Student
* СПОЉНА ПОЛИТИКА И МЕЂУНАРОДНА C ТУДЕНТСКА САРАДЊА *
NOVO I ILUZIJE
Stvari u svetu se bitno menjaju. Prestao je period hladnog гаta, jedna uproščena međunarodna situacija. Došlo je do nove pregrupacije snaga u svetu, javili su se novi elementi: uspostavljena je ravnoteža snaga; pojačan je otpor miroljubivih Ijudi protiv ratne opasnosti i moguće agresije; pojavila su se atomska sredstva i otkrila neslućene mogućnosti, ali u dva pravca; nastale su promene u spoljnoj politici Sovjetskog Saveza. Više se ne može služiti starim šablonom. Formule koje se stvaraju po kabinetima osuđene*su unapred na propast. Predlozi za rešavinje nekog problema, kao i sama rešenja. valialo bi da bude oslobođena balasti prošlosti. Ne može se reći da takvo gledište ne prodire u međunarodnu javnost. Neki događaji u svetu pokazali su da su upravo realizam i nov način gledanja bili odlučujući faktor za pozitivni ishod novih pitanja (Indokina i Trst naprimer). Ovogodišnje zasedanje Ujedinjenih nacija takođe ohrabrujuče deluje (opšti ton u debatama; ponovni rađ potkomiteta za razoružanje; jeđnoglasno usvojena rezolucila o međunarodnoj
kontroli atomske energije i sastanku naučnika). Ali, nažalost, to saznanje o novom još nije ovladalo, ono se ne manifestuje do kraji * Teško је, u okviru jednog ovak vog napisa, temeljitije govoriti o svim nastalim promenama, čak i 0 jednoj. Unapred svesni da će slika biti nepotpuna i unekoliko pojednostavljena iznećemo ne ke činjenice o promenama u Sovjetskom Savezu i njihovom delovanju na međunarodnu javnost, kao i zabludama koje se u vezi s tim javljaju. Danas više nema sumnji; u Sovjetskom Savezu dešavaju se izvesne stvari koje nagoveštavaju društvene promene. To zasecanje još nije duboko, ono ne zahvata ni sve oblasti. ali ono je u toku .. Kao da se bude nade u j Ptvnranje uslova za kritiku odozđo. za popuštanje stega birokratskog centralizma. Nastoji se da se podigne životni standard. povečava se tempo lake industrije. reorganizuje trgovina. Sve je, izglsda. češći sukob novih koncepcija i starog aparata; smanjuje se broj resora u upravnom aparatu. diskutuje o tome da rukovođenje privrednim dobrima delom pređe u nadležnost republičkih minisiaistava. sve ie bilo (i još uglavnom jeste) konc?ntrisano u vrhu. u centrrlnim aparatima, odakle se, bez poznavanja lokalnih prilika. rukovodilo 1 najbeznačajnijim detaljima. O promenama u Sovjetskom Savezu još je rano donositi zaključke. Kako se misli, one su u suštini još uske. Vrši se samo pre nošenje funkcija s jednog organa na drugi, uz zadržavanje ključ nih pozicija u rukama centralnih organa. Ali, te promene postaju ozbiljna materajalna snaga i, bez obzira da li se izvode svesno ili ne, natrag više nije lako moguče. Ekonomski i politički ustupci su takve prirode da svakim danom traže sve nove i veće. To novo, jasno. ne nastaje bez napora i otpora. A ti otpori, u pojedinim momentima. mogu biti toliko snažni da zadrže hod. Rukovodeći mehanizam. glomazan i konzervativan, opterećen starim shvatanjima i sav prožet povlasticama koje mu daju osvojene ekonomske pozicije i struktura sistema, ne predaje se lako. Otuda novi kurs neče biti bez smetnji, niti praktični politički rvotezi sovjetske vlade uvek oslobođeni primesa starih shvatanja, koja su vladala u Staljinovo vre me. Taj staljinski duh i to novo u stalnom su sukobu. U kom pravcu će se kretati daIje promene, kojim će se tempom ići, to zavisi od širine zahvata u sistem. od smelosti đanašnjih sovjetskih rukovođilaca da novim dahom zahvate i takve oblasti kao što su. naprimer. društvena kontrola i samoupravIjanje. Taj proces ie otuda veoma složen i sve što se. zasada. može reći o onome što se događa u Sovjetskom Savezu jeste da su u pitanju male stvari, ali шаle stvari koje pokazuju početak jeđnog pozitivnog kretanja. * Takve promene pozitivno su delovale na smirivanje međunarodne zategnutosti (kao što je, uostalom, i to smirivanje sa svoje strane pozitivno delovalo na tok događaja u Sovjetskom Savezu i unutrašnju politiku sovjetske vla de), Doprinosilo se stvaranju jedne snošljivije atmosfere, a na me đunarodnim konferencijama počela da postižu kompromisna rešenja. U Ujedinjenim nacijama ova jesen je i zbog stava Sovjetskog Saveza bila blaga. Normalizacija odnosa sa Jugoslavijom i priznanje, makar i delimično, grešaka i krivice prema našoj zemlji pretstavljaju poglaV Ije za sebe (najočigledniji poraz staljinske politike, naprimer). Sve je to uticalo da se prilično iz-
meni politička atmosfera u svetu. Ali, ne bi se reklo da se ide do kraja i uvek preduzimaju naj pogodniji koraci. Eto, naprimer moskovska konferencija. Njene odluke su poznate: u slučaju da se ratifikuju Pariski siKirazumi treba odmah preduzeti potrebne mere »u oblasti organizovanja svojih oružanih snaga, njihove komande, mere koje su neophodne za odbranu integriteta granica«. Svojim tokom, rezultatima i sastavom moskovska konferencija nije doprinela da se približe suprotna gledišta i premoste postojeće teškoće. Nepoverenje je ostalo, ali i utisak da Sovjetski Savez u otvorenim evropskim pitanjima, sa svoje strane, jednim realističkim gledanjem na postojeće stanje i savremene ođnose nije bitno delovao. Konferencija (ali ne i ideja o širokoj evropskoj konferenciji) nije bila srećan izbor. Ona samo odražava iluziju i nosi pečat starih gledanja. * Ali, ne bi se moglo reći da je to »monopol« samo Sovjetskog Saveza. To nerazumevanje, na svoj način ispoljava se i na Zapađu. Pariski sporazum, naprimer, iako ima pozitivnih elemenata, nije savršeni oblik evropskog udružvanja i, kad mu se daje isključiv karakter, takođe odražava jednu iluziju i neosećanje potreba da se stehio u-
lažu napori za pronalaženje onog puta koji bi približio i doveo do sporazuma sve zainteresovane strane. Tih puteva nije malo i oni se ne moraju tražiti svećom. Otuda je teško prihvatiti i opravdati one koji propovedaju razgovore s takozvanih »pozicija snage«. Ta misao besumnje nije nova i ne znači samo sadašnje svojstvo jedne politike. Ona se može čuti u raznim delovima sveta. I o njoj se u poslednje vreme sve više govori. Ona postaje jedna od osnovnih karakteristika našeg vre mena. A ta misao, »s pozicija snaga«. izaziva niz pitanja. Kada je reć o Evropi gde je njena granica? Je li to ratifikacija pariskih sporazuma ili naoružanje pola miliona Nemaca? I, kada treba da počnu pregovori s Rusima neposredno posle parlamentamog usvajanja pariskih od luka od članica potpisnica ili posle naoružanja Zapadne Nemač ke, ali i eventualne podele Nemačke? Da je snaga potrebna radi uspostavljanja ravnoteže, u principu, to se može razumeti. Na pre govore se ne ide slab. Niko neće da bud ! agnje, koje će vuk smotati u prvom zalogaju. Ali, ako ta ravnoteža već postoji, čemu onda sticanje snage i kakav treba da bude njen stvarni karakter. Hladni rat je prošao i Staljinova politika je doživela poraz. U-
slovi su se, rekli smo, bitno izmenili, pa i odnosi snaga pre sve ga među velikim silama. Pojedini paktovi koji su imali opravdanje u trenutku kada su stvarani, danas zbog svoje vojne i ideološke i&ključivosti u izvesnom smislu, znače smetnju daljem popuštanju. Na Zapadu su, međutim, izgleda prilično jake struje koje zastupaju gledište da je sila jedino što u Moskvi poštuju. A kakvu to reakciju može da izazove. Sudeći po moskovskoj konferenciji (tačnije po onome što tek može da usledi) rekli bismo da stvara samo mogućnost da se opravdaju postupci, koji se inače ne bi mogli braniti. A kad i jedna i druga strana prihvate načelo »s pozicija snage«, čemu bi to onda odvelo: smirenju ili ponovnoj trci u naoružanju. I šta bi onda ostalo od ravnoteža snaga? Otuda se Samo po sebi nameće da je potrebno više elastičnosti i realizma u oceni međunarodne situacije. više dobre volje, iskrenosti i poverenja. Tačno jei da mnoga pitanja nisu rešena* ali je tačno da se ta pitanja danas mogu rešiti pre i lakše пен go što je to bilo mogućno juče. Jer, i uslovi su se izmenili, novl procesi su nastali, jedno novo stanje koje pretstavlja objektivnu snagu snagu mira i međunarođne saradnje. Na tom putU klipovi se mogu postavljati, ali optimističku perspektivu nije više lako razoriti. i
Student Mirror
EItONOMSKI problemi ENGLESKIH STUDENATA фZa vreme dugog lenjeg raspusta mnogi studenti po fakultetima i koledžima sukobili su se sa problemom kako da zarade novaca za život. Po ranijoj proceni preko 2500 studenata obratilo se industriji sa molbom za zaposlenje i 374 firme odgovorile su povolj no. Studenti tebnike su u najboljem položaju. Mnogi od njih su uzeli posao koji se poklapa sa programom niihovih studija, te će na taj način steći vrlo korisna iskustva. Opše mišljenje je da će oni biti pozvani da se zaposle u istim fabrikama kada diplomiraju. Prve dve nedelje raspusta stu denti odlaze u radionice gde dobijaju osnovnu obuku.
ASTA - INFORMATIONEN
SAVETOVANJE O STUDIRANJU ASTA Hamburškog univerziteta namerava da u decembru provede savetovanje o stu diranju za učenike-maturante koji pokazuju interesovanje za ta pitanja. Potstrek za ovo dao je »Hamburger Schilllerzeitung« organ Harnburške đačke skupštine.
EKSPEDICIJA U URVALD Tri studenta Univerziteta u Kembridžu planiraju ekspediciju u sliv reke Amazona. Cilj putovanja je zcološko istraživanje oblasti Urvalđ. Ekspediciju će potpomoći univerzitetske vlasti, a intcresovanje pokazuje * Britanski muzej, koji će staviti na raspolaganje fotografsku opremu. Grupa ima nameru da se u Južnoj Americi zadrži mesec dana.
Za godinu dana...
KLUB UJEDINJENIH NACIJA NASTAVLJA RAD U NOVIM USLOVIMA
Prošle godine na pravnom fakultetu rodio se interesantan pred log: da stvorimo klub Ujedinjenih nacija? Hitro, pioniri su se okupili, organizovali. Poćelo je sakupljanje materijala, publikacija, posete Sekretarijatu inostranih poslova, jedan vitalan organizam protezao se svim udovima ~. Od ideje, decembra 1953 godine do pune sale na zasedanju Generalne pkvi"' f ' ■ - " ne prošao je simpatično mali period vremena. U međuvremenu održano je nekoliko predavanja ćija je vrednost dokazana imenima: Bebler, Vilfan, Ninčić itd. Ođržavane su redovne filmske pretstave, pristup je bio slobodan, praćene su u punoj sali. Dobar je bio startni zamah i uspeh. Grčeviti dani i večeri napora najagilnijih biii &u nagra-
đeni pažnjom mnoštva na svečanom zasedanju generalne skupštine. Svaki govomik proučavajući bogate materijale o zemlji koju je zastupao branio je stav države strasno ili monotono i to je bio jedini lićni akcenat u stavu Cilea, Indije, Ujedinjenog kra Ijevstva. Srž svake zemlje zgusnuta, isplivala na belu hartiju kružila je kroz zagrejanu pažnju. Ali na ovom, našem zasedanju bilo je potrebno da kažemo kako mi zamišljamo da bi trebalo da se reše najvažnija pitanja koja muče UN. Zato je Kina (u Beogradu zasada) primljena u UN. Aplauz je bio dugotrajan. Pokazalo se da kreativno prilaženje problemima UN ima smisao i zato će u budućnosti doći 1 dr> revizije Povelje koja već ođavno ne i&punjava sve uslove pdrža-
nja u današnjem tekstu. Ali na senka je шгабПа sjaj. Sem pravnika bilo je samo trU desetak studenata sa drugih fa-» kulteta, Malo da se prisetimo. U okvim OUN postojl npr, ekonomsko-: socijalni savet. Njegove su funkcije da vrši proučavanje ekonorai skih, socijalnih, kulturnih i prosvetnih, zdravstvenih pitanja. Zar nije interesantno za naše kolege ekonomiste, medicionare, lozofe, da čitaju knjige, časoplse koji govore o njihovom buduH ćem radu ... Postoji FAO ciIjevi: da podigne nivo ishrane 1 standard života, da poboljša život seoskog stanovništva, da na taj način doprinese razvoju svetske ekonomije. Nije li to interesantno za naše buduće pretstavnike tt međunarodnim organizacijama? Sta je zapravo UNESKO. Kako radi? Kako sjeđinjava napoге naučnika i umetnika, prosvetnih radnika, kako ide razmena lice i iskustva? Malo fUozofa to nažalost zna. Svaki član kluba moći će da radi па onom poslu koji buđe odabrao uz korišćenje svih materijala kojima klub raspolaže. U izgledu je velika pomoć kao 1 nove prostorije na Pravnom fakultetu. Ali, klub ne sme biti samo klub pravnika, već svih studenata koji se interesuju za život drugih zemalja, koji ne čitaiu samo skripta. Zajednički senku đa razbijemo.
D. KAVRAN
Zgrada Ujedinjenih Nacija
VESTI IZ RADA KUN-a
Klub ujedinjenih nacija studenata Beogradskog univerziteta vrši upis novih članova od 11—13 h. U svojim prostorijama. preko puta amfiteatra V na Pravnom fakultetu. * Dr. Aleš Bebler primio je juče u Sekretarijatu za inostrane poslove delegaciju kluba Ujedinjenih nacija. Тош prilikom predat mu je poklon: album sa slikama iz dosadašnjeg rada kluba.