Student

ДИСКУСИЈА О МОРЛЛУ БЕЗ ЛАЖНОГ СТИДА

не, већ снажно и свакодневно код нас ужидаЈу и првображаввју. већ остатак и онв веновне владавиве мушкарца и леговог (мушког) морала који Је револтирао не само социЈалисте XIX века већ и многе светле мушке главе прв н.их. Кахо

постјЛи да ce (У главама људи) оствари оно што је већ загарантовано законом. И више: како иатерати људску сввет да нв само достцгне seh и прекорачи норме датог економског постигнућа, да упркос свих комоција K инертности, почев од сасвим скромног, сасвим мндивидуалног, сасвим свог решења покушава да нађе нове путеве? Да ли he девојка, ако Јој то родитељи бране, ступити у „брак пре брака" уколико она то сама сматра за исправније? И шта је, најзад, брак печат власти, или нешто више? Унутарња или спољна обавеза? Шта он тр е б а да буде озакоњење Једног постојећег односа или посвећење нечега што тек има да дође? ПостоЈи грађански брах (коЈи Је Још Маркс одбацио као облик проституције не као „хласик” веђ просто као паметан човек пре сто roдина); постоЈи некаква „слободна љубаи” или можда нешто треће? Да ли постоји нешто као „криза данашњег брака” или Је то Још увек криза јучерашњег брака? Да ли слободна љубав мора да аначи неморал или би могла да зкачи и: елободна од сваке принуде, пре свега економске? Ако на партиском еастанку младићи, који на себе не примењују исти критеријум, оеуђуЈу неку девојку због ~неморала>’ да ли Је то неморално? Ако се младић, зато што иле с „поштеном” девоЈком, обраћа плаћеној љубави да ли Је то неморално? Ако неки друг, због комшије или стрине због организације или због сопствене комоције, Ж!ши са женом која је додуше „његоса” али коју више не воли да ли је то морално? Ако су данас економске прилике Још тачвг Д а се ж ена тешко решава на развод, да велике породице спаваЈу у заједничким собама, да пеленв разарају идиле, зар то значи да се тиме треба и помирити, к у нашим главама саикциоиисати одразв тих помирења? Акб Је за брак потребно „обезбеђење", ако бе 3 стана нема љубави, ако без осигураног дохотка нема cpehe, (што ие значи да у сваком стану *i м а љубави или у дохотку cpehe), ако се брак данас, чак и код младих, Још увек често заснива на „сређиЕању прилика", то значи да ће, npe или после, тај моменат отпасти

a urra онда? Онда he се видети да Је то био само Један делић питања (који се наметао као важан и можда централнији но што Јесте, баш услед те caoje зрелости, хитности да буде решаван). Класици кажу: када буду уклон>ени еви економски узроци брака он he се склапати само Још из л»убави. (V кумановском срезу неки младожвња купио je (1955) девоЈку

за 120.000 динара). Али Енгелс каже и ово: ако he брак бити моралан зато што he бити заснован на љубеви, он he то и остати само дотле дох та љубав буде тра Јала. А тиме Је начето Једно сасвим друго, крај-

н>в субјективно, питање постоЈаности љубави. Стендал цитира један докуменат из дванаестог аека који дефинише брак као обавезу на давање онога што се може дати само добровољно. На дискусији Је постављено питање. Да ли овда друштво има право да се. путем закона. меша у те. тако сложене и деликатне односе? Одговор може бити практицистички став нашег законодавства. Други одговор: живот показује да никаква правна форма не може (нити је икад могла) да фактички примора партнере. Неко Је рекао: морамо се договорити шта Је морал. КритериЈум мора да буде допринос развитку друштва. - Али шта више доприноси томе развитку, ткзв. „одржаван>е мира у породици* (о томе би имали да кажу деца и комшиЈе) а тиме и одржавање (без зн. навода) односа међу људима (брах као основни вид људске кореспонденциЈе) или смело одбацивање застарелик предрасуда. У дискусији Је заступљена и Једна теза коЈа потпуно одбиЈа данашљи (саикционисани) облик брака, уз одговара Јуће (нико не зна какво) регулисање своЈинских односа, питања деце итд. Или иожда неки средњи пут, поступии, природнији развоЈ од крутости и морања до диЈалектички слободног расуђивања и одлучивања индивидуе пут уосталом начет данас у свим областима нашег друштвеног збивања. Догод „морал” ниЈе довољно у нама он мора бити изван нас, изнад нас. Када људски односи буду постали заиста људс к и, каДа he ти односи бити регулисани, уместо ванљудским прописима казке и награде религије када све спољне принуде буду замењене унутрашњим законом, таЈ унутрашњи закон, осећање одговорности човека према човеку и друштву, неће ослабити, опасти, већ напротив. А то може да оствари само социјализам. Мирјаиа БИХАЉИ

Шта мислите о овоме поводом нашe дискусије?

Cee што ie супротчо уобичајеном почашању и чавикама ie чеморалчо. Је&ча чеморалча радња или учење чије чужпо u грешчо: обратчо, еваки чапредач у мишљењу и делању је ; по овој дефичицији чеморалан док чије придобио већину. Г. В. шо Човеку че прчстоји волети жену коЈр бн ee cruđeo згвммг«. ЉуОавчи кодекс из XII века —.. . дотичче мчогопоштоване човиче на жечу Јо ш увек гледају као ча своЈику која ее као и евака друга може нациочализирати, тв еу према томе чеспоеобне да схеате колико ie oeo у uaieehoi мери мушко гледиште неприхватљиво за Једног чомучисту.. . Г. В. Шо Када ie прававернол потребан саввт, чека потражи свога евештвчика; ако овога члма очда оца, етаријег брата. стрица. комшију; ако чикога нела чека питв своју жечу и учини е упротчо. Цеточњачка пословица Ми овил кажемо и установљавамо да се љубав че протвже ча лица у браку, јер љубавкици Један друголе пружају све по слободној вољи, че будући па то приморами чикаквом куждом; супружници међутим обавезују се на послушпост и сталан пристанак. Пресуда Једког љубавног суда, год. 1174 Друштвени ее напредан може тачно мерити према друштвеном положају лепог пола.

Маркс

U KOMUNIZMU ĆE BITI MORALA

Prilog diskusiji o moralu

Odmah na poCetku svog priloga điskusiji koja se o etičkoj problematlci vodi na stranicama st u dentskog lista hoću da naglasim da je razilaženje onlh koji na ovom terenu stoje na marksističkim pozicijama uslovIjeno 1 objektivno: klasici markslzma nemaju uvek o ovome ođređene i <Josledne mlslj. Uoetalom, to je 1 prlrođno pošto su se Marks 1 Engels o etičklm pltanjima izjažnjavali samo uzgj-ed, u razna vremena i povodom različltlh potsticaja. Pa ako već nlsmo dogmatlsti (za koje domarksovska fllozoflja pretstavlja zbir relatlvnih, a marksistička apsolutnlh istlna), onda se moramo saglasitl sa tlm da nam misli klasika ako već ne pretstavljaJu zakone (a l ovl ве proveravaju и s u sretu sa činjenicama) mogu služiti u najboljem slučaju samo kao hlpoteze ill metodološka uputstva za p r ouCavanJe člnjenica, U verl sa metodoloSkom stranom điskuslje đodaću još Jednu stvar. Mlsllm đa Je već vreme da negatlvna krltika shvatanja đruga Makavejeva u stupi mesto pozltivnoj. Da budem Jasnijl: smatram đa u Cesnlcl ne treba da se zadrže samo na pronalaženju protlvrečnosti i neglranju njegovih misll, već 1 da namesto njih razvlju svoje. Nadam se da će to biti opravdanje načlna na koji ulazim u diskuslju. * Moralna forma đruštvene svestl po čela Je da se diferencira od drugih JoS u prvobltnoj zajednlci. NJene prve klice, račetnlke nalazimo Joi u tabuima. Samo što tabui Još u vek ne proplsuju dobro, već samo zabranjuju zlo (negativno određenje morala). Znatno viši oblik p r etstavljaJu običajl. OpSta Je karakteristika moralne svesti u ova davna vremena neraskldlva povezanost sa mlstikom,

magljom Itd. Veliklm delom ћав zbog toga ona je 1 bila regulator ođnosa među Ijudima 1 kao takva dovoljna za održanje celine zajednlce. Međutim, sa vellklm podelama rada nastala su i posebna. različita, čak l s u protna mesta 1 interesi u pj-oizvodnji i društvu,. nastalo je klasno đruštvo. Pošto su razllčlte grupe imale 1 različite poglede na đruštvene interese, znači različite 1 suprotne morale, ovi, јег nlje bllo ovog, znači Jedinstvenog, nisu mogli da od r že đruštvenu celinu. Ovu funkclj u su preuzell država 1 pravo ozakonjeni moral vladajuće klase. U okviru klasnog društva moralna svest nužno đoblja ideološku formu. A ideologija je Jednostrana, đeformisana, iskrlvljena društvena svest klasnog d ru Stva a Svaka klasa, stalež, društvena grupacija sagledava, saznaje totalitet društvenlh potreba 1 interesa sa svoje posebne pozlcije, Јег Jeđne opšteljudske pozlcije nema i ne može imati. Ako se moralna svest sastojl u saznanju 1 osećanju društvenih interesa kao svojih llčnlh, to čovek kao prlpadnik određene dru štvene grupe u klasnom đ r uštvu, nužno saznaje 1 sagledava opšte društvenl interes sa svoga stajališta, pod speciflčnim, samo njegovoj grupaciji svojstvenim uglom, a to značl netotalno, Jednostavno, to znači da nužno, svesno 111 ne, projicira posebno u opšte 1 na mesto opšteg uvlđa samo posebno. Ako su IJudima morali različiti, ako su im moralne norme protivrečne, to značl da s u lm I mesta, odnosl u p r oizvodnJi 1 đruštvu različlti, da moralne zakone, погше, princlpe, sudove, vrednostl itd. postavljaju, određuju sa raznih, pa 1 suprotnlh aspekata. Zato nlje Cudo đa svaka politička, đruštvena, klasna borba počinje sukobom morala. Рго-

tivnlcl pre svega počlnju bltku na te r en u moralnlh vređnostl; druga strana se proglašava nemoralnom 1 opet sa jednog posebnog Jeđnostranog, relativnog stanovišta (to ne znaCi apsolutno relativnog, pogotovo ne za klase u vreme njihovog uspona 1 revolucionamostl, kada su nosilac opštedruštvenlh interesa 111 bar većine društva). A ovo stanovište se pokaže u p r avoJ bojl tek onđa kada tužbl novlh đruštvenlh klasa, grupacija Itd., padne na. optuženičk u klupu, pa se njegove »večne«, »opšte«, »prirođne« moralne norme pokažu prolaznim, posebnim, neprirodnlm, a ml danas možemo da kažemo ideološkim. I tako neprestano dok čovečanstvo ne napusti svoju predistor iju, a ono Je već napušta. Moral nlje forma otuđenja čovekove društvenosti, on Je baš izraz te društvenostl. Svl zaključci o tome da u komunlzm u neće biti morala, jer Je ovaj navodno otuđenje na terenu društvene svesti, polaze mislim od pogrešne premise da će se nastupanjem komunlzma ostvarltl apsolutna druStvenost Coveka, đa će se apsolutno poklopiti opšti 1 pojedinačnl inte r esi pa se neće moći da razlikuje dobar od rdavog Ijudskog postupka. Međutim, podruštvljavanje Coveka (a ovaj izraz nikako ne protivrečl tvrdnjl da Je Covek, društveno biće) Je beskonačan proces, kojl se cllju prlbllžava asimptotskl. Zato će 1 u komunizmu i u svakom društvu postojatl r egulator đruštvenih ođnosa pa kako to neće bitl đržava, pravo, politika, tu u logu će potpuno na sebe preuzeti moral uostalom on je 1 u klasnom đruStvu bio regulator samo dopunskl, sporednl. Proletarljat izg r adnJom svoga morala, koji Je samo začetnik budućcg komunističkog, negira sve preživele klaene, posebno buržoaskl moral, kojl Je za njega nemoral. Zadatak Je

etičara kojl Imajn antiideološkt stav da u anallzl dosadašnje moralne 1 otlčke spoznaje odvoje ono što je Ideološko od njenog raclonalnog kontU nulteta, da Iznesu na svetlost dana dosadaSnje opšteljudsko, moralno t ctlčko Iskustvo Covečanstva, što elgurno ulazi u komunističkl moral 1 komunlstlčku etiku.

S. STOJANOVIC

Нашим читаоцима

Сви трошкови око издавања нашег листа, а оки су веома велики. отпадају на куповину хартије, штампаше и растураше листа, док редакциски колектив ради на чисто аматерској основи (без сталних плата или хонорара). Па ипак. ради малог тиража, наш лист стаЈе далеко више од прихода коЈе добијемо од растурања. Трошкови око издавања броја 28 од 30 децембра прошле године наЈбоље то илуструЈу. динара Графичка израда 51.065 Матери Јал 43.560 Израда клишеа 10.196 Укупно 104.821 Лист излази на дванаест страна за читање (без рекламе и Још увек Је за купце нај Јевтинији лист у земљи!) са тиражом од 5.000 примерака. И да смо сав броЈ 28 растурили, добили бисмо 50.000 дин. што не претставља ни половину од укупних трошкова. Али, од тог броЈа продато Је свега 3.248 примерака, то значи да Је реализовано 32.480 дин. (од тога се даЈе ревизорима 2. дин. по примерку), док смо у дефициту 72.341 динар. Слично Је и са осталим ОроЈевима.

Лист цобија извесне дотације али оне престављају тек половину од суме цефицита. Зашто је ово овако? Одговор je јасан. Мали тираж. Данас Београд има око 40.000 студената, а не растура се ни 4.000 примерака (нешто се шаље м у друге универзитетске центре). Да ли Је томе узрок квалитет листа? Нека о томе одговоре сами читаоци, али ми ћемо изнети само неколико података: Група „B’* I године медицине није подигла ни Један примерак за последља 5 а група ~А’ за 3 последн.а броЈа. Музичка, Позоришна, Ликовна, кав и АкадемиЈа примењених уметности уопште не растураЈу лист међу своЈим студентима. Прошли броЈ није подигла Ш. IV и V година Медицинсхог факултета, као ни ДИФ и т. д. Ово свакако ниЈе резултат квалитета листа, него крајн>е немарности ревизора. Редакција , Студента’* и даље ћ* примати, као и досада, свв примедбе на квалитет листа, али и моли студеите да Је помогну у повећању тиража, како би трошковв око издавања свели на наше финансиске могуђности, а листу омогућили да с* што више осамостали. РедакциЈж

РЕЂЕ, АЛИ CE ИПАК ДЕШАВА

Крађа у паталошком институту

Пре извесног вреиена у амфитеатру на Патолошком институту МеДицинеког факултета исечене су завесе од чоје којв служе за замрачивање амфитеатра ради приказивања maставних филмова. Интересантно Је напоменути да Је крађа извршена иза затворених врата, јер по изјави дома Кина зграде тога дана Је амфитеатар био затворен Још у 19 часова. Значи да је крађа извршена негде у поноћ. Када Је домаћин зграде ујутро отворио амфитеатар ради одржавања предавања, видео Је да су у деснрм Јплу пет завеса пресечене на пола. Код последње завесе коЈа је вероватно била на крају сечена, налазила се столица, а на раму од прозора стајао Је жилет. Крађа Је одмах пријављена криминалистичким органима који су дошли и извршили увиђај.

Сазнање

< Уна је све што ми недостаје Кад jttu се друга нађе на уснама. Ј-ЈеисШа кига. паусџгса. Све је најлепше на сунцу, осим жена. Ноћ је фереџа Под нојом је свака жена лепа. Чекај ме, Кошута, Само после сунчева заласка. cu Дођи, рекла је и сва стала. У једну v еч.

Владимир СТАНКОВИЋ

sludenl

3