Student

sindikat je izgubio svoju klasičnu zaštitnu funkciju

pOGLEDI Pitanje na koje žđim da odgovorim glasi: da li je štrajk kao takav štetan? Strajk je nesumnjivo štetan sa stanovišta privređivanja uzetog u njegovom ogole]ош smislu. Doista, niko neće osporiti da nerad izaziva značajne gubitke u privredi; Ijudi imaju шапје novca, njihovi takozvani dohoci su niži, drustvo ima manje robe na tržištu, pa je očigledno da je ekonomski efekat štrajka negativan i štetan. Hteo bih ipak da se zapitam: nije li štrajk u socijalističkom društvu koristan sa jednog drugog, po mom mišljenju, značajnijeg stanovišta? Mišljenja sam da je štrajk koristan ukoliko razotknva prikrivene probleme koji mogu latentno postojati u jednom kvazimonolitnom društvu. Svojom pojavom on skida skramu licemerstva sa odnosa u društvu, budući da prave probleme tretira otvoreno, pred očima javnosti, da bi, na taj način demokratsku i socijalističku javnost mogao istinski mobilisati u a'ešavanju aktuelnih socijalističkih problema. Jer, ako problemi nisu otvoreno i jasno postavljeni kao stvami problemi, socijalistička javnost, tj. jedna socijalistička republika nije u stanju da dobije adekvatne odgovore na određena pitanja koja je muče, niti da ta pitanja adekvatno rešava. štrajk je međutim, pojava ograničenog domašaja, tipična za područja društvenih odnosa u privredi. Sam po sebi, on je instrument екоnomske borbe radničke klase da dođe do svojih ekonomskih prava, iako može da preraste taj primami cilj i dobije šire političko značenje, tj. da postane širi društveni pokret. Štrajk može da bude samo privremena шега u borbi radničke klase u okviru jednog preduzeća ih u okviru grupe preduzeća. On je tipičan oblik društvenog sukoba u sferi privređivanja i ne mora imati nikakve teže i dublje društvene konsekvencije. U tom pogledu štrajk može da bude stalna propratna pojava društvenog sukobljavanja tamo gde privatni inleresi imaju svoju specifičnu težirtu, gde se sukobljavaju i gde se ne mogu izbeći niti zanemariti. Dakle, štrajk se može shvatili kao neizbežna i kao propratna pojava, On može da nastane iz sukoba interesa oko raspodele, oko nejednake moći uticaja. Ali, ti sukobi su manji po značaju i njihovi potresi nisu tako duboki pošto mogu biti regulisani, a oni se po pravilu regulišu. Ne treba zaboraviti da ni mi, kao ni mnoga druga slična društva, nismo zajednica sa harmonićnim interesima, јег takvo društvo, u takvom monolitnom stanju, jedva da se može i zamisliti, pogotovu kada se živi na tlu odnosa i principa delovanja koji su karakteristični za stari građanski svet. Postojanje štrajkova može se osuditi samo sa stanovišta jednog nekritičkog monolitizma koji je jedino sposoban da prikriva postojeće suprot? nosti. Stoga, na postojanje štrajkova u nas treba gledati iz jedne šire perspektive. S obzirom na postojeće institucije radničkog samoupravIjanja. na način delovania Saveza komunista i Saveza sindikata i na njihovu efektivnu ulogu u našem društvu, izbiianje štrajkova u našoj zemlii predstavlja jedan od simptoma pokušaja obnavljanja radničkog pokreta. To nekome može da zvuči i paradoksalno. Ali to nije para-

doksalno s obzlrom na činjenicu da radničko samoupravljanje u mnogo čemu postoji u svom »papirnom obliku«, kao što i Savez komunista ponegde postoji u svojim programima, a Savez sindikata u svojim deklaracijama. Mi imamo na pretek oficijelnih institucija ali praksa tih njjših institucija i organizacija, političkih kao i ekonomsko-političkih, još je u raskoraku sa njihovim programom. Upravo zlx>g toga raskoraka programa i prakse, ideja, tj. onoga što bi trebalo da bude i onoga što stvarno jeste, štrajk se javlja, u neku raku, kao korektiv takve situacije, tog raskoraka reči i dela, deklaracije i akcije. To je lakođe znak da radnička klasa svosno ili nesvesno pokušava da putem ovog elementarnog klasičnog oblika svoje borbe ukaže na nedostatke u našem političkom sistemu, da ukaže na činjenicu da jedan sistem socijalističke demokratije ne može da egzistira kao demokratski i kao socijalistički ukoliko nisu jasno i nedvosmisleno izražene i utvrđene ustavne garantije demokratskog lunkcionisanja samog tog sistema. U stvari, ovde nije reč o tome da našem draštvu nedostaje pravnih propisa koji bi to garantovali. Tih pravnih propisa ima, možda, isuviše mnogo. Štrajk je, u neku raku, protest i protiv inflacije pravnih prcpisa koji, kao javnopravni propisi, sprečavaju stvar nu inicija-tivu radničke klase, koji su, dragim rečima, više oražje u rakama tzv. samoupravnih organa na štetu samoupravnih odnosa, budući da su ovi poslednji bitan uslov samoupravljanja kao demokratske alternative. Strajk je spontani zahtev da se iz draštvenog života uklone svi oni instramenti koji tobože svesno regulišu njegove tckove i »utiču« na njih, a u stvari ih koče. To je zahtev da sc odnosi, umesto jla stoje pod uticajem jurističke svesti ili kvazisvesne a ne draštvene regulative, stave pod svesni uticaj i svesnu akciju same radničke klase. Sindikat je izgubio svoju klasičnu zaštitnu funkciiu, a čim prestane da vrši tu funkciju, on gubi smisao svog postojanja.

То, razume se, ne znači da sam sirtdikat svojotn akcijom može da rešava sve probleme u okviru svoje organizacije, koja podrazumeva demokratske izbore odozdo do gore, on može biti ncsilac inicijative, da se problemi odlučnije postavijaju i rešavaju u sklopu celog društva. Dalje štrajkovi nisu samo individualna stvar automiziranih kolektiva, nego predstavIjaju spcntano nastojanje radnika da se ostvari demokratsko jedinstvo koje, po mom mišljenju, nedostaje našoj zernlji. Smatram da tu garantiju demokratskog jedinstva, umesto, razume se, birokratskog jedinstva, nismo dovoljno ostvarili. Dakle, bez stvarnog demokratskog povezivanja sada atomiziranih radnih kolektiva u kojima se svako bavi isključivo sv r ojim problemima i brigama, a konkurencija na iržištu potencira te probleme i uvlači u borbu kolektive nema pozitivtnih rešenja problema radničke klase. Prema tome, u jednoj situaciji која je suprotna duhu i interesima radničke klase nastaje neodložna potreba za intcgracijom i demokratskim jedinstvom. A ostvarenje tog jedinstva, koje prcdstavlja incelc klase, po tradiciji je bitni zađatak političke organizacije Saveza komunista. KONGRESI RADNICKIH SAVETA Ovde bih istakao jednu dobru praksu koja se u našem društvu jedanput pojavila i iščezla (ne znam iz kojih razloga) sa političke pozornice praksu kongresa radničkih saveta. Doduše, taj kongres radničkih saveta može biti opet sazvan kao jcdna privremena inslitucija, Ali, ako bi kongres radničkih saveta bio Jedna stalna tradicija, što bi i bio kada bi spontano, na osnovi dcmokratskih izbora ođozdo do gore, postao tribina na kojoj će se sva ta pitanja raspravljati, smatram da bi u mnogo Čemu mogao da ukaže na put privrednog i političkog sjedinjavanja naših radnika, proizvođača. Problem štrajka nije, đakle, moguće rešiti na nivou pojedinih kolekliva. Kao pojava koja ima široke društveno-političke reperkusije, on se шога razmatrati isključivo na planu globalnog društva. Radnićko samoutpravljanje je principijelna alternativa kapitalističkog i birokratskog tipa uprave, ali radničko samoupravljanje znači, pre svega, odlučujući društveno-politioki uticaj radničke klase na upravljanje poslovima celog dmštva. Stoga radničko samoupravljanjc ne treba mešati sa tehnološkim oblicima upravIjanja. Radnička klasa ništa principijelno ne dobija ako veći deo svoga slobodnog vremena troši na upravlianje tehnološkim procesom proizvodnje. Odlučujuće pravo radnika upravo je u ostvarivanju njihovog društvenog, javnog uticaja na širokom, globalnom planu društva, uključujući sve moguće opšte privredne tokove.

LJUBOMIR TADIC

SINDIKATI: ZA I PROTIV

U junu se održava Kongres Snveza sind’karta Jugoslavije. U vezi s njim, a i inaće, kod nas se danas |X>stavlja nekoliko bknih pitanja vezanih za sindikalnu organizaciju. Da li su sindikati organizacija koja postoji po inerciji, ili pak, ona ima svoj razlog postojanja? Da li ona ima mesto u samoupravnom i političkom sistemu kod nas? Koliko је organizacija Saveza sindikata zaista organizacija radničke klase, ili šla znači uloga sindikata kad oni pređstavljaju čitav »radni narod« u našoj zemlji? Napokon, da li sindikati imaju toliku društvenu moč da bi mogli da rešavaju neke bitne probleme radničke klase?

Samoupravljanje neodvojivo od integracije

POLITICKI I PARTIJSKI RAD

Na drugoj sednici Saveza komunista Medicmskog fakulteta (12. aprila) raspravljalo se o tome kako da se usavrše postojeće samoupravne forme na fakultetu.

Iscrpan referat, koji je izradila Komisija lc iejno.političko usmeravanje samoupravnih ograničio se na analizu saraoupravljanja па fakultetu kao nastavnoj i naučno-istražiustanovi. Diskusija je pokazala da je 'eoma teško razmatrati ma koji problem ako se ne uvide specifični uslovi ovog fakulteta. лаипе, celokupna aktivnost je isprepletena odosima fakulteta kao nastavne, naučno-istražiаске i zdravstvene ustanove.

Vv4 < Офчпо je bilo razumljivo što je diskusija, и,: V. prevazišla okvire referata, pokas^?^enost problema. lako je proces га S aC l, Je P re dviđen kao posebna tema kom к se d n icu Konferencije, ovom priliplan’ vf sv oje aktuelnosti, izbio je u prvi Konferenciji se čula zanimljiva konjedirm J f i^ a -* e . sat * a komitet SK bio skoro 0 telo koje je, na izvestan način, objedi-

njavalo preko 40 klinika i instituta Medicinskog fakulteta. Do sada, čulo se na koriterenciji, nije moglo bit: ni govora o značajnijem udruživanju sredstava i kadrova. Svaka ustanova fakulteta je samostalno zakljućivala ugovore o finansiranju određenih naučnih projekala. Tehnička i administrativna služba je takođe rascepkana. Ovi i još neki razlozi uticali su da se fakultet n:je mogao pojaviti sa zahtevom za velika investiciona ulaganja. Rezultat je sledeči: na fakultetu se od oslobođenja nije izgradio ni jedan veliki objekt, osim Ginekološkcnakušerske klinike.

Neospomo je da je rascepkanost sredstva i kadrova uslovila ograničenost materijalne baze fakulteta u celini. Postoječi način finansiranja na fakultetu predstavlja u stvari samo modificirani yid budžetiranja. Sve ovo uticalo je da sistem samoupravljanja na Medicinskom fakultetu u celini nije dovoljno razvijen, a na njegovim institutima još uvek i ne postoji. Ova sednica Konferencije SK predstavljala je nastavak diskusije na Medicinskom fakultetu, koja traje več duže vremena. Dobija sc utisak da je ideja o neophodnosti integracije sazrela među članovima kolektiva ovog fakulteta. Kakav oblik i u kom obimu to je več drugo pitanje. O tome će biti podrobnijc g(> voreno na sastanku aktiva SK nastavnika, koji 6а se održati početkom maja. Tom prilikom biče podnesen naučni elaborat o opravdanosti integracije ustanova Medicinskog fakulteta. Dž. SARAJI.IC

Dž. SARAJI.IĆ

Saopštenje Univerzitetskog odbora Saveza studenata

POLITIĆKI I PARTIJSKI RAD

(POVODOM NEKIH STUDENTSKIH АКСIЈЛ VEZANIH ZA DOGAĐAJE V POUSKOJ)

. Evidenrno je da u Poljskoj danas postoje jake birokratske snage koje oncmogućava ј u slobodniji razvitak socijalističkog društva; da proces demokratizacije nije obuhvatio sve obla-

sti javnog ! društveno-političkog života; da proces đestaljinizacije u određenim sferama teče sporije no što bi se to moglo očekivati i da postoje staljinističke snage koje se opiru tom procesu uprkos naporima naprednih snaga ц poljskom društvu; da postoji jaka i dobro organizovana katolička crkva koja sebe smatra jedinim pravim zaštitnikom poljske nacije i Čiji se reakcionarni uticaj proteže na

dobar đv>o stanovništva; da postoje jaki ostaci buržoaskih slojeva čije su ideološke i političke pozicije prožete konzervativnim ili pak buržoasko-liberalnim načelima; da je jako izraženo nacionaJno osećanje koje ima i svoju, svima poznatu, istorijsku pozadinu itd. Univerzitetski odbor smatra da se u Poljskoj danas, među poljskim : u njihovoj organizaciji. kao i među svim radniro Ijudima Poljske, vodi akcija da se iznađe ta-

kav druš*venopolitički razvoj zemlje koji će omogućiti jačanje socijalističkih snaga i socijalističkih odnosa u Poljskoj i koji će neutralisati đejstvo pomenutih antisocijalističkih birokratskih, konzervativnih, reakcionarnih i buržoaskoliberalističkih snaga. U posledinje vreme su na Beogradskom univerzitetu neke grupe studenata pružale podršku profesorima i studentima Varšavskog tmiverziteta koji su označeni kao inicijatori nemira i zbog toga udaljeni sa Univerziteta. Pri tome su te grupe izgubile iz vida kompleksnost situacije i težinu dilema koje se sada razrešavaju u Poljskoj, te su njihove akcije dobile previše jednostran viđ.

Univerzitetski odbor smatra da je najbolji vid podrške socijalističkim i progresivnim snagama u Poljskoj, uključujući podršku i ralađoj naprednoj inteligenciji, naše poverenje u njihovu sopstvenu snagu, da se u svojoj zemIji izbore za onakav vid demokratije koji će njima samima najbolje odgovarati. a da naša uloga mje da se u toj borbi, u tom mnoštvu dilcma i uzajamnih optužbi, postavljamo kao arbitri koj: znaju naibolii put ili kao navijači. ' Sto se tiče metoda koji se u ovoj borbi upotrebljavaju na raznim stranama, smatramo da ih ne bismo mogli podržati. naročito kada je reč o grubim administrativnim i birokraiskim intervencijama i insinuacijama. Univerzitetski odbor takođe ističe da je demokratski vid i metod rada unutar organizacije baveza studenata i mogućnost argumento\anog zalaganja za sopstvene stavove pri pokre.anju akcija, jedino ispravan način u rađu orgamzacije. Zbog toga Univerzitetski odbor osuđuje sve akcije koje se sprovode izvan organizacije Saveza studenata, posebno kada je reč o akcijama koje su od takvog značaja da /ahtevaiu brižljiv prethodni đogovor. Beograd, 13. april 1968. umverzitetski odbor SAVEZA STUDENATA U BEOGKADU

STUDENT

3.