факултет да... sl \ Јавиц масовно за добровољЈО давање крви Није ни чудо. ' ° су медицинари и они најбове схватају потребу трансфузчје крви. Зашто нам јуче нисте послали крв? питају из болШце. Нисмо имали одговарл дежурна сестра. Била нам је јако глреб»а, изгубили смо човекг наставља се разговор. Умро? Умро!... На столу су се см<љивали студенти и стбденткињЈ. Посао је организовано одм цао, а флаше спремљене и стерилне пуниле су се крвљу. Она ће сутра, можда Још дагас спасиТи мајку на порођају, дете пред смрћу, повређеног рашика... Служба добровољгог давања крви је чин где се величина хуманости сваког гајединца по казуЈе. Удружешс студената медициае отпочело Је, иако са слабом _озбиљније прилазити овом гроблему, што претставља обавсЈУ свжог -ве сног. грађанина друштве ве заједнице. Мгжда he ових дааа и на факултетима акција масовно отпочети.

ПИСМА РЕДАКЦИЈИ

Дружс уредниче, ЛГгерарна секцнЈа удружвн.« ВКШ, ооратнла се rrpe неки дам MiaaiiM хњижвшшрша из уредни птва „Младв куЈггурв- да Једно чвчв присуствују иашвм литерарК)М састакку и д« повгогну младиа* другошша који ce интвресују литерариом проблематиком. одаавали су се и догшш: Палавестра, Ољача, ВукосааљениА, лазић и ГрбШ. Камо среће да кису. Вар ве биемо знали за онаЈ високи потцеп.ивачки и изазиввчхи став, кроз коЈи су они манифестовали ову „ломоћ". Д« наведем само пар примера коЈи бацвју светлост на н>ихово држање. Вило Је прсоложено да поред н>их читају своје радоже и иехи студенти. Категорички су одбили. Нв доликуЈ* оаим посницнма и»гледа, да ce утапаЈу у гомилу н да поред н»их и неко друти чита. Разумели смо њмхову сујвту и дозволили им да сами чита Ју. Сал* Друштвеног клуВа ВПШ била Јв пуна. Ја веруЈем да Је овако масовна посета за њих била изненађење. То Је изразио Младен Ол»ача обративши се ЈедмоЈ колегиници; „Извините, ко вас Је дотерао озде, милиција иЛИ УДБ-а?“ „Није нико“. »П« овде има И људи од вредности". Чудо, збиља *ry ДOl Палавестра Је изашао на говорниду да говори о саврвмешгм лиi ерарнкм струјањкма и почео да говори пушећи цигарету. Затмм су редом читали по Једау песму, пошто су се лретходно изиатезали да ли уопште имаЈу песама и у којем џепу им се иалазе. Нећу се

уттуштати у оцену уметничкв вред ности ових песама. Младон Олача прочитао Je Једну приповетку, однооно ниЈе ништа читао, иего салго одглуиио Један неслани и иеугЈчгни схеч коЈи no момо уверен>у нв одговвра стварчгости. Нв може да верујсмо да уреднкх Радио Ввограда хада му донссу техст T>opJja Јованожића, тражи да Ђорђе ЈовановиК дођв лнчно м коригује свој текст, или кад ку доиесу текст Јаше Иш.атовиђа да каже, „Доасле ћете да форсират« ове младо пмсце“. Не зауанмам кикакаа апологетчЈки став, иити твр дим да Је наш државки и друштвени аларат савршеи, али ми се чини да оваЈ геииЈалии кн>и« жевни опсерватор одражава нашу стварност плуоорно. А мора се искрено гтризнати, да Је Младен Ољача према сигоме што je показао нама то вече промашио каријеру. Реакција од страие етуденатв кл оваклв став ниЈе изостала, каасо духовито примети Један друт у дискусији: »Као да су нвс с олкмпа посматрали кво Црве којн врве п о земљи“. У дмсасускЈи je било * оиггриЈих примедаба на н>ихоае р* дове: „Да су песме коЈе су читали неразумљиве, да их публижа не може схватити и слкчно. Грбић Ј« одговорио да нлп савршено ништа не ннтересује ххублика, да они не пишу з« чобаие и eeљаке, него за кљижевно образоваие људе. Кад би се нехо од студвната усудио да пгга дискутује овда су падале оаакве дрммедбе: »ДаЈте му пиштољ да пуца“, ЈВрло добро. два тшус", ЈХмвео Лукијан Мушлшси - и сздачдв. На храЈу су по списку одржали

километарсже гоиоре строампи све студемте ВШП и Фмлооофсхог фпкултета у .незналице - , егчввике“, хоЈи су лаици за схватаље КII.ИЖЖIOСШ, а пскогоиу модерккз ма. Ја ое нећу упушгати у то холико су оми имали npaao да ое то всче захлаљаЈу иза тврђаае модер низма, Јер нвмам намеру да полемшцвм са љима, иего само да истакнегм пример иехудтурдод 1 одаоса преа ла људмма ОД етраие оиих .културних" хљижеанмаса. сутрадан су се изиишиш преко телефоиа и мзразипм жељу да поново дођу и доотграве стаље*. Ми им поручујемо овиш чланкои да поразмисле о овоЈим метупаљима на било хом мосту. ЂУККТ, РАДОВАП студент П годаше ВПШ

Усмене новине

СекдхЈа Савеза студвиата внглрске групе Филозофског факултета одржааа у среду 28. ХП. у 19.30 у свечаноЈ оали фа култета УСМЕНЕ НОВИНЕ УнествуЈу Раша Плаовкћ ■ ЈБубиша Јовановнћ. (Дијалог нз .ЈИлстачног трговца”) БоривоЈе Недић, професор Осврт на „Млетачног трговца” ЈуриЈ Густинчић, новнвар Драган Савнћ, карнкатурнста Жнка Жнвуловнћ, жз Веселе вечери )•

ФИЛМ

на програму кинотеке РИТАМ ВБЛЕГРАДА tf*« ■ АЈзвЈШтафЈ, као м ВормшЛ, s* о и Мохољ -Оађ 1 « ашоп. ж Ваитер Рутмаа био Је ЗД«ар« еу « I у ввету живих црно-сиво-белих самха као ат љут воЈж су «»160« ооепсак мигуВиосш *aim «Ј свет шисрвга I прогжа умжпшжу. .. I у експоошЈЖЈЈ*. дивавшчким увођењвк I воз) у савршену неатоасреткост и тишину зорс над асфалто* велеграда, Рутман почЖћв овоју визувпну симфсишЈу. Св« што ее у Једиом грАДУ »рЛв, oapehe, зауставља * wpm, Рјумвк Je иеаориетио д» шложи c*ol досзшжај I не гувеКи никахо всоу са роа.тнсм стварнсанКу. Монтажне итре смеЈБУЈУ снимци реалших догађаја хојима се тако даје одређвв зкжчај: после храпсог замлучка: У целож том »ртпогу ш m» преврКу по ђуСрггу кок оии Једг тсгртв и пвчвие фазмнђ овет I наступа ритам трамваЈа и аутобуса, с лева, с десиа, затмм I сгогп, старица се пење степешвдама у цркау, Ритму града коЈИ J« вокгажсм оргакмзовао (кзразио) Рушак, имЈе потревма ■Г* зичка прати»а хоја Ја била прсдакђенв. Oaaj фшш ииЈе иш. I Нимало случаЈно Ј« oaaj доживљај града слкчш Дос Шсов*» I aoacs из лојмоамо неповезаних слнка израста Једикстаекм ритам саироменот жквота. Наравно, док Рутман ствара визуелив, Доо Паоос користи мовггажу npe свега стварајући литарарве I ефакта, јер Je одлично осетио поетичносг и ритам хоЈи ce могу послсћи уз помоћ мовггажиог стопа. , ФИЛМСКК новости vn ДЕТЕ РОЂКНО У МИНЕАПОЛИСУ ДОЛАЗИ ОВАМО У "*i •' ИНКУВАТОРУ Чејен Чејеч Хоп на лог попија _ ј t КАЖХ ЏИМ ХИЛ УДАРА НА ПНТРОЛКЈСКИ ТРУСТ С 939 ОПТУЖВИ ВЕНЗИНСКИ ВОЗ ДИГНУТ У ВАЗДУХ И РАСПАО СЕ У ■'( ПАРАМПАРЧАД I Ј|сена и деца неетали нризиаје да Је мздео бичевап>е и сакаћеље алм киЈе видео сграшиа илсжљ* , ИСТИНА О СЛОВОДНОЈ ДРЖАВИ КОНГУ Јlалази гадпу грешку ва дрцдноту Сантоо Диши прича о супаркику ртице грабљивицв суируге, главва текња урођекицима у Коигу изовиредш налог за пепазах иорпарице САД ВЕЛЦИ V КОНГУ ГУВЕ МОРАЛНО ОСЕВАНЈВ i ЖЕНА ЗАРОВЉИНА ОД ВОЗАЧА ВОЛНИЧКИХ КОЛА РАД УГРОЖАВА ПОЛИТИКУ последи>а Салома ниђвна у ЊуЈоросу узалудж> Jjma- I штио материно \ Ту гша леста за двоје, драга, Али после веичања Двоје, драга, као један, драга, јахаћемо на моме понију I Из старв Чејеке Из .42 паралела* хаже ово Је веас када he владати ммлиЈарде и моотоии пом ce сваки дан да мртваца покриЈе снегом ШТРАУС СЕ ВОРИ ЗА САЛОМУ ЖХЛЕЗНИЧКА СИГУРНОСТ УЗ ВЛОК-СИГНАЛ Парадохсално je да срелства која су изворно и суштиИокм филмсха користе саврвмена драма и савремеми роман сасапи природно, доас nx савремени фнлм (усгшжрн псеудо-фипм) скоро пошуио занемаруЈе. Разговор са В. Нановићем Прошле среде у четрдесвтпвтици водио ce разговор мзмеђу студената пђихевносш и Đoje Нановиђа, радитеља чвтмр« наша I уметкичха фклиа. Доносимо одговоре на извесиа питаља. НЕОРЕАЛМЗАМ У НАШКМ ФИЛМУ Велики број тггаља односмо ee на могућиост првАЉвља камкх иационалмих фмлмова у иворалиотичхом стилу. Тахо »e Јвццао тптгааас гласило: I Мислита ди да Је ведостатак техничких средстааа I •ифаадиав што су иварааљвии тахо аоша филиови као што jo вааркмвр .Свн ma ж>ро*Т А што ce тиче вовца, ве мисдитв ка I да Је врло Јеатшо направљев Дв Сжкзаи фшги .Крађа бицккла"? Одговор Је гласио да смо шграли да плагимо ДУТ иалмаа неискуству. Ве моту се одмах правити ДоОри филмови. Што ое тичс ввореализма, о« Je поизосао Ва друтом тлу и ДРУтоЈ ДРУ* пггвеноЈ еитуацији. »Крадљипци бицикла* нису тако Јевткки, жжл ппо ое мислм. Снимањв у екстериЈеру увевс Ја скупљв, од ппип а 7 атељеу. Осми тога наши су фмлмови уошиггв ЈввтиимЈи од етраних. ЈДИГАНКА*, ЈОГЛВДАЛО", ЈВИЛА САМ ЈАЧА« .. . _ Ко Је створио СтзЈхка у ЈЦиганхи-7 Околнооги. За ту улогу бно ј« предвиђвв Рад« ховиХ, али je он морао да идв у иоЈсагу. *А»апа“ и**Је ушвда да ш у ое одлохи војска док снкми филк, а с друго етрапо ииЈ« жедсла да одложи emasaae. Ви сте у ЈЦигании- у изнесшпв кацровима покушжлв дгпв и esm> као првж Јутословенсхи иесгври? Јл сам само сшшао oeo што Је предвидео сцеиарио. Да Д* сте гледади „Отледало- Пурише Ђорђевића, Шта ииеЈавте? Питан>« Је веровагто имспирисано обаиешгељеас коЈа Је допела ттампа да је цензура одбила оваЈ филм. Филм Је занииљив покушаЈ и нешто ново. Ми мислимо да Државна комиоиЈа лл преглед филмова прелази иолшвнтенциЈе коЈв су ЈоЈ дате. Веровагно вам ш*Је познато да Је одби Јен и филм о Зиају са образложењем да Је стаи према Змају сувитае кндивидуалаи. Филмски радници сиатрају да Државна комисија ниЈе наддежва да одређуЈе да ли Је и колихо један фшш требало да буде ивдхвидуалав. Шта Je са филиина Гавржка н новахоиић* „Била еам J*%af? Шеле оаог коагешања 7 Јавности, показало се да циЈ« тачао да не иоже да ое прода као што je jveana" тирдмла. Филза Је откупиао Оосаиежо предузеће за расподешу и гледаћемо га у биоскопима. ДГОСЛЕДНкИ МОСТ“ И ПЕРСПЕКТИВЕ УФУС-а Врло опширно друг Boja Нановић изнео Је caoj став и ctaa Удружења филмских радника према кахпаљи у штамли протиа вопродухдиЈе еа Немцима. По љегооом мишљељу мопши хритихе нису ови коЈе ова иаводм већ тежља да ce фили лихвииира пре доласка прад јавност из бојазии да he фидм негирати оггравданост одлуке .Авале“ да се одбиЈе сарадља О« Неосцима, због паводне немотућности сарадље ка уметничхои плану. Када ће се приказати .Последљи мост“? Двадесетог Јануара гледаће га цвнзурва кокисија. Да лм ће УФУС без копродукциЈа моћн мзбеКв жрнзу aamer уметничког филма? УФУС Је кмао намеру да почнв сгосиаље филиова уз помоћ кредогга од Нароане банке. АкциЈа против УФУС-а 7 штампи као један од првих резултата постигла Је то да предузећв филаижих радниха неће добмти кредите. Ипах идуће годоше УФУС he снимити два филма у сопственој релсиЈи; први са радљом у Космету непосредво гтосле завршетка рата: ЈЕшалон доктора М.“ и други са темом борбе против информбироовских диверзаната. У току су преговори са Ентлезима за енимаље једног филма у колору (»Охридска легенда"). Филм би ввровапф сггимили аутори .ДДрвених ципелица" и „Хофманови> I нрича“ Пауел и Пресбургер. V

УЛтаРА И УМЕТНОС

5