Student

Пратите сценарио „Студента”

ЖАН-ПОЛ САРТР МЕЂУ ЗУПЧАНИЦИМА

(13) У том тренутку, продавац се појављује на довратку, вади браву и окачиње натпис: „Нема више ништа за продају”. Људи остају тренутак неми од беса, затим једна >»ена почиње да виче жестоко; „Свињарија! Зај... нас! Идите и погледајте у његов подрум да ли нема више ништа за продају! Људи из реда почињу да вичу и да протестују: „Свиња, израбљивач!” Ред се растура и гомила се окупља испред излога продавнице. Узвици и претње. Један камен разбија врата иза коЈих се назире уплашено лице продавца. Агенти стижу трчећим кораком, звиждећи, са пендрецима у рукама. Они покушавају да растуре људе. Ови пружају отпор, агенти постају одмах брутални. Ударци песницом, ударци ногама, једна жена је бачена на земљу. Један агент се сЈури на Жана, са пендреком у рукама. Овај га избегава и бежи. Он залази ва угао улице зауставља се не знајући шта да ради са дететом које још увек држи својом здравом руком. Он се враћа према улици где се налази npoдавница и види мајку детета која се копрца, вичући између два агента који је брутално одводе. Жан одлази пред агенте и показуЈући на дете; Дете је њено. „ , Један од агента са чуђењем посматра дете, не испуштајући мајку,, јошт увек бацака. Је ли то твоје? пита агент. Moje Је. То је моје мало! ' - ».*: Агент узима дете под своју леву руку као неки пакет и наставља да вуче мајку заједно са својим колегом. Жан посматра како одлазе, непокретан, насред улице. Чује се његОв глас; Насиље. Беда. Глад. Беда сву Где. У свим улицама, пред свим продавницама, сиромаси су се бунили. Незадовољство је расло. Тада су богаташи употребили велика средства.. Нека друга улица На зиду Је налепљена плаката коЈа пргтставља карикатуру јеврејина са кукастим носем, а оукама као канџама, на којој пише: „ЈЕВРЕЈИН ИЗАЗИВА ТВОЈУ БЕДУ“. ЧуЈе се Жанов ТлаС који гоВоои: ~НИСАМ ВИШб МОГАО ТО ПОДНОСИМ! НИСАМ ВИШЕ МОГАО!" Жан корача по некој бедној улици. Он сусреће неког бедног старог човека, обученог у прње, који хода, пресавијен над својим штапом. Испред затворене радње, једна мала девојчица чека, држећи за руку прљаво дете. На углу улице неко дете се игра са лоптом: оно носи протезу која му досеже до колена. Жанов глас; „НАСИЉЕ! БЕДА!“ Жан посматра један тренутак дете, затим се ње* гов поглед замути. Он почиње безнадежно да трчи. То је сан; он трчи. Он долази у неКу уЛицу богаташких квартова. Једна дивна кола пролазе, испред коЈих возе мотоциклисти у шлемовима. То су регентова кола. Жан вади из џепа револвер и пуца на регента који пада. Агенти се бацају на Жана, док он баиа бомбу, нстовремено се чује глас како љуТито говори: „Беда! Насиље! Против насиља ја Сам видео само једно оружје; насиље!“ Затим сан ишчезава: Жан је још увек на улици, он гледа сакато дете које се игра са лоптом, затим наставља да хода и улази у неку кућу. Његов глас говори: „У ТО ДОБА, ЈА САМ ПРИСТУПИО ЈЕДНОЈ ИЛЕГАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ. а Неколико д=на кесније У истој улици, пред истом плакатом, Жан и три снажна радника посматрају плакату. Они се нагло окрећу чувши узвике: „Смрт Јеврејима“! На неколико метара од њих, Једна дрогерија: „Ели Коен а . Људи и жене урлајући манифесТују пред радн.ом: „Израбљивачи! Прљави Јеврејине! ИзрабЉивач!" Међу гомилом очигледно има провокатора: тројица међу њима улазе у радњу и брутално изводе дрогеристу, Јеврејина, бледог од страха, Гомила ће ra убкти.

Жан и његова три друга су се приближили. Од» једном се један младић ставља између Јеврејина и roмиле. То Је Лис Јен. Он Је много боље обучен него сви остали учесници у тоЈ сцени. Он виче, са рукама у џеповима. Ви нећете дирнути тога човека. Један од оних коЈи су ушли у радњу осмехује се: То ћеш нас можда ти, спречити? Ја ћу вас спречити, рече Лис Јен. Не силом, али ви ћете ме слушати. Другови, не допустите да вас преваре, таЈ човек Је израбљиван као и ви. Он Је исто толико бедан као и ви. ПокушаваЈу да скрену ваш бес. ДвоЈица провокатора, који су држали ЈеврЈина, пуштаЈу га и приближавају се Лисјену. Је си ли завршио? рече један од њих. Не, Ја нисам завршио. СлушаЈте, другови... Човек удаоа Лис Јена песнииом у стомак и сави га на двоЈе. Лис Јен није учинио ниједаи покрет одбране, Он се усправља и иастанља: Другови, није истина да постоЈе Јевреји и аријевци: постоЈе сиромашни и експлоататори! Човек удари поново, osai пут у лице. Ја се нећу бранити! рече Лисјен. Жан И његова три пруга брзо се договарају погледом и наваљуЈу. За тренутак три провокатора су на земљи. Неколицина људи коЈи су држали Јеврејина покушавају да им помогну. Битка, која |е брзо пПе’-' ;!с flft пунњем. Јеврејин пада. оних ко«и су се били, они престају, затим' беже из cee снаге. Жан и Лис Јен су клекнули код гтарог и дижу ra. Он Је добио своЈе, рече Жан, Ви нисте требали да ударате те људе, рече Лис Јен. Ама реци ти, да их нисмо ударали, ти би се гадно провео. Он Је говорио мало отсечно, али се осећа да је заинтересован за Лисјена, Ја, то није било важно, рече Лисјен. Али би... Шта ми? То је зато што сте Ви ударили, они Су пуцали. Насиље тражи насиље. Жан посматра Лисјена са мирним изразом. Он рече. Да га унесемо у кућу? ОбоЈица носе мртвацд у оаању. Жанов глас рече: „ОД ТОГА ДАНА ОН ЈЕ ПОСТАО МОЈ ПРИЈАТЕЉ'. Неки кенвл Жан и Лис Јен се шетаЈу по путу са нога се вуку шлепови. Чује се Жанов глас: ..м6ј ПРИЈАТЕЉ, МОЈ БРАТ. АЛИ НЕ, МЕНИ СЛИЧАН". Лис Јен се зауставља. Он ватрено наставља неки разговор одавно започет: ...УТупити им то у главу. Свима. Први услов да би неко био човек то је да ОдбИје свако нзпосредк.о учешће у насиљу. Жан га слуша, подељен ИЗмеђу ПриЈатељског Диаљења за Лисјенову ЧИСТоту и ирониЈе због његовог неискуства. А Каква би ТИ средства употребио? упиТв ои. Сва. Књиге! Новине! ПоЗОриште! Ипак си ти буржуј. Лисlене, ТвоЈ отац није НИкада тукао твоЈу мајку. Њега никада нису првбили паЈкани, нити Је био отПуштвн из фвбрике без об*в* шњења и претходног ббавештвња, Просто због tora што се смањивало осОбље. Ти ниси подносио насиље. Ти неможеш да осбТИШ као МИ. - Ако си Г« подносиО, рвче Лис Јен, то је Јвдан разлог више да би га мрзео. Да. Али он Је у оснОвици менв самог. Суд Жзн Говори за Хелену: Ти си је одмах осетила, мбју СилбВиТост. Она ти се гадила. Хелена не одговара. Жан инсистира, Реци! ПризнаЈ да ти се она гЗдила. Хелена оклева, затим рече сасвим тихим гласом: Не знам. —• Ја сам мислио да ти се она гадила.

Они се гледа Ју. Само они су сала у еали Њих се више не тиче ни Франсба. ни порота, ни публика, која их слуша у апсолутној тишини. —. Ти ми се ниси гадио. рече Хелена. Био je то понос. Понос девојчиие. Ја сам волела твоју снагу, али ја нисам хтела да јој подлегнем. Ја сам те волео од првога дана. Волео сам те више него себе самог и дао сам те Лисјену, зато што сам га волео као брата. Кад би ти анала Хелево, чега је све било у мојој глави оне вечери када сте ее ви оженили. Свелочење Жена (ДЕСЕТ ГОДИНА РАНИЈЕ) СУЗАНИН МАЈУР Жан и Сузана стоје у великој соби при дну степеништа. Сузана је нагнута нНд Жановом крвавом руком н завршава са превија>вем. Жаи посматра степениште уз које су се попели Хслена и Лисјен. Одјеаном његов вид се помути. То ie сап: t»ti одгурну Сузану, ухвати нож са стола, попе се уз степениште, отвара врата Лио‘енове собе: он вили Лг»с?ена нагнутог над Хеленом. која лежи на коевсту, они се љубе. Жановз рука се лиже, његова увезана руна држи нож и уаара Лисјена, Затим сан ишчсзава: Жан Је Још увек у великоЈ собњ Сузана ie завошила да mv прчзија руку и страсно га глсда. Жан 'mie очи су Још увек упрте на степениште. окрећс их на Сузану и тек тааа покмећуЈе њено присуство. 4vie се њсгоа глас: „ЈЕДНА ЖЕНА СЕ ТУ НАЛАЗИЛА~.“ Жан се нагиње над Сузану и брутално је л»у6и. Сул Жан и Хелена. лице у лиие. Хелсна обзра очи и игра се наборима своје хаљпнс. Жаи cs усправи и почиње да хода уздуж и попреко. Н< зпа се за кога roвори. За пороту? За Хелену? За Себс сзмога? За nyблику? Он ни у кога не гледа. У то време сам схватно шта ic требало чини Ти. Власниии пегролеја били су супише јокм Ималц су уза се једну велику земљу. а наша јс мвла. Ис ударити фронтално. Чекати СитуациЈа је Сила револгционарна. Требало је спремпти резолуцију, извести јс н затим је одржати, све лп зана кадз сс буду могли пречнстити рачуни са њима. У почетку моје руке су биле чисте. Исто толико чисте као и Лисјенове. Ја нисам бпо срећан, дли сам се осећао снажан и чист. А затим дошао Је онај дан када си ти ,дошла да закуцаш на моЈа врата.., Свелочење Жана (ОСАМ ГОДИНА РАНИЈЕ) . , вавоо Жан сади у праониии. Неко звоии. Жан уши и чуЈе у оближњој соби звуке врло живе расправе иамеђу Сузане и Једне друге жене. Он се диже када чује Сузану како каже: Ја ти понављам да он иије сам. Жан отвара врата праонице и види Хелену и Сузану лице у лице. Сузана иагледа злобно. Хелена нзгледа ван себе. Али uita Је, Сузаио? рече Жан са иало npeбдцивања, али ипак приЈатељски. Ти »рло добро знаш да никога нсма и да сам Ја увек ту, за Хелену. За Хелену, да, наравнО. Жан као да учини покрет Љутине. КоЈу Одмах укроћује. За Хелену, као и за све друге мланове комигета, рече ои мирно. ДођИ, Хелено. Ои втлрх врата праонице да ви оид ушлв холена пролази. Сузвн* хоће дв Ј« прати. Жан je заустављл и пита Хелеиу! Јел‘ хоћеш самном да разгооараш 0 ПОСДОвимаТ ' Да. Жан учини нзвин,авајући покрет ка Сузаии. Жалим Сузано. tpeSa аа останемо сами. Сузама, бесиа, сзма, за њим затвори врата беа рбчи Жан прилази Хелени која Је страшиО узбуђена. Шта Је? Она не одговара Ои Јв узима за рам Сма и ДрмуС* Је. Рецн ми шта je? Где Je бенга? пита хелена. жаи Ј« залањвн. Венга? t д« могу да ra иађвм? Жан J» посматра за трвнутап еа чуђ«њ«м, затнм ntno одлази ка вратима и отвара их. Сузаиа j« иза н>иж: очитлвдио да je слушала или гледала кроз кључаоницу. Ома узмиче, глвдајући Жаиа са мржњом Жан јој првд моевм затвара арата * ираћа ce ка хелени. Векга? реч« ои. Ј« ли т« то лиејви шаље? Не. Жан посматра ташму коЈу хвлвна нервозпо лунка прстима. Она р«ч« сањалачки: Н« Лисјеи... Затим, нагло: ДаЈ ми своЈу ташну, ие! аикну Хелеиа. жан зграби хеленину ташну. Из ље вади реводвер увијен у крпу. A*t учини Жап. Дакле, Лис Јен в«ћ«? Жане, пнЈ« то из куиавичлука. Знам, реч« Жан горко. Ои ивће да прља рук«. А ти... ти ХОђвШ... Да, рече хелена. Она спусгп гла»у и додаЈе, базвучним гласом: Ми смо Јвдно. Он, to саи ja. \ . (Наставићв с«)

studenl

7