Student

Spoljna politika i međunarodna studentska saradnja

Studentska omladina na hindu-univerzitetu u Benaresu Indiska omladina-zaloga budućnosti

Kako je sa studentskim domovima i sa životom i radom studentskih organizacija u ovom mestu? Svaki dom ima svoju knjižnicu i prostorije za sastanke i društveni { zabavni život koji organizuju sami studenti doma. Domovi su pod neposrednom upravom pretstojnika ili rektora koji je obično član profesorskog saveta onog fakulteta čiji su studenti stanari doma. Univerzitet vrši nadzor i nad studentima koji se nalaze van domova u privatnim stanovima. Domovi i studenti su pod nadzorom studentskog pretsedništva koje je pod stalnom kontrolom komiteta akademskog saveta, i rešava sva pitanja prijema studenata i njihove socijalne probleme kao i pitanja iz društvenog života studenata itd. Univerzitet ima petnaest domova. Pored toga postoji i dom za strane studente koji je jedini takve vrste u Indiji. Tu su studenti svih rasa i religija, sa svih strana sveta Dom se zove »International House« i u nje mu ima studenata iz SAD, Francuske. Italije. Nemačke, Austrije, Svedske Istočne Afrike, Avganistana, Turske. Indonezije, Nepala, Ceilona. Japana. Izraela i Jugoslavije, Dom je pod upravom profesora koji je član Univerzitetskog saveta. Posebna pravila postoie za ponašanje i disciplinu studentkinja. Velika pažnja se posvećuje religioznom vaspitanju. Nedeljni »Gita«-čas i religiozni festivali su tome dokaz. Pored moralnog i duhovnog vaspitanja. ovde se posvećuje mnogo pažnje i fizičkom obrazovanju. Univerzitet ima svoj atletski savez u čijem su sastavu sekcije za tenis. fudbal. košarku. hokej, kriket. рИvanje, boks itd. Ovde studenti imaju mogućnost da stiču i vojnu obuku Nacionalni kadetslci korpusl priprema otvaranje otseka na kome će se školovati budući oficiri indiske vojske. Vojг.а obuka ne samo da nije obavezna. već joj podležu samo oni koji imaju za to isključive sp>osobnosti. Pored toga organizuju se i debate o pitanjima iz svih područja; politike, filozofije, religije. kulture. umetnosti itđ Studentima se daiu stipendije i to рге svega dobrim studentima. kao i studentima nižih kasta. naprimer. hariiama. kao i stuđenti-' ma koji su žrtve nesreće iz 1942 godine. Neki se pak oslobađaju potouno ili delimično takse i školarine Mesečni izdaci studenata su inače 25 —125 rupija. što zavisi od fakulteta na kome stuđiraju. Najvažnija organ’zaciia studenata jeste Univerzitetski parlament i Univerzitetski savez stuđenata. Univerzitetski varlament je tra dicionalna organizacija koja ima

za cilj da vaspitava kod studenata govomičke sposobnosti i uopšte sposobnosti za javno nastupanje i rad. Počasni članovi ove organizacije su visoke poli. tičke ličnosti koje imaju prilike da tu prenose svoja iskustva i znanja na mlađe. Tu se organizuju takmičenja u govorništvu. Kandidati za vođe političkih or; ganizacija se biraju na takvim takmičenjima, prema odlukama : posebne profesorske komisije koja ocenjuje da li student ima govorničke sposobnosti i opšte intelektualne kvalitete za vođu organizacije i učešće u javnom, 1 političkom i društvenom životu, ili ne. Univerzitetski rad se odvija prema statutu koji je u sagla. snosti sa državnim zakonima. Pretsednik indiske republike, guvemer države Utar Pradeš i glavni rektor imaju najvišu vlast na Univerzitetu. Oni imaju prašto. Indiska studentska omladina ima nezavidan položaj u socijalnom pogledu zbog visokih taksa za studiranje. Veoma komplikovano ustrojstvo Univerziteta u Benaresu sa bezbrojnim organima i nepodesan način polaganja ispita i organizacija ispitnih rokova, kao i preterano stroga disciplinska pravila na jednoj strani sputavaju studente, dok na drugoj, baš taj strogi red i discipltna, posebno strogi propisi u pogledu odnosa sa studentkinjama, nagomilavaju dovoljno energije i entuzijazma indiskih studenata da sve te teškoće ne samo prebrode. nego na njihova kultuma i opšta delatnost s obzirom na mogućnosti bude uzorna. Indija uglavnom ima engleski sistem školstva koji omogućava da studenti za dve godine završe Univerzitet. Brzina sa kojom se diplomira ostavlja pitanje kvaliteta i znanja. Profesorski kadar je vrlo različit, tako da se mogu naći među njima veliki kapaciteti u svojoj struci kojima bi se mogli ponositi i univerzitet u Evropi, dok na drugoj strani posebno na nekim predmetima njihov je kvalitet na nivou viših razreda naše gimnazije, što je i razumljivo naročito kada se uzme u obzir da ovde studenti dolaze veoma mladi na Univerzitet. Preterana izolacija ženske stuđentske omladine od muške i

nedostatak normalnog đruštvenog života u ovom smislu, ossavIja posledice na mlade Ijude koji su mnogo manje samostalni i teže se razvijaju u smislu osamostaljavanja svoje indivdualnosti. Tome je uzrok preterana disciplina, tako da se ne može govo ; riti o visokom moralnom nivou stuđenata iz naših perspektiva, јег je taj nivo identičan sa disciplinom. Jasno je đa će se duboke posledice političke nesamostalnosti Indije još dugo osećati na indiskoj studentskoj omladini. Međunarodni studentski festival

u Nju Delhiju, koji je bio prvi festival te vrste, uspeo je da na pravi prvi korak u smislu oslobađanju od ovog tereta prošlosti. Na Hinda Univerzitetu Benaгези veliki broj različitih kulturnih i političkih organizacija od kojih su što se njihovog uticaja tiče najjače prokongresna socijalistička i kominformovska. Na univerzitetu imaju većinu socijalisti koji ovde među studentima imaju ugledne i požrtvovane zastupnike.

Milan STANTE

Drug Koča đržavni sekretar DSIP-a predvodiće jugoslovensku delegaciju na pretitojećem jubilar nom zaseđanju Generalne skupštine Kao što je poznato ovo zasedanje će se održati od 20—26 juna u San I Francisku.

Za demokratsku saradnju

sa 1 strane) saradnje, budući da je dosad, nasuprot jednom već postojoćem bloku studentskih unija MSS postojala tendencija stvaranja drugog na terenu COSEC-a. Savez studenata Jugoslavije se uvek odlućno borio protiv ovih blokovskih tendencija i ukazujući na svu štetnost i opasnost ko_ ju one nose u sebi pozivao na razvijanje šircke međunarodne saradnje zasnovane na principima đemokratićnosti. Tvrdili smo a sada još i više da uprkos tim razlikama postoji niz pitanja od zajednićkog interesa za studente svih zemalja. Ona baš mogu pretstavljati realnu bazu za razvijanje konkretne saradnle, Sto Је najznaćajnije, ta saradnja ne bi bila sama sebi svrha, već bi znaćila đragocen. potsticaj svim onim stremljenjima u svetu koia vode ka upoznavanju i zbližavanju nar-'da i zemalja. Studenti mogu i zato moraju da budu tj koji će u međunarodne odnose unositi iirinu pogieda, novi, svežiji duh. tako međunarodnoj atmosferi zatrovanoj blokovskom politikom. Da će razvoj krenuti tim pravcem đaje nam nade i činjenica da se U poslednje vreme sv € jaće ćuje xeč studenata A-

zije, Afrike i Južne Amerike. problemima. A oni imaju šta da kažu i o borbi za slobodu svojih zemalja. za kulturni i ekonomski napredak i nezavisnost, itd. Veliku bi grešku napravili oni koji bi pokušali da to ma na koji naćin spreće. POJAVE MONOPOLIZMA SE MORAJU ENERGICNO SUZBIJATI Danas, u ovakvim okolnostima koje idu u prilog dosadašnje politike našeg Saveza studenata logićno je da će i đelegacija koja pođe u Birmingem uložiti sve napore da u ovcm smislu doprinesp radu konferencije. Bogato iskustvo iz naših međunarcdnih odnosa. a posebno sa ranijih konferencija daju nam mogućnost da ukažemo na neka konkretna pitanja na kojima će i naša delegacija svakako ’insistirati: Pretstojeća konferencija može da bude mesto na kome ć e oni slobodno da progovore o svojim ф neke pojave u saradnji ргеko COSEC-a nalažu budnost рго tiv pokušaja monopolizma od strane izvesnih nacionalnih unija; ф ravnopravno tretiranje problema studenata iz svih delova

sveta u smislu principa usvojenih u Istambulu. (Tu pr e svega mislimo na problem e studenata Azije i Afrike.) iznalaženje načina za efikasnije realizovanje godišnjih programa aktivnosti; pob:ljšavanj e informativn e službe; Informativni bilten se istina u poslednje vreme роргаvio, ali »Student Mirror«, kojeg COSEC takođe smatra za svoju publikaciju, pati od političke pri strasnosti. Neoiphodno j e postojanje jednog objektivnog informativnog bilten a čija bi redakcija bila pod kontrolom nacionalnih unija; 9 povećanje pomoći studentima iz nerazvijenih i zavisnih zemalja; Ш bilo bi korisno prcdiskutovati i o proširavanju regionaine saradnje studentskih organizacija i ulozi COSEC-a u njoj. Naša delegacija će podneti na konferenciji i izveštai o vršenju delegirane odgovornosti, odnosno o radu prv e međunarodne studentske konfea*encij e o kulturnim pitanjima održano u LjuMjani januara o, g. Tom prilikom će svakako izneti i neke svoje predloge za dalji rad na ovom polju.

Milosav PRELIĆ

kroz stranu studen tsku štampu

ASTA-INFDRMATIONEN U ZAP. NEMACKOJ: Vojno obrazovanje рге akademskog Stvaranje zapadnonemačke агmije optočelo je mnogo рге nego što je ova zemlja dobnla suverenitet Specljalnl Blankov ured kome je Bonska vlada poverila ovaj delikatan posao, nallazi pri tome na prilične teškoće unutar zemlje. Antimilltarističko raspoloženje je naročito rašireno kod omladine. Ono se često 1 javno ispoljava. Tako su polovlnom aprlla pret stavnici Saveza nemačkih studenate (VDS) imaU duži razgovor sa Teodorom Blankom o tim pitanjima. Oni su tom prilikom istakli zahtev svoje organizacije da se zakonom dozvoli studentima da slobodno biraju da li će u vojsku ići рге ili posle studija. Blank je, međutlm, nedvosmisleno гекао da vojna obuka mora da ima preimućstvo nad akademskim obrazovanjem. Pret stavnicima VDS'-a je istina obećano đa će se prilikom izrade nacrta zakona o vojscl vođlti računa o ovim zahtevima. Takođe je dogovoreno da se u toku daIjeg rada Па ovom poslu »menja informacioni materijal i u razgovorima izjednačavaju miiljenja*. Komentarišući u nekoliko reči suvu informaciju VDS-a o ovim razgovorima. »Asta - Informatlonen« (Hamburg) kaže da je razumljivo što Blank hoće da pokupi u vojsku maturante jer mu trebaju oficiri. ali da nije razumljiva »spontana« saglasnost sa ovim Blankovlm stavom koju je Izjavllo pretsedništvo konferenclje Ringa demo-hrlćanskih stuđenata rezolucijom od 28 aprila ove godine. »Beatus llle hommo, qul sedet in sau domo« (»Asta-informationen« Хамбург) Стоји на вратима Студентског станбеног уреда у Хамбургу. Па ипак најупорнији „бескућ ници“ не отступају: можда he се још неко у прихватном машити за телефон да понуди собу... Чекаље Је овде прва грађаиска дужност! Иза кулиса пак не изгледа ништа мање жалосно: дневно има по 120 молби, а 11 понуда места за становање.

VESTI

29 maja o. g. u Beogradu je održana interfakultetska konferencija IFMSA ћа kojoj su učestvovali pretstavnici svih medicinsih fakulteta iz cele zemlje. Na ovoj konferenciji pored podnetih izveštaja sekcija fakulteta. izvršena је raspodela mesta za odlazak stuđenata na stručnu letnju praksu u inostranstvo. U điskusiji svi delegati su osudili pokušaj izvesnih stuđenata da odlaze u inostranstvo po svaku cenu i van organizacije IFMSA. Konferencija je rešila da übuduće prilikom sklapanja ugovora sa stranim studentskim organizacijama. obavezno se upese stakva o socijalnom osiguranju studenata za vreme boravka u dotičnoj zemlji. Beogradska sekcija IFMSA ove godine organizuje seminar iz oblasti infektivnih bolesti na kome će učestvovati i strani studenti. Seminar počinje 2 septembra o. g. u Beogradu. Kako saznajemo iz AIESEC-a okviru razmene studenata sa inostranstvom, ovih dana krenuli su dva studenta za Englesku i jedan za Holandiju na dvomesečnu letnju stručnu praksu. Ostali stuđenti kreću u junu i julu. Odbori AIESEC-a vrši pripreme га doček f smeštaj stranih studenata koji dolaze u našu zemlju na letnju praksu.