Student

tribuna

OTKRIVENA JE SPOMEN FLOCA borisu kidricu 1a Ekonomskom fakultetu. Dtvaranju je prisustvovao veliki broj kulturnlh i javnih radnika i stuđenata. ODBOR ZA POMOC STUDENATA, koji je osnovan 1952 godine opravdao je svoje postojanje i danas pretstavlja važan faktor u nastojanju za rešavanje socijalne problematike na našem Univerzitetu. Odbor je, samo u toku jedne godine, od 1 novembra 1953 do 1 novembra 1954 godine, razdelio pomoč hiljađutristadevedesetsedmorici stuđenata. OSNOVAN JE KLUB ZA MEĐUNARODNU SARADNJU te su stuđenti Ijubljanskog Univerziteta koje zanimaju međunarodni problemi dobili klub u kome će se kroz predavanja 1 diskusije upoznatl sa aktuelnim pitanjima međunarodnih odnosa i saradnje. FRANCUSKO-JUGOSLOVENSKI STUDENTSKI KLUB delegati Francuske studentske nacionalne unije UNEF-a kojl su prisustvovali međunarodnoj konferenciji o kulturnoj aktivnosti u Ljubljani predložili au osnivanje francusko-jugoalovenskih studentskih klubova na univerzitetima. V \T Д ГТ STUDENTSKA RUKOVODSTVA NISU Х>| /-\ 1 JOS POSTALA TO. Cinjenica da se stu* XTf de ntska rukovodstva svake godine popuIlZ\ 1\ I njavaju mladim neiskusnim kađrom pretstavlja ozbiljnu smetnju afirmaciji rukovodstva kao celine. koja baš zbog toga nlsu mogla da deluju, u prvom redu kao politička koordinaciona tela. nego su težište svoje aktivnosti bacill na rešavanje obilja tehničko-administrativnih poslova koje bi mogao da izvrši isto tako dobro i neki od aktivista izvan Odbora. U tom cilju verujemo da je nedavni plenum Univerzitetskog odbora ukazao na glavne nedostatke stila i metoda rađa naših rukovodstava i organizacija. što će značiti znatan korak napređ ka konačnoj afirmaciji rukovodećih tela i Saveza studenata kao političke organizacije. IPAK SE KRENULO. Već godinama po osnivanju našeg Univerziteta čuje se kritika masovnih organizacija. rukovodstava i pojedinaca na rad studenata u odnosu na ukazivanje pomoći organizacijama i narodu u univerzitetskim centrim u S obzirom đa je ta aktivnost i ргоšlih godma jenjavala ili potpuno prestajala. Univerzitetski ođbor je na kraju prošlog sazvao sastanak sa pretstavniclma stuđenata gradova, na kome se došlo do zaključka da se osnuje 14 regionalnih udruženja u unutrašnjostl. V. M.

СТУДЕНТИ СЕ ЖИВО ИНТЕРЕСУЈУ ЗА СВАКО НОВО ИЗДАШЕ У КШИЖАРСКИМ ИЗЛОЗИМА. НАЖАЛОСТ КЊИГЕ ЈОШ НИСУ ПОЈЕВТИНИЛЕ. ЗАТО ЋЕ КАО И ДОСАД МОРАТИ САМО ДА ИХ ПОЗАЈМЉУЈУ ИЗ БИВЛИОТЕКА

INDEX

Из студентског домд „Иво Лола Рибар“ ПРИЧА ЕЛЕГИЧНА СТУДЕНТСКА Храна нам ое спрема неукусно. Кромпир, сув гулаш и па суљ се понављају. Пролећне хра не нема. Тањири, виљушке, ножеви и кашике се ве бришу. Са мо се исперу. Онако масне се стављају на сто. Обична појава је да се пре јела бришу о чаршав. Чаршави су прљави... А то све само због тога што је Један апарат за сушење покварен.м И поред свих дотација и ванредних прихода дома (игранки) из домских ооба се Још увек изно се столице за мензу. Домски инвентар се не обнавља. Из управе кажу: „Ви нисте потписали за домски инвентар. Столови и столице су наше. „Улазе у собе и кад су оне закључане. Отварају их калаузом. По мом мишљењу.и то претставља основ ву повреду грађанских права. БроЈ чистачица Је недоволлн. На сваку долази по тридесет со6a. Ходници се недовољно чисте. Треба собе више прати... Треба повећати број чистачица. Слабо се поправља. Треба извршити многе ситне поправке. Друштвени клуб и библиотека раде. Друштвеви клуб Је отворен свакога дана од 9—22 часа, а библиотека сваке суботе. Дежурство Је добропољно... За н»их има интересовања. Стање у дому се може поправити само активнијим ставом управе дома. А. Ј.

Из рада удружења студената у унутрашњосги семестралног распуста

За време лета проширити рад Студентlе у унутрашњости често „бије глас”, немају у својим завичајним местима место. Удружеша оснивана најпре по градовима, а затим и по срезовима, много су допринела формирању супротног става. Својом друштвеном активношћу, са широким оадржајем, много су учинила на афирмирању студената. Студенте . данас сматрају важним чиниоцем у друштвсном животу.

МНОГО ПЛЛНОВА, ОСТВАРЕЊА МАЛО За овај семестрални распуст Удружета студената ггравила су много планова. Зимоки месец је требало искористиги. Јер у тим данима услотаи за окуговање су најбољи, мада је и проблем везаност за зимски исшггаи рок. Остварен»а тих планова су мала, није ни било много, или су се свела на реша>вањ€ економ ског ттоложрја студеката. Економски проблеми су стављани у први план, што је и пре ма постојећој ситуацији природно. Удружења су за вре-ме ових месец дана одржала више конференција са народним посланицима на којима се разговарало о начину стипендирања. На овом ггослу удружења би требала м-ного да унине. Јер има

случајева да се не води довољно рачуна о томе коме се дају стипендије. Добијају их и неки ансолвснти са мало заостапих испита који пооле одутовлаче, због стигтендија са дипломирањем. А негде, студснти са добро обезбеђеним материјалним положајем, ваљда због нспознавања, добијају стипендијс. До тога долази што се не тражс мишљења удружења. Примећује се да многа удружења обраћају пажњу само на спортско-забавну страну живота студепата. Таква једностраност, хтоказала су искуства овог семестралног распуста, не могу много користити афирмацији студената и више, у крајњој ли нији штете. ИЗОЛОВАНОСТ СТУДЕНАТА СА СЕЛА До сада се активиост удружења одвијала једино у градовима и већим среским местима. Због тога су студенти са села, којих такође има доста, били по страни. Удружења нису могла да се повежу са њима, jeip постоје објективне тешкоће. Села су удал»ена, а и живот је различит од оиог у граду. Унизерзитетски одбор је, због тога. предложио удружењима да оснивају у селима, у којима има више студената, секције. Оне би, само по неким организационим принцигшма, биле у вези са удружењима, а рад би организовали према својим условима. Оснивање ових секција појачаће активност удружења, а њи хов рад претстављаће на селу велики напредак, јер студенти могу много помоћи.

ПРАПИЛIIА ОДЛУКЛ НА МБДИЦИНСКОМ ФАКУЈГГЕТУ ЈТатински језик се неће полагати Факултстска' уирака на својоЈ седници Од 2. Ш. 1955 годиве усвојила је предлог Паставне ко мисије да студеити који су завршили Средњу мсдицинску школу не полажу латински језик, пошто су ra слушали две године, а иаставнн програм је идентинаи са лрограмом из гимназије. Оваква одлука јо била Једино могућа и праиилна Љувиша ЈОСИФОВИЋ студснт медицине

POLITICKI seminari na TEHNOLOSKOM FAKULTETU 1 Ko prvl put dođe na Teh.nološki fakultet može da primetl čitav niz plakata i obaveltenja po hodnicima. Sta na njima piSe? Sta pretstavlja onaj spisak naziva raznih toza iz političke ©konomije. marksizma i n&Se sodjalističke stvamosti? To su teze koje su u planu da se obrado tokom ov e Skolske gođine. A one su različito pođeljene. Fostoje seminarl gde su pltanja tako podešena da odgovaraj u gođinama studlja. Tako za pirvu godinu ve ćim đelom su teme iz osnoVa političke ekonomije i polltičk e ekonomije sooijalizma. Apsolventi obrađuju ono što im natviSr odgovara. Danas sutra to su inženjeri. Njih treba upozuati sa naj novijlm đogađajima u nažoj socijalističkoj izgradnji, a : o njima prodiskutovati. Tnko u semL. naru apsolvenata čitamo; »Privredna organdzacija i radničko samoupravljanje«. Ođnos pređuzeća i društvene zajednice« i dr. All na ovom fakultet u nisu sa« mo semlnari naćin političkog гаdo studena-ta. Kroz predavanja koja obuhvataju sv e godine ovog fakulteta, pruža im se mogućnost da se upoznaju sa raznim pitanjima: naprimer predavanje o Indiji. za tim održano predavanje druga Bartoša o aktuelnim polltićkim problemima i dr. R. RADOMAN

ПИСМО УРЕДНИШТВУ

Д руже уредниче У „Студенту" од 23. 111, о. г. објављен је чланак под насловом „ Да ли ованав забавни живот по сваку цену“. У вези са овим чланком (мислимо на deo чланка са nodнасловом „Деканат б и фе“) молимо вас dd објавите следеће: Приредба коју је организовала феријална дружина одржана је у сали за предавања (jedunoi соли коју поседује Стоиатолошки факултет) а не у деканату како се то у чланку наводи. Пошто је секретарова канцеларија једина просторија која има везе са салом у н>ој су били смештени сендвичи м nuhe, али не на канцелариским столовима, него на столовима феријалне дружнне. У тој просторији се није елужило нити су ту улазили студенти, всћ се одатле само издавало и уносило у салу. М и слим да ово не штети ни угледу деканата ни Савеза студената, јер се у Београду свуда дају приредбе са бифеол и лутријом na не видимо разлога зашто би ова приредба имлла негативни карактер. Немају места наводи у чланку да је сзв те вечери личило „на сеоску бмртијр** чију је атмосферу допуњавао програм. Напротив, у n рограму су учествовали чланови Радио Београда, који су дошли не тражећу новчану накнаду како би помогли акцију коју је покренула наша дружина. Овакви м слични чланци могу убудуће да наносе штету напорима које воде поједине дружине. У овом случају парочито погађа нас, и наш деканат који је у свакој пр и лици поназнвао добронамерност према свим акцијама које смо ми покренули, и правилно разумевање према студентској организацији. За феријалну дружину Стоматолошког факултета

претседник, Лекић МОМЧИЛО

r JS i UNIVERZITETSKA HRONIKAji i . •' 1 ■■■■ ■ ■" ■ "