Student

ДРУШТВЕНО управљање и самоуправа

стварном значењу, само као захтеви за аутономијом Универзитета од друштвене заједнице. Коме је то у интересу није потребно нарочито ни натлашавати. Потврђује се и овог пута старо правило да само одређена временска и просторна етапа може бити критеријум прогресивности или реакционарности извесних ставова и принципа. Систем друштвеног управљања какав је предвиђен нацртом, без обзира на извесне примедбе које му се могу ставити на линији његовог доследнијег спровођења, потпуно је имун на примедбе које покушавају да га оборе, јер нзвире из организације читавог друштвеног система који је постављен на истим основа-ма. У нашим условима друштвено управљање претставља најбоље могуће уједињење права и одговорности заједнице и права и одговорности наставника за рад и организацију највише наставне и научне установе у земљи. Насупрот примедбама које коментаришемо, нацрт за закон о универзи. тегима широко омогућује друштвеним органима управљања на Универзитету и колегијалним телима наставника да уз одрсђене обавезе према Народној скупштини републике и федерације потпуно самостално одлучују о читавом раду на Универзитету. Стога је и разумљиво и оправдано очекивање да ће рад на принципима које предвиђа нацрт за закон о универзитету значити уношење нобог духа, полета и нових резултата на Универ-штету. Б. П.

Демократија и „демократија"

физичко хемиске групе дошао је један чла« пијан, а организација је и поред интервенције секретара факултетског комитета одбила да овог удаљи са састанка и да дискутује о његовом поступку. У једној организацији Електро фа култета, од укупно седам одржаних састанака, четири су посве ћена случају једног човека. а три осталим проблемима.” итд. итд. Конференција је истакла потребу доследие и енергичне борбе против оваквих појава и носиоца оваквих појава у организацијама СК. Живљи и интензивнији идеолошки рад Долази и до оваквих „теоретских* дискусија на састанцима СК. Марксисам је најнапреднија теорија. Зашто? Зато што је то теорија најнапредније класе. радничке. А зашто је радничка класа најнапреднија? За то што то каже марксизам. У име слободе научног истраживања износе се разне антимар«систичке теорије. У име демократије крши се нај основнија дисциплина. Ке води се рачуна о одлукама које. кад се једном донесу, постају обавезне. Постоји схватања да- је нарочити знак „напрслностн" и „имања свог мишљсња* обапсзко опонирање ставовима ко >е заступа секретар или већина члзнова организације, без обзира да ли су ти ставозн исправни или не. Овакве појаве нису честе, али кх има и оне често пролазе а да се на њих не реагује довољно енергично. У највећем броју оваквих случајева рали се о непријатељу, али не увек о њему. Често и комунт-гтп наседају оваквим схватањима. Недовољни идеоло-

шко политички рад, а нар>очито недовољно познавање политичког и привредног развитка наше земље доводи до доношења сасвим површних закључака и често „сво ја мишљења* претстављају конфузију. дезоријентацију и наеедања малограђанским причама и схватањима. На конференцији је истакнута потреба много живљег и интензивнијег идеолошког рада, изучавања класика марксизма и нарочито наше привредне и политичке проблематике. „Комуниста треба и мора да има своје мишљење. алн оно мора бити засновано на озбиљним, научним политичким и моралним принципима* рекла је на конференцији другарица Боса Цветић. Одкос поЈсдинаца према стручном раду На конференцији је такође днскутовано о проблемимз стручног рада. Поред знатних општих успеха на овом пларевизију наставних планова и про

ну нарочито у погледу широког окупљања студената у борби за грама. oceha се недовољна борба организације за озбиљнији однос појединаца према стручном раду Дешава се да члан Савеза комуниста за две године не да ниједан испит. а нико са њим озбиљно не разговара о томе. У два испитна рока 270 апсолвената са Економског факултета нису дали ниједан испит иако су, по некаквом схватању које се одомаћило, апсолвенти ослобођени сваког друтог рада да би могли да уче. Нема довољно критичног односа према настави, усваја се све што се предајс. Ово су озбиљни проблеми који захтевају од организација Савеза комуниста да се више позабаве питањем подизања стручног рада на Универзитету и односа појединаиа према њему, на један виши ниво. Л>. Д.

ПИСМА редакцији

Друже уредниче, Beh је приличио времепа прошло од како су као једпа од организациопих форми окупљања н рада студената формирапа студеитска удружења у уиутрашњости. Она су у своме раду постигла низ значајних успеха на свим пољима друштвеие делатности. Несумњиво да је у раду појединих удружења било и недостатака, што је разумљиво поготову када се има у виду да је ова организација релативно млада. Међутим, о свему томе мало је писапо, чак и у нашем студентском листу, у што се мОже уверити свако ко га иоле уредније прати. Сматрам да су последице таквог слабог

коришћења „Студента" за третирањс проблема из рада студентских удружења велпке и -видљиве свакоме, јер не саио да се пропушта једна погодна форма за обавсштавање студентске па и шире јавности о богатом и корисном раду студентских удружења, него се испушта и један од ефикасних начина да се добар рад удружења популарише, а слабости критику Ју. Организовањем чвршће сарадње са редакцијом „Студента" и задужењем појединих другова коЈи 6и писали о раду свсјих удрЈокења, студентска удружња решила би и ово важно питање.

Са Медицнског факултета

Слободни рокови после положеног ригороза

Наставнички савст Медицинског факултета на седници од 17-Ш-1954 године донео је коначну одлуку о увођељу слободних испитних рокова. Истина, одлука није званично потврђена од ректората, али сматрамо да не постоји разлога да и ректорпт не да своју коначну сагласност, Прзктично,. оза одлука значи да сваки студент медицине после положеног првог ригороза, тј. после положене физиологије, стиче право да полаже сваки предмет чију је теоретску и практичну наставу слушао. Ова одлука дошла је као резултат досадашњег искуства о начину полагањз испита као и свестране дискусије наставие комисије, дискусије у Савезу студепата и коначно у наставничком савету. Овакав начин полагања испита учинмће да се у апсолвентском периоду смањи број испита који су били разлог продужавања студија. Тако је досад било у пракси да се предмети слу шани у току осмог семестра. полаису тек после десетог семестра. Разу.ме се да је такав начин полагања повлачио многе последице

а свакако највише остављао дефект у познавању дотичног предмета. И апсолвенти од ове урелбе прелазе на нови наставни план. Они стичу право да многе предмете могу полагати пре испита из интерне мелицине, што до сада није био случај. Дакле, укинут је сваки прописа« релослед у полагању испита за апсолвенте. Досада је било у пракси да се један испит може полагати по неколико пута. Наставнички савет и по овом питању донео је оллуку, тј. да се један испит може полагати једанпут редовно, а три пута поновно. Пети пут кандидат има право да захтева специјалну комисију пред којом жели да полаже испит. У ту сврху кандидат мора поднети молбу наставничком савету. Ако кандидат не положи испнт, предметни наставни« има право ла ra одгоди за извесно време. Међутим, и овог nvTa учињени су извесни пропусти. Тако, например, кандидат који падне из интерне медицине, патолошке анатомнје илн хнрургије стиче право на поновно полагање те-к после два месеца. За остале предмете тек после један месец, а за колоквијуме после петнаест дана. Може се овде ставити примедба да је било могуће оставити витие слободе испитним наставницима да они дају своје мишљење о временском периоду на који треба одбити кандидата, У предвнђеном плану и програму наставе о коме се скоро и кроз нашу штампу дискутовало, било је говора да ће се многи предмети као што су очне, ушне, дерматовенерологија и инфективне, полагатп као колоквијуми. Међутим.одлуком је предвнђено да се као колоквијуми полажу стоматологија, ратна хирургија и радиологија. На крају није ни важно да ли ће се полагање једног предмета звати испит или колоквијум. Мислимо да је у овом случају бигно шта се подразумева под потребном предметном материјом, одређеног предмета, коју кандилат мора да зна. У том смислу наставна комисија при доношењу програма наставе има пред собом одговоран задатак да рационалним планом наставе ограничи сваку непотребност било у излагању теоретске наставе, било у захтевима за испитно градиво. Дискусија о наставном плану је у току. Р. В.

ОD SREDE DО SREDE

Filozofski: ULOGA INTELIGENCIJE U SOCIJALIZMU Usali Narodn : h heroja na Prirodno - matemaiičkcm fakultetu Savcz studenata Filozofskog fakulteta organizovao je predavanje Uloga inteligencije u sccijalizmu koje je održao drug Veljko Vlahović, član CK SKJ. Ekonomski: TURNEJA KUD »VLADIMIR PERIC VALTER« KUD »Valter« otputovao je prošle subote na turncju u Požarevac» gde će dati nekoliko priredaba sa solidno sргет!јеп 7 т programom za vojnike, učenike i građanstvo. Ova akcija će mnogo pomoći kako u-

druženju studenata u Polrarevcu, tako i maturantima da se upoznaju sa studijama na Ekoncmskom fakultetu. KNJIŽEVNO VECE Dmas, 23 ov. m , odrlaće se književno veče studenata Ekonomskog fakulteta u 19 časova. Pravni: »MEĐUNARODNO PRAVNO REGULISANJE DUNAVA I ĐERDAPA IZMEĐU DVA RATA« Naučna grupa za međunarodno javno pravo i diplomatsku istoriju održala je svoj sastanak, kome je prisustvovalo vrlo malo drugova. naročito sa treće godnie kojima je ovo potrebno. Diskusija nije ništa naročito istakla, a | referat je bio vlše enciklopediski sročen, bez nekih značajnih zaključaka. IBAVESTENJE SVIM STUDENTIMA SREZA MACVANSKOG U petak, 25 marta 1954 godine održaće se rađni sastanak na TVS, sala 55, u 19,30. Dnevni red: Učešće studenata na festlvalu u SmederevskoJ Palanci. Sumarski: PRORADA MATERIJALA 111 PLENUMA SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE Savez studenata Sumarskog fakulteta nastavio je prorađu materijala sa Vanrednog plenuma Saveza komunista Jugoslavije. Predavač Branislav Sikič održao je 15 ov. m. ргеdavanje o socijalističkoj demokratiji po referatu druga Kardelja. Diskusija po materijalu organizuje Savez komunista. Neuspeo pokušaj

ÜBeogradu ima priličan broj studentskih menzi. Ali sve su one uglavnom jednake nisu uvek u stanju da zadovolje svoje abonente. Oni »otresitiji« dovijaju se na razne načine. Poneko se snalazi. Božić Miodrag, stud«nt prava i Vuković Žarko, student medicine, dugo su razmišljali kako da naprave neki »podvig« na kome bi im se moglo »pozavideti«. A, ko zna, možđa ništa nisu ni pomisliii, nego su negto sasvim drugo imali u glavi, kada su se njih dvojica uputiii prema Studentskoj poliklinici. Izašli su pred lekara mirno i dostojanstveno, pa čak f pomalo veselo, kao Ijudi koji su übeđeni u srećan ishod posla na kojem rade. Prvi, Božić, pokazao ic kar ton Price Branka, a Vuković Marković Marka. §ta im je trebalo da se prcTlcđaju sa tuđim kartonom, to studentskim čitaocima nijc teško odgonetnuti. Ali radi jasnoće trcba odmah reći radi se o špekulaciji. Mislili su da će pomcču tih kartona studenata koji imaju pravo na dijetalnu menzu, i oni steći to pravo. Lekar ih je otkrio i odmah o tome obavestio upravni odbor Poliklinike, koji će zahtevati da se protiv* njih preduzmu potrebne dis- * ciplinske mere. , Dijetalna menza je tako' malog kapaciteta, u odnosu na broj onih studenata sa Univerziteta i velikih škola kojima bi ona bi!a preko potrebna. da je bilo teško i pomisliti da bi se koji student, član Saveza studenata, mogao odlučiti da u toj stvari špekuliše. Pa ipak, svašta se đešava reći će neko. Ali ovo je zaista retka pojava među našim studentima.

Осујећени тапкароши

Професор Крстић који предаје архитектоиско цртање увео је бонове као награду ретким посетиоцима своЈих прсдавања. Само уз тај бон било је могуће ући у вежбаноицу. Пошто је за потпис поменутог професора потребно 75*/* вежби, то је ревносним посетиоцима предавања омогућено да вишак бонова пласирају на слободном тржишту. Пред вежбаоницом чули су ее гласови: бон више! Кажу да еу се појавили чак и тапкароши. Лли је на њихову жалост ова мера којом су вероватно још у антици извесни професори обезбеђивали посету својим предавањима на крају укинута. и. Bez komentara На Геолошком факултету осванула је плаката овакве садржине: ГЕОЛОЗИ! КО НЕ ПЛАТИ ЧЛАНАРИНУ ДО 1 АПРИЛА БИЋЕ ИСКЉУЧЕН ИЗ САВЕЗА СТУДЕНАТА. ОДБОР

siudent

3